Pravilnik o graničnim vrijednostima izloženosti opasnim tvarima

pri radu i o biološkim graničnim vrijednostima (NN 013/2009)

Vrsta propisa: podzakonski akt Napomene (2):

Datum stupanja na snagu: 07.02.2009
Status propisa: Primjenjuje se od 30.01.2009
VAŽEĆI PROPIS

Vezani dokumenti (2):

Ključne riječi Eurovoca (4):
(prikaži sve...) Izmjene/dopune (EU usklađenje): Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o
graničnim vrijednostima izloženosti opasnim tvarima pri radu i o biološkim graničnim
zaštita zdravlja na radu vrijednostima (NN 075/2013)
radno okruženje Temeljni propis: Zakon o zaštiti na radu (NN 059/1996) – NE VAŽI!
.....

Poveznica na originalni dokument: Pravilnik o graničnim vrijednostima izloženosti opasnim

Područje djelatnosti: tvarima pri radu i o biološkim graničnim vrijednostima (NN 013/2009)
Rad, zapošljavanje i mirovinski
sustav

MINISTARSTVO GOSPODARSTVA, RADA I

PODUZETNIŠTVA

300

Na temelju članka 12. stavka 1. Zakona o zaštiti na radu (»Narodne novine«, br. 59/96, 94/96, 114/03, 100/04, 86/08 i
116/08) ministar gospodarstva, rada i poduzetništva donosi

PRAVILNIK

O GRANIČNIM VRIJEDNOSTIMA IZLOŽENOSTI OPASNIM TVARIMA PRI RADU I O BIOLOŠKIM

GRANIČNIM VRIJEDNOSTIMA

Poglavlje I.
OPĆE ODREDBE

Članak 1.

SADRŽAJ PRAVILNIKA

1) Pravilnikom se utvrđuju granične vrijednosti izloženosti (GVI) opasnim tvarima pri radu koje mogu biti prisutne u
radnom okolišu ili su rezultat bilo kakve radne aktivnosti ili procesa koji uključuje korištenje kemikalije.

2) Ovim Pravilnikom propisuju se za određene opasne tvari i kratkotrajne granične vrijednosti izloženosti (KGVI) koje su
više od graničnih vrijednosti izloženosti. Kratkotrajna je ona koncentracija opasne tvari kojoj radnik može bez opasnosti
od oštećenja zdravlja biti izložen kroz kraće vrijeme.

3) Pravilnik propisuje i obveze poslodavca u vezi s osiguranjem zdravog radnog okoliša, kao i prava radnika i/ili njihovih
predstavnika.

4) Ovim Pravilnikom propisuju se i biološke granične vrijednosti za određene opasne kemikalije ili grupu srodnih
kemikalija.

5) Odredbe Zakona o zaštiti na radu u cijelosti se primjenjuje na cijelo područje iz ovoga članka, ne dovodeći u pitanje strože
ili podrobnije odredbe ovoga Pravilnika.

Članak 2.
IZUZECI

Odredbe ovoga Pravilnika ne odnose se na životni okoliš u naseljima u okolini radnih prostorija i prostora, niti na stanovnike
tih naselja.

Članak 3.

DEFINICIJE

Pojmovi u ovome Pravilniku imaju sljedeća značenja:

Kemikalije su tvari i pripravci;

Tvari su kemijski elementi ili njihovi spojevi u prirodnom stanju ili proizvedeni u proizvodnom procesu, korištene ili
oslobođene/ispuštene, uključujući ispuštanje kao otpad pri bilo kakvoj radnoj aktivnosti bez obzira da li su ili nisu
proizvedene namjerno i da li su ili nisu stavljene na tržište/u promet;

Pripravci jesu smjese ili otopine koje su sastavljene od dvije ili više tvari;

Opasne kemikalije:

– tvari ili pripravci koja zadovoljavaju kriterije o razvrstavanju u opasne tvari ili pripravke sukladno važećim propisima bez
obzira da li su unutar tih propisa razvrstane kao opasne osim onih tvari i pripravaka koji samo zadovoljavaju kriterije o
razvrstavanju u opasne tvari za okoliš,

– tvari i pripravci koji još ne zadovoljavaju kriterije za razvrstavanje u opasne kemikalije ali mogu, zbog svojih fizikalno­
kemijskih, kemijskih, toksikoloških svojstava i/ili načina na koji su korištene ili su prisutne na mjestu rada, predstavljati
opasnost za sigurnost i zdravlje radnika, te

– tvari i pripravci za koje je utvrđena granična vrijednost izloženosti;

Opasne kemikalije sukladno važećim propisima su kemikalije razvrstane kao: eksplozivne, oksidirajuće, vrlo lako zapaljive,
lako zapaljive, zapaljive, vrlo otrovne, otrovne, štetne kemikalije, nagrizajuće kemikalije, nadražujuće kemikalije, koje
dovode do preosjetljivosti, karcinogene, mutagene, reproduktivno toksične, opasne za okoliš;

Rad koji uključuje kemikalije su sve radne aktivnosti pri kojima se koriste ili se namjeravaju koristiti kemikalije, u bilo
kojem procesu, uključujući proizvodnju, rukovanje, skladištenje, prijevoz, uklanjanje, obradu, kao i druge aktivnosti koje su
rezultat takvog rada;

Granična vrijednost izloženosti na radu (GVI) je granica od prosjeka vremenski izmjerenih koncentracija (prosječna
koncentracija) tvari (plinova, para, aerosola, prašine) u zraku na mjestu rada u zoni disanja radnika u odnosu na određen
ciljani period. Smatra se da utvrđena granična vrijednost izloženosti (Prilog I) pri temperaturi od 20 °C i tlaku zraka od
1013 mbara prema sadašnjim saznanjima ne dovodi do oštećenja zdravlja pri svakodnevnom osmosatnom radu (uz normalne
mikroklimatske uvjete i umjereno fizičko naprezanje), a izražena je u ml/m3 (ppm), odnosno u mg/m3 ili u broju vlakana
/cm3;

Kratkotrajna granična vrijednost izloženosti (KGVI) je ona koncentracija kemikalije kojoj radnik može bez opasnosti od
oštećenja zdravlja biti izložen kroz kraće vrijeme. Izloženost takvoj koncentraciji opasne tvari može trajati najviše 15 minuta
i ne smije se ponoviti više od četiri puta tijekom radnog vremena. Između dvije izloženosti toj koncentraciji mora proći
najmanje 60 minuta. Vrijednosti kratkotrajne izloženosti se izražavaju u ml/m3 (ppm) ili mg/m3;

Radne prostorije su prostorije u kojima se obavljaju različiti radni procesi odnosno u kojima rade, zadržavaju ili se kreću
osobe na radu;

Radni prostor je mjesto rada izvan radnih prostorija u kojem se obavljaju različiti radni procesi, odnosno u kojima rade,
zadržavaju ili se kreću osobe na radu;

Mjesto rada je mjesto/mjesta unutar prostorije/prostora na kojima radnik obavlja zadane mu poslove;

Biološka granična vrijednost (BGV) je ona koncentracija opasne kemikalije i/ili njezina metabolita, odnosno bioloških
učinaka nastalih pod djelovanjem te kemikalije u organizmu, koja se određuje u odgovarajućem biološkom uzorku (krv,
plazma, mokraća, izdahnuti zrak) radnika profesionalno izloženih kemikalijama u svakodnevnom osmosatnom radu, uz
normalne mikroklimatske uvjete i umjereno fizičko naprezanje, a kod koje prema sadašnjem stupnju saznanja ne dolazi do
štetnih učinaka po zdravlje;

Zdravstveni nadzor ocjena zdravstvenog stanja radnika koji su izloženi određenim kemikalijama pri radu;

Opasnost bitno svojstvo kemikalije s velikom mogućnošću da uzrokuje štetno djelovanje;

Rizik vjerojatnost da će doći do štetnog djelovanje na sigurnost i zdravlje radnika pri uvjetima korištenja i/ili izloženosti.

Članak 4.

GRANIČNE VRIJEDNOST IZLOŽENOSTI NA RADU

GRANIČNE VRIJEDNOST IZLOŽENOSTI NA RADU

1) Granične vrijednosti izloženosti (GVI) određenim tvarima dane su u Prilogu I ovoga Pravilnika. U Prilogu I su dani i
drugi toksikološki podaci o kemikalijama kao što su karcinogeni i/ili mutageni i/ili reproduktivno toksični učinci te podaci o
označavanju opasnih kemikalija za kemikalije koje su razvrstane u skladu s važećim propisima, odnosno u skladu s Aneksom
I Direktive 67/548 EEC i Direktivom 88/ 379 EEC.

2) U Prilogu II posebno su izdvojene obvezujuće granične vrijednosti izloženosti za određene tvari, a koje su propisane EC
Direktivama.

3) Za opasne kemikalije, koje su razvrstane u skladu s važećim propisima o razvrstavanju, odnosno Direktivama 67/548/EEC
i 88/379/EEC, ili koje ispunjavaju kriterije za razvrstavanje u opasne kemikalije, a za koje nisu utvrđene granične
vrijednosti izloženosti u Prilogu I, granice izloženosti dane su Prilogu III ovoga Pravilnika kao smjernice za utvrđivanje
granica izloženosti. Granice izloženosti su utvrđene za razrede opasnosti A, B, C, D i E u koje su razvrstane kemikalije
obzirom na njihova opasna svojstva i štetne učinke koje mogu proizvesti na ljudsko zdravlje, a u skladu s razvijenim i
najčešće primjenjivanim internacionalnim metodologijama.

Članak 5.

BIOLOŠKE GRANIČNE VRIJEDNOSTI

1) Podaci o biološkim graničnim vrijednostima dani su u Prilogu IV ovoga Pravilnika.

2) Opasne kemikalije u prilogu su svrstane po kemijskoj srodnosti. Po jednoj kemikaliji postoji jedan ili više karakterističnih
pokazatelja koji se mogu odrediti u biološkom uzorku kao što su krv, plazma, mokraća i izdahnuti zrak.

3) Vrijeme uzorkovanja određeno je na osnovi vremena polueliminacije ispitivane kemikalije i očekivanog odgovora
organizma na izloženost tijekom radne smjene, a mora se strogo poštivati.

4) Kod analize karakterističnih pokazatelja u jednokratnim uzorcima urina obvezno se mora u mokraći odrediti i
koncentracija kreatinina te rezultat karakterističnog pokazatelja izraziti na kreatinin radi korekcije razlike gustoće mokraće.

Poglavlje II.
OBVEZE POSLODAVCA

Članak 6.

1) Granične vrijednosti izloženosti i Kratkotrajne granične vrijednosti izloženosti utvrđene ovim Pravilnikom primjenjuju
se prilikom ispitivanja u radnim prostorijama i prostorima, odnosno na mjestu rada radnika, u kojima postoji obveza
ispitivanja u skladu s propisima zaštite na radu.

2) U skladu s važećim propisima zaštite na radu poslodavac je dužan ispitivati radni okoliš u radnim prostorijama i/ili
prostorima, odnosno na mjestu rada radnika, gdje se proizvode ili koriste opasne kemikalije te iz tog razloga postoji
mogućnost oslobađanja opasnih tvari u okoliš u obliku plinova, para, aerosola, prašina.

3) Poslodavac treba skrbiti, u skladu s važećim propisima, da je koncentracija opasnih tvari u radnim
prostorijama/prostorima, odnosno na mjestu rada radnika što niža i stalno ispod graničnih vrijednosti izloženosti.

Članak 7.

1) Da li je radnik izložen štetnim koncentracijama tvari utvrđuje se ispitivanjem radnog okoliša u skladu s važećim popisima
o zaštiti na radu, a prema utvrđenim i odobrenim metodologijama.

2) Ispitivanje koncentracije opasnih tvari u zraku radnih prostorija i prostora, odnosno na mjestima rada radnika mora se
zasnivati na detaljnom poznavanju tehnološkog procesa te s tim u vezi utvrđuje se vjerojatnost pojave koncentracija
određenih opasnih tvari.

3) Koncentracije opasnih tvari u zraku radnih prostorija i prostora, odnosno na mjestu rada radnika ispituju se na uzorcima
koji su uzeti u neposrednoj blizini organa za disanje radnika, odnosno na mjestima i u vremenskim razmacima koji su
karakteristični za pravilnu ocjenu trenutne ili prosječne dnevne izloženosti radnika djelovanju određenih tvari.

Članak 8.

1) U slučaju prekoračenja graničnih vrijednosti izloženosti poslodavac mora odmah u skladu s važećim propisom, poduzeti
potrebne mjere (primijeniti pravila zaštite na radu) u svrhu saniranja radnog okoliša.

2) Do saniranja radnog okoliša poslodavac radnicima mora osigurati korištenje odgovarajućih osobnih zaštitnih sredstava kao
i skrbiti da ih radnici koriste.

3) Tek kad je radni okoliš saniran (koncentracije opasnih tvari su ispod graničnih vrijednosti izloženosti) poslodavac može
dopustiti rad radnicima i bez korištenja osobnih zaštitnih sredstava za zaštitu dišnog sustava, u prostoriji/prostoru odnosno na
mjestu rada, a na poslovima pri kojima su izmjerene štetne koncentracije opasnih tvari u radnom okolišu.

Članak 9.
Članak 9.

1) Rezultati ispitivanja radnog okoliša, odnosno utvrđene prosječne koncentracije prisutnih opasnih tvari u okolišu su jedan
od elemenata za izradu procjene rizika od utjecaja kemikalija na zdravlje radnika.

2) Osim izmjerenih koncentracija opasnih tvari pri izradi procjene rizika treba uzeti u obzir opasna svojstva kemikalije,
odstupanja od GVI u određenim vremenskim intervalima izloženosti, vrijeme trajanja izloženosti, način izloženosti
(udisanje, koža, gutanje).

3) Za opasne kemikalije za koje nisu utvrđene granične vrijednosti izloženosti, a na temelju izmjerenih koncentracija te
poznatih podataka o opasnim svojstvima (fizikalno­kemijska svojstva, toksikološka svojstva te ostali učinci djelovanja
kemikalije kao što učinci kratkotrajne, dugotrajne/ponovljene izloženosti, te posebni učinci koji se odnose na karcinogeno
i/ili mutageno i/ili reproduktivno toksično djelovanje) obveza je poslodavca da procjenom opasnosti utvrdi da li te izmjerene
vrijednosti opasne tvari u radnom okolišu mogu štetno djelovati na zdravlje i sigurnost radnika.

4) Za opasne kemikalije za koje nisu utvrđene granične vrijednosti izloženosti, a koje su razvrstane, za procjenu opasnosti
od određenih koncentracija opasnih tvari na mjestu rada radnika koriste se podaci iz važećih propisa o razvrstavanju,
odnosno Direktiva 67/548/EEC i 88/379/EEC.

5) Za opasne kemikalije za koje nisu utvrđene granične vrijednosti izloženosti, a koje nisu razvrstane, za procjenu opasnosti
od određenih koncentracija opasnih tvari na mjestu rada radnika koriste se podaci iz sigurnosno­tehničkog lista dobavljača
(proizvođač, distributer, uvoznik) u skladu s važećim propisima te relevantni drugi znanstveni podaci.

6) Proizvođač, uvoznik, daljnji korisnik ili distributer opasne kemikalije i sredstva za zaštitu bilja ili biocida koji stavlja u
promet tvar pojedinačno ili u pripravku ili pripravak obvezan je primatelju te tvari, odnosno pripravka osigurati Sigurnosno­
tehnički list (STL) sastavljen u skladu s važećim propisima, a na zahtjev korisnika opasne kemikalije i staviti na raspolaganje
i druge dostupne podatke, a naročito one koji mogu imati utjecaj na razvrstavanje kemikalije kao opasne.

Članak 10.

Obveza je investitora/poslodavca da prilikom projektiranja, izgradnje, rekonstrukcije objekata za rad/radnih

prostorija/prostora, projektiranja novih tehnologija/novih proizvodnih procesa pri kojima će se koristiti opasne kemikalije
primjeni pravila zaštite, odnosno da iznađe takva tehnička rješenja čijom primjenom će koncentracije opasnih tvari u radnom
okolišu, a za projektirani tehnološki proces, biti ispod utvrđenih graničnih vrijednosti izloženosti, odnosno ispod štetnih
koncentracija za opasne tvari za koje nisu utvrđene granične vrijednosti izloženosti.

Članak 11.

1) Izmjerene prosječne koncentracije opasnih tvari u radnom okolišu su jedan od elemenata za utvrđivanje potrebe
zdravstvenog nadzora nad zdravljem radnika koji su izloženi koncentracijama tih tvari. Za utvrđivanje potrebe zdravstvenog
nadzora radnika, kao preventivne mjere, osim visine izmjerene koncentracije treba uzeti u obzir i opasna svojstva kemikalije,
odstupanja od GVI u određenim vremenskim intervalima izloženosti, vrijeme trajanja izloženosti, način izloženosti
(udisanje, koža, gutanje) i druge relevantne podatke po potrebi.

2) Ovisno o zdravstvenom stanju radnika i procjeni nadležnog liječnika predmet zdravstvenog nadzora, u skladu s važećim
propisima, može biti i utvrđivanje bioloških graničnih vrijednosti za određene opasne tvari kojima su radnici izloženi.

Članak 12.

INFORMIRANJE I OSPOSOBLJAVANJE RADNIKA I NJIHOVIH PREDSTAVNIKA

1) Radnici i/ili njihovi predstavnici trebaju biti informirani o rezultatima ispitivanja radnog okoliša tj. o izmjerenim
koncentracijama opasnih tvari na mjestima rada radnika te o mjerama koje poslodavac poduzima ili će poduzeti u slučaju
izmjerenih opasnih koncentracija tvari. Podaci o ispitivanju moraju biti dostupni radnicima i njihovim predstavnicima.

2) U okviru osposobljavanja radnika za rad na siguran način radnici, koji rukuju s kemikalijama, moraju usvojiti osnovna
znanja vezano za granične vrijednosti opasnih tvari i biološke granične vrijednosti te za pravila zaštite na radu koja je
potrebno primijeniti pri rukovanju s određenim opasnim tvarima kako bi koncentracija tih tvari, koje se mogu osloboditi u
okoliš, bile ispod graničnih vrijednosti izloženosti, kao i za druge mjere od važnosti za sigurnost i zaštitu zdravlja (način
rada, uporaba odgovarajućih osobnih zaštitnih sredstava, upute za siguran rad s određenim opasnim kemikalijama).

Poglavlje III.
PRIJELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Članak 13.

Danom stupanja na snagu ovoga Pravilnika prestaje važiti Pravilnik o maksimalno dopustivim koncentracijama štetnih tvari
u atmosferi radnih prostorija i prostora i o biološkim graničnim vrijednostima (»Narodne novine«, br. 92/93).

Članak 14.

1) Ovaj Pravilnik stupa na snagu osmog dana od objave u »Narodnim novinama«, a primjenjuje se od dana objave u
»Narodnim novinama«.

2) Za granične vrijednosti izloženosti koje su izmijenjene na niže vrijednosti u Prilogu I ovoga Pravilnika (oznaka EU) u
skladu s Direktivama 91/322/CEE, 98/24/EC, 2000/39/EC i 2006/15/EC Pravilnik se primjenjuje od 1. siječnja 2011. godine,
izuzev za granične vrijednosti izloženosti koje su utvrđene posebnim propisima.

3) Za izmijenjene biološke granične vrijednosti kao i biološke granične vrijednosti za nove opasne tvari Pravilnik se
primjenjuje od 1. siječnja 2011. godine.

Članak 15.

Ministar nadležan za rad u roku od godine dana od dana stupanja na snagu ovoga Pravilnika donijet će neobvezujuće
smjernice za način mjerenja i utvrđivanja graničnih vrijednosti izloženosti na mjestu rada iz članka 4.

Klasa: 011­01/08­01/327

Urbroj: 526­08­03/1­09­5

Zagreb, 26. siječnja 2009.

Potpredsjednik Vlade Republike Hrvatske i ministar gospodarstva, rada i poduzetništva

Damir Polančec, dipl. ing., v. r.

PRILOG I

GRANIČNE VRIJEDNOSTI IZLOŽENOSTI OPASNIM TVARIMA PRI RADU

Oznake:

CAS: Chemical Abstract Service Number

EC/EINECS: European Inventory of Existing Comercial Chemical Substances

GVI (granična vrijednost izloženosti): je granica od prosjeka vremenski izmjerenih koncentracija (prosječna koncentracija)
tvari (plinovi, pare, aerosoli, prašine) u zraku na mjestu rada u zoni disanja radnika pri temperaturi od 20 °C i tlaku zraka od
1013 mbara, a koja prema sadašnjim saznanjima ne dovodi do oštećenja zdravlja pri svakodnevnom osamsatnom radu (uz
normalne mikroklimatske uvjete i umjereno fizičko naprezanje), a izražena je u ml/m3 (ppm), odnosno u mg/m3 ili u broju
vlakana /cm3;

KGVI (kratkotrajna granična vrijednost izloženosti): je ona koncentracija tvari kojoj radnik može bez opasnosti od
oštećenja zdravlja biti izložen kroz kraće vrijeme. Izloženost takvoj koncentraciji opasne tvari može trajati najviše 15 minuta
i ne smije se ponoviti više od četiri puta tijekom radnog vremena. Između dvije izloženosti toj koncentraciji mora proći
najmanje 60 minuta. Vrijednosti kratkotrajne izloženosti se izražavaju u ml/m3 (ppm) ili mg/m3.

ppm: 1ml/m3 ili 1cm3/m3;

ppm = 24,04/M x mg/m3

mg/m3 = M/24,04 x ppm (M=molna masa u g/mol)

(24,04=molarni volumen plina u l/mol kod 20 oC i 1,013 bara)

X: broj vlakana tvari na 1 cm3 (ml)

U: ukupna prašina

R: respirabilna prašina

(GVI prašina dane su kao ukupne prašine, osim ako nije posebno naznačeno da se odnosi na respirabilnu prašinu)

Karc. kat. 1: tvari za koje je dokazano da su karcinogene za čovjeka

Karc. kat. 2: tvari za koje su vjerojatno karcinogene za čovjeka

Karc. kat. 3: tvari koje izazivaju zabrinutost zbog mogućeg karcinogenog djelovanja u čovjeka

Muta. kat. 1: tvari za koje se zna da su mutagene za čovjeka

Muta. kat. 2: tvari koje su vjerojatno mutagene za čovjeka

Muta. kat. 3: tvari koje izazivaju zabrinutost zbog mogućeg mutagenog djelovanja u čovjeka

Repr. kat. 1: – tvari za koje se zna da smanjuju plodnost u čovjeka i/ili

– tvari za koje se zna da iskazuju razvojnu toksičnost u ljudi

Repr. kat. 2: – tvari koje vjerojatno smanjuju plodnost u ljudi i/ili

– tvari koje vjerojatno uzrokuju razvojnu otrovnost u ljudi

Repr. kat. 3: – tvari za koje se pretpostavlja da bi mogle smanjiti

plodnost u čovjeka i/ili

– tvari za koje se pretpostavlja da bi mogle iskazati razvojnu otrovnost u čovjeka

EU0 – naznaka da se radi o tvarima za koje su utvrđene obvezujuće granične vrijednosti izloženosti prema Direktivi
2003/18/ EC, Direktivi 99/38/EC i Direktivi 98/24/EC

EU – naznaka da se radi o tvarima za koje su utvrđene indikativne granične vrijednosti izloženosti prema Direktivi 91/322/
EEC

EU* – naznaka da se radi o tvarima za koje su utvrđene indikativne granične vrijednosti izloženosti prema Direktivi
2000/39/ EC (prva lista)

EU** – naznaka da se radi o tvarima za koje su utvrđene indikativne granične vrijednosti izloženosti prema Direktivi
2006/15/ EC (druga lista)

K; naznaka da tvar može štetno djelovati kroz kožu

Označavanje kemikalija u skladu s važećim propisima;

E: eksplozivno; O: oksidirajuće; F+: vrlo lako zapaljivo; F: lako zapaljivo; T+: vrlo otrovno; T: otrovno; Xn: Štetno; C:
nagrizajuće; Xi: nadražujuće; N: opasno za okoliš;

Naznake;
CAS Karc. Muta. Repr.
EC broj IME TVARI GVI KGVI Označavnje
broj kat. kat. kat.
tvari
ppm mg/m3 X ppm mg/m3
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13
75­07­ 200­
1 Acetaldehid 50 90 150 270 3 F+, Xn,
0 836­8
108­ 203564­
2 Acetanhidrid 5 20 K; C
24­7 8
50­78­ 200­
3 o­Acetil­salicilna kiselina 5
2 064­1
67­64­ 200­
4 Aceton 500 1210 EU*; F, Xi
1 662­2
75­05­ 200­ EU**; K; F,
5 Acetonitril 40 70
8 835­2 Xn
79­06­ 201­
6 Akrilamid 0,03 2 2 3 K; T
1 173­7
79­10­ 201­ Akrilna kiselina; Prop­2­
7 2 4 K; C, N
7 177­9 enonska kiselina
107­ 203­
8 Akrilonitril 2 4.5 2 K; F, T, N
13­1 466­5
107­ 203­
9 Akrolein (akrilaldehid) 0,1 0,25 0.3 0.8 K; F, T+, N
02­8 453­4
309­ 206­
10 Aldrin (ISO) 0,25 3 T, N
00­2 215­8
107­ 203­
11 Alil­alkohol 2 4,8 5 12,1 K; EU* T, N
18­6 470­7
107­ 203­
12 Alilamin 5 K; F, T, N
11­9 463­9
Alil­glicidil­eter; Alil­2,3­
106­ 203­
13 epoksipropil­eter; Prop­2­en­ 5 22 10 44 3 3 3 K; Xn
92­3 442­4
1­il­2,3­epoksipropil­eter
Aluminijevi alkilni spojevi
14 ­ ­ (trietil, trimetil i dr.) 2
 1344­ 215­ 10 (U)
15 Aluminijev oksid
28­1 691­6 4 (R)
16 ­ ­ Aluminijeve topive soli 2 K; C
625­
17 ­ Amilacetat, tert 50 270 100 540 EU*
16­1
141­ 205­
18 2­aminoetanol; Etanolamin 1 2,5 3 7,6 K; EU **, C
43­5 483­3
99­55­ 202­ 2­Amino­4­nitrotoluen: 5­
19 0,5 1,5 3 T
8 765­8 Nitro­otoluidin
504­ 207­
20 2­Aminopiridin 0,5 2
29­0 988­4
61­82­ 200­ Amitrol (ISO); 1,2,4­Triazol­
21 0,2 3 Xn, N
5 521­5 3­ilamin
7664­ 231­ EU*; K; T,
22 Amonijak, bezvodni 20 14 50 36
41­7 635­3 N
12125­ 235­
23 Amonijev klorid 10 20 Xn
02­9 186­4
7773­ 231­
24 Amonijev sulfamidat 10 20
06­0 871­7
69­53­ 200­
25 Ampicilin 0,1
4 709­7
108­ 203­
26 Anhidrid maleinske kiseline 1 3 C,
31­6 571­6
Anhidrid trimetilne kiseline;
552­ 209­
27 1,2­Anhidrid benzen­1,2,4­ 0,04 0,12 Xn,
30­7 008­0
trikarboksilne kiseline
62­53­ 200­
28 Anilin 1 4 3 3 K, T, N
3 539­3
90­04­ 201­
29 o­Anisidin 0,1 0,5 2 3 K, T
0 963­1
104­ 203­
30 p­Anisidin 0,1 0,5 K, T+, N
94­9 254­2
7783­ 232­
31 Antimonov trifluorid (kao Sb) 0,5 T, N
56­4 009­2
10025­ 233­
32 Antimonov triklorid (kao Sb) 0,5 K; C, N
91­9 047­2
1309­ 215­
33 Antimonov trioksid (kao Sb) 0,5 3 Xn
64­4 175­0
7647­ 231­ Antimonov pentaklorid (kao
34 0,5 K; C, N
18­9 601­8 Sb)
Antimon i drugi spojevi kao
7440­ 231­
35 (Sb) osim atimonovog 0,5 Xn,N
36­0 146­5
trihidrida
86­88­ 201­ Antu (ISO); 1­(1­naftil)­2­
36 0,3 3 T+
4 706­3 tiourea (alfa­naftil­tiourea)
26125­
37 ­ p­Aramid respirabilna vlakna 0,5
61­1
1327­ 215­ Arsenov trioksid (kao As);
38 0,1 1 K; T+, N
53­3 481­4 Diarsenov trioksid
Arsenov pentoksid (kao As);
1303­ 215­
39 Diarsenov pentoksid; Arsenov 0,1 1 T, N
28­2 116­9
oksid
7778­ 231­ Arsenska kiselina i njezine
40 0,1 1 T, N
39­4 901­9 soli
7440­ 231­
41 Arsen i drugi arsenovi spojevi 0,1 T, N
38­2 148­6
7784­ 232­
42 Arsin 0,05 0,16 F+, T+, N
 42­1 066­3
8052­ 232­
43 Asfalt (bitumen) 5 10
42­4 490­9
Atrazin (ISO); 2­kloro­4­
1912­ 217­
44 etilamin­6­izopropilamin­ 2 Xn, N
24­9 617­8
1,3,5­triazin
77536­
45 ­ Azbest­aktinolit 0,1 EU0
66­4
12172­
46 ­ Azbest­amosit 0,1 EU0
73­5
77536­
47 ­ Azbest­antofilit 0,1 EU0
67­5
12001­
48 ­ Azbest­krizotil 0,1 EU0
29­5
12001­
49 ­ Azbest­krokidolit 0,1 EU0
28­4
77536­
50 ­ Azbest­tremolit 0,1 EU0
68­6
86­50­ 201­
51 Azinfos­metil 0,2 K; T+, N
0 676­1
Azociklotin; 1­
41083­ 255­
52 (tricikloheksailstanil)­1H­ 01 0,2 K; T+, N
11­8 209­1
1,2,4­triazol
123­ 204­
53 C,C’­azodi(formamid) 1 3 Xn
77­3 650­8
7440­ 231­ Bakar, dim Bakar prašina (kao
54 0,2 1 2
50­8 159­6 Cu)
513­ 208­
55 Barijev karbonat 0,5 Xn
77­9 167­3
13477­ 236­
56 Barijev klorat 0,5 O, Xn, N
00­4 760­7
10361­ 233­
57 Barijev klorid 0,5 T
37­2 788­1
13465­ 236­
58 Barijev perklorat 0,5 O, Xn
95­7 710­4
1304­ 215­
59 Barijev peroksid 0,5 O, Xn
29­6 128­4
50864­ 256­
60 Barijev polisulfid 0,5 K; Xi, N
67­0 814­3
61 ­ ­ Barijevi drugi topivi spojevi 0,5 EU**
7727­ 231­ 10 (U)
62 Barijev sulfat
43­7 784­4 4 (R)
Benomil; (ISO); metil 1­
17804­ 241­
63 (butilkarbamoil)benzimidazol­ 0,8 10 2 2 T, N
35­2 775­7
2­ilkarbamat
71­43­ 200­
64 Benzen 1 3,25 1 2 EU0; K; F, T
2 753­7
Benzidin; 1,1’­bifenil­4,4’­
92­87­ 202­
65 diamin; 4,4’­diaminobifenil; 1 1 T, N
5 199­1
bifenil­4,4’­ilendiamin
2
85­68­ 201­
66 Benzil butil ftalat (BBP) 5 i T, N
7 622­7
3
100­ 202­
67 Benzilklorid; ?­klorotoluen 0,5 2,6 1,5 7,9 2 T
44­7 853­6
68 Benzini 100 300 2 2 T
50­32­ 200­ benzo[a]piren;
69 0,005 0,02 2 2 2 T, N
8 028­5 benzo[def]krizen
 98­07­ 202­ Benzotriklorid; ?,?,?­
70 0,5 2,6 2 T
7 634­5 triklorotoluen
7440­ 231­
71 Berilij 0,002 2 T+
41­7 150­7
1304­ 215­
72 Berilijev oksid 0,002 2 T+
56­9 133­1
Berilijevi spojevi (kao Be)
73 ­ ­ 0,002 2 T+, N
osim aluminij berilij silikata
92­52­ 202­
74 Bifenil; difenil 0,2 1 Xi, N
4 163­5
117­ 204­ Bis(2­etilheksil)­ftalat; Di­(2­
75 5 10 2 T
81­7 211­0 etil­heksil)­ftalat; DEHP
542­ 208­ Bis(klorometil)­eter;
76 0,001 0,005 1 K; T+
88­1 832­8 oksibis(klorometan)
76­22­ 200­
77 Bornan­2­on 2 13 3 19
2 945­0
1303­ 215­
78 Borov oksid (dibor trioksid) 10 20 2 T
86­2 125­8
10294­ 233­
79 Borov tribromid 1 10 K; T+, C
33­4 657­9
314­ 206­
80 Bromacil (ISO) 1 11 2 22
40­9 245­1
7726­ 231­ EU**T+, C,
81 Brom 0,1 0,7
95­6 778­1 N
74­96­ 200­
82 Bromoetan; Etil­bromid 5 20 3 F, Xn
4 825­8
593­ 209­
83 Bromoetilen 5 20 2 F+, T
60­2 800­6
74­83­ 200­
84 Bromometan; metilbromid 5 20 15 59 3 K; T, N
9 813­2
106­ 203­
85 Butan 600 1450 750 1810 F+
97­8 448­7
106­ 203­
86 Butan s ? 0,1% 1,3­Butadiena 10 22 1 2 F+, T
97­8 448­7
106­ 203­
87 1,3­Butadien; buta­1,3­dien 10 22 1 2 F+, T
99­0 450­8
71­36­ 200­
88 Butan­1­ol; n­butanol 50 154 K; Xn
3 751­6
78­92­ 201­
89 Butan­2­ol 100 308 150 462 Xi
2 158­5
78­93­ 201­ EU*;K; F,
90 Butanon (metil­etil­keton) 200 600 300 900
3 159­0 Xi
123­ 204­
91 n­Butil­acetat 150 724 200 966
86­4 658­1
105­ 203­
92 sec­Butil­acetat 200 966 250 1210 F
46­4 300­1
540­ 208­
93 tert­Butil­acetat 200 966 250 1210 F
88­5 760­7
141­ 205­
94 n­Butil­akrilat 2 11 10 53 EU*; Xi
32­2 480­7
109­ 203­
95 Butilamin 5 15 F, C
73­9 699­2
89­72­ 201­
96 2­sec.­Butilfenol 5 31 K
5 933­8
2426­ 219­ Butil­glicidil­eter; Butil­2,3­
97 25 135 3 3 Xn
08­6 376­4 epoksipropil­eter
592­ 209­ Butil­kloroformat; butil­ester
98 34­7 750­5 kloroformatne kiseline 1 5,7 T
 138­ 205­
99 Butil­laktat 5 30
22­7 316­4
2­Butoksietanol; Etilen­glikol
111­ 203­
100 monobutil­eter; butilov 20 98 50 246 EU*;K; Xn
76­2 905­0
celosolv
112­ 203­ 2­Butoksietil­acetat; Butil­
101 20 133 50 333 EU*; K; Xn
07­2 933­3 glikol­acetat
112­ 203­ 2­(2­Butoksietoksi)etanol;
102 10 67,5 15 101,2 EU**; Xi
34­5 961­6 Dietilen­glikol monobutil­eter
9004­ 232­ 10 (U)
103 Celuloza
34­6 674­9 4 (R)
21351­ 244­
104 Cezijev hidroksid 2
79­1 344­1
420­ 206­
105 Cianamid; karbanonitril 0,58 1 EU**; K; T
04­2 992­3
106 ­ ­ Cianidi (kao CN) 5
506­ 208­
107 Cianogen klorid 0,3 0,77
77­4 052­8
74­90­ 200­
108 Cianovodik 4,7 5 F+, T+, N
8 821­6
Ciheksanit (ISO);
13121­ 236­
109 Hidroksitricikloheksilstanid; 0,1 Xn, N
70­5 049­1
tri(cikloheksil)kositrov
110­ 203­
110 Cikloheksan 200 700 EU**F,Xn,N
82­7 806­2
108­ 203­
111 Cikloheksanol 50 208 Xn
93­0 630­6
108­ 203­
112 Cikloheksanon 10 40,8 20 81,6 EU*; K; Xn
94­1 631­1
108­ 203­
113 Cikloheksilamin 10 41 C
91­8 629­0
120­ 204­
114 Ciklopentanon 690 Xi
92­3 435­9
7646­ 231­
115 Cinkov klorid, dim 1 2 C, N
85­7 592­0
557­ 209­ 10 (U)
116 Cinkov distearat
05­1 151­9 4 (R)
1314­ 215­
117 Cinkov oksid 5 10
13­2 222­5
118 ­ ­ Cirkonijevi spojevi (kao Zr) 5 10
94­75­ 202­ 2,4­D (ISO) (2,4­
119 10 20 Xn
7 361­1 diklorofenoksioctena kiselina)
DDT (uobičajeni naziv nije
prihvaćen od ISO);
50­29­ 200­ Klorfenotan (INN); dikofan;
120 0,5 1,5 3 T, N
3 024­3 1,1,1­trikloro­2,2­bis(4­
klorofenil)etan; diklorodifenil­
trikloroetan
131­ 205­
121 Dialil­ftalat 5 Xn, N
17­9 016­3
83968­ 281­
122 Dialkil 79 ftalat 5
18­7 495­2
615­ 210­
123 2,4­Diaminoanisol 0,5 2 3 K; T, N
05­4 406­1
101­ 202­ 4,4’­Diaminodifenilmetan;
124 0,1 0,8 2 3 K; T, N
77­9 974­4 4,4’­Metilendianilin
61790­
125 ­ Diatomejska zemlja, prirodna 1,2
 53­2
334­ 206­
126 Diazometan 0,01 2 T
88­3 383­7
94­36­ 202­ Dibenzoil peroksid; benzoil
127 5 E, Xi
0 327­6 peroksid
1304­ 215­
128 Dibizmut­tritelurid 10 20
82­1 135­2
106­ 203­
129 1,2­Dibromoetan 0,5 3,9 2 K; T, N
93­4 444­5
96­12­ 202­
130 1 ,2­Dibromo­3­kloropropan 0,005 0,05 2 2 1 T
8 479­3
107­ 203­
131 Dibutil hidrogen fosfat 1 8,7 2 17
66­4 509­8
2
84­74­ 201­
132 Dibutil­ftalat; DBP 5 10 i T, N
2 557­4
3
84­61­ 201­
133 Dicikloheksil­ftalat 5
7 545­9
77­73­ 201­ Diciklopentadien (3a,4,7,7a­
134 5 27 F, Xn, N
6 052­9 tetrahidro­4,7­metanoinden)
60­57­ 200­
135 Dieldrin (ISO) 0,25 3 T+, N
1 484­5
109­ 203­
136 Dietilamin 5 15 10 30 EU**; F. C
89­7 716­3
100­ 202­ 2­Dietil­aminoetanol; N,N­
137 10 50 C
37­8 845­2 dietil­etanolamin
111­ 203­ Dietilentriamin; 2,2’­
138 1 4,3 K; C
40­0 865­4 iminodietilamin
60­29­ 200­
139 Dietil­eter; Eter 100 308 200 616 EU*; F+, Xn
7 467­2
84­66­ 201­
140 Dietil­ftalat 5 10
2 550­6
64­67­ 200­
141 Dietilsulfat 0,05 0,32 2 2 K; T
5 589­6
122­ 204­
142 Difenilamin 10 20 T, N
39­4 539­4
101­ 202­
143 Difenil­eter 1 7,1
84­8 981­2
1314­ 215­ Difosforov pentasulfid; EU**; F,
144 1
80­3 242­4 Fosforov pentasulfid Xn, N
84­69­ 201­
145 Diizobutil­ftalat 5
5 553­2
26761­ 247­
146 Diizodecil­ftalat 5
40­0 977­1
28553­ 249­
147 Diizononil­ftalat 5
12­0 079­5
27554­ 248­
148 Diizooctil­ftalat 5
26­3 523­5
108­ 203­
149 Diizopropilamin 5 21 F, C
18­9 558­5
108­ 203­
150 Diizopropil­eter 250 1060 310 1310 F
20­3 560­6
7572­
151 ­ Dikloroacetilen 0,1 0,39 3 E, Xn
29­4
95­50­ 202­ 1,2­Diklorobenzen; o­ EU*; K; Xn,
152 1 425­9 diklorobenzen 20 122 50 306 N

106­ 203­ 1,4­Diklorobenzen; p­

153 46­7 400­5 diklorobenzen 20 122 50 306 3 EU*; Xn, N

91­94­ 202­ 3,3’­Diklorobenzidin; 3,3’­

154 0,003 0,03 2 K; T, N
1 109­0 Diklorobifenil­4,4’­ilendiamin
764­ 212­
155 1,4­diklorobut­2­en 0,01 0,05 0,03 0,15 2 K; T+, N
41­0 121­8
118­ 204­ 1,3­Dikloro­5,5­dimethil­
156 0,2 0,4
52­5 258­7 hidantoin
75­34­ 200­ EU*; K; F,
157 1,1­Dikloroetan 100 412
3 863­5 Xn
107­ 203­ 1,2­Dikloroetan;
158 5 21 2 K; F, T
06­2 458­1 Etilendiklorid
75­35­ 200­ 1,1­Dikloroetilen; Viniliden
159 2 8 20 80 3 F+, Xn
4 864­0 klorid
540­ 208­
160 1,2­Dikloroetilen, cis;trans 200 806 250 1010 F, Xn
59­0 750­2
75­43­ 200­
161 Diklorofluorometan 10 43
4 869­8
75­09­ 200­
162 Diklorometan; metilen klorid 100 350 300 1060 3 K; Xn
2 838­9
2,2’­Dikloro­4,4­
101­ 202­
163 metilendianilin; 4,4’­metilen 0,005 2 K; T, N
14­4 918­9
bis(2­kloroanilin)
78­87­ 201­ 1,2­Dikloropropan; Propilen
164 75 350 110 510 F, Xn
5 152­2 diklorid
542­ 208­ 1,3­Dikloropropen; (Z)­1,3­
165 0,11 0,5 0,44 2 K; T, N
75­6 826­5 dikloropropen
75­99­ 200­ 2,2­Dikloropropionska
166 1 6 Xi
0 923­0 kiselina; Dalapon
85­00­ 201­
167 Dikvat dibromid 0,5 1 T+, N
7 579­4
127­ 204­
168 N,N­Dimetilacetamid 10 36 20 72 2 EU*; K; T
19­5 826­4
121­ 204­
169 N,N­Dimetilanilin 5 25 10 50 3 K; T, N
69­7 493­5
598­ 209­ N,N­Dimetiletilamin;
170 10 30 15 46 F+, C
56­1 940­8 Etildimetilamin
124­ 204­
171 Di­metilamin 2 3,8 5 9,4 EU*; F+, Xn
40­3 697­4
108­ 203­ 2­Dimetil­aminoetanol; N,N­
172 2 7,4 6 22 C
01­0 542­8 dimetil­etanolamin
115­ 204­
173 Dimetil­eter 1000 1920 EU*; F+
10­6 065­8
68­12­ 200­ Dimetilformamid; N,N­
174 10 30 20 61 2 K; T
2 679­5 dimetilformamid
108­ 203­ 2,6­Dimetil­heptan­4­on: Di­
175 25 148 Xi
83­8 620­1 izobutil­keton
131­ 205­
176 Dimetil­ftalat 5 10
11­3 011­6
540­
177 ­ 1,2­Dimetilhidrazin 0,1 2 K; T, N
73­8
13360­ 236­
178 Dimetil­sulfamoil­klorid 0,1 2 K; T+
57­1 412­4
77­78­ 201­
179 Dimetil­sulfat 0,05 0,26 2 3 K; T+
1 058­1
119­ 204­ 3,3­Dimetoksibenzidin; o­
180 0,003 0,03 0,012 0,12 2 K; T
90­4 355­4 Dianisidin
109­ 203­
181 Dimetoksimetan 1000 3160 1250 3950
 87­5 714­2
7681­ 231­ Dinatrij disulfit; Nnatrijev
182 5 Xn
57­4 673­0 metabisulfit
Dinatrijev tetraborat
1330­ 215­
183 bezvodni; Borna kiselina, 1 2 T
43­4 540­4
dinatrijeva sol
1303­ 215­ Dinatrijev tetraborat
184 5 2 T
96­4 540­4 dekahidrat; boraks dekahidrat
11130­ Dinatrijev tetraborat
185 ­ 1
12­4 pentahidrat
25154­ 246­
186 Dinitrobenzen (svi izomeri) 0,15 1 0,5 3,5 K; T+, N
54­5 673­6
25321­ 246­
187 Dinitrotoluen (svi izomeri) 1,5 2 3 3 K; T, N
14­6 836­1
534­ 208­
189 DNOC; 4,6­Dinitro­o­krezol 0,2 3 K; T+, N
52­1 601­1
84­76­ 201­
190 Dinonil ftalat 5
4 560­0
123­ 204­
191 1,4­Dioksan 25 91 100 366 3 K; F, Xn
91­1 661­8
Dioksation (ISO); 1,4­
78­34­ 201­
192 Dioksan­2,3­diil­O,O,O’,O’­ 0,2 K; T+, N
2 107­7
tetraetil­di(fosforoditioat)
10025­ 233­ Disumporov diklorid;
193 1 5,6 T, C, N
67­9 036­2 sumporov klorid
128­ 204­
194 2,6­Di­tert­butil­p­krezol 10
37­0 881­4
96­69­ 202­ 6,6’­Di­tert­butil­4,4’­hiodi­
195 10
5 525­2 m­krezol
330­ 206­ Diuron; (ISO); 3­(3,4­
196 10 3 Xn, N
54­1 354­4 diklorofenil)­1,1­dimetil­urea
10024­ 233­
197 Didušikov oksid 50 90
97­2 032­0
7697­ 231­
198 Dušična kiselina 1 2,6 EU**; O, C
37­2 714­2
10102­ 233­
199 Dušikov dioksid 3 6 5 10 T+, C
44­0 272­6
10102­ 233­
200 Dušikov monoksid 25 30 EU
43­9 271­0
Endosulfan (ISO); 1,2,3,4,7,7­
heksakloro­8,9,10­trinorborn­
115­ 204­ 2­en­5,6­ilendimetil­sulfit;
201 0,1 0,3 K; T+, N
29­7 079­4 1,4,5,6,7,7­heksakloro­8,9,10­
trinorborn­5­en­2,3­
ilendimetilen­sulfit
13838­ 237­
202 Enfluran 50 383
9 553­4
106­ 203­ Epiklorhidrin; 1­kloro­2,3­
203 0,5 1,9 1,5 5,8 2 K; T
89­8 439­8 epoksipropan
114­ 204­
204 Eritromicin 0,4
07­8 040­1
64­17­ 200­
205 Etanol; Etil­alkohol 1000 1900 F
5 578­6
75­08­ 200­
206 Etantiol (etil­merkaptan) 0,5 1,3 2 5,2 F, Xn, N
1 837­3
141­ 205­
207 Etil­acetat 200 400 F, Xi
78­6 500­4
140­ 205­
209 Etil­akrilat 5 21 15 62 F, Xn
 88­5 438­8
75­04­ 200­
210 Etilamin 5 9,4 EU*; F+, Xi
7 834­7
100­ 202­ EU*; K; F,
211 Etilbenzen 100 442 200 884
41­4 849­4 Xn
107­ 203­ Etilendiamin; 1,2­
212 10 25 K; C
15­3 468­6 Diaminoetan
628­ 211­ Etilen dinitrat; Etilen­glikol
213 0,05 0,3 K; E, T+
96­6 063­0 dinitrat
107­ 203­
214 etandiol; Etilenglikol 20 52 40 104 EU*; K; Xn
21­1 473­3
151­ 205­
215 Etilenimin; aziridin 0,5 0,9 2 2 K; F, T+, N
56­4 793­9
2104­ 218­ O­etil­O­4­nitrofenil­fenil­
216 0,5 K; T+, N
64­5 276­8 fosfonotioat; EPN
75­21­ 200­
217 Etilen­oksid; oksiran 5 9,2 2 2 F+, T
8 849­9
109­ 203­
218 Etil­format 100 308 150 462 F, Xn
94­4 721­0
24468­ 246­
219 2­Etilheksil kloroformat 1 8
13­1 278­9
541­ 208­
220 Etil­kloroformiat 1 4,5 F, T+
41­3 778­5
100­ 202­
221 4­Etilmorfolin 5 24 20 96 K
74­3 885­0
110­ 203­ 2­Etoksietanol; etilen­glikol
222 10 37 2 K; T
80­5 804­1 monoetil­eter
111­ 203­ 2­Etoksietil­acetat; etil­glikol
223 10 55 2 K; T
15­9 839­2 acetat
106­ 203­
224 p­Fenilendiamin 0,1 K; T+, N
50­3 404­7
Fenilglicidil­eter; 2,3­
122­ 204­
225 epoksipropil­fenil­eter; 1,2­ 1 2 3 K; T
60­1 557­2
epoksi­3­fenoksipropan
100­ 202­
63­0 873­5
59­88­ 200­ Fenilhidrazin;
1 444­7 Fenilhidrazinijev klorid;
226 5 22 2 3 K; T, N
27140­ 248­ Fenilhidrazin hidroklorid;
08­5 259­0 Fenilhidrazinijev sulfat (2:1)
52033­ 257­
74­6 622­2
98­83­ 202­
227 2­fenilpropen; ?­metilstiren 50 246 100 492 EU*; Xi, N
9 705­0
944­ 213­ Fonofos (ISO); O­etil­fenil­
228 0,1 K; T, N
22­9 408­0 etil­fosfonoditioat
108­ 203­ EU*; K; T,
229 Fenol 2 7,8 3
95­2 632­7 C
Fensulfotion (ISO); O,O­
115­ 204­
230 dietil­O­4­metil­sulfinil­fenil­ 0,1 K; T+, N
90­2 114­3
fosforotioat
900­ 212­ Fentin acetat (ISO);
231 0,1 0,2 3 3 K; T+, N
95­8 984­0 Trifenilkositrov acetat
76­87­ 200­ Fentin hidroksid (ISO);
232 0,1 0,2 3 3 K; T+, N
9 990­6 Trifenilkositrov hidroksid
Fention (ISO); O,O­dimetil­
55­38­ 200­ O­(4­metiltion­m­tolil)­
233 0,2 3 K; T, N
9 231­9 fosforotioat
234 7782­ 231­ Fluor 1 1,58 2 3,16 EU*; O, T+,
41­4 954­8 C
235 ­ ­ Fluoridi (anorganski kao F) 2,5 EU*
16961­ 241­
236 Fluorosilicijskakiselina... % 2,5 C
83­4 034­8
50­00­ 200­
237 Formaldehid 2 2,5 2 2,5 3 T
0 001­8
75­12­ 200­
238 Formamid 20 37 30 56 2 T
7 842­0
98­01­ 202­
239 2­Furaldehid (Furfural) 2 8 3 K; T
1 627­7
298­ 206­ Forat (ISO); O,O­dietil­
240 0.05 K; T+, N
02­2 052­2 tiometil­fosforoditioat
7803­ 232­ EU**; F+,
241 Fosfin (fosforovodik) 0,1 0,14 0,2 0,28
51­2 260­8 T+, N
10025­ 233­
242 Fosforil triklorid 0,2 1,3 0,6 3,8 T+, C
87­3 046­7
98­00­ 202­
243 Furfuril­alkohol 10 40 K; Xn
0 626­1
7664­ 231­ fosforna kiselina;
244 1 2 EU*; C
38­2 633­2 Ortofosforna
10026­ 233­
245 Fosforov pentaklorid 1 EU**; T+
13­8 060­3
1314­ 215­
246 Fosforov pentoksid 0,2 1 EU**; C
56­3 236­1
7719­ 231­
247 Fosforov triklorid 1,1 0,5 2,9 T+, C
12­2 749­3
7723­ 231­
248 Fosfor crveni 0,1 0,3 F
14­0 768­7
75­44­ 200­
249 Fozgen; karbonil­klorid 0,02 0,08 0,1 0,4 EU*; T+
5 870­3
85­44­ 201­
250 Ftalanhidrid 4 12 Xn
9 607­5
7782­ 231­
251 Germanijev tetrahidrid 0,2 0,64 0,6 1,9
65­2 961­6
56­81­ 200­
252 Glicerol 10
5 289­5
111­ 203­ Glutaraldehid; glutaral; 1,5­
253 0,05 0,2 0,05 0,2 T, N
30­8 856­5 pentandial
Građevinski keramički
254 ­ ­ vatrootporan materijal ­vlakna 5 1
i specijalno ciljana vlakna
Halogeni platinski spojevi
255 ­ ­ 0,002
(kao Pt)
151­ 205­
256 Halotan 10 82
67­7 796­5
110­ 203­ EU**; F,
257 n­Heksan 20 72 3
54­3 777­6 Xn, N
Heksan­2­on; metil­butil­
591­ 209­
258 keton; butil­metil­keton; 5 21 3 K; T
78­6 731­1
metil­n­butil­keton
142­ 205­ EU*; F, Xn,
259 n­Heptan 500 2085
82­5 563­8 N
110­ 203­ Heptan­2­on; metil­amin­
260 50 238 100 475 EU*; K; Xn
43­0 767­1 keton
261 106­ 203­ Heptan­3­on; butil­etil­keton 20 95 EU*; Xn
35­4 388­1
262 302­ 206­ Hidrazin 0,02 0,03 0,1 0,13 2 K; T, N
01­2 114­9
123­ 204­ Hidrokinon; 1,4­
263 0,5 3 3 Xn, N
31­9 617­8 dihidroksibenzen; kinol
2­Hidroksi­2­
75­86­ 200­ metilpropionitril; 2­
264 0,25 0,9 K; T+, N
5 909­4 Cianopropan­2­ol; Aceton
cianohidrin
123­ 204­ 4­Hidroksi­4­metil­pentan­2­
265 50 241 75 362 Xi
42­2 626­7 on (diaceton­alkohol)
2918­ 220­
266 Hidroksipropil­akrilat 0,5 2,7 K; T
23­2 852­9
111­ 203­ 2,2’­iminodietanol;
267 3 15 Xn
42­2 868­0 dietanolamin
95­13­ 202­
268 Inden 10 48 15 72
6 393­6
7440­ 231­
269 Indij i spojevi (kao In) 0,1 0,3
74­6 180­0
7440­ 231­
270 Itrij 1 3
65­5 174­8
110­ 203­
271 Izobutil­acetat [2] 150 724 187 903 F
19­0 745­1
272 Izocijanati, svi (kao NCO) 0,02 0,07
26675­ 247­
273 Izofluran 50 383
46­7 897­7
26952­ 248­
274 Izooktanol (smjesa izomera) 50 271
21­6 133­5
78­78­ 201­ EU**; F+,
275 Izopentan; 2­Metilbutan 1000 3000
4 142­8 Xn, N
123­ 204­
276 Izopentilacetat 50 270 100 540 EU*
92­2 662­3
108­ 203­
277 Izopropil­acetat 200 849 F, Xi
21­4 561­1
108­ 203­
278 Izopropil­kloroformat 1 5,1 200 840
23­6 563­2
7553­ 231­
279 Jod 0,1 1,1 Xn, N
56­2 442­4
75­47­ 200­
280 Jodoform 0,6 9,8 1 16
8 874­5
74­88­ 200­
281 Jodometan; metil­jodid; 2 12 3 K; T
4 819­5
7440­ 231­ Kadmijevi (nepiroforni)
282 0,025 2 3 3 T+, N
43­9 152­8 spojevi (kao Cd)
7790­ 232­
283 Kadmijev fluorid (kao Cd) 0,025 2 2 2 T+, N
79­6 222­0
7790­ 232­
284 Kadmijev jodid (kao Cd) 0,025 T, N
80­9 223­6
10108­ 233­
285 Kadmijev klorid (kao Cd) 0,025 2 2 2 T+, N
64­2 296­7
1306­ 215­ Kadmijev oksid (nepiroforni
286 0,025 2 3 3 T+, N
19­0 146­2 kao Cd)
10124­ 233­
287 Kadmijev sulfat (kao Cd) 0,025 2 2 2 T+, N
36­4 331­6
1306­ 215­ Kadmijev sulfid i pigmenti 0,03
289 2 3 3 T, N
23­6 147­8 (kao Cd) (R)
156­ 205­
290 Kalcijev cianamid 0,5 Xn
62­7 861­8
1305­ 215­
291 62­0 137­3 Kalcijev hidroksid 5 EU;

1305­ 215­
292 Kalcijev oksid 2
78­8 138­9
1344­ 215­ 10 (U)
293 Kalcijev silikat
95­2 710­8 4 (R)
1310­ 215­ Kalijev hidroksid; kaustična
294 2 C
58­3 181­3 potaša
7722­ 231­
295 Kalijev permanganat 5 O, Xn, N
64­7 760­3
1332­ 310­
296 Kaolin 2 (R)
58­7 194­1
105­ 203­
297 e­Kaprolaktam (prašina i pare) 10 40 EU*; Xn
60­2 313­2
Kaptan (ISO); 1,2,3,6­
133­ 205­
298 tetrahidro­N­ 5 15 3 T, N
06­2 087­0
(triklorometiltio)ftalimid
463­ 207­
299 Keten 0,5 0,87 1,5 2,6
51­4 336­9
7782­ 231­
300 Klor 0,5 1,5 EU**; T, N
50­5 959­5
10049­ 233­
301 Klorov dioksid 0,1 0,28 0,3 0,84 O, T+, N
04­4 162­8
107­ 203­
302 Kloroacetaldehid 1 3,3 3 T+, N
20­0 472­8
532­ 208­
303 Kloroacetofenon 0,05 0,32
27­4 531­1
106­ 203­
304 4­Kloranilin 0,04 0,2 2 K; T, N
47­8 401­0
108­ 203­ Klorobenzen EU**; K;
305 5 23 15 70
90­7 628­5 (monoklorobenzen) Xn. N
75­45­ 200­
306 Klorodifluorometan 1000 3600 EU*
6 871­9
75­00­ 200­ EU**; F+,
307 Kloroetan 100 268 3
3 830­5 Xn
107­ 203­ 2­ Kloretanol; etilen­
309 1 3,4 K; T+
07­3 459­7 klorohidrin
67­66­ 200­
310 Kloroform; Triklorometan 2 10 3 EU*K; Xn
3 663­8
74­87­ 200­
311 Klorometan 50 105 100 210 3 F+, Xn
3 817­4
100­ 202­
312 1­Kloro­4­nitrobenzen 1 2 3 3 K; T, N
00­5 809­6
79­11­ 201­
313 Kloroctena kiselina 0,3 1,2 K; T, N
8 178­4
95­69­ 202­
314 4­Kloro­o­toluidin 0,01 2 3 K; T, N
2 441­6
7790­ 232­
315 Klorosulfonska kiselina 1 C
94­5 234­6
Klorpirifos (ISO); O,O­dietil­
2921­ 220­
316 O­3,5,6­trikloro­2­piridil­ 0,2 0,6 K; T; N
88­2 864­4
fosforotioat
7440­ 231­
317 Kobalt i spojevi (kao Co) 0,1 Xn
48­4 158­0
7646­ 231­
318 Kobaltov diklorid (kao Co) 0,1 2 3 2 T, N
79­9 589­4
10124­ 233­
319 43­3 334­2 Kobaltov sulfat (kao Co) 0,1 2 3 2 T, N
 7440­ 231­ Kositar, anorganski spojevi,
320 2 EU
31­5 141­8 osim SnH4 (kao Sn)
Kositar, organski spojevi,
321 ­ ­ 0,1 0,2 K
osim ciheksatin (kao Sn)
6 (U)
322 ­ ­ Kremena zemlja (amorfna)
2,4 (R)
1319­ 215­
323 Krezol (svi izomeri) 5 22 EU; T,
77­3 293­2
76­14­ 200­
324 Kriofloran 1000 7110 1250 8890
2 937­7
14464­ 238­
325 Kristalni SiO2 (kristobalit) 0,05
46­1 455­4
14808­ 238­
326 Kristalni SiO2, kvarc 0,1
60­7 878­4
15468­ 239­
327 Kristalni SiO2, tridimit 0,05
32­3 487­1
7440­ 231­
328 Krom, metal (kao Cr) 2 EU**
47­3 157­5
Kromovi (II) anorganski
329 ­ ­ 2 EU**
netopivi spojevi (kao Cr)
24613­ 246­ Krom (III) kromat; dikromov
330 2 2 O,T,C,N
89­6 356­2 tris(kromat); kromov kromat
Kromovi (III) anorganski EU**; O,T,
331 ­ ­ 2 2 2
netopivi spojevi (kao Cr) N
1333­ 215­
332 Kromov (VI) trioksid 0,05 1 2 3 O,T+, N
82­0 607­8
14977­ 239­ Kromil diklorid; kromov
333 0,05 2 2 O,T,C,N
61­8 056­8 oksiklorid
Kromovi (VI) spojevi (kao EU**; O,
334 0,05 2 2 2
Cr) T+, N
1330­ 215­
335 Ksilen (svi izomeri) 50 221 100 442 EU*; K, Xn
20­7 535­7
108­ 203­
336 m­Ksilen 50 221 100 442 EU*; K, Xn
38­3 576­3
95­47­ 202­
337 o­Ksilen 50 221 100 442 EU*; K, Xn
6 422­2
106­ 203­
338 p­Ksilen 50 221 100 442 EU*; K, Xn
42­3 396­5
98­82­ 202­
339 Kumen 20 100 50 250 EU*K; Xn,N
8 704­5
340 ­ ­ Kvarcni pijesak 0,1(R)
60676­ 262­ 0,08
341 Kvarcno staklo
86­0 373­8 (R)
1317­ 215­ 10 (U)
342 Limeston (sedimentna stijena)
65­3 279­6 4 (R)
7580­ 231­
343 Litijev hidrid 0,025 EU
67­8 484­3
1310­ 215­
344 Litijev hidroksid 1
65­2 183­4
546­ 208­ Magnezijev karbonat; 10 (U)
345
93­0 915­9 Magnezit 4 (R)
1309­ 215­ 10 (U)
346 Magnezijev oksid, dim
48­4 171­9 4 (R)
7439­ 231­ Mangan i njegovi anorganski
347 0,5
96­5 105­1 spojevi (kao Mn)
Malation (ISO); 1,2­
121­ 204­
348 bis(etoksikarbonil)­etil­O,O­ 10 K; Xn. N
75­5 497­7
 dimetil­fosforoditioat
79­41­ 201­ Metakrilna kiselina; 2­Metil­
349 20 72 40 143 C
4 204­4 propenonska kiselina
126­ 204­ Metakrilonitril; 2­Metil­2­
350 1 2,8 K; F, T
98­7 817­5 propen nitril
67­56­ EU**; K; F,
351 200­659 Metanol 200 260
1 T
74­93­ 200­
352 Metantiol; Metil­merkaptan 0,5 1 F+, T, N
1 822­1
79­20­ 201­
353 Metil­acetat 200 616 250 770 F, Xi
9 185­2
626­ 210­
354 1­Metil­butil­acetat 50 270 100 540 EU*
38­0 946­8
75­55­ 200­
355 2­metilaziridin; propilenimin 0,05 2 K; F, T+, N
8 878­7
123­ 204­
356 3­Metil­1­butanol 100 366 125 458
51­3 633­5
137­ 205­
357 Mekrilat; Metil­2­cianoakrilat 0,3 1,4 Xi
05­3 275­2
101­ 202­ 4,4’­Metilendianilin (4,4’­
358 0,01 0,08 2 2 K; T, N
77­9 974­2 Diaminodifenilmetan)
1338­ 215­
359 Metil­etil­keton peroksid 0,2 1,5
23­4 661­2
80­62­ 201­ Metil­metakrilat metil­2­
360 50 208 100 416 F, Xi
6 297­1 metil­prop­2­enoat
583­ 209­
361 2­Metilcikloheksanon 50 233 75 350 Xn
60­8 513­6
25639­ 247­
362 Metilcikloheksanol 50 237 75 356
42­3 152­6
100­ 202­
363 N­Metilanilin 0,5 2,2 K, T, N
61­8 870­9
110­ 203­ 5­Metil­heksan­2­on; Izoamil­
364 20 95 EU*; K; Xn
12­3 737­8 metil­keton
541­ 208­
365 5­Metil­heptan­3­on 10 53 20 107 EU*; Xi
85­5 793­7
107­ 203­
366 2­Metil­pentan­2,4­diol 25 123 Xi
41­5 489­0
108­ 203­ 4­Metil­pentan­2­ol; metil­
367 25 106 40 170 K; Xi
11­2 551­7 izobutil­karbiniol
108­ 203­ 4­Metil­pentan­2­on; izobutil­
368 20 83 50 208 EU*; F, Xn
10­1 550­1 metil­keton
78­83­ 201­ 2­Metil­propan­1­ol
369 50 154 75 231 Xi
1 148­0 (Izobutanol)
75­65­ 200­ 2­Metil­propan­2­ol; Tert­
370 100 308 150 462 F, Xn
0 889­7 butil­alkohol
872­ 212­
371 N­metil­2­pirolidon 25 103 75 309 K, Xi
50­4 828­1
1634­ 216­ MTBE; Tert­butil­metil­eter;
372 25 92 75 275 F, Xi
04­4 653­1 2­Metoksi­2­metil­propan
109­ 203­ 2­Metoksietanol; etilen­glikol
373 5 16 2 K; T
86­4 713­7 monometil­eter
111­ 203­ 2­(2­Metoksietoksi)etanol;
374 10 50,1 3 EU**; K; Xn
77­3 906­6 Dietilen­glikol monometil­eter
110­ 203­ 2­Metoksietil­acetat; metil­
375 5 25 2 K; T
49­6 772­9 glikol­acetat
108­ 203­
376 2­Metoksi­1­metil­etil­acetat 50 275 100 550 EU*; K; Xi
65­6 603­9
377 34590­ 252­ (2­Metoksimetiletoksi)­ 50 308 EU*; K
94­8 104­2 propanol
1­Metoksi­2­propanol;
107­ 203­
378 monopropilen­glikol metil­ 100 375 150 568 EU*K
98­2 539­1
eter
108­ 203­ Mezitilen; 1,3,5­
379 20 100 EU*, Xi, N
67­8 604­4 Trimetilbenzen
12001­ 10 (U)
380 ­ Mika (tinjac, liskum)
26­2 0,8 (R)
MMMF (strojno mineralno
381 ­ ­ 5 2
vlakno)
Molibdenovi spojevi (kao Mo)
382 ­ ­ ­topivi spojevi ­netopivi 5 10
spojevi
110­ 203­
383 Morfolin 10 36 20 72 EU**; K; C
91­8 815­1
64­18­ 200­
384 Mravlja kiselina, > 90% 5 9 EU**; C
6 579­1
385 Nafte 100 400 2 2 T
91­20­ 202­
386 Naftalen 10 50 3 EU; Xn, N
3 049­5
Naftni plinovi, ukapljeni (ako
ne sadrži >od 0,1 % 1,3­
Butadiena); naftni plin;
[[Složeni sastav ugljikovodika
proizvedenih destilacijom
68476­ 270­
387 nafte.Sastoji se od 1000 1750 1250 2180 1 2 F+, T
85­7 704­2
ugljikovodika s brojem
ugljikovih atoma pretežito u
području C3 do C7 i vrijući u
području približno ­40 °C do
80 °C (­40 °F do 176 °F).]]
136­ 205­ Natrij 2­(2,4­diklorfenoksi)etil
388 10 20 Xn
78­7 259­5 hidrogensulfat (Dislul)
26628­ 247­ EU*; K; T+,
389 Natrijev azid 0,1 0,3
22­8 852­1 N
7631­ 231­ Natrijev hidrogensulfit;
390 5 Xn
90­5 548­0 natrijev bisulfit
1310­ 215­ Natrijev hidroksid; kaustična
391 2 C
73­2 185­5 soda
463­ 207­ Neopentan (2,2­
392 1000 3000 EU**; F+, N
82­1 343­7 Dimetilpropan)
7440­ 231­
393 Nikal 0,5 3 T
02­0 111­4
Nikal – anorganski spojevi
osim nikal­tetrakarbonila ­
topivi u vodi (kao Ni) ­
394 ­ ­ 0,1 0,5 1 K; T, N
netopivi u vodi (kao Ni)
(karcinogeni su oksidi i
sulfidi)
54­11­ 200­ Nikotin (ISO); 3­(N­metil­2­ EU**; K;
395 0,5
5 193­3 pirolidinil)piridin T+, N
98­95­ 202­ EU**; K; T,
396 Nitrobenzen 0,2 1 3 3
3 716­0 N
75­52­ 200­
397 Nitrometan 100 254 150 381 Xn
5 876­6
398 79­46­ 201­ 2­Nitropropan 5 19 2 T
9 209­1

88­72­ 201­
399 2­Nitrotoluen 0,5 2 2 3 K; T, N
2 853­3
 64­19­ 200­
400 Octena kiselina 10 25 EU; C
7 580­7
460­ 207­
401 Oksalonitril; Cianogen 10 22 F, T, N
19­5 306­5
144­ 205­
402 Oksalna kiselina 1 EU**; Xn
62­7 634­3
101­ 202­ 4,4’­Oksidianilin; p­
403 0,1 2 2 3 T, N
80­4 977­0 Aminofenil eter
79­57­ 201­
404 Oksitetraciklin 0,1
2 212­8
1
7439­ 231­ Olovo i njegovi anorganski
405 0,15 i EU0; T, N
92­1 100­4 spojevi (kao Pb)*
3
111­ 203­ 2,2’­Oksibisetanol; Dietilen­
406 23 101 Xn
46­6 872­2 glikol
20816­ 244­ Osmijev tetroksid (kao Os);
407 0,0002 0,002 0,0006 0,006 T+
12­0 058­7 osmijeva kiselina
10028­ 233­
408 Ozon 0,2 0,4
15­6 069­2
103­ 203­
409 Paracetamol 10 (U)
90­2 157­5
8002­ 232­
410 Parafinski vosak, dim 2 6
74­2 315­6
1910­ 217­ Parakvat diklorid; 1,1­dimetil­ 0,08
411 T+, N
42­5 615­7 4,4’­bipiridinij­diklorid (R)
13463­ 236­
412 Pentakarbonilželjezo (kao Fe) 0,01 0,08
40­6 670­8
115­ 204­ 10 (U)
413 Pentaeritritol 20
77­5 104­9 4 (R)
87­86­ 201­
414 Pentaklorofenol 0,001 3 K; T+, N
5 778­6
109­ 203­ EU**; F+,
415 Pentan 1000 3000
66­0 692­4 Xn, N
107­ 203­
416 Pentan­2­on 200 716 250 895
87­9 528­1
96­22­ 202­
417 Pentan­3­on; dietil­keton 200 716 250 895 F, Xi
0 490­3
628­ 211­
418 Pentil­acetat (svi izomeri) 50 270 100 540
63­7 047­3
620­
419 ­ 3­Pentil­acetat 50 270 100 540 EU*
11­1
Pikloram (4­amino­3,5,6­
1918­ 217­
420 trikloropiridin­2­karboksilik 10 20
02­1 636­1
acid)
88­89­ 201­ Pikrinska kiselina; 2,4,6­
421 0,1 EU; E, T
1 865­9 trinitrofenol
110­ 203­
422 Piperazin 0,1 0,3 3 EU*; Xn, C
85­0 808­3
142­ 205­
423 Piperazin­dihidroklorid 0,1 0,3
64­3 551­2
110­ 203­
424 Piperidin 1 3,5 K, F, T
89­4 813­0
7440­ 231­
425 Platina metal 1 EU
06­4 116­1
Platina spojevi, topivi (osim
426 ­ ­ određenih halogenih spojeva 0,002
platine) (kao Pt)
1336­ 215­
427 36­3 648­1 Poliklorobifenili (PCB) 0,1 K; Xn, N

9002­ 10 (U)
428 ­ Polivinilklorid
86­2 4 (R)
8003­ 232­ Piretrum (pročišćen od
429 1 EU**
34­7 319­8 osjetljivih laktona)
504­ 207­
430 2­Piridilamine 0,5 2 2 7,8
29­0 988­4
110­ 203­
431 Piridin 5 15 EU; F, Xn
86­1 809­9
120­ 204­ Pirokatekol; 1,2­
432 5 23 Xn
80­9 427­5 dehidroksibenzen
433 ­ ­ Prašina brašna 10 30
Prašina drva ­tvrdog ­
434 55 1 EU0
mekanog
10101­ 10(U) 4
435 ­ Prašina gipsa
41­4 (R
7782­ 231­ 10(U) 4
436 Prašina grafita
42­5 955­3 (R)
Prašina gume (procesna) ­dim
437 ­ ­ 6 0,6 2
gume
10 (U)
438 ­ ­ Prašina lijevanog željeza
4 (R)
10 (U)
439 ­ ­ Prašina pepela od goriva
4 (R)
440 ­ ­ Prašina pamuka 2,5
65997­ 266­ 10 (U)
441 Prašina portland cementa
15­1 043­4 4 (R)
1302­ 10 (U)
442 ­ Prašina smirka (korund)
74­5 4 (R)
10 (U)
443 ­ ­ Prašina škroba
4 (R)
444 ­ ­ Prašina vune (procesna) 10
445 ­ ­ Prašina žita 10
26499­ 10 (U)
446 ­ Prašina žbuke (mort)
65­0 4 (R)
57­55­ 200­ Propane­1,2­diol ­ukupno pare
447 150 474 10
6 338­0 i čestice ­čestice
71­23­ 200­
448 Propan­1­ol; n­Propanol 200 500 250 625 K; F, Xi
8 746­9
67­63­ 200­ Propan­2­ol; izopropil­
449 400 999 500 1250 F, Xi
0 661­7 alkohol; izopropanol
109­ 203­
450 Propil­acetat 200 849 250 1060 F, Xi
60­4 686­1
75­56­ 200­ Propilen oksid; 1,2­
451 5 12 2 2 F+, T
9 879­2 Epoksipropan; Metil­oksiran
79­09­ 201­
452 Propionska kiselina 10 31 20 62 EU*; C
4 176­3
107­ 203­ Prop­2­in­1­ol; propargil­
453 1 2,3 3 7 K; T, N
19­7 471­2 alkohol
Propoksur (ISO); 2­
114­ 204­ izopropiloksifenol­N­metil­
454 0,5 2 T, N
26­1 043­8 karbamat; 2­izopropoksifenil­
metil­karbamat
525­ 208­
455 Propranolol 2 6
66­6 378­0
108­ 203­ EU**; K;
456 Rezorcinol; 1,3­benzendiol 10 46 20 92
46­3 585­2 Xn, N
 7440­ 231­ Rodij (kao Rh) ­dim i prašina 0,1 0,3
457
16­6 125­0 metala ­topivi spojevi 0,001 0,003
8050­ 232­
458 Rosin (dim); Kolofonij 0,05 0,15 Xi
09­7 475­7
57­50­ 200­
459 Saharoza D (+) 10 20
1 334­9
7782­ 231­
460 Selen 0,1 T
49­2 957­4
Selen­spojevi osim kadmijeva
461 ­ ­ sulfoselenida i vodikovog 0,1 T, N
selenida
7803­ 232­
462 Silan (SiH4) 0,5 0,67 1 1,3
62­5 263­4
7440­ 231­ 10 (U)
463 Silicij
21­3 130­8 4 (R)
409­ 206­ 10 (U)
464 Silicijev karbid
21­2 991­8 4 (R)
7440­ 231­
465 Srebro, metal 0,1 EU*
22­4 131­3
231­
466 ­ Srebro ( topive soli kao Ag) 0,01 EU**
131­3
100­ 202­
467 Stiren 100 430 250 1080 Xn
42­5 851­5
57­92­ 200­
468 Streptomicin 0,1
1 355­3
3689­ 222­ Sulfotep; (ISO); O,O,O,O­ EU*; K; T+,
469 0,1
24­5 995­2 tetraetil­ditiopirofosfat N
2699­ 220­
470 Sulfuril difluorid 5 21 1042 T, N
79­8 281­5
2551­ 219­
471 Sumpor heksafluorid 1000 6070 1250 7590
62­4 854­2
7664­ 231­
472 Sumporna kiselina 1 3 C
93­9 639­5
7446­ 231­
473 Sumporov dioksid 2 5 5 10 T, C
09­5 195­2
1395­
21­7 232­
474 Suptilizin 0,00004 Xn
9014­ 752­2
01­1
Talijevi spojevi, topivi (kao
475 ­ ­ 0,1 K, T+
Ta)
14807­ 238­
476 Talk (Mg3H2(SiO3)4) 1(R)
96­6 877­9
7440­ 231­
477 Tantal 5 10
25­7 135­5
13494­ 236­ Telur i spojevi (kao Te) osim
478 0,1
80­9 813­4 vodikov telurid
26140­ 247­
479 Terfenili, svi izomeri 0,5 4,8
60­3 477­3
8006­ 232­
480 Terpentinsko ulje 100 566 150 850 Xn, N
64­2 350­7
79­27­ 201­
481 1,1,2,2­Tetrabromoetan 0,5 7,2 K; T+
6 191­5
811­ 212­ 1,1,1,2­Tetrafluoroetan
482 97­2 377­0 (Norfluran) 1000 4240

109­ 203­ EU*, K; F,

483 Tetrahidrofuran 50 150 100 300
99­9 726­8 Xi
484 13463­ 236­ Tetrakarbonilnikal (kao Ni); 0,1 0,24 3 2 F, T+, N
39­3 669­2 Niklov tetrakarbonil
127­ 204­
485 Tetrakloroetilen 50 345 100 689 3 N, Xn
18­4 825­9
7722­ 231­
486 Tetranatrij­pirofosfat 5
88­5 767­1
7719­ 231­
487 Tionil­klorid; Tionil­diklorid; 1 4,9 C
09­7 748­8
13463­ 236­ 10 (U)
488 Titanov dioksid
67­7 675­5 4 (R)
108­ 203­ EU**; K; F,
489 Toluen 50 192 100 384 3
88­3 625­9 Xn
98­59­ 202­ p­Toluensulfonil klorid (Tosil
490 5
9 684­8 klorid)
119­ 204­
491 4,4’­i­o­Toluidin 0,003 0,03 0,012 0,12 2 K; T, N
93­7 358­0
95­53­ 202­
492 o­Toluidin; 2­Aminotoluen 0,2 0,89 2 K; T, N
4 429­0
126­ 204­
493 Tributil­fosfat, svi izomeri 5 5 3 Xn
73­8 800­2
121­ 204­
494 Trietilamin 2 8,4 3 12,6 EU*; K; F, C
44­8 469­4
115­ 204­
495 Trifenil­fosfat 3 6
86­6 112­2
Triglicidil isocianurat (TGIC);
2451­ 219­ 1,3,5­
496 0,1 2 T
62­9 514­3 tris(oksiranilmetil)­1,3,5­
triazin­2,4,6(1H,3H,5H)­trion
120­ 204­ EU*; K; Xn,
497 1,2,4­Triklorobenzen 2 15,1 5 37,8
82­1 428­0 N
71­55­ 200­ 1,1,1­Trikloroetan; Metil
498 100 555 200 1110 EU*; Xn, N
6 756­3 kloroform
79­01­ 201­
499 Trikloroetilen 100 550 150 820 2 3 T
6 167­4
76­06­ 200­ Trikloronitrometan;
500 01 0.68 0,3 2,1 T+
2 930­9 Kloropikrin
98­07­ 202­ ?,?,?­Triklorotoluen;
501 0,012 0,1 2 T
7 634­5 benzotriklorid
Trikrezil­fosfat; tritolil­fosfat;
78­30­ 201­
502 o­o­o, o­o­m, o­o­p, o­m­m, 0,1 0,3 T, N
8 103­5
o­m­p, o­p­p
137­ 205­
503 2,4,5­Trimetilanilin 1 2 K; T, N
17­7 282­0
95­63­ 202­
504 1,2,4 Trimetilbenzen 20 100 EU*, Xn, N
6 436­9
526­ 208­
505 1,2,3 Trimetilbenzen 20 100 nr
73­8 394­8
25551­ 247­
506 Trimetilbenzen svi izomeri 25 125 Xn, N
13­7 099­9
78­59­ 201­ 3,5,5­Trimetil­cikloheks­2­
507 5 29 3 Xn
1 126­0 enon; Izoforon
121­ 204­
508 Trimetil­fosfit 2 10
45­9 471­5
118­ 204­
509 96­7 289­6 2,4,6­Trinitrotoluen (TNT) 0,5 K; E, T, N

1333­ 215­
510 Ugljik­crni 3,5 7
86­4 609­9
511 124­ 204­ Ugljikov dioksid 5000 9000 EU**
38­9 696­9
75­15­ 200­
512 Ugljikov disulfid 10 32 3 K; F, T
0 843­6
630­ 211­
513 Ugljikov monksid 30 35 200 232 1 F+, T
08­0 128­3
56­23­ 200­ Ugljikov tetraklorid;
514 2 13 3 K; T, N
5 262­8 tetraklorometan
1314­ 215­ Vanadijev pentoksid;
515 0,05 3 3 T, N
62­1 239­8 divanadijev pentaoksid
81­81­ 201­
516 Varfarin 0,5 1,5 1 T
2 377­6
75­01­ 200­ Vinil­klorid monomer;
517 3 7,77 1 EU0; F+, T
4 831­0 kloroetilen
75­35­ 200­ Viniliden klorid (1,1­
518 10 40 3 F+, Xn
4 864­0 dikloretilen)
10035­ 233­
519 Vodikov bromid 2 6,7 EU*; C
10­6 113­0
7664­ 231­
520 Vodikov fluorid 1,8 1,5 3 2,5 EU*; T+, C
39­3 634­8
7647­ 231­
521 Vodikov klorid 5 8 10 15 EU*; T, C
01­0 595­7
7722­ 231­
522 Vodikov peroksid 1 1,4 2 2,8 O, C
84­1 765­0
7783­ 231­
523 Vodikov selenid (as Se) 0,02 0,07 0,05 0,17 EU*;
07­5 978­9
7783­ 231­
524 Vodikov sulfid 5 7 10 14 F+, T+, N
06­4 977­3
Volfram i njegovi spojevi
525 ­ ­ 5
(netopivi)
526 ­ ­ Volfram spojevi (topivi) 1
1309­ 215­ Željezov(III) oksid, dim (kao
527 5 10
37­1 168­2 Fe)
1309­ 215­ Željezov(III) oksid, prašina; 10 (U)
528
37­1 168­2 Rumenilo 4 (R)
530 ­ ­ Željezo­soli (kao Fe) 1 2
7439­ 231­ Živa anorganski spojevi (kao T,
531 0,05
97­6 106­7 Hg) N
Živa organski spojevi (kao T,
532 ­ ­ 0,01
Hg) N

PRILOG II

OBVEZUJUĆE GRANIČNE VRIJEDNOSTI IZLOŽENOSTI NA MJESTU RADA RADNIKA PREMA EC

DIREKTIVAMA

Naznaka:

K; može štetno djelovati na kožu i/ili kroz kožu

Oznake opasnosti:

F: lako zapaljivo

F+: vrlo lako zapaljivo

T: otrovno

CAS: Chemical Abstract Service Number

EC/EINECS: European Inventory of Existing Comercial Chemical Substances

GVI (granična vrijednost izloženosti): je granica od prosjeka vremenski izmjerenih koncentracija (prosječna koncentracija)
tvari (plinovi, pare, aerosoli, prašine) u zraku na mjestu rada u zoni disanja radnika pri temperaturi od 20 °C i tlaku zraka od
1013 mbara, a koja prema sadašnjim saznanjima ne dovodi do oštećenja zdravlja pri svakodnevnom osamsatnom radu (uz
normalne mikroklimatske uvjete i umjereno fizičko naprezanje), a izražena je u ml/m3 (ppm), odnosno u mg/m3 ili u broju
vlakana /cm3;

KGVI (kratkotrajna granična vrijednost izloženosti): je ona koncentracija kemikalije kojoj radnik može bez opasnosti od
oštećenja zdravlja biti izložen kroz kraće vrijeme. Izloženost takvoj koncentraciji štetnih tvari može trajati najviše 15 minuta
i ne smije se ponoviti više od četiri puta tijekom radnog vremena. Između dvije izloženosti toj koncentraciji mora proći
najmanje 60 minuta. Vrijednosti kratkotrajne izloženosti se izražavaju u ml/m3 (ppm) ili mg/m3.

ppm: 1ml/m3; ppm= 24,04/M x mg/m3

vlakna/ml: broj vlakana neke tvari na 1 mililitar (cm3)

Karc. kat. 1: tvari za koje je dokazano da su karcinogene za čovjeka

Muta. kat. 2: tvari koje su vjerojatno mutagene za čovjeka

Repr. kat. 1: – tvari za koje se zna da smanjuju plodnost u čovjeka i/ili

– tvari za koje se zna da iskazuju razvojnu toksičnost u ljudi

1*: neki spojevi olova osim reproduktivno toksičnog djelovanja mogu imati i karcinogeno djelovanje

Red. CAS Karc. Muta. Repr. Označavanje;

EC KEMIKALIJA GVI KGVI
br. broj kat. Kat. kat. Direktiva
ppm mg/m3 vlakna/ml ppm mg/m3
77536­ T DIR
1. Azbest­aktinolit 0,1 1
66­4 2003/18/EC
77536­ T DIR
2. Azbest­antofilit 0,1 1
67­5 2003/18/EC
12001­ T DIR
3. Azbest­krizotil 0,1 1
29­5 2003/18/EC
12001­ T DIR
4. Azbest­krokidolit 0,1 1
28­4 2003/18/EC
12172­ Azbest­grunerit T DIR
5. 0,1 1
73­5 (amosit) 2003/18/EC
77536­ T DIR
6. Azbest­tremolit 0,1 1
68­6 2003/18/EC
200­753­ K; F, T; DIR
7. 71­43­2 Benzen 1 3,25 ­ ­ ­ 1 2
7 99/38/EC
T DIR
8. Tvrda prašina drveta 5 ­ ­ ­ 1
99/38/EC
7439­ 231­100­ Olovo i njegovi T, N DIR
9. 0,15 ­ ­ ­ 1* 1
92­1 4 anorganski spojevi 98/24/EC
200­831­ F+, T DIR
10. 75­01­4 Vinil klorid monomer 3 7,77 ­ ­ ­ 1
0 99/38/EC

PRILOG III

SMJERNICA ZA UTVRĐIVANJE GRANICA IZLOŽENOSTI

za kemijske tvari, koje su razvrstane kao opasne u skladu s važećim propisima ili ispunjavaju kriterije za razvrstavanje u
opasne kemikalije, a za koje u Prilogu I ovoga Pravilnika nisu utvrđene granične vrijednosti izloženosti

Razvrstavanje
Razred Granice
prema vrsti Oznake za opasne tvari
opasnosti izloženosti
opasnosti
prašina
pare ppm
mg/m3
Tvari koje vjerojatno nisu
opasne po zdravlje, R36, R38, R66, R67 i sve tvari koje nemaju neku od R
A >1 ­ 10 >50 ­ 500
nadraživanje kože i očiju oznaka iz razreda B – E
(Xi)
B >0,1 ­ 1 >5 ­ 50 Akutna R20, R21, R22, R20/21, R20/22, R21/22, R20/21/22,
štetnost (Xn) R33, R65
Akutna otrovnost, jako
R23, R24, R25, R23/24, R23/25, R24/25, R23/24/25,
nadraživanje i nagrizanje,
R34, R35, R37, R36/37, R37/38, R36/37/38, R39/23,
nadraživanje dišnog
C >0,01 ­ 0,1 >0,5 ­ 5 R39/24, R39/25, R39/23/24, R39/24/25, R39/23/25,
sustava, dermalna
R39/23/24/25, R41, R43, R48/20, R48/21, R48/22,
preosjetljivost, kronična
R48/20/21, R48/20/22, R48/21/22, R48/20/21/22
štetnost (T, C, Xi, Xn)
R26, R27, R28, R26/27, R26/28, R27/28, R26/27/28,
Akutna otrovnost, karc. kat.
R39/26, R39/27, R39/28, R39/26/27 R39/26/28,
3, kronična otrovnost,
D < 0,01 < 0,5 R39/27/28, R39/26/27/28, R40, R48/23, R48/24,
reproduktivna otrovnost
R48/25, R48/23/24, R48/23/25, R48/24/25,
(T+, Xn , T)
R48/23/24/25, R60, R61, R62, R63, R64
Inhalacijska
preosjetljivost,
Potražiti
karc. kat. 1 i R42, R42/43, R45, R46,
E savjet
2, muta. kat. R49, R68
specijalista
1, 2 i 3 (T,
Xn)

ZNAČENJE OZNAKA UPOZORENJA

Razred opasnosti A

R36 Nadražuje oči

R38 Nadražuje kožu

R66 Učestalo izlaganje može prouzročiti sušenje ili pucanje kože

R67 Pare mogu izazvati pospanost ili vrtoglavicu

Razred opasnosti B

R20 Štetno ako se udiše

R21 Štetno u dodiru s kožom

R22 Štetno ako se proguta

R20/21 Štetno ako se udiše i u dodiru s kožom

R20/22 Štetno ako se udiše i ako se proguta

R21/22 Štetno u dodiru s kožom i ako se proguta

R20/21/22 Štetno ako se udiše, u dodiru s kožom i ako se proguta

R33 Opasnost od učinka nakupljanja

R65 Može izazvati oštećenje pluća ako se proguta

Razred opasnosti C

R23 Otrovno ako se udiše

R24 Otrovno u dodiru s kožom

R25 Otrovno ako se proguta

R23/24 Otrovno ako se udiše i u dodiru s kožom

R23/25 Otrovno ako se udiše i ako se proguta

R24/25 Otrovno u dodiru s kožom i ako se proguta

R23/24/25 Otrovno ako se udiše, u dodiru s kožom i ako se proguta

R34 Izaziva opekotine

R35 Izaziva teške opekotine

R37 Nadražuje dišni sustav

R36/37 Nadražuje oči i dišni sustav

R37/38 Nadražuje dišni sustav i kožu

R36/37/38 Nadražuje oči, dišni sustav i kožu

R39/23 Otrovno: ako se udiše opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/24 Otrovno: u dodiru s kožom opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/25 Otrovno: ako se proguta opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/23/24 Otrovno: udisanjem i u dodiru s kožom opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/24/25 Otrovno: u dodiru s kožom i ako se proguta opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/23/25 Otrovno: udisanjem i ako se proguta opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/23/24/25 Otrovno: udisanjem, u dodiru s kožom i ako se proguta opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R41 Opasnost od teških ozljeda očiju

R43 U dodiru s kožom može izazvati preosjetljivost

R48/20 Štetno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju udisan

R48/21 Štetno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju putem kože

R48/22 Štetno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju gutanjem

R48/20/21 Štetno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju udisanjem i putem kože

R48/20/22 Štetno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju udisanjem i gutanjem

R48/20/21/22 Štetno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju udisanjem, putem kože i gutanjem

Razred opasnosti D

R26 Vrlo otrovno ako se udiše

R27 Vrlo otrovno u dodiru s kožom

R28 Vrlo otrovno ako se proguta

R26/27 Vrlo otrovno ako se udiše i u dodiru s kožom

R26/28 Vrlo otrovno ako se udiše i ako se proguta

R27/28 Vrlo otrovno u dodiru s kožom i ako se proguta

R26/27/28 Vrlo otrovno ako se udiše, u dodiru s kožom i ako se proguta

R39/26 Vrlo otrovno: udisanjem opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/27 Vrlo otrovno: u dodiru s kožom opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/28 Vrlo otrovno: ako se proguta opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/26/27 Vrlo otrovno: udisanjem i u dodiru s kožom opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/26/28 Vrlo otrovno: udisanjem i ako se proguta opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/27/28 Vrlo otrovno: u dodiru s kožom i ako se proguta opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R39/26/27/28 Vrlo otrovno: udisanjem, u dodiru s kožom i ako se proguta opasnost vrlo teških trajnih oštećenja

R40 Ograničena saznanja o kancerogenim učincima

R48/23 Otrovno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju udisanjem

R48/24 Otrovno: opasnost teških oštećenja pri duljem izlaganju putem kože
R48/25 Otrovno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju gutanjem

R48/23/24 Otrovno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju udisanjem i putem kože

R48/23/25 Otrovno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju udisanjem i gutanjem

R48/24/25 Otrovno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju putem kože i gutanjem

R48/23/24/25 Otrovno: opasnost teških oštećenja zdravlja pri duljem izlaganju udisanjem, putem kože i gutanjem

R60 Može smanjiti plodnost

R61 Može štetno djelovati na plod

R62 Moguća opasnost smanjenja plodnosti

R63 Moguća opasnost štetnog djelovanja na plod

R64 Može štetno djelovati na dojenčad preko mlijeka

Razred opasnosti E

R42 Udisanje može izazvati preosjetljivost

R42/43 Može izazvati preosjetljivost udisanjem i u dodiru s kožom

R45 Može izazvati rak

R46 Može izazvati nasljedna genetska oštećenja

R49 Može izazvati rak ako se udiše

R68 Moguća opasnost od nepovratnih učinaka

PRILOG IV

BIOLOŠKE GRANIČNE VRIJEDNOSTI ZA PROFESIONALNU IZLOŽENOST ŠTETNIM KEMIJSKIM TVARIMA

Biološke
Karakteristični Biološki Vrijeme
Štetna kemijska tvar granične Napomena
pokazatelj uzorak uzorkovanja
vrijednosti
METALI I
METALOIDI
na kraju
smjene ili
hrana bogata živežnim
Arsen (elementaran i mokraća 0,93 µmol/L 70
arsen mokraća namirnicama iz mora
anorganski spojevi) skupljen µg/L)
značajno povisuje nalaz
tijekom 24
sata
na kraju
Aluminij Aluminij mokraća 200mg/L
radne smjene
0,09 µmol/L pušenje značajno povisuje
Kadmij kadmij krv nije kritično
(10 µg/L) nalaz
10,06
jednokratni uzorak ili µmol/mol
mokraća mokraća skupljen kreatinina*
tijekom 24 sata (10 µg/g
kreatinina*)
65,27µmol/mol
jednokratni
Krom (VI) topljivi kreatinina*
krom mokraća uzorak na
spojevi (30 µg/g
kraju smjene
kreatinina*)
na kraju 0,17 µmol/L
Nikal (topljivi spojevi) nikal plazma
radne smjene (10 µg/L)
134,87
µmol/mol
na kraju radne kreatinina*
mokraća
smjene (70 µg/g
 kreatinina*)
Olovo (elementarno i 70µg Pb/100ml
olovo krv nije kritično EU
anorganski spojevi) krvi**
43,68
jednokratni uzorak ili µmol/mol
mokraća mokraća skupljen kreatinina*
tijekom 24 sata (80 µg/g
kreatinina*)
dehidrataza ? –
aminolevulinske krv nije kritično 15 U/LE
kiseline
nakon
izloženosti
2,67 interferencija
tijekom 2­3
protoporfirin u µmol/LE manjka željeza
krv mjeseca
eritrocitima (1,50 (sideropenična
(uzorak
mg/LE) anemija)
zaštititi
svjetla)
jednokratni
uzorak ili 43,68 µmol/mol
mokraća kreatinina*
Olovni tetraalkil olovo mokraća
skupljen (80 µg/g
tijekom 24 kreatinina*)
sata
Živa (elementarna i 0.15 µmol/L
živa krv nije kritično
anorganski spojevi) (30 µg/L)
28,20
jednokratni uzorak ili µmol/mol
mokraća mokraća skupljen kreatinina*
tijekom 24 sata (50 µg/g
kreatinina*)
0,50 µmol/L
Metil­živa živa krv nije kritično
(100 µg/L)
Živa (organski spojevi) živa krv nije kritično 100 mg/L
NEMETALI
23,82 mmol/mol
prije radne kreatinina*
Fluor fluoridi mokraća Isto HR i SL
smjene (4,0 mg/g
kreatinina*)
41,68 mmol/mol
kreatinina*
na kraju radne smjene
(7,0 mg/g
kreatinina*)
0,05 mol pušenje značajno povisuje
Karboksihemoglobin na kraju
Ugljikov monoksid krv COHb/mol nalaz; interferencija
(COHb) radne smjene
Hb (5%) endogenog CO
pušenje značajno
na kraju 0,56 mol/L povisuje nalaz;
ugljikov monoksid krv
radne smjene (12,5 mL/L) interferencija
endogenog CO
pušenje
značajno
na kraju radne povisuje
0,75 µmol/L nalaz;
krajnje izdahnuti zrak smjene
(18 ppm) interferencija
endogenog
CO

na kraju Vašak indeks E­

Ugljikov bisulfid jod azidni test mokraća
radne smjene 6,5
3,47
mmol/mol
2­tiotiazolidin­4­ na kraju
mokraća kreatinina*
karboksilna kiselina radne smjene (5 mg/g
kreatinina*)

mokraća
Cianovodična kiselina 0,11 mmol/24
skupljen
(cianovodik); cianidi i tiocianati mokraća sata (6,5 mg/24 pušenje povisuje nalaz
tijekom 24
alfatski nitrili sata)
sata
omjer između tiocianata
mokraća i
u mokraći (mg/g
krv skupljeni interferencija
kreatinina) i mokraća i krv <3
na kraju pušenja isključena
karboksihemoglobina u
radne smjene
krvi (%)
Fluorovodična kiselina
(vodikov fluorid) i na kraju 7,0 mg/g
fluoridi mokraća
anorganski fluorovi radne smjene kreatinina*
spojevi
oko 16 sati nakon
4,0 mg/g kreatinina*
završetka radne smjene
ALIFATSKI I
ALICIKLIČKI
NESUPSTITUIRANI
UGLJIKOVODICI
za vrijeme 1,74 µmol/L
n­Heksan n­heksan krv
izloženosti (150 µg/L)
za vrijeme 1,66 µmol/L
krajnje izdahnuti zrak
izloženosti (40 ppm)
0,22
interferencija
mmol/mol
na kraju istodobne
2­heksanol mokraća kreatinina*
radne smjene izloženosti metil
(0,20 mg/g
metil­ketonu
kreatinina*)
5,25
interferencija
mmol/mol
na kraju istodobne
2,5­heksandion mokraća kreatinina*
radne smjene izloženosti metil
(5,30 mg/g
metil­ketonu
kreatinina*)
2,5­heksandion i 4,5­
na kraju
2­Heksanon dihidroksi­2­ mokraća 5 mg/L
radne smjene
heksanon
4­Metilpentan­2­on 4­Metilpentan­2­on mokraća nije kritično 3,5 mg/L
izdahnuti za vrijeme 9,15µmol/L
Cikloheksan cikloheksan 9,15 mol/l
zrak izloženosti (220 ppm)
za vrijeme 4,49 µmol/L
cikloheksanol krv
izloženosti (450 µg/L)
3,61
za vrijeme druge mmol/mol
mokraća polovice radne kreatinina*
smjene (3,20 mg/g
kreatinina*)
AROMATSKI
UGLJIKOVODICI
oko 16 sati
krajnje nakon 4,99 mmol/L
Benzen benzen izdahnuti završetka pušenje povisuje nalaz
(0,12 ppm)
zrak radne smjene

interferencija
54,09
normalno
mmol/mol
na kraju prisutnog fenola
fenol mokraća kreatinina*
radne smjene (< 8 mg/L) i
(45,0 mg/g
istodobne
kreatinina*)
izloženosti fenolu
ukupni 4­ prije idućeg 70 mg/g
Klorobenzen klorokatehol mokraća radnog dana kreatinina*

na kraju radne smjene 300 mg/g kreatinina*

na kraju 10,85 µmol/L
Toluen toluen krv
radne smjene (1,0 mg/L)
krajnje izdahnuti za vrijeme 0,83 µmol/L
zrak izloženosti (20 ppm)
hrana bogata
1,58 mol/mol
voćem i povrćem
na kraju kreatinina*
hipurna kiselina mokraća te konzervirana
radne smjene (2,50 g/g
Na­benzoatom
kreatinina*)
povisuje nalaz
1,05
mmol/mol
na kraju
o­krezol mokraća kreatinina*
radne smjene
(1,0 mg/g
kreatinina*)
uzimanje alkohola prije
na kraju 14,13 µmol/L
Ksilen ksilen krv izloženosti ksilenu
radne smjene (1,50 mg/L)
povisuje nalaz
0,88 mol/mol
na kraju kreatinina*
metilhipurna kiselina krv
radne smjene (1,50 g/g
kreatinina*)
za vrijeme 14,13 µmol/L
Etilbenzen etilbenzen krv
izloženosti (1,50 mg/L)
oko 16 sati nakon
83,20 nmol/L
krajnje izdahnuti zrak završetka radne
(2 ppm)
smjene
na kraju 1,12 mol/mol
radne smjene kreatinina*
bademova kiselina mokraća
i na kraju (1,50 g/g
radnog tjedna kreatinina*)
oko 16 sati
nakon 0,19 µmol/L
Stiren stiren krv
završetka (20,0 µg/L)
radne smjene
oko 16 sati nakon
1,66 nmol/L
miješani izdahnuti zrak završetka radne
(40 ppb)
smjene
0,75 µmol/L
za vrijeme izloženosti
(18 ppm)
0,74 mol/mol
na kraju kreatinina*
bademova kiselina mokraća
radne smjene (1,0 g/g
kreatinina*)

0,18 mol/mol
na kraju kreatinina*
fenilglioksilna kiselina mokraća
radne smjene (240,0 mg/g
kreatinina*)
KLORIRANI
ALIFATSKI
UGLJIKOVODICI
Diklorometan (metilen­ na kraju 9,42 µmol/L
diklorometan krv
klorid) radne smjene (800,0 µg/L)
na kraju radne 1,46 µmol/L
krajnje izdahnuti zrak
smjene (35 ppm)
0,05 mol
na kraju pušenje značajno
karboksihemoglobin krv COHb/mol
radne smjene povisuje nalaz
Hb (5%)
krajnje
Tetraklorometan tetraklorometan izdahnuti na kraju 1,6 ml/m3
zrak radne smjene

na kraju radne
krv 70 mg/L
smjene
oko 16 sati
1,1,1­Trikloroetan nakon 4,12 µmol/L
1,1,1­trikloroetan krv
(metil­kloroform) završetka (550 µg/L)
radne smjene
oko 16 sati nakon
0,87 µmol/L
krajnje izdahnuti zrak završetka radne
(21 ppm)
smjene
22,71
mmol/mol
na kraju
trikloroetanol mokraća kreatinina*
radne smjene
( 30,0 mg/g
kreatinina*)
oko 16 sati
nakon 0,30 µmol/L
Trikloroetilen trikloroetilen krv
završetka (0,04 mg/L)
radne smjene
oko 16 sati nakon
završetka radne 20,80 nmol/L
krajnje izdahnuti zrak
smjene i na kraju (0,5 ppm)
radnog tjedna
na kraju uzimanje alkohola
26,77
radne smjene prije izloženosti
trikloroetanol krv µmol/L
i na kraju trikloretilenu
(4,0 mg/L)
radnog tjedna povisuje nalaz
94,63
na kraju radne mmol/mol
mokraća smjene i na kraju kreatinina*
radnog tjedna (125 mg/g
kreatinina*)
51,92
na kraju
mmol/mol
radne smjene
trikloroctena kiselina mokraća kreatinina*
i na kraju
(75,0 mg/g
radnog tjedna
kreatinina*)
oko 16 sati
Tetrakloroetilen tetrakloroetilen krv nakon 6,03 µmol/L
(perkloroetilen) završetka (1,0 mg/L)
radne smjene

oko 16 sati nakon

0,42 µmol/L
krajnje izdahnuti zrak završetka radne
(10 ppm)
smjene
2­Bromo­2­kloro­1,1,1­ trifluoroctena na kraju
krv 2,5 mg/L
trifluoroetan kiselina radne smjene
AMINO I NITRO
DERIVATI
AROMATSKIH
UGLJIKOVODIKA
interferencija anorganskih
0,05 mol nitrita i klorata, alifatskih
methemoglobin na kraju
Anilin krv MetHb/mol nitrata i nitrita;
(MetHb) radne smjene
Hb (5%) interferencija normalno
prisutnog MetHb (< 1%)
10,37
mmol/mol
na kraju
p­aminofenol mokraća kreatinina*
radne smjene
(10,0 mg/g
kreatinina*)
interferencija anorganskih
 na kraju 0,05 mol nitrita i klorata, alifatskih
Nitrobenzen methemoglobin krv
radne smjene MetHb/mol nitrata i nitrita;
Hb (5%) interferencija normalno
prisutnog MetHb (< 1%)
4,07
mmol/mol
na kraju
p­nitrofenol mokraća kreatinina*
radne smjene
(5,0 mg/g
kreatinina*)
ALKOHOLI/ACETATI
24,7 mmol/mol
na kraju kreatinina*
Metanol metanol mokraća
radne smjene (7,0 mg/g
kreatinina*)
na kraju
2­ Propanol aceton krv 50 mg/L
radne smjene
na kraju radne
mokraća 50 mg/L
smjene
na kraju
2­Etoksietanol etoksioctena kiselina mokraća 50 mg/L
radne smjene
na kraju
2­Etoksietil­acetat etoksioctena kiselina mokraća 50 mg/L
radne smjene
KETONI
na kraju 0,34 mmol/L interferancija endogenog
Aceton aceton krv
radne smjene (20,0 mg/L) acetona (< 1,3 mg/L)
38,95
interferancija
mmol/mol
na kraju radne endogenog
mokraća kreatinina*
smjene acetona (<
(20,0 mg/g
1,4 mg/L)
kreatinina*)
4,08 mmol/mol
Etil­metil­keton (2­ na kraju kreatinina*
etil­metil­keton mokraća
butanon) radne smjene (2,6 mg/g
kreatinina*)
ALDEHIDI
za vrijeme 0,20 mmol/mol
furoična kiselina (2­
izloženosti kreatinina*
Furfural (2­furilmetan) furankarboksilna mokraća
zadnja 2 sata (200,0 mg/g
kiselina
radne smjene kreatinina*)
AMIDI
na kraju
N,N­dimetil­ izloženosti 20,52 µmol/L
N,N­Dimetil­formamid krv
formamid tijekom 4 (1,50 mg/L)
sata
za vrijeme 41,60 nmol/L
krajnje izdahnuti zrak
izloženosti (1 ppm)
16,93
na kraju
N­metil­formamid krv µmol/L
radne smjene
(1,0 mg/L)
76,60
mmol/mol
na kraju radne
mokraća kreatinina*
smjene
(40,0 mg/g
kreatinina*)
FENOLI
0,30 mol/mol interferancija normalno
na kraju kreatinina* prisutnog fenola (< 8
Fenol fenol mokraća
radne smjene (250 mg/g mg/L) i istodobne
kreatinina*) izloženosti benzenu
p­terc­Butilfenol na kraju
PTBP mokraća 2 mg/L
(PTBP) radne smjene
PESTICIDI
1,2,3,4,5,6­ nakon
Heksaklorcikloheksan 1,2,3,4,5,6­ izloženosti 68,77 nmol/L
krv
(y­izomer) heksaklorcikloheksan tijekom 1 (20,0 µg/L)
(“Lindan”) mjeseca
26,25 nmol/L
Endrin endrin krv nije kritično
(10,0 µg/L)
(Sve vrijednosti
Organofosforni aktivnost acetil­ na kraju inhibicije odnose se na
krv 30% inhibicije
insekticidi kolinesteraze radne smjene individualne vrijednosti
enzima bez izloženosti)
na kraju radne 50%
plazma
smjene inhibicije
na kraju radne 30%
eritrociti
smjene inhibicije
1,63 mmol/mol
na kraju kreatinina*
Paration p­nitrofenol mokraća radne smjene (2,0 mg/g
kreatinina*)
(Sve vrijednosti
aktivnost acetil­ na kraju inhibicije odnose se na
Karbamatni insekticidi krv 30% inhibicije
kolinesteraze radne smjene individualne vrijednosti
enzima bez izloženosti)
na kraju radne 50%
plazma
smjene inhibicije
na kraju radne 30%
eritrociti
smjene inhibicije
2,97 mmol/mol
na kraju kreatinina*
Karbaril ukupni 1­naftol mokraća
radne smjene (10,0 mg/g
kreatinina*)
na kraju 0,05 mmol/L
Dinitro­o­krezol dinitro­o­krezol krv
radne smjene (10,0 mg/L)
na kraju
Tetrahidrofuran tetrahidrofuran mokraća 8 mg/L
radne smjene

*Za sve rezultate koji se izražavaju na kreatinin, koncentracije kreatinina < 0,5 g/L i > 3,0 g/L ne mogu se uzeti u obzir

** Liječnički nadzor treba obaviti kad je granična vrijednost olova u krvi radnika viša od 40 µg/100ml krvi.

EU – granična vrijednost po Direktivi EU