DS Predavanja - Anderson Ukratko

Diskretne strukture Predavanja Anderson ukratko 
Jovanović Irena M.
Tubić Davor
DISKRETNE STRUKTURE
predavanja
Nerecenziran rukopis u pripremi

Poslednji put ažurirano: maj 2021.
DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 1

Predavanje 01
Iskazni račun
1.1. Iskazi i veznici
Iskaz – tvrdnja, odnosno izjavna rečenica kojoj može da se dodeli jedna od dve istinitosne vrednosti:
tačno (T, 1) ili netačno ( , 0).
Treba napomenuti da istinitosne vrednosti možemo da dodelimo jedino iskazima koji imaju smisla.
Iskaze ćemo označavati malim slovima abecede: p, q, r, s, t, ...
Primer: Šta od navedenog predstavlja iskaz?
1. Zgrada Beograđanke nalazi se u Beogradu. (iskaz, istinitosna vrednost: T)

2. Prvog juna 2099. će padati kiša. (iskaz, istinitosnu vrednost ne možemo da odredimo)
3. Koliko je sati? (nije iskaz)
4. Ova rečenica je neistinita. (semantički paradoks, rečenica kontradiktorna sama sebi)
5. Plavo hodanje razmišlja oblak koliko plače žutilo. (nema smisla)
Prost iskaz – iskaz koji ne sadrži veznike.

Složen iskaz – iskaz sastavljen od prostih iskaza koji su povezani veznicima.
Govorni ekvivalenti veznicima koje ćemo koristiti i zapisivati na jeziku simbola su: i, ili, ako-tada,
ako i samo ako, ili-ili.
Primer: (KONJUNKCIJA)
p: Stomatolog nosi beli mantil.
q: Stomatolog koristi zaštitnu masku.
p i q su prosti iskazi.
: Stomatolog nosi beli mantil i koristi zaštitinu masku.

Složen iskaz koji je konjunkcija iskaza p i q.
Tablica istinitosti – sadrži sve moguće kombinacije istinitosti i neistinitosti delova iskaza.
Tablica istinitosti za iskaz koji je konjunkcija iskaza p i q:
T T T
T
T

Primer: (DISJUNKCIJA)
p: Bojana šeta na Adi.
q: Bojana čita knjigu.
: Bojana šeta na Adi ili čita knjigu.

Složen iskaz koji je disjunkcija iskaza p i q.
Tablica istinitosti za iskaz koji je disjunkcija iskaza p i q:
T T T
T T
T T
Primer: (NEGACIJA)
p: U Srbiji će biti raspisani prevremeni izbori.
, : U Srbiji neće biti raspisani prevremeni izbori.

Negacija iskaza p. Veznik je unaran, tj. „deluje“ na jedan iskaz, za razliku od veznika i ,
koji su binarni veznici.
Tablica istinitosti iskaza koji je negacija iskaza p:
T
T
Primer: (EKSKLUZIVNA DISJUNKCIJA)

p: Ana će kupiti knjigu.
q: Ana će kupiti čizme.
: Ana će kupiti ili knjigu ili čizme (ali ne i oba).

(p v q)
T T
T T
T T
Prioritet: , ˄, ˅, v

Primer: Dati su iskazi:

p: Aca će platiti ratu za kola.
q: Aca će zadržati svoj auto.
r: Aca će ići peške na posao.
1) Iskaz zapisan na jeziku simbola napisati na govornom jeziku (simbolički govorni):

( ).
Rešenje: Aca će platiti ratu za kola ili neće zadržati svoj auto i ići će peške na posao.
2) Odrediti tablicu istinitosti iskaza iz 1).

Rešenje:
( )
T T T T
T T T
T T T T T
T T T
T T
T
T T T T
T
Primer: (IMPLIKACIJA)
p: Pera ovog semestra ima sve desetke.
q: Otac će Peri kupiti novi automobil.
: Ako Pera ovog semestra bude imao sve desetke, onda će mu otac kupiti novi
automobil.
Tablica istinitosti iskaza :
T T T
T
T T
T
U zapisu , iskaz p predstavlja uslov, a iskaz q posledicu.
Primer: (EKVIVALENCIJA)
p: Trougao je jednakostraničan.
q: Svi uglovi trougla su jednaki.
: Trougao je jednakostraničan ako i samo ako (akko) su svi uglovi trougla jednaki.
Ekvivalencija iskaza p i q.

Tablica istinitosti iskaza koji je ekvivalencija iskaza p i q:
T T T
T
T
T
Prioritet veznika: , , , , ,
Prioritet menjamo/regulišemo korišćenjem malih zagrada!
Primer: Korišćenjem malih zagrada odrediti prioritet veznika u sledećim iskazima:
1. : ( )
2. : ostaje isto kao što je napisano
3. : ( )
4. : ( ) ( )
1.2. Logički ekvivalentni iskazi

Primer: (logički ekvivlentni iskazi)
p: Škola radi nedeljom.
q: Banka radi nedeljom.
( ): Nije tačno da škola ili banka rade nedeljom.

: Škola ne radi nedeljom i banka ne radi nedeljom.
( ) (logički ekvivalentni iskazi)
Logički ekvivalentni iskazi su različito zapisani na jeziku simbola, ali su suštinski – smisleno isti.
Kako ustanoviti da su iskazi logički ekvivalentni? Jedan od načina je korišćenje tablica istinitosti, uz
pomoć kojih dobijamo odgovor na pitanje da li razmatrani iskazi jesu ili nisu logički ekvivalentni.
Pozivanjem na neke prethodno dokazane logičke ekvivalencije, možemo da dokažemo da su
razmatrani iskazi logički ekvivalentni. Spomenute logičke ekvivalencije dokazujemo uz pomoć
tablica istinitosti.
Ustanovljavanje logičke ekvivalentnosti iskaza korišćenjem tablica istinitosti

Tablica istinitosti za iskaze ( )i iz prethodnog primera:
I1 I2
( )
T T T
T T T
T T T
T T T T

Upoređivanjem istinitosnih vrednosti iskaza I1 : ( ) i I2: (zaokružene kolone u

prethodnoj tablici istinitosti) možemo da zaključimo da su iskazi I1 i I2 logički ekvivalentni. Naime,
za iste kombinacije istinitosnih vrednosti prostih učestvujućih iskaza p i q, iskazi I1 i I2 imaju iste
istinitosne vrednosti.
Teorema: - Logički ekvivalentni iskazi –
1. zakoni idempotencije:
2. dvostruka negacija:
( )
3. De Morganovi zakoni:
( )
( )
4. osobine komutativnosti:
5. osobine asocijativnosti:
( ) ( )
( ) ( )
6. distributivne osobine:
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( )
7. ekvivalencija kontrapozicije:
8. ostale osobine:
( ) ( )
Neki iskazi u vezi sa implikacijom:

- implikacija:
- konverzija:
- inverzija:
- kontrapozicija:
implikacija kontrapozicija
konverzija inverzija
 Za iskaz koji je tačan u bilo kom slučaju kažemo da je logički tačan ili da je tautologija.
 Za iskaz koji je netačan u bilo kom slučaju kažemo da je logički netačan ili da je kontradikcija.

Još neke korisne ekvivalencije:
Važi:
,
gde je T – tautologija i N – kontradikcija .
Primer: (Dokazivanje logičke ekvivalentnosti iskaza korišćenjem logičkih ekvivalencija)

Dokazati ekvivalenciju: ( ) ( ) ( ) .
( ) ( )
(asocijativnost) ( ( ))
(distributivnost) (( ) ( ))
(osobine) (( ) )
(osobine) ( )
(komutativnost) ( )
(asocijativnost) ( )
(komutativnost) ( )
Primer: Ispitati da li je sledeći iskaz logički tačan, logički netačan ili ništa od navedenog:
( ( )) .
S I
( )
T T T T T
T T
T T T
T T
Kako iskaz I ima istinitosnu vrednost tačno za sve moguće kombinacije istinitosnih vrednosti
prostih učestvujućih iskaza p i q, to zaključujemo da je I logički tačan iskaz, odnosno tautologija.

Predavanje 02
Argumenti i dokazi
Argument:
} Hipoteze (iskazi)
(stoga) Zaključak (iskaz)
Argument se sastoji od skupa tvrđenja (iskaza) koje zovemo hipotezama i iskaza koga zovemo
zaključak.
 Argument je valjan ako je:

kad god su sve hipoteze tačne, i zaključak tačan, ili ekvivalentno
kad god je ( ) tačan iskaz, tada je i C tačan iskaz, ili ekvivalentno
kad god je iskaz ( ) tautologija.
Načini za ustanovljavanje/dokazivanje valjanosti argumenta:

1) korišćenje tablice istinitosti (može da se ispita/pokaže da li argument jeste ili nije valjan)
2) „metoda alternativna tablicama istinitosti“ (može da se ispita/pokaže da li argument jeste ili
nije valjan; u slučaju valjanog argumenta - dokaz svođenjem na kontradikciju)
3) korišćenje pravila izvođenja (može da se dokaže da je argument valjan)
Primer 1: (ispitivanje valjanosti argumenta upotrebom tablica istinitosti)
Dati su iskazi:
p: Jabuka je crvena.
q: Jabuka je zrela.
r: Jabuka je crvljiva.
Ispitati valjanost argumenata datih sa (1) i (2) korišćenjem tablica istinitosti.
(1) ( )
( )
( )
( )
Intuitivno zaključivanje:
(H1): Jabuka je crvena.

(H2): Ako je jabuka crvena, onda je zrela.
(H3): Ako je jabuka zrela, onda je crvljiva.
Crvena jabuka implicira zrelu, a zrela crvljivu. Pošto se u (H1) tvrdi da je jabuka crvena, onda
ispravno zaključujemo (C) da je jabuka crvena, zrela i crvljiva.

Tablica istinitosti argumenta (1):
T T T T T T => argument je valjan.

T T T
T T T
T T
T T T T
T T
T T T
T T
Kako iz tablice čitamo da li je argument valjan ili nije? Razmatramo kombinacije istinitosnih
vrednosti hipoteza koje su istovremeno sve tačne. Ako je u svakoj od tih kombinacija i zaključak
tačan, argument je valjan.
(2) ( )
( )
( )
( )
Intuitivno zaključivanje:
(H1): Ako je jabuka crvena, onda je zrela.

(H2): Ako je jabuka zrela, onda je crvljiva.
(H3): Jabuka je crvljiva.
Crvena jabuka implicira zrelu, a zrela crvljivu. Pošto se u (H3) tvrdi da je jabuka crvljiva, to ne znači
da je jabuka crvena (C).
Tablica istinitosti argumenta (2):
T T T T T T
T T T T
T T T T
T T T
T T T T => argument nije valjan.
T T
T T T
T T

Primer 2: (ispitivanje valjanosti argumenta „metodom koja je alternativna tablicama istinitosti“)
Ispitati valjanost argumenata datih sa (1), (2) i (3) „metodom koja je alternativna tablicama
istinitosti“.
(1) ( )
( )
( )
( )
Pretpostavimo da je ( ) . (tj. da zaključak C nije tačan)

To znači da je ( ) .
Tada je: ( ) ( )
( ) ( ) .
( ) ( )  (kontradikcija)
argument je valjan.
Ovde polazimo od pretpostavke da argument nije valjan, odnosno da je zaključak netačan, jer
smatramo da su sve hipoteze inicijalno tačne. Kako je, pod pretpostavkom ( ) , pokazano da je
jedna od hipoteza (H1) netačna, to znači da je naša pretpostavka bila pogrešna, pa je argument
valjan.
(2) ( )
( )
( )
Pretpostavimo da je: ( ) ( ) .
To znači da je: ( ) ( ) .
Tada je: ( ) ( )
( ) ( )
=> argument nije valjan.
Polazimo od pretpostavke da argument nije valjan, odnosno da je zaključak C netačan. Kako su pod
pretpostavkom ( ) , istinitosne vrednosti svih hipoteza tačne, naša pretpostavka je bila dobra,
što znači da argument nije valjan.
(3) ( )
( )
( )
( )
( )
Pretpostavimo da je: ( ) ( )
To znači da je: ( ) ( ) .
Tada je: ( ) ( )
( ) ( )
( ) ( )
( ) ( ) 
=> argument je valjan.
TEOREMA – Pravila izvođenja –
1) Modus ponens
6) Konjunkcija
2) Silogizam
7) Slučajevi
( )
3) Modus tolens
8) Eliminacija slučaja
4) Dodavanje ( )
9) Svođenje na kontradikciju
5) Specijalizacija
( )

Primer: Upotrebom pravila izvođenja, pokazati da je sledeći argument valjan:
Rešenje:
1. (dato)
2. (dato)
3. (dato)
4. (iz 2. i 3. , modus ponens)
5. (iz 1. i 4. , modus tolens)
Primeri matematičkih dokaza
Primer: (DIREKTAN DOKAZ)

Ako je n neparan ceo broj, onda je n2 neparan ceo broj. Dokazati.
n je neparan ceo broj

( ) 2 1
(2 1) 4 4 1 2(2 2 ) 1 2 1,
n je neparan ceo broj.
2
Primer: (DOKAZ KONTRAPOZICIJOM)

Ako je n2 neparan ceo broj, onda je i n neparan ceo broj. Dokazati.
(Kontrapozicija za implikaciju: )
Neka je n paran ceo broj

( ) 2
(2 ) 4 2(2 ) 2 ,
n je paran ceo broj.
2
Primer: (DOKAZ SVOĐENJEM NA KONTRADIKCIJU)

Broj √2 nije racionalan broj.
Pretpostavimo suprotno, tj. da √2 jeste racionalan broj. To znači da broj √2 možemo da

zapišemo u obliku √2 , 0, gde su i b celi brojevi i potpuno skraćen razlomak. Dalje
imamo da je √2 2 , što znači (prema prethodnim primerima) da je paran broj,
odnosno da je paran broj. Kako je paran broj, to ( ) 2 . Sada je 2 √2 , pa je
2 , što znači da je paran broj, odnosno da je paran broj. Kako su i parni brojevi, to

znači da razlomak nije potpuno skraćen  (kontradikcija sa pretpostavkom). Dakle, √2 nije

racionalan broj.
Primer: (DOKAZ ISPITIVANJEM SLUČAJEVA)

Za bilo koji ceo broj n , je pozitivan broj.
Kako je proizvoljan ceo broj, to razlikujemo sledeće slučajeve:
1) 0 0 1 0
2) 0 0 1 0
3) 0 0 ( ) 0 ( ) 1 0.

Predavanje 03
KOMPLETNOST U ISKAZNOJ LOGICI
( ) ( )
( ) ( )
( )
( )
Iz gore navedenih logičkih ekvivalencija zaključujemo da su nam za pisanje bilo kog (složenog)
logičkog iskaza dovoljni veznici: konjunkcija i negacija ( , ) ili disjunkcija i negacija ( , ) .
Veznici koji imaju osobinu da se sa samo jednim od njih može napisati bilo koji iskaz su:
Šeferova crta (|) i Pirsova strelica ( ) .
Šeferova crta (|) Pirsova strelica ( )
|
T T T T
T T T
T T T
T T
Kako važi da je:
( ) | i ( ) ,
to veznik Šeferova crta zovemo NI, dok veznik Pirsova strelica zovemo NILI.
Korišćenjem, na primer, tablica istinitosti, može se pokazati da važi:
|
( | )|( | ) ( ) ( )
( | )|( | ) ( ) ( ).
Tako, imamo da je:
| | ( | )|( | )
T T T T
T T T T
T T T T
T T

Primer: Odrediti iskaze kojima odgovara sledeća tablica istinitosti:
1. T T T T
2. T T T
3. T T
4. T
5. T T T
6. T
7. T
8. T
1. 2. 5. 8.
( ) ( ) ( ) ( ) (konjunkti povezani disjunkcijom)
Dati iskaz je: ISKAZ U DISJUNKTIVNOJ NORMALNOJ FORMI (DNF)
3. 4. 6. 7.
( ) ( ) ( ) ( ) (disjunkti povezni konjunkcijom)
Dati iskaz je: ISKAZ U KONJUNKTIVNOJ NORMALNOJ FORMI (KNF)
Definicija: Neka su , , , prosti iskazi. Tada se iskazi oblika , gde je

ili , nazivaju konjunktima, a iskazi oblika disjunktima.
Iskaz koji predstavlja disjunkciju konjunkta je iskaz u disjunktivnoj normalnoj formi - DNF, a iskaz
koji predstavlja konjunkciju disjunkta predstavlja iskaz u konjunktivnoj normalnoj formi -KNF.
Primetimo da svaki od konjunkta 1, 2, 5 i 8. u gore navedenom DNF iskazu, ima istinitosnu vrednost
tačno (T) jedino pri kombinaciji istinitosnih vrednosti prostih iskaza p, q i r pod rednim brojem 1,
2, 5 i 8, respektivno, u datoj tablici istinitosti. Stoga i rezultujući iskaz ima istinitosnu vrednost
tačno (T) jedino u slučajevima pod rednim brojevima 1, 2, 5 i 8. Tako, na primer, u slučaju pod
rednim brojem 4, svaki od konjunkta ima istinitosnu vrednost netačno ( ), pa je tada i istinitosna
vrednost rezultujećeg iskaza, kao njihove disjunkcije, netačno.
KARNOOVE MAPE
Karnoove mape predstavljaju pogodan način za minimizaciju logičkih iskaza (logičkih funkcija)
sa malim brojem prostih učestvujućih iskaza (promenljivih): 4-6 promenljivih.
Za minimizaciju iskaza koristi se iskaz u DNF.
Mapa je tabela od 2 polja koja predstavljaju sve moguće kombinacije istinitosnih vrednosti n
binarnih promenljivih (prostih učestvujućih iskaza). Preciznije, ako se razmatraju prosti iskazi
p1 , p2, . . . ,pn, tada postoji 2 različitih konjunkta, odnosno polja u mapi.

Karnoove mape za dva, tri i četiri prosta iskaza:
( , ) ( , , )
( , , , )
Kako popunjavamo mapu? U polje koje odgovara kombinacijama vrednosti promenljivih iz svakog
od konjunkta u DNF upisujemo X.
Tako, na primer, iskazu ( ) ( ) odgovara sledeća Karnoova mapa:
X X
Po formiranju mape izvodi se minimizacija funkcije, odnosno iskaza, tako što se posmatraju susedni
kvadrati, odnosno polja. Bilo koja dva susedna polja razlikuju se za vrednost jedne promenljive,
odnosno prostog iskaza. Ako je u oba polja upisan X, tada se iz iskaza koji je rezultat njihove
disjunkcije može eliminisati ta promenljiva.
Tako su, na primer, za iskaz ( ) ( ) susedna polja grupisana na slici niže. Ova polja se
razlikuju za vrednost promenljive q, pa se ova promenljiva iz rezultujućeg iskaza može eliminisati, i
minimizovana forma datog iskaza postaje iskaz p, tj. važi da je: ( ) ( ) .

X X
Da su dati početni iskaz i iskaz dobijen kao rezultat minimizacije logički ekvivalentni, može da se
potvrdi i korišćenjem logičkih ekvivalencija: ( ) ( ) ( ) .
Generalizacija:
Pomenuti postpak se može generalizovati tako što se susednim mogu smatrati i polja na ivicama
mape (polja na vrhu i dnu svake od kolona, i na levoj i desnoj strani svake od vrsta mape). Takođe,
isti postupak se može primeniti na grupe od 2n polja.
Proces minimizacije započinje posmatranjem što je moguće veće grupe kvadrata, tj. polja. Zaokruže
se sva susedna polja i formira grupa koja broji 2n polja.
Pri zaokruživanju grupa dozvoljeno je da polje sa X pripada većem broju grupa.
Veličina grupe se smanjuje do 1 tako da se pri poslednjem grupisanju svi izolovani kvadrati koji
sadrže X, ako takvi postoje, zaokruže kao grupe veličine 1.
Minimizovana verzija funkcije uključuje odgovarajući broj promenljivih na mesto svake od

zaokruženih grupa, pri čemu se zaokružena grupa koja je potpuno obuhvaćena drugim
zaokruženim grupama ignoriše kao redundatna.
Primer: Sledeći iskaz minimizovati korišćenjem Karnoovih mapa:

( ) ( ) ( ) ( ) ( )
X X X
X X
Minimizovan iskaz je: ( ).
Primer: Sledeći iskaz minimizovati korišćenjem Karnoovih mapa:

( ) ( ) ( ) ( ).

X X
X X
Minimizovan iskaz je: .

Predavanje 04
TEORIJA SKUPOVA
Skup možemo da označimo kao kolekciju objekata, odnosno elemenata.
Zadavanje skupova:
1) nabrajanjem elemenata
Na primer, skup , zadat u nastavku nabrajanjem elemenata, je skup svih matematičkih
predmeta na Računarskom fakultetu: * , , , , , , +.
2) korišćenjem tzv. notacije za građenje skupova
Na primer, skup S, u nastavku zapisan korišćenjem notacije za građenje skupova, je skup
svih realnih brojeva koji nisu manji od 0, i nisu veći od 238: * , 0 238+.
Definicija: Ako je element skupa A, kažemo da pripada A, i pišemo . U suprotnom je:

.
Definicija: Skup A je podskup skupa B, u oznaci , ako je svaki element skupa A ujedno i
element skupa B, tj. .
Primetimo analogiju:
Definicija: Skup A jednak je skupu B, u oznaci , ako i samo ako je i .

Primetimo analogiju:
=
( ( ) ( ) )
Definicija: Prazan skup, u oznaci ili { }, je skup koji nema elemenata.
Definicija: Univerzalni skup U jeste skup svih skupova.
Definicija: Veličina (kardinalnost) konačnog skupa A, u oznaci |A|, je broj elemenata skupa A .
Definicija: Partitivni skup skupa A, u oznaci ( ) , je skup svih podskupova skupa A .
Može se pokazati da važi: | | | ( )| 2 .
Primer:
1. Nabrojati sve podskupove skupa * , +.
Rešenje: , * +, * +, * , +.
2. Koja su od navedenih tvrđenja po Vašem mišljenju tačna?
1) 
2)  (ali važi: * + )
3) , gde je A proizvoljan skup : tačno, ako je A, na primer, partitivni skup nekog skupa.
4) {* +, 1, 2, 3, 4} 

5) *2+ *1, 2, 3, 4+ 
6) * +  (kardinalnost skupa sa leve strane znaka jednakosti je 0,
a sa desne 1)
7) | | | | 
8) * , , + * , , + 
3. Odrediti kardinalnost sledećih skupova:

{ , * +, { , * +}} =3
{*1, 2+, *1, , 9, , +} =2
Skupovne operacije
Definicija: PRESEK skupova A i B je skup:
* +.
Uopštenje:
*1,2, , + – familija indeksa, ⋂ * ( ) +
Definicija: UNIJA skupova A i B je skup:
* +.
Uopštenje:
⋃ * ( ) +, gde je familija indeksa.
Definicija: RAZLIKA skupova A i B je skup:
* +.
Napomena: možemo da koristimo i oznaku: .
Definicija: SIMETRIČNA RAZLIKA skupova A i B je skup:
( ) ⋃ ( )
Primetimo analogiju skupovne operacije simetrična razlika sa logičkim veznikom ekskluzivna

disjunkcija.
Definicija: KOMPLEMENT skupa A je skup:
* +
Primetimo analogiju skupovne operacije komplement sa logičkim veznikom, odnosno veznikom

iskaznog računa negacija.
Definicija: DEKARTOV PROIZVOD skupova A i B je skup:

*( , ) , +.
Važi: | | , | | | | .
Teorema. (Svojstva skupovnih operacija)

Za proizvoljne podskupove A, B i C univerzalnog skupa U važi:
(1) Zakon idempotencije:
.
(2) Dvostruki komplement: ( ) .
(3) De Morganovi zakoni:
( )
( ) .
(4) Komutativni zakoni:
.
(5) Asocijativni zakoni:
( ) ( )
( ) ( ) .
(6) Distributivni zakoni:
( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ).
(7) Svojstva identiteta:
.
(8) Komplementarne osobine:
.
(9) Ostalo: .
Dokaz: Dokazaćemo svojstva (9) i (3). Ostalo se ostavlja i preporučuje čitaocima za samostalan rad.
(9):
( ) ( ) ( ) (definicija razlike skupova)

( ) ( ) (definicija komplementa)
(definicija preseka)
(3): ( )
( ⋂ ) ( ⋂ )
( ( ⋂ ))
( )
( ) ( ) (De Morganovi zakoni u iskaznom računu)
( ) ( )
( ) ( )
.

Venovi dijagrami
Venovi dijagrami su pogodna alatka za predstavljanje skupova i skupovnih operacija.
Venovim dijagramima ne dokazujemo jednakost skupova, ali uz pomoć njih možemo da naslutimo
(ne)tačnost razmatrane skupovne formule.
U nastavku grafički ilustrujemo nekoliko skupovnih operacija uz pomoć Venovih dijagrama.
A’ A B
A
A A\B
B
U U
A B A B
U U
A B AUB
A B
U
(A U B)’
Svakoj skupovnoj formuli može da se pridruži formula iskaznog računa u disjunktivnoj normalnoj
formi (DNF) (pogledati sliku niže, gde je izvršeno „rasparčavanje“ datih skupova, i gde je svaki deo
predstavljen kao presek odgovarajućih skupova i njihovih komplemenata). Zatim, uz pomoć
Karnoovih mapa, datu formulu iskaznog računa (DNF), a samim tim i odgovarajuću skupovnu
formulu, možemo da minimizujemo.

A B
A B’ C’ A’ B C’
A B C’
A B C
A B’ C A’ B C
A’ B’ C
A’ B’ C’
C
U
Primer:
1) Sledeću skupovnu formulu predstaviti Venovim dijagramom:
(( ⋃ ) ) ( ⋂ ⋂ ).
2) Za skupovnu formulu iz 1) naći odgovarajuću formulu iskaznog računa i minimizovati je
uz pomoć Karnoove mape.
3) Kako glasi minimizovana skupovna formula iz 1)?
Rešenje:
1)
A B
A B’ C’ A B C’ A’ B C’
A B C
C
U
2) Iz Venovog dijagrama vidimo da je data skupovna formula ekvivalentna formuli:

( ⋂ ⋂ ) ( ⋂ ⋂ ) ( ⋂ ⋂ ) ( ⋂ ⋂ ).
Ako uvedemo sledeće oznake za iskaze: : , : , : , gde je proizvoljan

element, dobijamo sledeću formulu iskaznog računa u disjunktivnoj normalnoj formi koja odgovara
prethodno datoj skupovnoj formuli:
( ) ( ) ( ) ( ).
X X X
Uz pomoć Karnoove mape (videti iznad) minimizujemo formulu iskaznog računa:

( ) ( ) ( ).
3) S obzirom na prethodno, minimizovana skupovna formula je:

( ⋂ ) ( ⋂ ) ( ⋂ ).
Primer:
1. Predstaviti levu i desnu stranu skupovne formule preko Venovih dijagrama:
(( ) ( )) ( ( )).
2. Naći iskaznu formulu koja odgovara skupovnoj formuli iz 1.
3. Dokazati da je iskazna formula iz 2. tautologija, i to:
a) svođenjem na apsurd,
b) diskusijom po slovu.
Rešenje:
1. Venovi dijagrami za datu skupovnu formulu:
Leva strana Desna strana

2. Odgovarajuća iskazna formula:

: , : , : , :
(( ) ( )) ( ( )).
3. a) Označimo sa L levu, a sa D desnu stranu date iskazne formule. U nastavku, je funkcija

koja iskazu dodeljuje jednu od dve istinitosne vrednosti, tačno ili netačno.
Pretpostavimo da iskazna formula nije tačna, tj. neka je: ( ) . To znači da je
( ) ( ) .
Dalje je: ( ) ( ) ( ) , pa je
( ) ( ) ( ) , i
( ) ( ) ( ) .
Sada je:
( ) ( ( )) ( ( )) ( ) ,
što bi značilo da je ( )  (kontradikcija)
=> iskazna formula je tautologija.
b) Razlikujemo sledeće slučajeve:
(1) Neka je: ( ) . Tada za polaznu formulu iskaynog računa imamo da je:
( ) ( ) ( )
( )
(2) Neka je: ( ) . Tada za polaznu formulu iskaznog računa imamo da je:
( ) ( ) ( )
( )
(2a) Ako je ( ) , dalje

imamo da je:
(2b) Ako je: ( ) , dalje

imamo da je:
što znači da je iskazna formula tautologija.

Predavanje 05
RELACIJE
Definicija: Relacija R između skupova A i B je svaki podskup skupa *( , ): , +.
Ako je ( , ) , onda su i u relaciji R , što zapisujemo . Ako je , kažemo
da je R relacija na skupu A.
Primer: Ako su dati skupovi *1, 2, 3+ i * , +, onda je *(1, ), (2, ), (2, ), (3, )+ jedna
relacija između skupova A i B. Inače, broj svih mogućih relacija između datih skupova A i B jednak je
veličini partitivnog skupa Dekartovog proizvoda skupova A i B. U datom primeru, broj svih mogućih
relacija između skupova A i B jednak je: | ( )| 2 .
Definicija: Domen relacije je skup svih , takvih da je ( , ) , za neko .

Drugim rečima, domen relacije R je skup svih prvih koordinata (komponenti) uređenih parova iz
skupa R. Opseg relacije je skup svih , takvih da je ( , ) , za neko .
Drugim rečima, opseg relacije R je skup svih drugih koordinata (komponenti) uređenih parova iz
skupa R.
Primer: Odrediti domene i opsege sledećih relacija:
*( , ) : 4+
Domen: * 2 2+,
Opseg: * 2 2+.
*( , ) : ž + , gde je X - skup žena, Y – skup muškaraca

Domen: ž
Opseg: ž š
*( , ) : đ + , gde je X – skup ljudi

Domen: đ
Opseg: đ
Definicija: Neka je data relacija između skupova A i B. Tada je *( , ): ( , ) +

inverzna relacija relaciji R.
Primer: Odrediti inverzne relacije za relacije iz prethodnih primera.
*( , 1), ( , 2), ( , 2), ( , 3)+
*( , ) : +
Definicija: Neka su i date relacije. Kompozicija relacija S i R, u oznaci , je

relacija zadata sa: *( , ): ( )( , ) ( , ) +.
Primer: Dati su skupovi: *1,2,3+, * , +, * , , , +, i relacije:

, *(1, ), (1, ), (3, )+
, *( , ), ( , ), ( , ), ( , )+.

Ako je moguće, odrediti i .
Imamo da je:
– nemoguće, kompozicija nije definisana.
*(1, ), (1, ), (1, ), (1, ), (3, ), (3, )+.
Primer: Neka su R i S relacije na skupu pozitivnih celih brojeva zadate sa:

*( , 2): +
*( , ): +.
Ako je moguće, odrediti i .
Imamo da je:
*( , ( 2) ): +
*( , 2): +.
Kao što se iz prethodnih primera može zapaziti, kompozicija relacija, u opštem slučaju, nije
komutativna. Međutim, važi sledeće tvrđenje:
Teorema: Date su relacije: , i . Kompozicija relacije je asocijativna

operacija, tj. važi: ( ) ( ) .
RELACIJE NA SKUPU
Osobine relacije R definisane na skupu A:
(R) REFLEKSIVNOST: ( )
(AR) ANTIREFLEKSIVNOST: ( , )
(S) SIMETRIČNOST: ( , )
(AS) ANTISIMETRIČNOST: ( , )
(T) TRANZITIVNOST: ( , , )
Primer: Dat je skup *1,2,3,4,5,6+, i na njemu je definisana sledeća relacija:
(1,1), (2,2), (3,3), (4,4), (5,5), (6,6), (1,2),

{ }.
(1,4), (2,1), (2,4), (3,5), (5,3), (4,1), (4,2)
Koje osobine ima relacija R?
Razmatranjem elemenata, tj. uređenih parova u skupu R, zaključujemo da je relacija R refleksivna,

simetrična i tranzitivna. Relacija R nije antirefleksivna, jer je, na primer, 1R1, ali je 1 1. Relacija R
nije antisimetrična jer je, na primer, 1R2 i 2R1, ali nije 1=2.
Predstavljanje relacije uz pomoć tablice (matrice):
Tablica (matrica) je formata | | | |. Njene vrste (odnosno, kolone) odgovaraju elementima skupa
A na kome je relacija definisana. Tablica je binarna (sadrži samo 0 i 1). Tablicu popunjavamo na

sledeći način: u preseku i-te vrste i j-te kolone pišemo 1 ukoliko su elementi i i j iz skupa A u relaciji
R (tj. i R j), a inače pišemo 0.
Tablica za relaciju R iz prethodnog primera data je u tekstu niže:
R 1 2 3 4 5 6
1 1 1 0 1 0 0
2 1 1 0 1 0 0
3 0 0 1 0 1 0
4 1 1 0 1 0 0
5 0 0 1 0 1 0
6 0 0 0 0 0 1
Iz tablice lako zaključujemo da je relacija R refleksivna – na glavnoj dijagonali su sve jedinice; kao i
da je simetrična – elementi u tablici simetrično u odnosu na glavnu dijagonalu su jednaki.
Predstavljanje relacije uz pomoć (di)grafa:
Čvorovi (di)grafa odgovaraju elementima skupa A. Ako je ( , ) , , , crtamo orijentisanu

granu od čvora ka čvoru . Ako je ( , ) , , u čvoru crtamo petlju.
(Di)graf koji odgovara relaciji R datoj u prethodnom primeru prikazan je na slici niže:
1 3
2 5
4 6
Posmatranjem (di)grafa, jednostavno možemo da zaključimo da relacija R na skupu A ima sledeće

osobine:
relacija R je refleksivna – u svakom čvoru (di)grafa postoji petlja;
relacija R je simetrična – između svaka dva čvora u (di)grafu postoji 0 ili 2 grane:
2
relacija R je tranzitivna, jer u (di)grafu nema „situacija“ koje „kvare“ tranzitivnost:
1 2

Primer: Na skupu { 5, 2, , , 2} zadata je relacija R:

⇔ .
1) Predstaviti relaciju tablično i preko (di)grafa.

2) Da li je relacija R refleksivna, antirefleksivna, simetrična, antisimetrična i tranzitivna?
Iz definicije relacije imamo da je:
0
( ) ( ) 0
( )( 1) 0,
što znači da je
0, ili 1 0,
odnosno
, tj. ili 1
ili 1⁄ , tj.
1⁄ ili 1⁄ .
Stoga, imamo da je:
{ 1⁄
1⁄
1) Tablica koja odgovara relaciji R je:
R -5 -2 1/5 1/2 2
-5 1 0 1 0 0
-2 0 1 0 1 1
1/5 1 0 1 0 0
1/2 0 1 0 1 1
2 0 1 0 1 1

(Di)graf koji odgovara relaciji R je:
2 -5
-2
1/2 1/5
2) Kako u svakom čvoru digrafa postoji petlja, zaključujemo da je relacija R refleksivna. Kako
između svaka dva čvora digrafa postoji 0 ili 2 grane, relacija je simetrična. Pošto u digrafu
nema „situacija“ koje kvare tranzitivnost, zaključujemo da je relacija tranzitivna. Relacija R
nije antirefleksivna, jer je, na primer 2 R 2, ali je 2 2. Relacija nije antisimetrična, jer je, na
primer, 2R-2 i -2R2, ali nije 2=-2.

Predavanje 06
RELACIJA PORETKA
Definicija: Relacija na skupu A je relacija poretka (uređenje skupa A) ako je: refleksivna,
antisimetrična i tranzitivna (RAsT). Relacije poretka se često označavaju sa: .
Skup A na kome je definisana relacija poretka označavamo sa ( , ), i zovemo uređen skup.
Definicija: Kažemo da su elementi i uređenog skupa ( , ) uporedivi ako je ili .
Definicija: Ako su svaka dva elementa uređenog skupa ( , ) uporediva, onda kažemo da je
totalno uređenje, dok je ( , ) totalno uređen skup (lanac). U suprotnom, relacija je parcijalno
uređenje skupa A, dok je ( , ) parcijalno uređen skup (poset).
Primer: Neka je skup pozitivnih celih brojeva. Na skupu A definišemo sledeću relaciju :
tj. ( ) .
Pokazaćemo da je relacija poretka, odnosno uređenje skupa A.
(R) ( ) 1
(As) ( , ) ( ) (1)
( ) (2)
iz (1) i (2):
1 1, jer ,
(T) ( , , ) ( ) (3)
( ) (4)
iz (3) i (4): ,
.
Primer: Neka je *1,2,3+, i neka je { , *1+, *2+, *3+, *1,2+, *1,3+, *2,3+, *1,2,3+} partitivni skup
skupa . Na skupu definišemo relaciju na sledeći način: , gde je , .
Pokazaćemo da je relacija poretka, odnosno uređenje skupa .
(R) ( )
(As) ( , )
(T) ( , , ) .
(Tranzitivnost)
C
B
A

Haseov dijagram
Haseov dijagram služi za predstavljanje uređenih skupova ( , ). Elementi skupa A predstavljaju se

tačkama u ravni. Ako je, za , , , onda je na crtežu ispod . Ako ne postoji , tako
da je , onda tačke i povezujemo linijom.
Primer: Haseov dijagram za relaciju deljenje bez ostatka na skupu pozitivnih delilaca broja 30:
30
6 10 15
2 3 5
Primer: Haseov dijagram za uređen skup ( , ):
*1,2,3+
*1,2+ *1,3+ *2,3+
*1+ *2+ *3+
Primer: Na skupu prirodnih brojeva definisana je binarna relacija :

( ) 2
1) Dokazati da predstavlja uređenje skupa .
2) Ispitati da li je to relacija totalnog ili parcijalnog uređenja.
Rešenje:
1) Datu relaciju možemo da zapišemo na sledeći način:

( ) (2 1) .
Dalje imamo da je:
(R) ( ) 1: (2 1 1)
(As) ( , ) ( ) (2 1) (5)
( ) (2 1) (6)
iz (5) i (6): (2 1)(2 1)

(2 1)(2 1) 1
2 1 1 2 1 1, jer ,
1
(T) ( , , ) ( ) (2 1) (7)
( ) (2 1) (8)
iz (7) i (8): (2 1)
(2 1) (2 1)
(4 2 2 1)
(2(2 1) 1)
(2 1) , 2 1,
2) Kako ne postoji tako da je npr. 4 (2 1) 3 ili da je 3 (2 1) 4, to nije 3 4,

niti je 4 3, što znači da je relacija parcijalnog uređenja.
RELACIJA EKVIVALENCIJE
Definicija: Relacija na skupu A je relacija ekvivalencije ako je: refleksivna, simetrična i

tranzitivna. (RST)
Primer: Neka je i neka je relacija na skupu data sa:

*( , ): 5 , +.
Pokažimo da je relacija ekvivalencije na skupu .
(R) ( ) , jer je 5 za 0
(S) ( , ) ( ) 5
( ) 5 ( )
5 , ,
(T) ( , , ) ( ) 5 (9)
( ) 5 (10)
iz (9) i (10): 5( ) 5 , ,
Definicija: Klasa ekvivalencije elementa je skup , - * : +, gde je relacija

ekvivalencije na skupu A.
Skup svih klasa ekvivalencije skupa za relaciju ekvivalencije označava se sa:

, - *, -: + (treba imati u vidu da se ovde razmatraju jedino različiti među skupovima , -,
gde je ).

Razmotrimo klase ekvivalencije celih brojeva u odnosu na relaciju iz prethodnog primera:
5 0 ,0- * , 10, 5, 0, 5, 10, + ,5-

5 1 ,1- * , 9, 4, 1, 6, 11, + ,6- ,11-
5 2 ,2- * , 8, 3, 2, 7, 12, + ,7-
5 3 ,3- * , 7, 2, 3, 8, 13, + ,8- , 7-
5 4 ,4- * , 6, 1, 4, 9, 14, + ,9-
Primetimo da su skupovi ,0-, ,1-, ,2-, ,3-, ,4- neprazni (zbog refleksivnosti relacije uvek sadrže
element koji je predstavnik klase), disjunktni (presek im je prazan), njihova unija predstavlja skup
na kome je definisana relacija ekvivalencije , i u relaciji su jedino elementi iz skupa , -
(tj. nijedan element iz skupa , - nije u relaciji ni sa jednim elementom iz skupa , -, za ), za
0, 1, 2, 3, 4. Takođe, za predstavnika date klase možemo da izaberemo bilo koji ceo broj iz
skupa , -.
Definicija: Neka je I neprazan skup indeksa, A dat skup, i neka je 〈 〉 * : +, gde su

neprazni podskupovi skupa A . Skup 〈 〉 naziva se particija skupa A ako važi:
1. ⋂ , ,
2. ⋃ .
Teorema: Skup 〈 〉 nepraznih podskupova skupa A je particija skupa A ako i samo ako je
〈 〉 , - za neku relaciju ekvivalencije na skupu A.
Primer: Ako je dat skup * , , , +, i particija: * +, * , , +, opisati

odgovarajuću relaciju ekvivalencije.
Tražena relacija je:

*( , ), ( , ), ( , ), ( , ), ( , ), ( , ), ( , ), ( , ), ( , ), ( , )+.
Primer: Na skupu *11, 22, 33, 44, 55+ data je relacija :

4.
1) Nabrojati elemente koji su u relaciji.

2) Predstaviti relaciju tablično i preko (di)grafa.
3) Ispitati koje osobine na skupu S ima relacija .
4) Ako je relacija ekvivalencije, odrediti klase ekvivalencije, a ako je relacija poretka,
predstaviti je Haseovim dijagramom.
Rešenje:
1) Relaciju možemo da razmatramo i na sledeći način:
.
Stoga, imamo da je:

(11, 11), (22, 22), (33, 33), (44, 44), (55, 55), (11, 33), (11, 55),
{ }
(22, 44), (33, 11), (33, 55), (44, 22), (55, 11), (55, 33)

2) Tablica i (di)graf date relacije su predstavljeni u tekstu niže:
11 22 33 44 55
11 1 0 1 0 1 11 55 22
22 0 1 0 1 0
33 1 0 1 0 1
44 0 1 0 1 0
55 1 0 1 0 1 33 44
3) Data relacija je:
Refleksivna – petlja u svakom čvoru (di)grafa 

Simetrična – između svaka dva čvora u grafu postoji 0 ili 2 grane 
Tranzitivna – nema „situacija“ koje „kvare“ tranzitivnost 
Antisimetrična – nije, jer je, na primer 22 44 44 22, ali nije 22=44. 
Stoga zaključujemo da je relacija ekvivalencije.
4) Klase ekvivalencije (koliko komponenata povezanosti postoji u pripadajućem (di)grafu,

toliko ima različitih skupova koji predstavljaju klase ekvivalencije) su:
,22- ,44- *22, 44+

,11- ,33- ,55- *11, 33, 55+.

Predavanje 07
FUNKCIJE
Definicija: Relacija između skupova A i B je funkcija iz skupa A u skup B, u oznaci

: , ako za svako postoji jedan i samo jedan takav da je ( , ) , što
zapisujemo ( ).
Skup A zovemo domenom funkcije , a skup B kodomenom.
Primer:
(1) Neka je: * 2, 1, 0, 1, 2+, *0, 1, 2, 3, 4, 5+ i
*( 2, 5), (2, 5), ( 1, 2), (1, 2), (0, 1)+. Tada je funkcija iz skupa A u skup B.
(2) Neka je: *3, 6, 9, 12, 15+, *2, 5, 8, 11, 14, 17+, i ( ) 1, , ( ) .
Tada je funkcija iz skupa u skup .
Teorema: Neka su : i : , funkcije.

1. Kompozicija je funkcija iz skupa u skup , u oznaci : .
2. Ako je , onda je ( )( ) ( ( )) .
Teorema: Neka su : , : i : funkcije. Kompozicija ovih funkcija je asocijativna,

tj, važi: ( ) ( ) .
Primer: Neka je : , ( ) √ i : , ( ) 3, gde je skup nenegativnih

realnih brojeva. Kako je , to imamo da je:
( )( ) ( ( )) (√ ) √ 3.
Neka je sada : , ( ) √ i : , ( ) 3, gde je * : 3+.

Nalazimo da je:
( )( ) ( ( )) ( 3) √ 3.

Definicija: Funkcija : je injektivna funkcija (odnosno, 1-1 funkcija) ako

( , ) ( ) ( ) , ili ekvivalentno,
( ) ( ).
Definicija: Funkcija : je surjektivna funkcija (odnosno, NA funkcija) ako

( )( ) ( ).
Za funkciju koja je 1-1 i NA, kažemo da je bijekcija.

Bijekciju : zovemo permutacija.
Primer: Koje su od sledećih funkcija 1-1, NA, odnosno bijekcije?
(1) *1, 2, 3, 4+
, 1, 2, 3
1 2 3 4
( )
1 1 2 2
nije 1-1 jer 1 1 i 2 1 tj. dva različita elementa iz domena se slikaju u isti
element iz kodomena;
nije NA jer za elemente 3 i 4 (iz kodomena) ne postoje elementi iz domena čije su
oni slike preslikavanjem .
1 2 3 4
( )
3 4 2 1
je permutacija.
1 2 3 4
( )
3 3 3 3
nije 1-1 jer se svi elementi iz domena preslikavaju u jedan element iz kodomena.
nije NA jer za elemente 1, 2 i 4 (iz kodomena) ne postoje elementi iz domena čije su
oni slike.
(2) : , ( ) 3 5
Imamo:
( ) ( ) 3 5 3 5 , pa jeste 1-1 .
( )( ) ( ) 3 5, tj. ( 5), što znači da jeste NA.
Iz prethodnog sledi da je bijekcija.
(3) : , ( ) ,
Kako važi: ( ) ( ) , to nije 1-1.
Data funkcija nije ni NA, jer nije tačno da za svako postoji tako da je
( ). Na primer, 3 nije slika ovim preslikavanjem nijednog .

Teorema: Ako je funkcija : bijekcija, onda je inverzna relacija funkcija iz skupa u

skup , i takodje je bijekcija. Za funkciju : , ako je funkcija iz u , onda je i funkcija
iz u bijekcija.
Definicija: Funkciju : , definisanu sa ( ) , za svako , zovemo identička funkcija

na skupu .
Teorema: Neka je : i neka je identička funkcija na skupu . Onda važi:

1)
2) , ako funkcija ima inverznu funkciju.
Primer: Naći inverznu funkciju funkcije : , zadate sa ( ) 3 5.
Imamo da je:
( )( ) ( )( ) ( )
( ( )) ( ( )) ,
(3 5) , smena: 3 5 ( 5)⁄3
( ) ( 5)⁄3, odnosno
( ) ( 5)⁄3
Primer: Neka su : i : funkcije. Dokazati:

(1) ako su i injektivne, onda je i injektivna.
(2) ako su i surjektivne, onda je i surjektivna.
(1) :
( )( ) ( )( )
( ( )) ( ( ))
( ) ( ) ( 1 1)
( 1 1)
(2) : , ( )( ) ( )
: , ( )( ) ( )
( )( ) ( ) ( ( )) ( )( )
je NA
Primer: Neka su i relacije. Dokazati: ( ) .
( ) *( , ) |( , ) +
*( , )|( )( , ) ( , ) +
*( , )|( )( , ) ( , ) +
*( , )|( , ) +
.

Predavanje 08
MATEMATIČKA INDUKCIJA
( )
(PMI 1) Princip matematičke indukcije 1:
Neka je ( ) iskaz takav da je:

1. iskaz (1) je tačan,
2. uvek kada je iskaz ( ) tačan, tada je iskaz ( 1) tačan.
Tada je iskaz ( ) tačan za svako .
( )
Primer: Primenom principa matematičke indukcije dokazati da je: 1 2 , za
svako .
Rešenje:
( )
Označimo sa ( ): 1 2 .
(BI) baza indukcije ( 1):
Iskaz (1) je tačan, jer važi: 1 . 
(IH) indukcijska hipoteza ( ):

( )
Pretpostavimo da je ( ) tačan iskaz, tj. da važi: 1 2 .
(IK) indukcijski korak ( 1):

Pod pretpostavkom (IH), dokažimo da je ( 1) tačan iskaz, tj. dokažimo da je:
( )( )
1 2 ( 1) .
Imamo da je:
( ) ( ) ( ) ( )( )
1 2 ( 1) ( 1) , 
gde prva jednakost u nizu važi prema (IH).
( )
Stoga je, prema PMI, 1 2 , za svako .
Primer: Primenom principa matematičke indukcije dokazati da je broj deljiv sa 3 za svako

, tj. da postoji tako da je 3 .
Rešenje:
Označimo sa ( ): ( ) 3 .
(BI) ( 1) : Iskaz (1) je tačan jer važi: 1 1 0 3 0, 0 

(IH) ( ) : Pretpostavimo da je ( ) tačan iskaz, tj. da važi: ( ) 3 .
(IK) ( 1) : Pod pretpostavkom (IH), dokažimo da je ( 1) tačan iskaz, tj.
dokažimo da: ( ) ( 1) ( 1) 3 .
Imamo da je:
( 1) ( 1)
3 3 1 1
3 3 ( deljivo sa 3 po IH)
3 3( ) 3 , (3( ) očigledno deljivo sa 3),

pa prema PMI sledi da je broj deljiv sa 3 za svako .
(DPI) Drugi princip indukcije:
Neka je ( ) iskaz za koji važi:

1. iskaz (1) je tačan,
2. uvek kada je iskaz ( ) tačan za svako , tada je iskaz ( ) tačan.
Tada važi da je ( ) tačan iskaz za svako .
(PMI 2) Princip matematičke indukcije 2:
Neka je ( ) iskaz takav da je:

1. iskaz ( ) je tačan ( , 1),
2. uvek kada je iskaz ( ) tačan za , tada je i ( 1) tačan iskaz.
Tada je ( ) tačan iskaz za svako .
Primer: Primenom principa matematičke indukcije pokazati da je: ! 2 , za svako 4.
Rešenje:
Označimo sa ( ): ! 2 .
(BI) ( 4) : Iskaz (4) je tačan, jer važi: 4! 4 3 2 1 24 2 16 

(IH) ( ) : Pretpostavimo da je ( ) tačan iskaz, tj. da važi: ! 2 , za 4.
(IK) ( 1) : Pod pretpostavkom (IH), dokažimo da je ( 1) tačan iskaz, tj.
dokažimo da je ( 1)! 2 .
Imamo da je:
IH
( 1)! ( 1) ! ( 1) 2 2 2 2
gde je 1 2, zbog 4.
Definicija: Neka je skup celih brojeva. Kažemo da je najmanji ceo broj skupa , ako važi:
1.
2. ako je , onda je .
! Tvrđenje: Najmanji ceo broj u datom skupu celih brojeva je jedinstven.
Dokaz:
Dokaz izvodimo svođenjem na kontradikciju. Dakle, pretpostavimo suprotno – neka su ,
najmanji različiti celi brojevi skupa A. Tada, shodno definiciji, imamo da važi:
ako je najmanji ceo broj skupa A, biće: ;
ako je najmanji ceo broj skupa A, biće: .
Odavde sledi da je , što je kontradikcija sa pretpostavkom da su i različiti.
(PDU) Princip dobrog uređenja:

Svaki neprazan skup pozitivnih celih brojeva se može dobro urediti tj. sadrži najmanji
element.

Primer: Dokazati da ne postoji pozitivan ceo broj takav da je 0 1.
Rešenje:
Pretpostavimo suprotno, tj. da postoji pozitivan ceo broj takav da je 0 1. Neka je S
skup svih takvih brojeva. Kako je S neprazan skup, to prema (PDU), S ima najmanji element,
npr. . Dalje imamo da je:
0 1 / ( je pozitivan)
0 1 (pošto je manji od 1, onda je i manji od 1)
Dakle, je element skupa S koji je manji od najmanjeg elementa skupa S 
(kontradikcija sa pretpostavkom da je najmanji element skupa S).
DELJIVOST
Definicija: Ceo broj je sadržalac celog broja ako je , za neko .
Definicija: Ceo broj različit od nule deli ceo broj , u oznaci | , ako postoji tako da je
. U tom slučaju kažemo da je faktor (delilac) broja .
! Teorema: Imamo da je:

1) za svaki ceo broj : | .
2) za sve cele brojeve , , takve da | i | , sledi da | .
3) za sve cele brojeve , , takve da | i | , sledi da |( ), za svako
, , i obrnuto.
Dokaz:
1) (Refleksivnost) ( ) | , jer je 1 .
2) (Tranzitivnost) | i | ( )
( )
,
| .
3) | , |
| ( )
| ( )
( )
|( )
|( ) , za svako , , pa onda i za:

1, 0 | , odnosno
0, 1 | .
Tvrđenje: Ako su , pozitivni celi brojevi i | , tada je .

! Tvrdjenje: Za cele brojeve i , takve da | i | , sledi da je ili .
Dokaz:
Ako: | i | ,
( ) i ( )
1 tj. 1 , ili
1 .
Shodno izloženom, možemo da zaključimo da je relacija | (deljenje bez ostatka) relacija poretka na
skupu pozitivnih celih brojeva, odnosno skupu prirodnih brojeva ( ).
Teorema: –Algoritam deljenja–
Za pozitivne cele brojeve i postoje jedinstveni nenegativni celi brojevi i ,

0 , takvi da je .
Brojevi i nazivaju se, redom, količnik i ostatak, pri deljenju broja brojem .
Definicija: Pozitivan ceo broj je zajednički delilac (pozitivnih) celih brojeva i ako: | i | .
Definicija: Pozitivan ceo broj je najveći zajednički delilac (pozitivnih) celih brojeva i (koji
nisu oba jednaki 0) ako:
1) | i | ,
2) ako postoji pozitivan ceo broj tako da | i | , onda | .
Oznaka: ( , ) .
! Tvrđenje: Najveći zajednički delilac datih celih brojeva i je jedinstven. Dokazati.
Dokaz:
Pretpostavimo suprotno, tj. neka su i najveći zajednički delioci celih brojeva i . Shodno
definiciji, imamo:
ako je najveći zajednički delilac brojeva i , važi: | ,
ako je najveći zajednički delilac brojeva i , važi: | ,
pa je ili . Međutim, kako brojevi i pripadaju skupu pozitivnih celih brojeva, to
imamo da je .
Tvrđenje: Ako je , tada je ( , ) ( , ).
Dokaz: Označimo sa: ( , )i ( , ). Pošto su , pozitivni celi brojevi, dokazaćemo

da | i | , što bi značilo da je .
Imamo: ( , ) | i | (1)
( )
( ) ,
pa iz pretpostavke tvrđenja dalje imamo da je:

( )
,
| (2)
(1)+(2) | ( , ) tj. | (3)
Slično je: ( , )| i | (4)

( )
( ) ,
pa iz pretpostavke tvrđenja imamo:
( )
,
| (5)
(4)+(5) | ( , ) tj. | (6)
(3)+(6) .
Tvrđenje: Za pozitivne cele brojeve i postoji najveći zajednički delilac , koji se može napisati
u obliku: , gde je , .
! Tvrđenje: Ako su , , pozitivni celi brojevi i ako je ( , ) 1 i |( ) , tada | .
Dokaz: Prema prethodnom tvrđenju imamo da je:

1 ( , ) , /
( )
| | , jer |
| .
Definicija: Ako je ( , ) 1, onda kažemo da su i uzajamno prosti brojevi.
Definicija: Pozitivan ceo broj je zajednički sadržalac celih brojeva i , ako je sadržalac broja
i sadržalac broja .
Definicija: Pozitivan ceo broj je najmanji zajednički sadržalac celih brojeva i ako važi:
1) | i | ,
2) ako postoji pozitivan ceo broj takav da | i | , onda | .
Oznaka: ( , ) .

Predavanje 09
EUKLIDOV ALGORITAM DELJENJA
Teorema (Euklidov algoritam deljenja): Neka su i pozitivni celi brojevi. Pretpostavimo da

Algoritam deljenja primenjujemo uzastopno, pri čemu dobijamo sledeći niz:
, 0
, 0
, 0 ,
, 0
Tada za neko važi: 0 . Neka je prvi ceo broj takav da je 0.

Tada je: ( , ) , ako je 0, i ( , ) , ako je 0.
Primer: Primenom Euklidovog algoritma deljenja naći (203, 91).

Rešenje:
203 91 2 21
91 21 4
21 7 3 0
(203, 91) 7
Primer: Primenom Euklidovog algoritma deljenja naći (99, 205).

Rešenje:
205 99 2 7
99 7 14
7 1 7 0
(99, 205) 1
Primer: Primenom Euklidovog algoritma deljenja, izraziti (85, 34) u obliku: 85 34 ,

gde su , .
Rešenje:
85 34 2
34 17 2 0
(85, 34) 17
Dalje imamo da je:
17 85 ( 2) 34
17 85 1 34 ( 2) , odnosno 1; 2.
Primer: Primenom Euklidovog algoritma deljenja, izraziti (252, 580) u obliku:

252 580 , gde su , .
Rešenje:
580 252 2 76
252 76 3 24
76 24 3
24 4 6 0
(580, 252) 4

Dalje imamo da je:

4 76 24 3
76 (252 76 3) 3
76 252 3 76 9
76 10 252 3
(580 252 2) 10 252 3
580 10 252 20 252 3
252 ( 23) 580 10 23; 10.
Teorema: Neka su i pozitivni celi brojevi. Tada je: ( , ) ( , )
Primer: Primenom Euklidovog algoritma deljenja naći (252, 576) i (252, 576), a potom
odrediti , tako da je (252, 576) 252 576 .
Rešenje:
Imamo da je:
576 252 2 72 36 252 72 3
252 72 3 36 252 (576 252 2) 3
72 36 2 0 36 252 576 3 252 6
(252, 576) 36 36 252 7 576 ( 3).
(252, 576) 4032.
DIOFANTSKE JEDNAČINE
, , , , sa nepoznatim i ( )
Teorema: Jednačina ( ) ima celobrojno rešenje ako i samo ako je deljivo sa ( , ). U tom
slučaju, partikularno rešenje jednačine ( ) je:
( , )
; ( , )
,
gde su , celi brojevi takvi da je ( , ) .
Sva rešenja (opšte rešenje) jednačine ( ) dato je sa:
; ; gde je , ( , ).
Primer: Naći opšte rešenje jednačine: 24 81 6.

Rešenje:
81 24 3 9 3 9 6 1
24 9 2 6 3 9 (24 9 2) 1
9 6 1 3 24 9 3
6 3 2 0 3 24 (81 24 3) 3
(24, 81) 3 3 24 ( 10) 81 3
3|6 jednačina ima rešenja. 10; 3;

Partikularno rešenje:
10 6
20
( , ) 3
3 6
6
( , ) 3
Opšte rešenje:
( , )
20 20 27 , gde je .
( , )
6 6 8 , gde je .
Primer: Dokazati da za svako važi:
19|(7 5 12 6 ).
Rešenje:
BI ( 1) : Proveravamo da li tvrđenje važi za 1: 19|(7 25 12 6) 19|247 
IH ( ) : Pretpostavimo da tvrđenje važi za :

19|(7 5 12 6 ) tj.
( ) 7 5 12 6 19
IK ( 1) : Pod indukcijskom pretpostavkom dokazujemo da:

19|(7 5 ( ) 12 6 ) tj.
7 5 ( ) 12 6 19 , za neko .
Imamo da je:
7 5 ( )
12 6
7 5 5 12 6 6
7 5 (6 19) 12 6 6
7 5 6 7 5 19 12 6 6
6 (7 5 12 6 ) 19 7 5 19 , 
19| po IH 19|

PROSTI BROJEVI
Definicija: Ceo broj veći od 1 je prost broj ako su njegovi jedini pozitivni faktori on sâm i broj 1. U
suprotnom kažemo da je broj složen. Broj 1 nije ni prost ni složen broj.
Teorema (Euklid): Postoji beskonačno mnogo prostih brojeva.
Teorema: Ako je pozitivan ceo broj složen broj, tada ima prost faktor takav da je .
Dokaz:
Pošto je složen broj, to znači da postoje pozitivi celi brojevi , , takvi da je . Neka je
najmanji prost faktor broja . To znači da je i , odnosno .
Primer: Da li je broj 521 prost?
Kako je 22 484 521 i 23 529 521, to su prosti brojevi čiji kvadrat nije veći od broja 521:
2, 3, 5, 7, 11, 13, 17, 19. Neposredno se proverava da nijedan od ovih brojeva nije faktor broja 521,
pa na osnovu prethodne teoreme zaključujemo da je 521 prost broj.
Teorema: Svaki pozitivan ceo broj je ili jednak broju 1, ili je prost broj, ili može da se napiše kao
proizvod prostih brojeva.
Dokaz: Dokaz izvodimo primenom Drugog principa indukcije.

Neka je pozitivan ceo broj.
BI ( 1) : 
IH ( ) : Neka tvrđenje važi za sve pozitivne cele brojeve , takve da je .
IK ( ) : Razlikujemo dve mogućnosti:
1° – prost broj dokaz, ili
2° –složen broj , za neke pozitivne cele brojeve i takve da je
, 1i , . Kako važi , (jer | i | , i , , su pozitivni) to s
obzirom na prethodno, imamo da je , , pa kako za , važi IH, to sledi
dokaz.
! Tvrđenje (*): Ako je prost broj i | , gde su i pozitivni celi brojevi, onda | ili | .
Dokaz:
Razlikujemo dve mogućnosti:
1° | dokaz, ili
2° ( , ) 1
( , )1 /
| | (jer | , po pretpostavci)
| .
! Tvrđenje (**): Ako prost broj deli proizvod pozitivnih celih brojeva , onda
deli , za neko 1 .
Dokaz: Dokaz izvodimo primenom Principa matematičke indukcije po broju pozitivnih celih
brojeva , tj. po broju .

BI ( 1) : | 
IH ( ): | | za neko 1 .
đ ( )
IK ( 1) : |( ) ⇒
| ili |
Ako | , tvrđenje je dokazano. U suprotnom, iz IH imamo | , za neko 1 .
! Tvrđenje (***): Ako prost broj deli proizvod prostih brojeva , tada je , za
neko 1 .
Dokaz:
đ ( )
| ⇒ | , za neko 1
prosti, pozitivni prost prost
,1 .
Teorema: Bilo koji pozitivan ceo broj, koji je veći od 1, je ili prost broj ili može da se napiše kao
proizvod prostih brojeva, pri čemu je taj proizvod jedinstven, izuzev po poretku faktora.
Dokaz: Neka je pozitivan ceo broj veći od 1, i neka postoje dve faktorizacije broja :
,
gde su , – prosti brojevi, 1 , 1 .
Dokaz izvodimo primenom Principa matematičke indukcije po broju faktora u prvoj faktorizaciji.
BI ( 1) : 
IH ( ):
IK ( 1): ( )
|
prosti brojevi
đ ( )
⇒ ( 1 ) .
Podelimo relaciju ( ) sa , odnosno sa :
⇒ 1, tj. 1 , što je i trebalo dokazati.
Teorema: Svaki pozitivan ceo broj veći od 1 može da se napiše na jedinstven način, izuzev po
poretku faktora, u obliku:
,
gde su (1 ) pozitivni celi brojevi, a (1 ) različiti prosti brojevi.

Teorema: Neka je ,i , gde su (1 ) prosti
brojevi koji dele broj ili broj , i gde neki od eksponenata , odnosno , 1 mogu da
budu 0. Neka je:
min( , ) , 1
ma ( , ) , 1 .
Tada je:
𝑚 𝑚 𝑚
𝑁𝑍𝐷(𝑎, 𝑏) 𝑝 𝑝 𝑝𝑛 𝑛
𝑀 𝑀 𝑀
𝑁𝑍𝑆(𝑎, 𝑏) 𝑝 𝑝 𝑝𝑛 𝑛
Primer: Primenom teoreme o faktorizaciji na proste brojeve, naći 𝑁𝑍𝐷(12,72) i 𝑁𝑍𝑆 (12,72).
Rešenje:
Kako je:
12 2 3,
72 2 3 ,
to imamo da je:
𝑁𝑍𝐷(12,72) 2 ( , ) 3 ( , ) 12
𝑁𝑍𝑆(12,72) 2 ( , ) 3 ( , ) 72.

Predavanje 10
RELACIJA KONGRUENCIJE
Definicija: Neka je pozitivan ceo broj. Ceo broj je kongruentan celom broju po modulu ,
u oznaci ( ) ili , ako deli broj ( ).
! Tvrđenje: Za fiksiran broj , relacija je relacija ekvivalencije na skupu celih brojeva .

Dokaz.
(Refleksivnost) ( ) jer |0;
(Simetričnost) |( ) ( )
( ) ,
(Tranzitivnost) ( ) (1)
( ) (2)
(1) + (2): ( ) ,
odnosno, .
Primer: Na skupu zadata je relacija *( , ): 3 , za neki ceo broj +.

Primetimo da je zapravo .
Podsetimo se da je klasa ekvivalencije proizvoljnog elementa :
, - * : + * : 3 , za neko +.
Stoga su klase ekvivalencije relacije :
,0- * , 6, 3, 0, 3, 6, 9, +
,1- * , 5, 2, 1, 4, 7, +
,2- * , 4, 1, 2, 5, 8, + .
Skup svih klasa ekvivalencije relacije je: * ,0-, ,1-, ,2- +.
Definicija: Neka je pozitivan ceo broj. Skup svih klasa ekvivalencije po modulu označava se sa
i naziva skupom celih brojeva po modulu .
! Tvrđenje: 1) Ako je ( )i ( ), tada je

1.1) ( ),
1.2) ( ). ( )
2) Ako je ( ), onda je ( )i ( ).
Dokaz:
1) Imamo da je:
( ) ( ) (1)
( ) ( ) (2)
1.1) Iz (1) i (2) nalazimo da je: ( ) ( ) ( ) , za neko , što

znači da je ( ).
1.2) Iz (1) i (2) imamo da je i , odakle dalje nalazimo da je:
, odnosno

( ) , za neko , što znači da je

( ).
2) Ako je ( ), to znači da:

( ) ( )
(odnosno) ( ) .
Teorema: Neka je dati pozitivan ceo broj. Tada:

1. Ako je ( ), 0 , , onda je .
2. Ako je ceo broj, tada postoji ceo broj , 0 , takav da je ( ) . Ceo
broj je ostatak pri deljenju broja brojem , tako da je , .
Teorema: Neka je pozitivan ceo broj. Onda se skup , skup celih brojeva po modulu , sastoji od
tačno različitih klasa ekvivalencije ,0-, ,1-, , , 1- predstavljenih različitim ostacima koji
mogu da se dobiju pri deljenju brojem . Dalje, za 0 , klasa ekvivalencije , - sastoji se od
tačno onih celih brojeva takvih da je ( ).
Definicija: Neka je skup klasa ekvivalencije po modulu . Tada, ako je dat ceo broj , postoji ceo
broj , takav da je 0 i , - , -, ili ( ) . Kažemo da je: [, -] .
Binarne operacije u skupu :
, - , - , - [, -]
, - , - , - [, -]
gde su , -, , - klase ekvivalencije koje sadrže brojeve i , respektivno, u kongruenciji po modulu

, i gde sabiranje i množenje sa desne strane znaka jednakosti predstavljaju operacije između celih
brojeva, a sa leve strane između klasa ekvivalencije.
Operacije i su dobro definisane.
Primer: U skupu rešiti sledeće jednačine: ,3- ,0-, i ,2- ,1-.

Rešenje:
Kako je:
,0- ,1- ,2- ,3- ,4-

,0- ,0- ,1- ,2- ,3- ,4-
,1- ,1- ,2- ,3- ,4- ,0-
,2- ,2- ,3- ,4- ,0- ,1-
,3- ,3- ,4- ,0- ,1- ,2-
,4- ,4- ,0- ,1- ,2- ,3-
,0- ,1- ,2- ,3- ,4-

,0- ,0- ,0- ,0- ,0- ,0-
,1- ,0- ,1- ,2- ,3- ,4-
,2- ,0- ,2- ,4- ,1- ,3-
,3- ,0- ,3- ,1- ,4- ,2-
,4- ,0- ,4- ,3- ,2- ,1-

to je rešenje prve jednačine ,2-, a druge ,3-.
Primer: Ako je ( ) i ( , ) 1, tada je ( ). Dokazati.
Rešenje:
( )
|( )
| ( )
Kako je ( , ) 1 , to |( ) tj. ( ).
Primer: Ako je ( ), onda je ( ), za sve pozitivne cele brojeve .

Dokazati.
Rešenje:
Dokaz izvodimo primenom Principa matematičke indukcije po .
BI ( 1) : ( ) , po pretpostavci tvrđenja 
IH ( ) : pretpostavimo da tvrđenje važi za .
IK ( 1) : primenom tvrđenja ( ) na IH, imamo da je:
( ) tj.
( ).
Primer: Ako je ( ), ( ) i ( , ) 1, tada je ( ).

Dokazati.
Rešenje:
Imamo da je:
( ) |( ) ( )
( ) |( ) ( ) .
Dalje je: , što znači da | . Pošto je ( , ) 1, to | , odnosno ,
za neko . Stoga je , tj. |( ) tj. ( ).
Primer: Ako su dati pozitivni celi brojevi i , tada su brojevi ( , )

i ( , )
uzajamno prosti.
Dokazati.
Rešenje:
Imamo da je:
( , ) , za neke , , odakle je
1 (
.
, ) ( , )
Ako bi bilo: . ( , )
, ( , )
/ 0, 1, to bi značilo da
| ( , )
i | ( , )
, odnosno ( , )
i ( , )
, za neke , .
Dalje imamo da je:
1 ( )
|1  jer je 1.

Primer: Za 0, ( ) ako i samo ako je: . /. Dokazati.

( , )
Rešenje:
( ) |( ) ( ) ( ) .
Odavde dalje imamo:
( ) ,
( ) , ( , )
što znači da
| ( ).
( , ) ( , )
Kako su (prethodni primer) brojevi ( , )

i ( , )
uzajamno prosti, to ( , )
|( ), pa je
. ( , )
/.
Ako je . ( , )
/, tada je , za neko . Dalje je
( , )
, pa pošto ( , )| , to je ceo broj npr. . Stoga je ,
( , ) ( , )
što znači da je ( ).

Predavanje 11
KONGRUENTNE JEDNAČINE I NJIHOVI SISTEMI
KONGRUENTNE JEDNAČINE
( ) ( )
, , ,
: , - , - , -
*,0-, ,1-, ,2-, , , 1-+
Teorema: Jednačina ( ) za rešenje ima ceo broj ako i samo ako ( , )| . Sva rešenja koja
su celi brojevi data su sa:
,
( , )
gde je 1, 2, , ( , ), i za postoji tako da je ( , ) rešenje za: .
Primer: Rešiti jednačinu: 35 14 ( 84).

Rešenje:
Odgovarajuća Diofantska jednačina je: 35 84 14 .

Imamo da je:
84 35 2 14 7 35 2 14
35 14 2 35 2 (84 35 2)
14 7 2 0 5 35 ( 2) 84
(35, 84) 7 7|14  5, 2
5 14
10
( , ) 7
84
10 10 12 , 1, 2, ,7
7
Sva rešenja kongruencijske jednačine su: 22, 34, 46, 58, 70, 82, 94 10.
Primer: Rešiti jednačinu: 623 406 ( 84).

Rešenje:
Kako je:
623 84 7 35 623 35
406 84 ( 5) 14 406 14,
to polazna jednačina postaje:

35 14 ( 84), što je rešeno u prethodnom primeru.
SISTEMI KONGRUENCIJSKIH JEDNAČINA
( )
(◼)
( )
( ),
, , , , , , ,
Teorema: - Kineska teorema o ostacima - (KTO)
Neka su , , , u parovima uzajamno prosti brojevi, tj. ( , ) 1, za svako

1 , , . Tada sistem kongruencija (◼) ima jedinstveno rešenje po modulu celog broja
. Ako je:
i ako je rešenje za: ( ), za svako 1 , tada je rešenje (◼) dato sa:
[[∑ ]] .
Primer: Ako je moguće, rešiti sledeći sistem kongruencijskih jednačina:
5( 4)
7( 11).
Rešenje:
Kako je (4, 11) 1, to prema Kineskoj teoremi o ostacima, dati sistem ima jedinstveno rešenje
po modulu celog broja 44. Imamo da je:
4 11 4 11
11 4
4 11
11 5( 4) 4 7( 11)
3 1( 4) 1
3
Stoga je rešenje sistema: [,11 3 4 ( 1)-] [,29-] 29.

4( 5)
3( 4)
2( 7)
6( 9).
Rešenje:
Kako su 5, 4, 7, 9 u parovima uzajamno prosti brojevi, to prema Kineskoj teoremi o ostacima, dati
sistem ima jedinstveno rešenje po modulu celog broja 1260. Imamo da je:
5 4 7 9 5 4 7 9
252 315
5 4
252 4( 5) 315 3( 4)
2 4 ( 5) 3 3 ( 4)
2 1
5 4 7 9 5 4 7 9
180 140
7 9
180 2( 7) 140 6( 9)
5 2( 7) 5 6( 9)
1 3
Stoga je rešenje sistema:

[,252 2 315 1 180 ( 1) 140 3-] [,1059-] 1059.
Teorema: Sistem kongruencija (◼) ima rešenje ako i samo ako ( , )|( ), za svako
1 , , . Kada rešenje postoji, jedinstveno je po modulu broja ( , , , ).
5( 7)
2( 10)
12 ( 35).
Rešenje:
Kako je:
5( 7) (7, 10) 1|(5 2) 
2( 10) (7, 35) 7|(5 12) 
12 ( 35) (10, 35) 5|(2 12) 
to sistem ima jedinstveno rešenje po modulu broja (7, 10, 35) 2 5 7 70.
I način: (pozivanjem na definiciju relacije kongruencije)
( ) 5( 7)
( ) 2( 10)
( ) 12 ( 35)
( ): 7|( 5) ( ) 5 7 7 5 (1)
(1) ( ): 7 5 2( 10) 10|(7 5 2) ( )7 3 10
7 3( 10)
7 7 ( 10)
jedno rešenje: 1( 10) 10|( 1) ( ) 1 10
1 10 (2)
(2) (1): 7 (1 10 ) 5 70 12 (3)

(3) ( ): (70 12) 12 ( 35) 35|(70 12 12) ( ) 70 35
70 0( 35)
0 0( 35)
ž
Rešenje sistema je: 12 ( 70).
II način: (pozivanjem na tvrđenje: Ako je ( ), ( )i

( ). Obrnuto važi pod pretpostavkom da je ( , ) 1)
Polazni sistem je ekvivalentan sledećem sistemu kongruencijskih jednačina:
5( 7) 5( 7)
2( 2) 0( 2)
2( 5) 2( 5)
12 ( 5) 2( 5) (jednačina identična sa trećom)
12 ( 7) 5( 7) (jednačina identična sa prvom)
5( 7)
0( 2) može se primeniti ( jedinstveno rešenje po modulu broja 70)
2( 5)
7 2 5 7 2 5 7 2 5
10 35 14
7 2 5
10 5( 7) 35 0( 2) 14 2( 5)
3 5( 7) 1 0( 2) 4 2( 5)
4 0 3
Rešenje sistema je:

[,10 4 35 0 14 3-] [,82-] 12.

Predavanje 12
REKURZIVNE FUNKCIJE
Primer: (Stepena funkcija)
( ) , direktna definicija funkcije
(0) 1 rekurzivna definicija

( ) ( 1), funkcije
Primer: (Faktorijel funkcija)
( ) ! ( 1) ( 2) 2 1, funkcija definisana direktno
(0) 1 funkcija definisana

( ) ( 1), rekurzivno
Rekurzivni oblik definicije, koristi se za funkcije koje su definisane na skupu prirodnih brojeva ,
odnosno na skupu *0+.
U osnovi rekurzivnog definisanja funkcija nalazi se princip matematičke indukcije.
Primer: (niz Katalanovih brojeva)
Direktnoj definiciji funkcije:
( )!
( ) (1)
( )! !
odgovara sledeća rekurzivna definicija:
(0) 1
( )
( 1) ( ) (2)
( )
jer važi:
(2 0)! 1
1) (0) 1 
(0 1)! 0! 1 1
2 (2 1) 2(2 1) (2 )! ( 1)
2) ( ) /
2 2 ( 1)! ! ( 1)

2( 1) (2 1)! (2 2)!
( 1) .
( 1) ( 2)! ! ( 2)! ( 1)!
Primer: Rešiti rekurentnu jednačinu:
(1) 1
( ) ( 1) , 1
Rešenje:
Imamo da je:
(1) 1
(2) 1 2 3
(3) (1 2) 3 6
(4) (1 2 3) 4 10, itd.
odakle zaključujemo:
( 1)
( ) , ( )
2
Dokažimo da formula ( ), odnosno direktan oblik definije funkcije odgovara datoj rekurentnoj
definiciji. Imamo da je:
1 2
1) (1) 1 
2
( 1) ( 1) 2 ( 1)
2) ( 1) ( ) 
2 2 2
(1) 2
( ) 2 ( 1), 1
Rešenje:
Imamo da je:
(1) 2
(2) 2 2 2
(3) 2 3 (2 2 2)
(4) 2 4 (2 3 2 2 2), itd.
( ) ! 2 , . ( )
Dokažimo da formula ( ), odnosno direktan oblik definije funkcije odgovara datoj rekurentnoj
definiciji. Imamo da je:
1) (1) 1! 2 2 

2) 2 ( 1) 2 ( 1)! 2 ! 2 ( ) 
( )( )
Primer: Datu funkciju ( ) , , izraziti u rekurentnom obliku.
Rešenje:
Imamo da je:
(1) 1
(2) 5
(3) 14
(4) 30, itd.
(1) 1
( ) ( 1), 1.( )
Dokažimo da formula ( ), odnosno rekurentni oblik definije funkcije odgovara datom

direktnom obliku definicije. Imamo da je:
1 2 3
1) (1) 1 
6
( 1) (2 1) 6 ( 1) (2 1)
2) ( 1)
6 6
(6 2 3 1) ( 1)(2 1)
( ) 
6 6
HOMOGENE LINEARNE REKURENTNE RELACIJE
Definicija: Rekurentna relacija oblika:

( ) ( ) ( ) ( ( )) ,
gde je ( ) 0, naziva se (ne)homogena linearna rekurentna relacija reda .
Definicija: Rekurentna relacija oblika:

( ( )) ,
gde je 0, naziva se (ne)homogena linearna rekurentna relacija reda sa

konstantnim koeficijentima.

Slučaj 1
Rekurentna jednačina:
, 0
Odgovarajuća karakteristična jednačina:
Opšte rešenje rekurentne jednačine reda 1:
Ako je dat, konstantu određujemo iz početnog uslova.
Slučaj 2
Rekurentna jednačina:
Karakteristična jednačina:
0
0
√ 4 √
,
2 2
Oblik opšteg rešenja homogene linearne rekurentne jednačine drugog reda zavisi od prirode
rešenja odgovarajuće karakteristične, odnosno kvadratne jednačine:
1° 0 ( )
opšte rešenje:
konstante , određujemo iz početnih uslova, ako su dati;
2° 0 ( )
opšte rešenje: ( )
3° 0 ( , )
opšte rešenje: ( cos sin )
gde je moduo odgovarajućeg kompleksnog broja, a njegov ugao,
Napomena: Ako je kompleksan broj, onda je ̅ njemu konjugovan

kompleksan broj. Moduo kompleksnog broja je √ , dok za njegov ugao važi
cos , odnosno sin .

1
8
6 , 2
Rešenje:
6 6 0,
1 √1 24 1 5
, , odnosno 3, 2
2 2
Pošto su rešenja karakteristične, odnosno kvadratne jednačine realna i različita, opšte rešenje
rekurentne jednačine je sledećeg oblika:
, odnosno
3 ( 2) .
Konstante c , c određujemo iz početnih uslova:
0: 1
1: 8 3 2
Rešavanjem gore navedenog sistema jednačina, nalazimo da je 2, 1, pa je opšte rešenje

date rekurentne jednačine:
2 3 ( 2) , 0.
2
6
4 4 , 2.
Rešenje:
4 4 4 4 0,
4 √16 16
, 2
2
Pošto karakteristična, odnosno odgovarajuća kvadratna jednačina ima realno dvostruko rešenje, to
je opšte rešenje rekurentne jednačine:
( ) , odnosno
( ) 2 .

0: 2
1: 6 ( ) 2
Rešavanjem gore navedenog sistema jednačina, nalazimo da je 2, 1 , pa je opšte rešenje

date rekurentne jednačine:
(2 ) 2 , 0.
1
2
2√2 4 , 2
Rešenje:
2√2 4 2√2 4 0
2√2 √8 16 2√2 2 √2
, √2(1 )
2 2
Pošto karakteristična, odnosno kvadratna jednačina ima konjugovano-kompleksna rešenja, opšte

rešenje rekurentne jednačine je sledećeg oblika:
( cos sin ).
Dalje imamo da je:
√2 2 2,
√2
sin
2
√2
cos
2 4
pa opšte rešenje postaje:
2 . cos sin /
4 4
0: 1
1: 2 2 . cos sin /
4 4
√2
1 (1 )
2

2 2 √2 2√2 2
1 √2 1
√2 √2 2
Opšte rešenje date rekurentne jednačine je:
2 .cos (√2 1) sin /, 0.
Primer: (Primena rekurentnih relacija na izračunavanje nekih determinanti)

Izračunati determinantu:
2 1 0 0 0 0
1 2 1 0 0 0
|0 1 2 0 0 0|
| |
0 0 0 1 2 1
0 0 0 0 1 2
Rešenje:
Razvojem determinante po prvoj vrsti, nalazimo
2 ( 1) 1 ( 1) ,
gde je determinanta matrice koja od date nastaje uklanjanjem prve vrste i druge kolone. Dalje,
razvojem determinante po prvoj koloni, dobijamo sledeću rekurentnu relaciju:
2 1 ( 1) , odnosno
2 .
Odgovarajuća karakteristična jednačina je 2 1 0, koja ima dvostruko realno rešenje

1, što znači da je opšte rešenje rekurentne relacije ( ) (1) .
Konstante , nalazimo rešavanjem sistema jednačina formiranog izračunavanjem determinanti

i , tj.
1: 2
2: 3 2
Rešavanjem gore navedenog sistema jednačina, dobijamo da je 1, 1, pa je tražena

determinanta: 1 .
Primer: Naći opšte rešenje sledeće rekurentne jednačine:

6 5 24 36 .
Rešenje:
Odgovarajuća karakteristična jednačina je
6 5 24 36 0, odnosno
( 2)( 2)( 3) 0,

pa je opšte rešenje dato sa:

2 ( 2) ( ) ( 3) .
Teorema: Neka rekurentna relacija:
, 0 (1)
ima karakteristični polinom:
. (2)
Za svako koje se javlja kao koren u (2) puta, tako da je ( ) faktor karakterističnog
polinoma (2), izraz:
je uključen u opšte rešenje za .
Primer: Ako je karakteristični polinom rekurentne jednačine dat sa

( 1) ( 2) ( 3) 0,
odrediti njeno opšte rešenje.
Rešenje:
Opšte rešenje je:
( ) (1) ( ) 2 ( ) 3 .

Predavanje 13
OSNOVNI PRINCIPI PREBROJAVANJA
Pravilo proizvoda
Teorema: (Pravilo proizvoda)
Pretpostavimo da je dat niz događaja , , , , i da se događaj može odigrati na

načina, i da je, ako su se događaji , , , odigrali, događaj može odigrati na
načina, 1 . Tada postoji načina na koji se ceo niz događaja
može odigrati.
Primer: Osoba baca novčić, pa potom baca kockicu.
1) Odrediti moguće ishode ovog eksperimenta.

2) Predstaviti moguće ishode pomoću stabla.
3) Odrediti ukupan broj ishoda eksperimenta.
Rešenje:
Ako sa označimo skup svih ishoda ovog eksperimenta, onda je

*( , 1), ( , 2), , ( , 6), ( , 1), ( , 2), , ( , 6)+ ,
gde P označava pismo, a G glavu novčića. Stoga je ukupan broj ishoda ovog eksperimenta:
| | 2 6 12.
Primer: Koliko ima:

1) funkcija,
2) 1-1 funkcija,
koje skup sa elemenata preslikavaju u skup sa elemenata?
Rešenje:
1) Traženih funkcija ima: .
2) ( ) ( )
Traženih funkcija ima:

( 1) ( 1) .
Primer: Koliko podskupova ima skup koji ima 5 elemenata?
Rešenje:
Neka je * , , , , + . Definišimo preslikavanje koje partitivni skup skupa S preslikava na

skup svih binarnih nizova dužine 5, na sledeći način: i-ti član niza ima vrednost 1 ako element
skupa pripada razmatranom podskupu, a vrednost 0 u suprotnom. Na primer, podskupu
* , , + odgovara binarni niz
1 1 0 0 1
Ovo preslikavanje je bijekcija, pa kako postoji 2 binarnih nizova dužine 5, to postoji 2 podskupova
skupa sa pet elemenata.
Pravilo zbira
Teorema: (Pravilo zbira)
Neka su , , , disjunktni skupovi, i neka za svako 1 , sadrži elemenata. Broj

elemenata koji se može izabrati iz ili ili ili jednak je , odnosno
| | | | | | | |.
Primer: Na koliko načina se od 10 muškaraca i 15 žena može izabrati predsednik?
Rešenje:
Može se izabrati na 10 15 25 načina.
Primer: U meniju restorana ima 15 jela od teletine, 8 jela od svinjetine i 12 jela od ribe. Na
koliko načina osoba može izabrati jelo?
Rešenje:
Osoba može da izabere jelo na 15 8 12 35 načina.
Primer: Koliko ima celih brojeva između 0 i 1000 koji samo na jednoj poziciji imaju cifru 6?
Rešenje:
jednocifreni: | | 1
dvocifreni: | | 9 8 17
trocifreni: | | 9 9 8 9 8 9 225
slučaj 1: 6 (druga pozicija: |{0-9}\ {6}| = 9; treća pozicija isto)

slučaj 2: 6 (prva pozicija: |{1-9}\{6}| = 8; treća: |{0-9}\{6}| = 9)
slučaj 3: 6 (prva pozicija: |{1-9}\{6}| = 8; druga: |{0-9}\{6}| = 9)

Prema Pravilu zbira, rešenje je: | | | | | | 243.
Primer: Koliko ima neparnih celih brojeva između 100 i 1000?
Rešenje:
Traženih brojeva je 450.

9 10 1, 3, 5, 7, 9
Princip uključenja-isključenja
Teorema: (Princip uključenja – isključenja za slučaj dva i tri skupa)

Neka su S i T skupovi. Broj elemenata koji se mogu izabrati iz S ili T jednak je:
| | | | | | | |.
Neka su , , skupovi. Broj elemenata koji se mogu izabrati iz ili ili jednak je:
| | | | | | | | | | | | | | | |.
Primer: U grupi od 100 studenata, 60 ima predmet matematiku, 75 istoriju i 45 oba spomenuta
predmeta.
1) Koliko njih sluša matematiku ili istoriju?
2) Koliko njih nema ni matematiku ni istoriju?
Rešenje:
1) | | | | | | | | 60 75 45 90 .
2) 10.
Primer: Koliko ima nenegativnih celih brojeva manjih od 100 000 koji sadrže cifre 3, 6 i 9?
Rešenje:
Označimo sa skup svih nenegativnih celih brojeva manjih od 100 000. Važi | | 100 000.
Neka je skup svih nenegativnih celih brojeva manjih od 100 000 koji ne sadrže cifru 3, skup
svih nenegativnih celih brojeva manjih od 100 000 koji ne sadrže cifru 6 i skup svih nenegativnih
celih brojeva manjih od 100 000 koji ne sadrže cifru 9. Važi da je:
| | | | | | 9 .

Dalje nalazimo da je: | | | | | | 8 , kao i | | 7 .
Stoga je broj svih nenegativnih celih brojeva manjih od 100 000 koji sadrže cifre 3, 6 i 9 jednak:
| | | | | |
| | (| | | | | | | | | | | | | |)
4350.
Primer: U grupi od 100 studenata, njih 50 sluša hemiju, 53 matematiku, 42 fiziku, 15 hemiju i
fiziku, 25 matematiku i hemiju, 20 matematiku i fiziku, i 5 studenata sva tri predmeta.
1) Koliko studenata sluša barem jedan od pomenuta tri predmeta?
2) Nijedan od pomenuta tri predmeta?
3) Samo matematiku (ali ne i hemiju i fiziku)?
4) Fiziku ili hemiju (ali ne matematiku)?
5) Matematiku ili fiziku?
Rešenje:
1) 90
2) 10
3) 13
4) 37
5) 75.
Permutacije
Na koliko načina možemo rasporediti (odnosno ) objekata na mesta?

Permutacija predstavlja promenu redosleda (rasporeda) u skupu objekata. Za raspoređivanje
objekata na mesta postoji ! načina, pri čemu je važan redosled i pri čemu se svaki objekat
može upotrebiti samo jednom.
!
Definicija: Broj permutacija od objekata je ( ; ) .
( )!
Teorema: Broj načina za biranje objekata iz raspoloživih određenim redosledom je:

!
( 1) ( 2) ( 1) .
( )!

Primer: Koliko ima načina za formiranje petocifrenog broja korišćenjem cifara 1, 2, 3, 4 i 5 (cifre
se ne ponavljaju)?
Rešenje:
5 4 3 2 1 5!
Primer: Na koliko načina se:
1) 5 dečaka i 6 devojčica mogu poređati u niz tako da devojčice ne stoje jedna pored druge,
niti dečaci stoje jedan pored drugog?
Rešenje: 5! 6!.
2) 5 dečaka i 5 devojčica mogu poređati u niz pri čemu dečak ne sme stajati do dečaka niti
devojčica do devojčice?
Rešenje:
Ž M Ž M Ž ... 2 5! 5!
M Ž M Ž ...
3) 5 dečaka i 5 devojčica mogu poređati u niz tako da Ivica i Marica stoje jedno pored
drugog?
Rešenje: 2 9! (Ivicu i Maricu posmatramo kao jedan objekat , IM/MI)
4) 5 muškaraca i 5 žena mogu poređati u niz tako da Ivica, Marica i veštica stoje jedno
pored drugog?
Rešenje: 3! 8!.
Primer: Na koliko načina može 5 ljudi zauzeti mesta za okruglim stolom, ako nas jedino
interesuje ko sme da sedi sa leve/desne strane?
Rešenje:
5!
4!
5
1 kružni raspored 5 linijskih
npr. presecanjem kruga između 2 i 3 dobijamo: 3 – 4 – 5 – 1 – 2

npr. presecanjem kruga između 4 i 5 dobijamo: 5 – 1 – 2 – 3 – 4
Primer: Koliko se različitih četvorocifrenih brojeva može formirati od cifara 1, 2, 3, ... , 9 ako sve
cifre moraju biti različite?

!
Rešenje: 9 8 7 6 .
!
Kombinacije
Definicija: Broj kombinacija, 0 , nad objekata je:

!
( , ) . / .
! ( )!
U kombinacijama svaki objekat biramo samo jednom.

U kombinacijama redosled nije važan.
Teorema: Broj načina za biranje objekata iz raspoloživih pri čemu redosled nije važan je:
!
( )! !
Primer:
1) U organizaciji od 20 ljudi treba izabrati predsednika, potpredsednika, sekretara i
blagajnika. Na koliko načina je to moguće uraditi?
Rešenje:
20!
20 19 18 17
16!
2) Na koliko se načina iz grupe od 20 ljudi može izabrati komisija od 4 člana?

Rešenje:
20!
16! 20! 20
( )
4! 16! 4! 4
Primer: Koliko troelementnih podskupova ima skup od 10 elemenata?

Rešenje: ( )
Primer: Koliko ima binarnih nizova dužine 9 koji sadrže tačno 5 jedinica i 4 nule?
Rešenje: ( )
Primer: Koliko ima mogućnosti da u ruci od 5 karata bude ful? (Ful 3 iste 2 iste karte)
Rešenje: 13 ( ) 12 ( )
Teorema: Za 0 važi: ( , ) ( , ).
Teorema: (Binomna formula)

Za nenegativan ceo broj važi:

( ) ∑. / ∑. / .
Teorema: Za cele brojeve i takve da je 1 važi: ( ) ( ) ( ).
Primer: Naći koeficijent uz član u razvoju ( ) .

Rešenje:
5! 5!
2! 3! 3! 2!
Paskalov trougao:
0
( )
0
1 1
( ) ( )
0 1
2 2 2
( ) ( ) ( )
0 1 2
3 3 3 3
( ) ( ) ( ) ( )
0 1 2 3
1 1
( ) ( )
1
. /
Primer: Naći koeficijent člana u razvoju binoma (3 4 ) .
Rešenje:
10 10!
( ) (3) (4) 3 4
4 4! 6!
Primer: Razviti: (2 3 ) korišćenjem binomne formule.
Rešenje:
4 4 4
(2 3 ) ( ) (2 ) (3 ) ( ) (2 ) (3 ) ( ) (2 ) (3 )
0 1 2
4 4
( ) (2 ) (3 ) ( ) (2 ) (3 )
3 4
81 216 216 96 16 .
Primer: Na koliko načina iz standardnog špila od 52 karte možemo izvući 5 karata tako da je
među njima:
1) tačno 3 keca (asa)?
Rešenje: ( ) ( )
2) barem 3 keca (asa)?

Rešenje: ( ) ( ) ( ) ( ).
Spisak literature:
Anderson Džejms A., Diskretna matematika sa kombinatorikom, Prevod drugog izdanja, Računarski fakultet
Beograd i CET, Beograd, 2005. (ISBN 86-7991-269-7)
Baltić Vladimir, DISKRETNE MATEMATIČKE STRUKTURE - zbirka ispitnih i domaćih zadataka iz 2008. i 2009,
Fakultet organizacionih nauka, Beograd, 2010.
Čangalović Mirjana, Manojlović Vesna, Baltić Vladimir, Diskretne matematičke strukture, Fakultet organizacionih
nauka, Beograd, 2009.
Radenović Stojan, Radenović Davor, Linearna algebra – Zbirka rešenih zadataka, Beograd 1996.
(512.64(075.8)(076))

DS Predavanja - Anderson Ukratko

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DS Predavanja - Anderson Ukratko

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Diskretne strukture Predavanja Anderson ukratko 

Nerecenziran rukopis u pripremi

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 1

Iskaze ćemo označavati malim slovima abecede: p, q, r, s, t, ...

Primer: Šta od navedenog predstavlja iskaz?

1. Zgrada Beograđanke nalazi se u Beogradu. (iskaz, istinitosna vrednost: T)

Prost iskaz – iskaz koji ne sadrži veznike.

: Stomatolog nosi beli mantil i koristi zaštitinu masku.

Tablica istinitosti za iskaz koji je konjunkcija iskaza p i q:

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 2

: Bojana šeta na Adi ili čita knjigu.

Tablica istinitosti za iskaz koji je disjunkcija iskaza p i q:

, : U Srbiji neće biti raspisani prevremeni izbori.

Tablica istinitosti iskaza koji je negacija iskaza p:

Primer: (EKSKLUZIVNA DISJUNKCIJA)

: Ana će kupiti ili knjigu ili čizme (ali ne i oba).

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 3

Primer: Dati su iskazi:

1) Iskaz zapisan na jeziku simbola napisati na govornom jeziku (simbolički govorni):

2) Odrediti tablicu istinitosti iskaza iz 1).

Tablica istinitosti iskaza :

U zapisu , iskaz p predstavlja uslov, a iskaz q posledicu.

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 4

Tablica istinitosti iskaza koji je ekvivalencija iskaza p i q:

Prioritet menjamo/regulišemo korišćenjem malih zagrada!

Primer: Korišćenjem malih zagrada odrediti prioritet veznika u sledećim iskazima:

1.2. Logički ekvivalentni iskazi

( ): Nije tačno da škola ili banka rade nedeljom.

( ) (logički ekvivalentni iskazi)

Ustanovljavanje logičke ekvivalentnosti iskaza korišćenjem tablica istinitosti

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 5

Upoređivanjem istinitosnih vrednosti iskaza I1 : ( ) i I2: (zaokružene kolone u

Teorema: - Logički ekvivalentni iskazi –

Neki iskazi u vezi sa implikacijom:

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 6

Još neke korisne ekvivalencije:

Primer: (Dokazivanje logičke ekvivalentnosti iskaza korišćenjem logičkih ekvivalencija)

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 7

(stoga) Zaključak (iskaz)

 Argument je valjan ako je:

Načini za ustanovljavanje/dokazivanje valjanosti argumenta:

Primer 1: (ispitivanje valjanosti argumenta upotrebom tablica istinitosti)

(H1): Jabuka je crvena.

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 8

Tablica istinitosti argumenta (1):

T T T T T T => argument je valjan.

(H1): Ako je jabuka crvena, onda je zrela.

Tablica istinitosti argumenta (2):

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 9

Primer 2: (ispitivanje valjanosti argumenta „metodom koja je alternativna tablicama istinitosti“)

Pretpostavimo da je ( ) . (tj. da zaključak C nije tačan)

=> argument nije valjan.

=> argument je valjan.

TEOREMA – Pravila izvođenja –

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 11

Primer: Upotrebom pravila izvođenja, pokazati da je sledeći argument valjan:

Primeri matematičkih dokaza

Primer: (DIREKTAN DOKAZ)

n je neparan ceo broj

Primer: (DOKAZ KONTRAPOZICIJOM)

Neka je n paran ceo broj

Primer: (DOKAZ SVOĐENJEM NA KONTRADIKCIJU)

Pretpostavimo suprotno, tj. da √2 jeste racionalan broj. To znači da broj √2 možemo da

DAVOR TUBIĆ I IRENA JOVANOVIĆ 12