Ћирило и Методије

Ћирило и Методије у народу познати и као Света браћа, били су браћа из Солуна, који
су у 9. веку ширили писменост и хришћанство Словенима у Великоморавској
кнежевини и Панонији. Својим радом они су помагали културни напредак Словена.
Ћирило и Методије су направили глагољицу, прво словенско писмо. Након њихове
смрти њихови ученици су наставили њихов рад.

Мисија браће Константина и Методија је почетак словенске писмености и прекретницу

у преласку Словена на хришћанство. Њих је на позив великоморавског кнеза
Растислава послао византијски цар Михајло III Амориск са задатком да локалне
Словене обуче за вршење богослужења на словенском језику из верских књига како би
успели да се одбране од притиска франачких свештеника 1. За потребе тог задатка је
Константин са својим сарадницима саставио прво словенско писмо глагољицу,
користећи се знаковима изведеним од грчке минускуле са елементима брзописа, после
чега су богослужбене књиге преведене са грчког на дијалекат Јужних Словена који су
живели у околини Солуна, а који су остали словени могли да разумеју. Своју делатност
су започели 863. или 864. године и од самог почетка су наишли на жесток отпор
германског свештенства које је те Словенске просторе сматрало својим и на њему је
ширило хришћанство на латинском језику. Браћа су своје деловање проширила и на
Панонску кнежевину, али су били приморани да већ 867. године путују у Рим да
оправдају своје деловање папи. Током свог боравка су успели да добију благослов папе
Хадријана II за богослужење на словенском језику, али се током боравка у Риму
Константин разболео и замонашио узевши име Ћирило и умро 870. Методије се исте
године вратио прво у Панонију, а затим и у Моравску са титулом моравскопанонског
архиепископа коју је добио од папе, али је поново наишао на јак отпор германског
свештенства. Отпор германског свештенства достигао је врхунац и на сабору је
Методије оптужен за јерес и затворен у Регензбургу. Иако је ослобеђен на
инсистирање папе Јована VIII, он је недуго касније морао поново да путује у Рим и да
тражи благослов за своје деловање. Папа му је поново дозволио да настави са
мисионарењем на словенском језику. Године 885. Је преминуо у својој
архиепископији.

1
Предраг Коматина Предраг Коматина, Црквена политика Византије од краја иконоборства до смрти
цара Василија I, Византолошки институт САНУ, Београд 2014.
После његове смрти германско свештенство уз подршку папе уништава словенску
црквену организацију у средњој Европи и протерује и убија њихове ученике, али је део
словенских свештеника, међу којима су најзначајнији Климент и Наум, успео је да
побегне и нађе уточиште на Балканском полуострву, у Бугарској, где су наставили
њихов рад.2

Ћирило и Методије су оставили дубок траг у словенској историји и култури као и

њихови ученици који су саставили ново писмо – ћирилицу (добила име по њиховом
учитељу, Ћирилу) која је олакшала писменост код јужнословенских народа(поготово
Срба и Бугара).

-Василије Стојмановски

2
Историја српског народа прва књига: Од најстаријих дана до Маричке битке 1371, група аутора,
Београд (стр. 213)