Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

Истраживачки рад из историје

Тема:
Египатска митологија

Професор: Ученици:
Миодраг Николић Андреј Петровић
Милица Радивојев

Мај 2022.

1
 Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

САДРЖАЈ

Увод...............................................................................................................................................3
Митологија као основни облик свести.......................................................................................4
Свет с оне стране смрти...............................................................................................................5
Мноштво божанских сила и њихова променљива природа......................................................7
Закључак.........................................................................................................................................9
Литература....................................................................................................................................10

2
 Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

УВОД

Стари Египат, још и древни Египат и антички Египат како је познат, био је
цивилизација древне северне Африке, сконцентрисана дуж доњег тока Нила, на простору
на коме се данас налази Арапска Република Египат. Староегипатска цивилизација уследила
је након преисторијског Египта и сјединила се око 3100. године пре нове ере са политичким
уједињењем Горњег и Доњег Египта под Менесом (који се често спомиње као Нармер).
Историја старог Египта настала је као низ стабилних краљевстава, раздвојених периодима
релативне нестабилности познатих као прелазни периоди: Старо краљевство – током раног
бронзаног доба; Средње краљевство – током средњег бронзаног доба; и Ново краљевство –
током касног бронзаног доба.
Египат је врхунац своје моћи достигао током Новог краљевства, када је владао већим
делом Нубије и значајним делом Блиског истока, након чега је уследио период постепеног
слабљења. Током историје, Египат је био нападан или освојен од стране бројих страних
сила, међу којима су Либијци, Нубијци, Асирци, Ахмениди и Македонци под командом
Александра Великог. Хеленистичко Птоломејско краљевство, настало након Александрове
смрти, владало је Египтом до 30. године пре нове ере, када га је, за време Клеопатре,
освојило Римско царство и постало је римска провинција.
Међу многим достигнућима старог Египта налазе се техничке експлоатације,
геодетске и грађевинске технике које су осигурале градњу монументалних пирамида,
храмова и обелиска; систем математике, практичан и ефикасан систем медицине, систем
наводњавања и технике пољопривредне производње, први познати дашчани чамци,
египатска технологија стакла, нови облици књижевности и најранији познати мировни
споразум склопљен са Хетитима. Стари Египат је оставио трајно наслеђе. Уметност и
архитектура старог Египта су често копиране, а староегипатски антиквитети су однесени у
далеке крајеве света. Монументалне рушевине старог Египта су вековима инспирисале
машту путника и писаца. Новостечена пажња према антиквитетима и ископавања у раном
савременом добу, која су предводили Европљани и Египћани, довела су до научног
истраживања египатске цивилизације и већег уважавања њене културне баштине.
Египат, посебан народ, посебна култура и посебна вера, посебна историја...
Захваљујући свему томе, настала је египатска митологија. О овој култури можемо писати
данима, али велики део ње још увек није истражен. Оно пто се за сада зна је да су египћани
веровали у загробни живот, па одатле и веровање да су богови створили читав свет, као и
себе саме, пре него што је сав људски род створен на Земљи. Били су народ који верује у
свете животиње, у загробни живот, одакле и произилазе пирамиде. Њихово веровање је
јединствено на свету и зове се Тотемизам. Поштовали су богове, веровали у њих и
приносили им жртве. У овом раду ћемо на сажет начин, покушати да представимо религију
старих Египћана.

3
 Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

МИТОЛОГИЈА КАО ОСНОВНИ ОБЛИК СВЕСТИ

Античке религије су у својој основи имале мит, па су попут самих митова, биле
разнолике, неуједначене и несистематичне. Изразом „мит“, обележавамо традиционално
народну причу фантастичног, магијског или религијског карактера, која објашњава
настанак света, природе или порекло и прошлост конкретне људске заједнице.
Митове треба разликовати од легенди и бајки. Мит никада није буквално истинит
(догађаји и личности у миту потпуно су измишљени), али садржи истину на једном дубљем
нивоу. Он пружа поруку која је од значаја за друштво или културу која га чува. Скуп свих
митова једног народа или културе, чини њихову митологију.
Велики део античке уметности, филозофије и уопште културе, заснован је на миту.
О митологији појединог народа, сазнајемо из писаних извора. За разлику од светих књига
јевреја, хришћана или муслимана, мит је био свима отворен да га мењају, поправљају и
допуњују. Антички писци показују велику слободу у обради мита. Док неке друге аспекте
религијског живота можемо проучавати и чисто археолошки, за упознавање митологије су
нам неопходни писани извори. То значи да је митска традиција многих народа, неповратно
изгубљена или да су од ње сачувани само мали делови.

Рељеф на зиду храма фараона Сетија I у Абидосу: сцена оживљавање Озириса

4
 Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

СВЕТ С ОНЕ СТРАНЕ СМРТИ

Сви народи антике су у неком тренутку веровали у бесмртност душе и наставак

људског постојања и после смрти. Циљеви култних радњи, попут приношења жртава, били
су чисто овоземаљски, појединац или заједница су настојали да осигурају наклоност и
заштиту богова.
Међутим, култ подземних богова и мртвих предака, такође је имао значајно место у
античким религијама. Представе античких људи о животу после смрти, често нису биле
утешне. Сумери и други народи Месопотамије, замишљали су други свет као мрачно место,
испуњено болом, бедом и патњом, којим је руководио сурови бог Нергал. У Хомеровим
еповима, душе покојника су приказиване као несрећне утваре, сенке некадашњег живота,
осуђене на суморну и једноличну вечност.
Староегипатска религија је изградила одређенију и у целини позитивнију представу
доњег света, као и начин да појединац оствари одговарајућу срећу после смрти. Египћани
су веровали да се човек састоји од одговарајућих елемената – духовних и физичких. Да би
покојник имао срећу у загробном животу, било је потребно да се сви елементи сачувају на
прави начин. Временом је ова процедура, познатија као балсамовање, постала врло
сложена. Тело се умотавало у тканине и утапало у смешу која је убрзавала процес сушења,
затим су се из тела вадили унутрашњи органи и стављали у одговарајуће посуде. Покојник
се полагао у саркофаг са амајлијама и текстом Египатске књиге мртвих.
Пошто је обезбеђена на тај начин, душа је имала задатак да пређе дуг и неизвестан
пут кроз доњи свет. Уколико би га успешно окончала, излазила би пред Озириса – краља
мртвих, да јој суди. Покојников живот и његова дела, мерена су на ваги правде, и ако би
душа прошла овај тест, примана је у краљевство мртвих. Ако не, грешну душу је
прождирала Амит – богиња са телом лава и нилског коња и главом крокодила. Неизвесна
или мучна судбина, која очекује душе на оном свету, била је тешко бреме за античке људе.
Једно од решења били су култови мистерија, који су обећавали сигурност и срећу после
смрти.
Неизесност и страх од смрти, играли су значајну улогу у каснијем ширењу
хришћанства и ислама.

5
 Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

Суђење мртвима пред Озирисом, детаљ из Египатске књиге мртвих. У средини, бог
Анубиус вага покојникова дела и заслуге; десно од њега, богиња Амит, спремна да поједе
недостојну душу

6
 Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

МНОШТВО БОЖАНСКИХ СИЛА

И
ЊИХОВА ПРОМЕНЉИВА ПРИРОДА

Религија и пратећи обичаји, веровања и праксе били су основни елемент који је

формирао поглед на свет античких људи. Организована религија је била покушај да се са
тим силама успостави нека врста везе или односа, који ће обезбедити сигурност и напредак
људских заједница. Постојање великог броја посебних божанстава, која од људи траже
посебан култ, заједничка је карактеристика древних религија Месопотамије, Египта, Грчке,
Италије и других.
Ако у стварности постоје појаве попут рата, љубави, живе природе и смрти, онда су
морали постојати и богови који узрокују те појаве. Занемаривање једне од тих појава, могло
је имати озбиљне, па чак и трагичне последице.
Данас често користимо израз „панетон“ за скуп богова, тј. да означимо сва
божанства која су поштована у оквиру једне политеистичке религије. Најстарији пантеон
који познајемо, налазимо код Сумера.
Египћани су своје богове најчешће представљали као комбинацију људских
(антропоморфних) и животињских (зооморфних) црта. Обично су имали људска тела са
животињским главама – оних животиња које су сматране њиховим пратиоцима. На пример,
Хорус, једно од божанстава Сунца, представљен је са главом сокола; Сехмет, богиња рата,
имала је главу лавице; Бастет, богиња и заштитница трудноће и порођаја, музике и плеса,
имала је главу мачке; Анубиус, бог-чувар доњег света, имао је главу шакала....
Изрази као што су „бог грома“ или „богиња љубави“ могу да наведу на погрешан
закључак о упрошћеном карактеру богова. Али древни људи су своја божанства замишљали
као врло сложене личности, које су садржале мноштво различитих одлика.
Нарочито је староегипатска веровања одликовало мешање различитих божанстава и
њихових одлика. Богови су могли да преузму црте других богова или се чак споје с њима у
ново божанство. Тако су настајала божанства попут Амон-Ра, Ра-Хорахти или Птах-Сокар-
Озирис.
Пошто нису биле флексибилне правилима, политеистичке религије су биле
флексибилни и отворени системи. Могле су да примају и страна божанства и да их уклапају
у домаћи култ.

7
Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

Нека од божанстава старог Египта

8
 Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

ЗАКЉУЧАК

Успех староегипатске цивилизације настао је делом због њене способности да

пољопривреду прилагоди условима речне долине Нила. Предвидиве поплаве и
контролисано наводњавање плодне долине произвеле су вишак усева, потребан за густо
становништво, као и друштвени развој културе. Уз резерве ресурса, управа је спонзорисала
експлоатацију минералних сировина у долини и околним пустињским регионима, рани
развој независних система писања, организацију колективних грађевинских и
пољопривредних пројеката, трговину са околним регијама и војску која је за циљ имала да
потврди египатску доминацију. Мотивисање и организација ових делатности вршила је
бирократија сачињена од елитних писара, верских вођа и управитеља под
контролом фараона, који је осигуравао сарадњу и јединство египатског народа у смислу
разрађеног система религијских веровања.

Пантеон египатских божанстава је био препун необичних светих животиња и

антропоморфних обличја. Читава египатска митологија се, уз веровање у загробни живот
заснивала на тотемизму – веровању у свете животиње. Током живота у плодној долини
Нила, древни Египћани су стекли огромно знање о животињама из свог окружења. А како
се Египатско краљевство мењало кроз време, тако су и богови еволуирали, мењали своје
обличје, а долазило је и до синтезе два или више богова.

Као што смо и видели религије античког света су већином биле паганске или
политеистичке. Људи су веровали у мноштво богова за које је било организовано и мноштво
култова. Политеистичке религије нису имале чврсту догму, нити неприкосновене свете
књиге, попут Библије, код хришћана, или Курана, код муслимана. У политеистичким
религијама, ритуали су били битнији од веровања, а верске идеје су имале и своје упориште
у митологији. Природа мита и самих религија заснованих на миту, била је нестална и
променљива.

9
 Средња школа „Вук Караџић“ са Домом ученика

ЛИТЕРАТУРА

https://sr.m.wikipedia.org/sr-
ec/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8_%D0%95%D0%B3%D0%B8%D0%BF%
D0%B0%D1%82
https://nationalgeographic.rs/istorija-i-kultura/istorija/a26945/egipatskia-bozanstva-u-formi-
zivotinja.html
Немања Вујчић, Историја – уџбеник са одабраним историјским изворима за први разред
гимназије, Фреска 2020, 223-229стр

10