Professional Documents
Culture Documents
Виминацијум
Виминацијум
Виминацијум
Виминацијум
За чланак о зборнику радова, погледајте -{Viminacium}-.
Виминацијум (лат. -{Viminacium}-) је
археолошко налазиште у близини Старог
Костолца, 12 километара од Пожаревца.
Римски војни логор и град настао је у I и
трајао до почетка VII века. Био је један од
најзначајнијих легијских логора на
Дунаву, а извесно време и главни град
римске провинције Горње Мезије
(-{Moesie Superior}-), која је обухватала
највећи део Србије, северну Македонију и
део северозападне Бугарске.
Виминацијум
Историја
Под Хадријаном стекао је статус муниципија, града са високим
степеном аутономије који подразумева и независну градску управу
а за владавине Гордијана III постаје колонија римских грађана и
добија право на ковање локалног новца. У оквирима римске управе
био је то највећи статус који један град може да досегне. Овде је
211. године Септимије Север прогласио царем свога сина Каракалу.
Археолошка истраживања
Обимна археолошка истраживања започета су због изградње
термоелектране и површинског копа Дрмно, 1977. године, на простору
некропола, југозападно од каструма. Истраживања су дала изузетно богат и
значајан археолошки материјал. Пронађене су занатске радионице, у
оквирима којих су се налазиле пећи за печење опеке а град је такође
поседовао терме, које су биле главно састајалиште Римљана. У средишту
терми биле су просторије за масажу. Ископано је шест базена, у којима
понегде могу да се назру осликани зидови са цветним и животињскм
мотивима. Купатило је било парно а топао ваздух је циркулисао између новчић искован у Виминацијуму
стубића и загревао опеку испод подница док је вода стизала са извора у 243. године
слободном паду, акведуктом истраженим у дужини од десет километара.
Пронађене су и светиљке које су служиле за ноћно купање.
Ископан је Маузолеј, за који се претпоставља да је гробница цара Хостилијана, сина цара Трајана Деција, које
је боравио у Виминацијуму током 251. године. Хостелијан је дошао на престо после трагичне смрти његовог
оца Трајана и брата Херенија. Ни Хостелијан није дуго поживео, умро је вероватно од куге а сматра се да је да
је спаљен у Маузолеју. Пронађено је више гробница са изузетним фрескама. Две од њих су осликане фрескама
и потичу из доба паганства, што се закључује по декорацији флором и фауном живих боја, док је трећа
гробница украшена ликом девојке која је припадала вишим друштвеним слојевима, на шта упућују пронађени
делови златном бојом обрубљене хаљине. До сада је истражено више око 14.000 гробница, а
Фреско-сликарство је уз налазе гробница пружало значајне податке о почецима хришћанства на овим
просторима. Налаз гробница са Небеским јахачем и Христовим монограмом пружају идеју како се паганство
преображавало у хришћанство.
Откривена је Северна капија утврђења а постојале су још три, што указује на моћни систем. На целом
простору налазишта је пронађено и мноштво новчића а највише ипак у гробницама, у које су умрли полагани
са три крчага (за уље, вино, воду) и новчићем у устима - да Херону плате превоз на онај свет.
У 19. веку још су се јасно назирали обриси насеља, широке улице које се секу под правим углом, тргови,
позоришта, купатила, водовод и градски бедеми. Данас су остали само делови. Мермерне скулптуре, надгробне
плоче и саркофази, накит и посуђе из Виминацијума чувају се у Народним музејима у Београду и Пожаревцу.
У Виминацијуму је 2012. године откривена фигурина женског божанства стара око 4000 година. У питању је
близнакиња Кличевачког идола откривеног 1881. године.[2] Године 2013. је пронађен жртвеник посвећен
нимфама.[3]
Галерија слика
Види још
• Хостилијан
• Сирмијум
• Сингидунум
• Тврђава Диана
• Царичин Град
• Царска палата Шаркамен
• Медијана
• Ромулијана
• Трајанов мост
• Битке код Виминацијума
Референце
[1] Римски град каквог нема у Италији („Вечерње новости“, 20. септембар 2013) (http:/ / www. novosti. rs/ vesti/ turizam. 90.
html:454658-Viminacijum-Rimski-grad-kakvog-nema-u-Italiji)
[2] Сензационално откриће у Виминацијуму („Вечерње новости“, 17. октобар 2012) (http:/ / www. novosti. rs/ vesti/ naslovna/ aktuelno. 293.
html:401710-Senzacionalno-otkrice-u-Viminacijumu), Приступљено 14. 4. 2013.
[3] Виминацијум: Пронађен жртвеник посвећен нимфама („Вечерње новости“, 19. јул 2013) (http:/ / www. novosti. rs/ vesti/ naslovna/
reportaze/ aktuelno. 293. html:444874-Viminacijum-Pronadjen-zrtvenik-posvecen-nimfama)
Литература
• Регионална привредна комора Пожаревац, приредила др Радмила Новаковић Костић, 2005. година.
• Народни музеј Пожаревац — Виминацијум (http://www.museum-po.org.rs/viminacium.php)
• Званични сајт Виминацијума (http://www.viminacium.org.rs/index_html?language=srpski)
Спољашње везе
Овај чланак користи спољашње везе на начин који није по Википедијиним правилима или смерницима. Молимо вас да
унапредите овај чланак уклањањем сувишних или неодговарајућих веза, и претварањем корисних веза у референце на
одговарајућим местима.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.
2009.
• „Виминацијум, најстарији археолошки локалитет у Србији“ (http://www.autobrief.com/content/16025/
Viminacijum_-najstariji-arheoloski-lokalitet-u-Srbiji), Мирјана Кнежевић, сајт Путујем. цом, 24. август 2009.
• „Виминацијум“ (http://www.vreme.com/cms/view.php?id=927105), Време, број 1007, Тања Јовановић, 22.
април 2010.
• „Виминацијум ће обићи милиони туриста“ (http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/186984/
Viminacijum-ce-obici-milioni-turista), Светислав Марковић, Блиц, 28. април 2010.
• „Ново откриће у Виминацијуму“ (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.
html:290747-Novo-otkrice-u-Viminacijumu), Т. Марић, Вечерње новости, култура, 1. јул 2010.
• „Нова открића на Виминацијуму“ (http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.
html:294153-Nova-otkrica-na-Viminacijumu), Д. Матовић, Вечерње новости, култура, 27. јул 2010.
• „Виминацијум као нови Помпеји“ (http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.
html:296123-Viminacijum-kao-novi-Pompeji), М. Марковић. Вечерње новости, репортаже, 13. август 2010.
Article Sources and Contributors 5
Лиценца
Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0
//creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/