Zbirka Zadataka Iz Osnova Elektrotehnike - Elektrostatika

Универзитет у Београду – Електротехнички факултет
Градимир Божиловић
Драган Олћан
Антоније Ђорђевић
ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ
ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ
Први део
Електростатика
Треће издање
Академска мисао
Београд 2016.
Градимир Божиловић, Драган Олћан, Антоније Ђорђевић
ЗБИРКА ЗАДАТАКА ИЗ ОСНОВА ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ
Први део
Електростатика
Треће издање
Рецензенти
др Владимир Петровић
др Милан Илић
Одлуком Наставно-научног већа Електротехничког факултета

број 926 од 14. априла 2009. године ова књига је одобрена као
наставни материјал на Електротехничком факултету у Београду.
Издавачи
Академска мисао
Електротехнички факултет
Београд
Дизајн корица
Зорица Марковић, академски сликар
Штампа
Академска мисао, Београд
Тираж 500 примерака
ИСБН 978-86-7466-621-0
НАПОМЕНА: Фотокопирање или умножавање на било који начин или поновно објављивање ове књиге у целини
или у деловима није дозвољено без претходне изричите сагласности и писменог одобрења издавача.
Предговор
Збирка задатака из Основа електротехнике, Електростатика, излази као први од

четири дела збирке која је намењена предметима групе Основи електротехнике, који се
предају по наставном плану прве године Основних академских студија електротехнике и
рачунарства на Електротехничком факултету Универзитета у Београду. Ти предмети су
Основи електротехнике 1 и 2, Практикум из Основа електротехнике 1 и 2, и
Лабораторијске вежбе из Oснова електротехнике.
Овај помоћни уџбеник је проистекао из нарасле потребе за обједињеном збирком
питања и задатака која са већ постојећим уџбеником „Основи електротехнике“
А. Ђорђевића (који је иницирао писање ове збирке) представља потребну и довољну
литературу за предмете Основи електротехнике 1 и 2. Збирка у потпуности покрива
градиво које се ради на вежбама, обезбеђује материјал за самостални рад студената,
укључујући и проверу знања на задацима тежине испитних задатака и питања, а садржи
и додатни материјал за проширивање знања.
Као и уџбеник „Основи електротехнике“, збирка је подељена у четири дела. Први
део покрива електростатичко поље, други део поља и кола сталних струја, трећи део
збирке обухвата стална магнетска поља и променљива електромагнетска поља, а четврти
део се бави колима временски променљивих струја.
Задаци без звездице су уводни и основни, а заједно са тежим задацима, означеним
једном звездицом, одговарају предметима Основи електротехнике 1 и 2. Задаци са две
звездице представљају материјал за продубљивање знања, а део тих задатака је намењен
и Практикумима из Основа електротехнике. Једноставнија питања и задаци покривају и
тематске јединице које се обрађују на предмету Лабораторијске вежбе из Oснова
електротехнике.
Аутори се захваљују рецензентима ове збирке, предавачима на предметима Основи
електротехнике 1 и 2, професору др инж. Владимиру Петровићу и доценту др инж.
Милану Илићу, на корисним сугестијама. Неколико идеја за испитне задатке који се
налазе у збирци потичу од доцента др инж. Марије Николић и асистента мр инж.
Славољуба Марковића, који учествују у извођењу вежби из Основа електротехнике, па
им се аутори најсрдачније захваљују. Аутори се захваљују и студенткињи Марији
Јанковић, победници Електријаде 2007. године из Основа електротехнике, која је
проверила решења већине задатака.
Београд, април 2009. Аутори

ii Електростатика
Предговор другом издању
У овом издању су исправљене уочене грешке. Аутори се захваљује асистенту

Слободану Савићу који је детаљно прочитао збирку и указао на неке од тих грешака.
Београд, септембaр 2012. Аутори
Предговор трећем издању
У овом издању су исправљене уочене грешке.
Београд, август 2016. Аутори

Садржај
1. Кулонов закон и вектор јачине електричног поља ............................................................ 1

2. Електростатички потенцијал и напон ............................................................................... 33
3. Гаусов закон ........................................................................................................................ 58
4. Проводници у електростатичком пољу............................................................................. 83
5. Капацитивности ................................................................................................................ 110
6. Електростатичко поље у присуству диелектрика .......................................................... 131
7. Силе у електростатичком пољу ....................................................................................... 183
Литература ............................................................................................................................. 191
ii Електростатика
1. Кулонов закон и вектор јачине електричног поља 1
1. Кулонов закон и вектор јачине електричног поља
1. Бакарна куглица запремине v = 1 cm3 хомогена је у материјалном погледу и

електрички неутрална. Запреминска густина бакра је rCu = 8,960 g cm3 , а атом бакра
садржи N p = 29 протона и N n = 35 неутрона. За ту куглицу израчунати (а) број атома
бакра, (б) укупно наелектрисање свих електрона и (в) укупно наелектрисање свих
протона.
РЕШЕЊЕ
(mCu ) Dv
¢ =
(а) Концентрација атома бакра је N Cu , где је (mCu ) Dv = rCu Dv маса
ACu Dv
бакра запремине Dv , а ACu атомска маса бакра. Сматрајући да су масе протона и
неутрона једнаке атомској јединици масе (u), која износи
u = 1,660538782 × 10 -27 kg » 1,66 × 10 -27 kg , атомска маса бакра је
( )
ACu = N p + N n u = 1,06 ×10 -25
kg . Стога је концентрација атома бакра
rCu
¢ =
N Cu = 8,45 ×10 28 m - 3 , па је број атома бакра у задатој куглици
ACu
¢ = 8,45 ×10 22 .
N Cu = vN Cu
(б) Укупно наелектрисање свих електрона у посматраној запремини бакра је
Qe uk = N Cu N eQe » -392 kC , где је N e = N p број електрона једног атома бакра, а
Qe = -e = -1,602176487 × 10 -19 C » -1,602 × 10 -19 C наелектрисање једног електрона.
(в) Укупно наелектрисање свих протона је Qp uk = -Qe uk » 392 kC . За
електростатику, укупно наелектрисање свих електрона, односно протона, веома је
велико.
2 Електростатика
2. Бакарна куглица запремине v = 1 cm3 је наелектрисана, а њено наелектрисање је

Q = -10 nC . Израчунати који део укупног негативног наелектрисања бакарне куглице
представља задати вишак наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
Q - 10-8 C
На основу задатка 1 је = = 2,55 ×10 -14 . У ваздуху, под нормалним
Qe uk - 392 kC
околностима, не могу се остварити много већа наелектрисања куглице од задатог.
Одатле се закључује да вишак (односно мањак) наелектрисања на наелектрисаном телу
представља веома мали део укупног наелектрисања.
3. Два мала тела, наелектрисања Q1 = 30 nC и Q2 = -40 nC , непокретна су у односу

на посматрача и налазе се у вакууму на међусобном растојању r = 0,3 m . Израчунати
векторе електричних сила на тела.
РЕШЕЊЕ
Сматрајући наелектрисања Q1 и Q2
тачкастим, вектор електричне силе је
одређен Кулоновим законом,
Слика 3.1.
QQ 1 Q1Q2
F12 = k 1 2 r012 = r012 . (3.1)
r 2 4pe 0 r 2
При овоме је, у SI јединицама, e 0 » 8,8542 × 10 -12 F/m , k » 9 ×109 Nm 2 / C 2 , а r012

јединични вектор оријентисан ка наелектрисаном телу на које се одређује сила. На
слици 3.1 нацртан је вектор F12 у референтном смеру. Уврштавањем задатих величина у
израз (3.1), за вектор силе на тело наелектрисања Q2 добија се F12 = -1,2 × 10 -4 N r012 .
Стваран смер вектора F12 је супротан референтном смеру, а електрична сила је
привлачна.
1 Q1Q2
Вектор силе на тело наелектрисања Q1 је F21 = r021 = -1,2 × 10 -4 N r021 .
4pe 0 r 2
Како је r021= -r012 , то је F21 = -F12 , односно силе су једнаких интензитета, а супротних
смерова.
У оквирима експеримената у вакууму, односно ваздуху, наелектрисања не прелазе
ред величине микрокулона, па се из добијеног резултата закључује да су Кулонове силе
веома малог интензитета.
4. Три мала тела, наелектрисања

Q1 = Q2 = 20 pC и Q3 = -50 pC , налазе се у
ваздуху у тачкама A(- a,0,0 ) , B(a,0,0 ) и
M (0,2a,0 ) , где је a = 0,2 m , као на слици 4.1.
Израчунати вектор силе на тело наелектрисања
Q3 .
Слика 4.1.
РЕШЕЊЕ
Сила на тело наелектрисања Q3 може се одредити користећи се принципом
суперпозиције јер је средина линеарна (ваздух): F3 = F13 + F23 , где су F13 и F23
појединачне силе, а F3 резултантна сила (слика 4.2). На слици 4.2 су нацртани стварни
смерови вектора F13 , F23 и F3 .
Појединачне силе F13 и F23 се одређују користећи се Кулоновим законом, као у
1 Q1Q3
изразу (3.1). Најпре је F13 = r013 = - F13 r013 , где је r13 = a 5 и
4pe 0 r13
2
F13 = 4,5 × 10 -11 N . Због симетрије је F13 = F23 . На основу косинусне теореме је
+ 2 F13 F23 cos(ÐF13 , F23 ) = 2 F13 (1 + cos 2a ) .

2 2 2 2
F3 = F13 + F23 Како је
2 2
1 + cos 2a = 2 cos 2 a , добија се F3 = 4 F13 cos 2 a , па је
2
F3 = 2 F13 cos a = 2 F13 » 8,04 ×10 -11 N и F3 = -8,04 ×10 -11 N i y .
5
Слика 4.2. Слика 4.3.
Читаоцу се оставља да покаже да се до истог резултата долази и на основу

паралелограма сила.
До истог резултата се може доћи и растављањем вектора F13 и F23 на компоненте у

усвојеном координатном систему и сабирањем тих компоненти. У Декартовом систему,
у општем случају, вектор А се раставља на компоненте као
( )
A = Ax i x + Ay i y + Az i z = (A × i x ) i x + A × i y i y + (A × i z ) i z . (4.1)
У посматраном случају (слика 4.3) компоненте вектора F13 и F23 су F13 x = - F13 sin a ,
F13 y = - F13 cos a , F23 x = F23 sin a и F23 y = - F23 cos a . Вектори су у Oxy-равни, па су
њихове z-компоненте једнаке нули. Резултантна сила је
( )
F3 = (F13 x + F23 x ) i x + F13 y + F23 y i y , где је F3 x = F13 x + F23 x = 0 и F3 y = -2 F13 cos a .
Стога је F3 = F3 y i y » -8,04 ×10 -11 N i y .
5. Три мала наелектрисана тела налазе се у ваздуху на једној правој, на међусобним

растојањима а, b и (a + b ) , као на слици 5.1 ( a, b > 0 ). Одредити у каквом односу треба
да буду наелектрисања тих тела ( Q1 , Q2 и Q3 ) да би сва три тела била у равнотежи под
дејством електростатичких сила.
РЕШЕЊЕ
Сва три наелектрисана тела ће бити у равнотежи ако је резултантна електростатичка
сила на свако од њих једнака нули. На слици 5.2 су нацртани референтни смерови
вектора Fij , i, j , = 1,2,3, i ¹ j . Да би се остварила равнотежа, потребно је да буде
F21 + F31 = 0 , F12 + F32 = 0 и F13 + F23 = 0 . Ако се ови услови изразе преко алгебарских
интензитета сила у односу на одговарајуће референтне смерове, добија се F21 + F31 = 0 ,
F12 - F32 = 0 и F13 + F23 = 0 . Како за електростатичке силе важи Fij + F ji = 0 , односно
Fij = F ji , i, j = 1,2,3, i ¹ j , то су за одређивање веза између наелектрисања Q1 , Q2 и
Q3 довољна два од ова три услова. На основу Кулоновог закона, све силе су облика
1 Qi Q j
Fij = r0ij = Fij r0ij , i, j = 1,2,3, i ¹ j , (5.1)
4pe 0 rij2
1 Qi Q j
где је Fij = одговарајући алгебарски интензитет, па се из првог и трећег
4pe 0 rij2
услова добијају једначине
Q1Q2 Q1Q3
+ =0 и (5.2)
a 2
(a + b )2
Q1Q3 Q2 Q3
+ =0. (5.3)
(a + b ) 2
b2
2 2
æa+bö æ a ö
Из (5.3) је Q1 = -ç ÷ Q2 , а из (5.2) је Q2 = -ç ÷ Q3 , што се може написати у
è b ø èa+bø
облику
2 2
æa+bö æaö
Q1 = -ç ÷ Q2 = ç ÷ Q3 . (5.4)
è b ø èbø
Ако су испуњени услови (5.4), остварена је лабилна равнотежа: после извођења било
које куглице из равнотежног положаја, она се, под дејством електростатичке силе, не би
спонтано вратила у равнотежни положај, а преостале две куглице не би више биле у
равнотежи.
6. Два мала тела налазе се у ваздуху, на великом међусобном растојању d. Тела се

наелектришу укупним наелектрисањем Q тако да су наелектрисања тела истог знака.
При томе је наелектрисање једног тела Q1 , а другог Q2 = Q - Q1 . Одредити при ком
односу наелектрисања Q1 Q ће електростатичке силе између ових тела бити најјаче.
РЕШЕЊЕ
| Q1Q2 |
Интензитети сила на тела су једнаки1 (слика 6.1), | F12 |=| F21 |= , што се
4pe 0 d 2
може написати у облику
Q1 æ Q1 ö
çç1 - ÷
Q1 (Q - Q1 ) 2 Q è Q ÷ø
| F12 |=| F21 |= =Q . (6.1)
4pe 0 d 2 4pe 0 d 2
æQ ö Q æ Q ö Q
Фактор f çç 1 ÷÷ = 1 çç1 - 1 ÷÷ = x(1 - x ) је квадратна функција од x = 1 . Графички је та
èQø Q è Qø Q
функција представљена параболом са отвором надоле (слика 6.2). Према условима
задатка, Q1 и Q2 су истог знака, па је Q1 (Q - Q1 ) > 0 и електростатичке силе су одбојне.
Ако је Q > 0 , онда је 0 < Q1 < Q . Ако је Q < 0 , мора бити Q < Q1 < 0 . У оба случаја је
1
0 < x < 1 . У интервалу x Î (0, 1) функција f (x) има један максимум, и то за x = ,
2
1
Алгебарски интензитети сила у односу на референтне смерове са слике 6.1 су
QQ
F12 = F21 = 1 2 2 .
4pe 0 d
Q 1
односно за Q1 = . Вредност функције у максимуму је f max = , па је
2 4
Q2
| F12 |max =| F21 |max = .
16pe 0 d 2
Слика 6.1.
Слика 6.2.
7. Две проводне куглице, истих димензија и истих маса (m), висе у ваздуху о
неистегљивим концима, као на слици 7.1. Сваки конац је дужине l и занемарљиве масе.
Куглице се додирују и наелектришу се непознатим укупним наелектрисањем Q. Затим се
једна куглица задржи у таквом положају да јој је конац вертикалан, а друга куглица се
препусти дејству електростатичке силе и тежине. У равнотежном положају измерено је
да конац друге куглице заклапа са вертикалом угао a ( a < p 2 ). Одредити
наелектрисање Q.
Слика 7.1.
Слика 7.2.
РЕШЕЊЕ
На слици 7.2 приказан је равнотежни положај куглица. Пошто су куглице
идентичне, њихова наелектрисања су једнака, Q1 = Q2 = Q 2 . На куглице, после
њиховог раздвајања, делују одбојне електростатичке силе истих интензитета,
Q2
F12 = F21 = . На сваку куглицу делује и сила њене тежине, интензитета
16pe 0 d 2
G = mg , као и сила затезања конца. На непомичну (леву) куглицу делује још и сила која
је задржава у таквом положају да јој је конац вертикалан.
При разматрању услова равнотеже десне куглице, електростатичка сила која на њу
делује ( F12 ) може се разложити на компоненту у правцу конца ( Fk ) и вертикалну
компоненту ( Fv ), као на слици 7.2. Компонента Fk је уравнотежена силом затезања
конца. Компонента Fv је уравнотежена силом тежине куглице (G), односно Fv = G .
F12 Fv a
По синусној теореми је = . Како је d = 2l sin , добија се
sin a æp aö 2
sin ç - ÷
è2 2ø
æp aö
2 sin ç - ÷
1 Q è 2 2 ø = mg . (7.1)
16pe 0 æ aö
2 sin a
ç 2l sin ÷
è 2ø
Ова једначина се може написати у облику
1 Q2
= mg , (7.2)
16pe 0 æ aö
2
a
ç 2l sin ÷ 2 sin
è 2ø 2
æp aö a a a
јер је sin ç - ÷ = cos и sin a = 2 sin cos , одакле је укупно наелектрисање
è2 2ø 2 2 2
a a
Q = ±8l sin 2pe 0 mg sin . (7.3)
2 2
Q a a
Наелектрисања куглица су Q1 = Q2 = = ±4l sin 2pe 0 mg sin .
2 2 2
8. Сматрајући да је у атому водоника путања електрона кружна, полупречника

r = 5,28 × 10 -11 m , израчунати (а) брзину електрона, (б) угаону брзину електрона и
(в) број обртаја електрона у секунди.
РЕШЕЊЕ
Уз претпоставку да у овом моделу атома (Боров
модел), приказаном на слици 8.1, делују једино
Кулонова и центрифугална сила, које су у равнотежи
Qe2 me v 2
( Fe = Fc ), следи = .
4pe 0 r 2 r
(а) Брзина електрона је
| Qe | m
v= = 2,2 × 106 јер је наелектрисање
4pe 0 me r s
електрона Qe = -e » -1,602 × 10 -19 C , а његова маса Слика 8.1.

-31 -31
me = 9,109 382 15 × 10 kg » 9,1 × 10 kg .
v rad
(б) Угаона брзина електрона је w = = 4,15 ×1016 .
r s
w обртаја
(в) Број обртаја електрона у секунди је n = = 6,6 ×1015 .
2p s
9. Положаји три мала тела

наелектрисања Q , Q и -2Q одређени су
тачкама A(a,0,0 ) , B(0, a,0 ) и C (0,0, a ) ,
a > 0 , респективно (слика 9.1). Средина је
ваздух. Одредити изразе за: (а) вектор
јачине електричног поља у тачки
M (a, a, a ) и (б) интензитет електричног
поља у истој тачки.
Слика 9.1.
РЕШЕЊЕ
(а) На основу принципа суперпозиције, резултантни вектор јачине електричног
поља (вектор електричног поља) у тачки М је E = E A + E B + EC , где су E A , E B и EC
вектори јачине електричних поља задатих наелектрисања у тачки M . Израз за вектор
јачине електричног поља у околини тачкастог (пунктуалног) наелектрисања у вакууму
(слика 9.2) гласи
1 Q
E= r0 , (9.1)
4pe 0 r 2
Слика 9.2.
одакле је, према слици 9.1, E A =

1 Q1
r =
2 01
1 Q 2
2
i y + iz = (
Q 2
)
i y + iz , ( )
4pe 0 r1 4pe 0 2a 2 16pe 0 a 2
EB =
Q 2
(i x + i z ) и EC =
- 2Q 2
(i x + i y ). Стога је E = Q 2
(- i x - i y + 2 i z ) .
16pe 0 a 2 16pe 0 a 2 16pe 0 a 2
|Q| 3
(б) Интензитет електричног поља у тачки M је E = E = .
8pe 0 a 2
**10. Декартове координате тачке М су x = -1 m , y = 1 m и z = 2 m . Израчунати

(а) цилиндричне и (б) сферне координате те тачке.
РЕШЕЊЕ
(а) Имајући у виду дефиниције координата цилиндричног система (слика 10.1),
y 3p
координате тачке М су r = x 2 + y 2 = 2 m , f = arctg + p = (p је додато зато што
x 4
је x < 0 , а y > 0 ) и z = 2 m .
(б) Имајући у виду дефиниције координата сферног система (слика 10.2),
z p y 3p
координате тачке М су r = x 2 + y 2 + z 2 = 2 m , q = arccos = и f = arctg + p = .
r 4 x 4
Слика 10.2.
Слика 10.1.
2p 3p
**11. Сферне координате тачке М су r = 1 m , q = и f=- . Израчунати
3 4
(а) Декартове и (б) цилиндричне координате те тачке.
РЕЗУЛТАТ
6 6
(а) Декартове координате су x = r sin q cos f = - m , y = r sin q sin f = - m и
4 4
1
z = r cos q = - m.
2
3 y 3p
(б) Цилиндричне координате су r = x 2 + y 2 = m , f = arctg - p = - (p је
2 x 4
1
одузето зато што је x < 0 и y < 0 ) и z = - m.
2
p p
**12. Сферне координате тачке А су (2 m, , - ) , а цилиндричне координате
2 2
тачке В су (1 m, 0, 1 m) . (a) Одредити вектор AB у Декартовом координатном систему
и (б) израчунати растојање између тачака А и В.
РЕШЕЊЕ
(а) Декартове координате тачака су A(0, - 2 m, 0) , односно B(1 m, 0, 1 m) , па су
вектори положаја ових тачака у односу на координатни почетак OA = -2i y m и
OB = (i x + i z ) m . Како је AB = OB - OA , то је ( )
AB = i x + 2i y + i z m . Декартове
компоненте вектора AB су, у метрима, (1, 2, 1) .
(б) Растојање између тачака А и В је AB = AB = 6 m .
**13. Почетне Декартове координате тачке А су (0, 0, - 1 m) . Координата z се

смањи за 1 mm. (а) Куда се померила тачка А? (б) Колики су одговарајући прираштаји
Декартових координата тачке А? (в) За колику се дужину померила тачка А?
РЕШЕЊЕ
Почетне координате тачке А су x = 0 , y = 0 и z = -1 m .
(а) С обзиром на то да се променила само z-координата, тачка се померила дуж z-
координатне линије, конкретније, дуж z-осе, у смеру супротном од референтног смера те
осе2.
(б) Прираштаји координата су Dx = 0 , Dy = 0 и Dz = -1 mm . Нове Декартове
координате тачке А су, у метрима, (0, 0, - 1,001) .
(в) Тачка се померила за3 Dl = (Dx )2 + (Dy )2 + (Dz )2 =| Dz |= +1 mm .
2
Уколико је z-оса усмерена увис, тачка А се померила надоле.
3
Померај се овде третира као физичка дужина, а не као пројекција вектора помераја на
z-осу. Дужина је ненегативна величина, а пројекција може бити позитивна, негативна
или нула.
é a aù
14. Дуж x-осе, на сегменту x Î ê- , ú , распоређена су наелектрисања тако да је
ë 2 2û
x3
њихова подужна (линијска) густина одређена изразом Q¢( x) = 8Q0¢ 3 , где су Q0¢ и а
a
позитивне константне величине. Одредити укупну количину наелектрисања на
посматраном сегменту.
РЕШЕЊЕ
Ако се уочи елемент дужине dx одређен
координатом x (слика 14.1), наелектрисање тог
елемента је dQ = Q' dx . Укупно наелектрисање се
добија сабирањем (интеграцијом) наелектрисања
свих елемената на које је издељен сегмент Слика 14.1.
é a aù
x Î ê- , ú ,
ë 2 2û
ö 8Q¢ x 4 a / 2 Q¢ a
8Q0¢ æç
( )
a/2 0 a/2
Q = ò Q ' ( x ) dx = 3 - x dx + ò x dx ÷ = 30 2
3 3
ç ò
= 0 .
a ÷ a 4 4
-a / 2 è -a / 2 0 ø 0
15. Правоугаона површ страница а и b, приказана на слици 15.1, неравномерно је

наелектрисана укупним наелектрисањем Q. Густина површинског наелектрисања зависи
само од Декартове x-координате и линеарно је пропорционална тој координати.
Одредити израз за површинску густину наелектрисања ове површи.
РЕШЕЊЕ
Према услову задатка, површинска густина наелектрисања је дата изразом облика
x
rs ( x) = rs0 , 0 £ x £ a , где је rs0 константна и за сада непозната величина.
a
Правоугаона површ S може се изделити на узане траке паралелне y-оси, ширине dx и
дужине b (слика 15.2). Густина површинског наелектрисања на таквој траци је
практично константна. Површина траке је dS = b dx , а наелектрисање траке је
dQ = rs dS = rsb dx, x Î [0, a ] . Укупно наелектрисање површи S добија се сабирањем
a
ab 2Q
(интеграцијом) наелектрисања свих трака, Q = ò rs ( x)b dx = rs0 , одакле је rs0 = .
2 ab
0
2Qx
Тражени израз за површинску густину наелектрисања је rs = ,0£ x£a.
a 2b
16. Кружна површ полупречника а неравномерно је наелектрисана тако да јој

површинска густина наелектрисања зависи само од одстојања r од центра круга као
a-r
rs (r ) = rs0 , 0 £ r £ a , где је rs0 константна величина. Одредити укупно
a
наелектрисање ове површи.
РЕШЕЊЕ
У овом случају најједноставније је поделити

површ на танке прстенове полупречника r и ширине
dr (слика 16.1). Површина једног прстена је
dS = 2pr dr . У свим тачкама прстена површинска
густина наелектрисања је иста, па је наелектрисање
прстена dQ = rs (r ) 2pr dr . Укупно наелектрисање
1
круга је Q = p rs0 a 2 .
3
Слика 16.1.
17. У лопти полупречника а неравномерно су расподељена наелектрисања тако да је

a-r
њихова запреминска густина дата изразом r(r ) = r0 , r Î [0, a ] , где је r одстојање
a
посматране тачке од центра лопте, а r0 константна величина. Колико је укупно
наелектрисање лопте?
РЕШЕЊЕ
Запремина лопте се може изделити на танке концентричне сферне љуске,
полупречника r и дебљине dr . У свакој таквој љусци наелектрисања су практично
равномерно распоређена. Запремина љуске је dv = 4pr 2 dr , а њено наелектрисање је
a
a-r 2 1
dQ = r dv = 4pr0 r dr . Укупно наелектрисање лопте је Q = ò dQ = p r0 a 3 .
a 3
r =0
*18. У веома дугачком цилиндру правоугаоног попречног пресека страница а и b

(слика 18.1) неравномерно су расподељена наелектрисања тако да им запреминска
густина зависи само од Декартове y-координате и дата је изразом
y
r( y ) = r0 , x Î [0, a ], y Î [0, b], z Î (-¥, ¥ ) , где је r0 константна величина. Одредити
b
подужну густину наелектрисања овога цилиндра (посматрано дуж z-осе).
РЕЗУЛТАТ
Подужна густина наелектрисања је
1
Q' = r0 ab .
2
Слика 18.1.
19. На слици 19.1 приказан је танак штап дужине 2a и тачкa Р на оси штапа
( x0 > a ). Наелектрисање штапа Q равномерно је распоређено по целој дужини штапа.
Средина је ваздух. Одредити вектор (јачине) електричног поља у тачки Р.
Слика 19.1.
Слика 19.2.
РЕШЕЊЕ
Ради одређивања електричног поља задатог наелектрисања, може се применити
принцип суперпозиције. Линијско наелектрисање се издели на низ малих елемената
(дужине dl ), одреди се поље једног елемента и поља свих елемената се интеграле
(саберу).
Q
Наелектрисање једног елемента дужине dl (слика 19.2) је dQ = Q' dl , где је Q'=
2a
подужно наелектрисање штапа. Посматрано из тачке Р, наелектрисање dQ се понаша
као тачкасто наелектрисање. Вектор (јачине) електричног поља тог наелектрисања је
1 Q ' dl
dE = r0 . (19.1)
4pe 0 r 2
Положај елемента dl одређен је његовом координатом4 x, са границама x Î [- a, a ] . Када

се координата x повећава од -a до а, прираштај те координате ( dx ) је позитиван, па је
dx = dl ( dl је геометријски елемент дужине и увек је позитиван).
Наелектрисани штап и тачка Р налазе се на x-оси. Према слици 19.2, растојање
између елемента dl и тачке Р је r = x0 - x . Међутим, за општи положај тачке Р
коректно је узети r = x0 - x јер је геометријско растојање између елемента dl и тачке Р
позитивна величина.
Ако је тачка Р десно од штапа ( x0 > a ), као на слици 19.2, за све елементе dl је
r0 = i x , где је i x јединични вектор (орт) x-осе. Ако је тачка Р лево од штапа ( x0 < -a ),
тада је r0 = -i x . У оба случаја вектор dE има само x-компоненту у Декартовом систему,
па се може писати dE = dE x i x . Да би се једним изразом узели у обзир различити
смерови вектора r0 када је x0 > a и када је x0 < -a , може се писати r0 = i x sgn (x0 - x ) ,
1 Q' dx
па је dE x = sgn (x0 - x ) .
4pe 0 (x0 - x )2
Интеграцијом за све елементе dx добија се x-компонента резултантног електричног
a a
1 Q'
поља, E x = ò dE x = ò sgn (x0 - x ) dx . Подужна густина наелектрисања
x = - a ( x0 - x )
4pe 0 2
x=- a
Q' је константна, па се може извући испред интеграла. За све елементе dx константан је
и sgn ( x0 - x ) : sgn ( x0 - x ) = 1 за x0 > a , а sgn ( x0 - x ) = -1 за x0 < -a , па се sgn ( x0 - x )
може заменити са sgn x0 и извући испред интеграла, чиме се добија
a a
Q' sgn x0 1 Q ' sgn x0 1 Q
Ex = ò dx = . Заменом граница, сменом Q'=
x = - a ( x0 - x )
4pe 0 2 4pe 0 x0 - x x = - a 2a
и изражавањем резултата у векторском облику, добија се
Q sgn x0
E= i x , | x0 |> a .
(
2
4pe 0 x0 - a 2
)
4
Положај тачке Р, у којој се одређује електрично поље, одређен је, такође, само x-
координатом. Да би се положај тачке Р разликовао од положаја елемента dl , ознаке за
ове две координате су различите ( x0 , односно x).
*20. На негативном делу x-осе

Декартовог координатног система приказаног
на слици 20.1, на дужини a , равномерно је
распоређено наелектрисање подужне густине
Q' . Средина је ваздух. (а) Одредити вектор
електричног поља у тачки M (x0 , y0 ,0 ) . (б) На
основу извођења под (а), одредити вектор
електричног поља у околини веома дугачке
праволинијске нити равномерно Слика 20.1.
наелектрисане наелектрисањем подужне
густине Q' .
РЕШЕЊЕ
(а) Електрично поље задатог наелектрисања може се одредити применом
суперпозиције, слично као у задатку 19. Наелектрисање једног елемента дужине dl
(слика 20.2) је dQ = Q' dl , а вектор његовог електричног поља је дат изразом (19.1).
Положај елемента dl може се

одредити на разне начине. На пример,
може се увести помоћна оса l (слика 20.2).
Положај елемента је одређен координатом
l , са границама l Î [0, a ] .
С обзиром на то да већ постоји
Декартов координатни систем, положај
елемента dl се може одредити и
координатом x, са границама x Î [- a,0] .
Очигледно је x = -l .
Трећа могућност је да се положај
одреди углом b , са границама b Î [b1 ,b 2 ] .
Слика 20.2.
Задато наелектрисање и тачка M налазе се у истој равни (раван Oxy , односно

z = 0 ), па се вектор dE може представити у облику dE = dE x i x + dE y i y јер је dE z = 0 .
Према ознакама на слици 20.2, компоненте вектора dE су
dE x = dE sin b , dE y = dE cos b , (20.1)
1 Q ' dl
где је dE = алгебарски интензитет вектора dE у односу на орт r0 . Са слике
4pe 0 r 2
y x +l y y db
20.2 је cos b = 0 и tg b = 0 , па је r = 0 и dl = 0 , одакле се добија
r y0 cos b cos 2 b
Q' Q'
dE x = sin b db и dE y = cos b db .
4pe 0 y0 4pe 0 y0
Декартове компоненте вектора E у тачки M добијају се интеграцијом

одговарајућих компоненти вектора dE ,
b2
Q'
Ex = ò dE x = 4pe0 y0 (cos b1 - cos b2 ) и (20.2)
b =b1
b2
Q'
Ey = ò dE y = 4pe0 y0 (sin b2 - sin b1 ) , па је (20.3)
b =b1
E=
Q'
4pe 0 y0
(
(cos b1 - cos b2 ) i x + (sin b 2 - sin b1 ) i y . ) (20.4)
y0 x0 y0
Са слике 20.2 је cos b1 = , sin b1 = , cos b2 = и
x02 + y02 x02 + y02 (x0 + a ) 2
+ y02
x0 + a
sin b2 = , што даје
(x0 + a )2 + y02
ææ ö æ ö ö
Q' ç ç y0 y0 ÷ ç x0 + a x0 ÷ ÷
E= ç - i + - ÷ i y ÷ . (20.5)
4pe 0 y0 ç çç x 2 + y 2 2
÷ x ç
(x0 + a ) + y0 ø çè
2 ÷
(x0 + a )2 + y02 2 2 ÷ ÷
x0 + y0 ø
èè 0 0 ø
Полазећи од (20.1), до решења се може доћи и на други начин, интеграцијом по
1 Q ' dl x0 - x x + l x0 - x
координати x. Најпре је dE x = dE sin b = 2
, јер је sin b = 0 = ,и
4pe 0 r r r r
1 Q ' dl y0
dE y = dE cos b = , где је r = ( x0 - x) 2 + y02 . Када се координата x повећава
4pe 0 r 2 r
од -a до 0, прираштај те координате ( dx ) је позитиван, па је dx = dl . Стога је x-
компонента резултантног електричног поља
0
Q' x0 - x
Ex = ò dx . (20.6)
-a 0 ( 0 )
4pe 0 (x - x )2 + y 2 3 / 2
Интеграл у (20.6) се решава сменом t = (x0 - x )2 + y02 , на основу које је dt = -2(x0 - x ) dx

0 0 x2 + y2
0
x0 - x 1 dt 1 1
и ò dx = - ò = - , па је
(
- a ( x0 - x ) + y 0
2 2 3 / 2
) 2
( x0 + a )2 + y 02 t
3 / 2
(
x02 + y02
1 / 2
) (
(x0 + a )2 + y02
1/ 2
)
æ ö
Q' ç 1 1 ÷
Ex = - ÷. (20.7)
4pe 0 çç x 2 + y 2 ( x0 + a ) + y 0 ø
2 2 ÷
è 0 0
Интеграција по углу b у (20.2) одговара увођењу смене x0 - x = y0 tg b , па се интеграл

(20.6) може решити и помоћу те смене.
За y-компоненту се добија израз

0
Q' y0
Ey = ò dx . (20.8)
-a 0 (
4pe 0 (x - x )2 + y 2 3 / 2
0 )
a 2 dx
Интеграл у (20.8) се своди на интеграл облика I1 = ò , који се може
(x 2
+ a2 )3/ 2
израчунати на разне начине, а може се наћи и у таблицама.

p p
Један начин израчунавања интеграла I1 је увођењем смене x = a tg t , - <t< ,
2 2
dt a2
што одговара интеграцији по b у (20.3). Тада је dx = a и x2 + a2 = , па је
cos 2t cos 2 t
tg t x
I1 = ò cos t dt = sin t = = .
2
1 + tg t x + a2
2
Други начин је увођењем смене преко хиперболичких функција, x = a sh t . Сада је

dt x
dx = a ch t dt , x 2 + a 2 = a 2 ch 2 t (јер је ch 2 t - sh 2 t = 1 ) и I1 = ò = th t = .
ch 2 t x2 + a2
Трећи начин израчунавања интеграла I1 је проширивањем бројиоца подинтегралне
(x 2
)
+ a 2 dx x 2 dx
функције са x 2 , чиме се добија I1 = ò (x 2
+a )
2 3/ 2
- ò (x 2
+ a2 ) 3/ 2
= I 2 - I 3 , где је
I2 = ò
(x 2 + a 2 ) dx = dx = lnæç x + x 2 + a 2 ö÷ таблични интеграл.
(x 2 + a 2 )3 / 2 ò (x 2 + a 2 )1/ 2 è ø
x 2 dx
Интеграл I3 = ò може се решити парцијалном интеграцијом5,
(x 2
+a )
2 3/ 2
x dx x dx 1
стављајући да је u = x и dv = . Даље је v = ò =- ,
(x 2 + a ) 2 3/ 2
(x 2 + a ) 2 3/ 2
(x 2 + a 2 )1/ 2
-x dx -x x x
I3 = +ò = + I 2 и I1 = = .
(x 2
+a )
2 1/ 2
(x 2
+a )
2 1/ 2
(x 2
+a )
2 1/ 2
(x 2
+a )
2 1/ 2 x2 + a2
На основу тога је
æ ö
Q' ç x0 + a x0 ÷
Ey = - ÷. (20.9)
4pe 0 y0 çç (x0 + a )2 + y02 2 2 ÷
x0 + y 0 ø
è
ò u dv = uv - ò v du , а изводи се из израза за
5
Образац за парцијалну интеграцију гласи
тотални диференцијал, d (uv) = u dv + v du .
(б) У случају веома дугачке праволинијске нити (слика 20.3), одговарајући углови
су b1 = -p / 2 и b 2 = + p / 2 , па је
Q'
E= iy . (20.10)
2pe 0 y0
Вектор Е је нормалан на нит, а

интензитет му зависи само од одстојања од
нити. На основу симетрије, израз (20.10) се
може генерализовати за произвољну тачку
у простору. Електрично поље је радијално
у односу на влакно (линије вектора Е су
нормалне на влакно). Вектор Е се може
приказати у облику
Q'
E= ir , (20.11)
2pe 0 r Слика 20.3.
где је r одстојање од влакна ( r > 0 ), а i r радијални орт у цилиндричном координатном

систему. Интензитет електричног поља опада обрнуто сразмерно првом степену r.
Линије вектора електричног поља су полуправе управне на нит и полазе од нити за
Q'> 0 , односно завршавају се на нити за Q'< 0 .
21. На слици 21.1 су приказане две

равномерно наелектрисане полуправе, у
ваздуху. Одредити вектор електричног
поља у тачки A(0,0 ) .
Слика 21.1.
РЕЗУЛТАТ
На основу резултата задатка 20(а), вектор електричног поља у тачки A(0,0 ) је
E=
Q'
2pe 0 a
(- ix + iy . )
22. Темена троугла приказаног на слици 22.1 су у тачкама A(0,0,0) , B(a,0,0) и

C (0, a,0) . Странице троугла су равномерно наелектрисане наелектрисањем подужне
густине Q' . Средина је ваздух. Одредити вектор електричног поља у тачки M (a, a,0) .
РЕЗУЛТАТ
Вектор електричног поља у тачки М је
E=
(
Q' 1 + 2 )(
ix + i y . )
4pe 0 a
Слика 22.1.
*23. Врло дугачка танка равна трака, ширине a , равномерно је наелектрисана

наелектрисањем површинске густине rs , а налази се у ваздуху. (а) Одредити израз за
вектор електричног поља у произвољној тачки у околини ове траке. (б) На основу израза
добијеног под (а), извести израз за вектор електричног поља у околини наелектрисане
равни у ваздуху.
РЕШЕЊЕ
(а) Електрично поље у околини траке може се одредити применом принципа
суперпозиције, односно сабирањем вектора електричног поља појединих делова траке.
Општи поступак би био да се замисли да је трака издељена на мале елементе површи
dS . Наелектрисање сваког елемента се може третирати као да је тачкасто. За сваки
елемент се одреди одговарајући вектор електричног поља (на основу израза за поље
тачкастог наелектрисања), а онда се сва та поља векторски саберу. Међутим, такав
поступак захтева двоструку интеграцију.
Уместо тога, у овом примеру је
погодније замислити да је трака издељена
на нити ширине dl , паралелне ивицама
траке. Електрично поље једне нити у
тачки M исто је као поље линијског
наелектрисања константне подужне
густине. Оваквом деобом је, у суштини,
обављена једна интеграција (по дужини
траке).
Према слици 23.1 и резултату задатка
20(б), вектор електричног поља нити је
dQ '
dE = r0 . Наелектрисање нити на
2pe 0 r
дужини z ( z > 0 ) је dQ = rs z dl = dQ' z , где
је dQ ' = rs dl подужна густина Слика 23.1.
r dl
наелектрисања нити, па је dE = s r0 .
2pe 0 r
Према слици 23.1 је dE = dE x i x + dE y i y , dE x = dE sin b и dE y = dE cos b . Замене
y y db rs sin b db r d (cos b) r
r= и dl = дају dE x = =- s и dE y = s db .
cos b 2
cos b 2pe 0 cos b 2pe 0 cos b 2pe 0
b2
rs cos b1
Интеграцијом у границама b Î [b1 ,b 2 ] добија се Ex = ò dE x = 2pe0 ln cos b2 и
b1
b2
rs
Ey = ò dE y = 2pe0 (b2 - b1 ) , односно
b1
rs æ cos b1 ö
E= çç i x ln + i y (b 2 - b1 )÷÷ . (23.1)
2pe 0 è cos b 2 ø
(б) У случају наелектрисане равни

(слика 23.2) је b1 = -p / 2 и b 2 = + p / 2 .
Може се узети b1 = -b2 па, због симетрије,
rs
је E x = 0 и E y = , односно
2e0
rs
E= sgn y i y . (23.2)
2e 0
Линије електричног поља наелектрисане

равни су паралелне полуправе, управне на
раван, које за rs > 0 полазе од равни. Слика 23.2.
Електрично поље је хомогено са сваке
стране равни.
Читаоцу се оставља да покаже да се вектор Е, дат изразима (23.1) и (23.2),
скоковито мења на површи траке.
*24. Врло дугачка танка равна трака,

ширине 2a , чији је попречни пресек
приказан на слици 24.1, налази се у
ваздуху. Трака је неравномерно
наелектрисана тако да густина
површинског наелектрисања зависи само
од Декартове координате y као
y
rs ( y ) = rs0 , где је rs0 константна
a
величина и a > 0 . Одредити вектор
електричног поља у тачки М чије су Слика 24.1.
координате (a, a,0 ) .
РЕЗУЛТАТ
Сличним поступком као у задатку 23 добија се да је вектор електричног поља у
r ææ 1 pö æ 1 p ö ö
тачки М дат изразом E = s0 çç ç arctg - ln 5 + ÷ i x + ç arctg + ln 5 + - 2 ÷ i y ÷÷ .
2pe 0 è è 3 4ø è 3 4 ø ø
25. На слици 25.1 је приказан веома дугачак

танак наелектрисан угаоник (диедар) у ваздуху.
Сматрајући да је угаоник равномерно
наелектрисан по својој површи наелектрисањем
површинске густине rs , одредити вектор
електричног поља у тачки M (a, a,0 ) , a > 0 . Слика 25.1.
РЕШЕЊЕ
Ради примене суперпозиције посматрају
се, посебно, два равна тракаста дела угаоника.
Имајући у виду израз (23.1) и слику 25.2,
вектор електричног поља у околини једне
равне траке може се представити у облику
r æ r ö
E = s çç i x ln 2 + i y (b 2 - b1 )÷÷ . Сабирањем
2pe 0 è r1 ø
вектора поља обе траке добија се коначно
Слика 25.2.
r æp 1 ö
решење, E = s ç + ln 2 ÷ i x + i y .
2pe 0 è 4 2
( )
ø
26. Једно линијско наелектрисање налази се дуж x-осе, а друго линијско

наелектрисање је паралелно z-оси и налази се у Oyz -равни Декартовог координатног
система на растојању a > 0 испод Oxz -равни (слика 26.1). Сматрајући да су оба
линијска наелектрисања веома дугачка (бесконачна), а да су им подужне густине
константне и једнаке Q' , одредити (а) вектор подужне силе којом наелектрисање
постављено паралелно z-оси делује на наелектрисање постављено дуж x-осе, (б) највећу
јачину те подужне силе и (в) вектор силе на део наелектрисања на x-оси одређен
сегментом x Î [0, a ] . Средина је ваздух.
РЕЗУЛТАТ
(а) Израз за вектор подужне силе је
Q'2 x i x + a i y
F' (x ) = (слика 26.1).
2pe 0 x 2 + a 2
(б) Највећа јачина подужне силе је
Q' 2
F' max = F' (x = 0) = .
2pe 0 a Слика 26.1.
a
Q'2 æ1 pö
(в) Вектор силе на сегмент x Î [0, a ] је F = F ' dx =ò ç i x ln 2 + i y ÷ .
2pe 0 è2 4ø
0
27. Кружна контура полупречника a равномерно је наелектрисана наелектрисањем

подужне густине Q'> 0 и налази се у ваздуху. Одредити: (а) вектор електричног поља на
оси контуре управној на раван контуре и (б) положај тачака на оси у којима је
електрично поље најјаче.
РЕШЕЊЕ
(а) Применом принципа суперпозиције, према слици 27.1, добија се
1 Q ' dl
dE = R 0 и dE = dE h + dE z . Због симетрије, векторски збир хоризонталних
4pe 0 R 2
компоненти dE h елементарних вектора dE за целу кружну контуру једнак је нули,
ò dE
l
h ò
= 0 , па је E = dE z .
l
2p
Q' adf z Q' az Q ' az
Према слици 27.1 је dE z = dE cos a =
4pe 0 R 2 R
, те је E z =
4 pe 0R
3 ò df = 2e R
0 0
3
.
Вектор електричног поља на оси контуре је

Q' az
E( z ) = i . (27.1)
(
2e 0 a 2 + z 2 )
3/ 2 z
Из израза (27.1) може се закључити да је на великим одстојањима од контуре, када

Q ' az Q '2pa z Q
је z >> 2a , E » i =
3 z
i z , односно E » sgn (z ) i z , z >> 2a , што
4pe 0 z 2
2
2e 0 z 4pe 0 z z
одговара изразу за електрично поље тачкастог наелектрисања Q = 2paQ' постављеног у
центру кружне контуре.
(б) На слици 27.2 приказан је график функције E (z ) = E(z ) , где је E(z )

дато изразом (27.1). Положаји максимума јачине електричног поља добијају се из услова
dE ( z ) a 2
= 0 , одакле је z max = ± . Највећа јачина електричног поља је
dz 2
æ a 2 ö÷ Q ' 3
E max = Eç z = ± = .
ç 2 ÷ø 9e 0 a
è
28. Свилено влакно облика полукруга

полупречника a равномерно је
наелектрисано наелектрисањем Q и налази
се у ваздуху, као на слици 28.1. Одредити
вектор електричног поља у тачки M (0,0, z ) .
Слика 28.1.
РЕЗУЛТАТ
Вектор електричног поља у тачки М је
Q æ1 z ö
E( z ) = ç iy + iz ÷ . (28.1)
3/ 2
æ æ z ö2 ö èp 2a ø
2pe 0 a 2 ç1 + ç ÷ ÷
ç èaø ÷
è ø
Q
Од интереса су два посебна случаја. Када је z = 0 , тада је E(z = 0 ) = iy .
2p e 0 a 2
2
Када је z >> 2a , односно одстојање тачке у којој се одређује поље од наелектрисања

много је веће од максималне линијске димензије наелектрисаног тела. Према удаљеним
тачкама полукружна нит понаша се као тачкасто наелектрисање, а вектор електричног
Q
поља нити је E » sgn (z ) i z .
4pe 0 z 2
29. Веома дугачак свилени конац је

савијен као на слици 29.1. Сматрајући да је
конац равномерно наелектрисан
наелектрисањем подужне густине Q' ,
одредити вектор електричног поља у тачки
O(0,0,0 ) . Средина је ваздух.
Слика 29.1.
РЕЗУЛТАТ
Тражени вектор електричног поља је E =

Q'
2pe 0 a
( )
i y - iz .
30. Кружни прстен полупречника a и b ( b > a ), занемарљиво мале дебљине,

равномерно је наелектрисан наелектрисањем површинске густине rs . Одредити вектор
електричног поља у произвољној тачки на оси прстена нормалној на раван прстена.

Средина је ваздух.
РЕШЕЊЕ
Ради примене суперпозиције, уочен је
погодан елемент у облику танког кружног
прстена полупречника r и ширине dr
(слика 30.1). Према једначини (27.1),
одговарајући вектор електричног поља у
r rzdr
тачки M на z-оси је dE z = s i z , па је
2e 0 R 3
Слика 30.1.
b
rs z
b
(
d z2 + r2 ) = r z æç 1 1 ö
E= ò
r =a
dE z =
4e 0
iz ò (z
r =a
2
+r )
2 3/ 2
s
2e 0 çè a 2 + z 2
- ÷i .
÷ z
b2 + z 2 ø
(30.1)
Овај израз се може написати у облику
rs z b2 + z 2 - a2 + z 2 b2 + z 2 + a2 + z 2
E= iz
2e 0 a2 + z 2 b2 + z 2 b2 + z 2 + a2 + z 2
r z b2 - a 2
= s iz . (30.2)
2e 0
a 2 + z 2 b 2 + z 2 æç b 2 + z 2 + a 2 + z 2 ö
÷
è ø
Полазећи од добијених израза, могу се продискутовати посебни случајеви. За тачке
на z-оси које су веома удаљене од центра прстена ( z >> 2b ) , из (30.2) се добија
апроксимација
E( z >> 2b ) »
rs z b 2 - a 2
i z =
rs p b 2 - a 2 z(iz ,
) (30.3)
2e 0 z 2 2 z 4pe 0 z 2 z
која се може написати у облику

Q
E= sgn z i z , (30.4)
4pe 0 z 2
( )
где је Q = rs p b 2 - a 2 укупно наелектрисање кружног прстена. Израз (30.4) одговара
електричном пољу тачкастог наелектрисања Q смештеног у средишту кружног прстена.
У посебном случају када је a = 0 , посматрани прстен прелази у равномерно
наелектрисани диск (круг) полупречника b. Тада израз (30.1) постаје
rs æç z z ö æ
÷ i = rs ç sgn z - z ö
÷i .
E= - z (30.5)
2e 0 ç z ÷ 2e 0 ç ÷ z
è b2 + z 2 ø è b2 + z 2 ø
Уколико је тачка M веома близу наелектрисаног диска ( z ® 0 ), израз (30.5) постаје
rs
E= sgn z i z , (30.6)
2e 0
што представља израз за вектор електричног поља, у ваздуху, изнад, односно испод
равни равномерно наелектрисане наелектрисањем површинске густине rs . Вектор Е се
скоковито мења за z = 0 због утицаја локалног површинског наелектрисања диска.
**31. Сфера полупречника a равномерно је наелектрисана наелектрисањем

површинске густине rs и налази се у ваздуху далеко од других тела. Показати да у
сфери нема електричног поља.
РЕШЕЊЕ
На слици 31.1 је приказана

произвољна тачка P у сфери и два
елементарна конуса (са врхом у тачки P )
око тетиве која пролази кроз тачку P . Ови
конуси на сфери исецају елементарне
површи dS1 , односно dS 2 , са
наелектрисањима dQ1 , односно dQ2 . У
тачки P , вектори електричних поља ових
наелектрисања су
dQ1 rs dS1
dE1 = r01 = r01 и (31.1)
4pe 0 r12 4pe 0 r12
dQ2 rs dS 2
dE 2 = r02 = r02 . (31.2)
4pe 0 r22 4pe 0 r22
За оба елементарна конуса просторни угао

dW је исти (слика 31.1), па је: Слика 31.1.
dS n1 dS1 × r01 dS1 cos b1 dS n 2 dS 2 cos b2 dS 2 × r02

dW = =- = = = =- , (31.3)
r12 r12 r12 r22 r22 r22
r s dW
dE1 = r01 и (31.4)
4pe 0 cos b1
rs dW
dE 2 = r02 . (31.5)
4pe 0 cos b 2
Сада је у тачки P , имајући у виду да је b1 = b2 = b код сфере и r01 = -r02 ,

rs dW
dE = dE1 + dE 2 = (r01 + r02 ) = 0 . (31.6)
4pe 0 cos b
Примењујући овакав поступак за све парове конуса који полазе из тачке P , закључујемо
да је електростатичко поље у свим тачкама у сфери једнако нули.
32. Полусферна површ полупречника a равномерно је наелектрисана

наелектрисањем Q и налази се у ваздуху (слика 32.1). Одредити вектор електричног
поља у координатном почетку.
Слика 32.2.
Слика 32.1.
РЕШЕЊЕ
Погодан елемент за рачунање суперпозиционог интеграла има облик елементарног
кружног прстена, као на слици 32.2. Електрично поље тог прстена може се одредити на
основу резултата задатка 27. Према ознакама у том задатку, израз за вектор електричног
Q
поља кружне контуре (27.1) може сe написати у облику E = cos a i z , где је Q
4pe 0 R 2
наелектрисање контуре, R = a 2 + z 2 одстојање тачке у којој се рачуна поље од тачака

z
на контури и cos a = . Наелектрисање прстена са слике 32.2 је dQ = rs dS , где је
R
Q
rs = површинска густина наелектрисања прстена и dS = 2pa 2 sin q dq површина
2
2pa
прстена, док је R = a . Угао q на слици 32.2 одговара углу p - a са слике 27.1, па је
cos a = - cos q . Стога је вектор електричног поља прстена са слике 32.2 дат изразом
r dq
dE = - s sin q cos q i z . (32.1)
2e 0
Резултантно електрично поље наелектрисања полусфере је

p/2 p/2
rs Q
E= ò dE = -
4e 0
iz ò sin 2q dq = - 8pe i .
2 z
(32.2)
q=0 q=0 0a
Истим поступком се може одредити и електрично поље наелектрисања равномерно

распоређеног по калоти (одсечку сфере) или зони (исечку), стављајући у интегралу у
(32.2) одговарајуће границе и одговарајућу густину наелектрисања. У посебном случају,
ако се интеграли за q Î [0, p] , добија се поље у центру равномерно наелектрисане сферне
Q
површи. Ако је Q укупно наелектрисање сфере, тада је rs = . Резултат је E = 0 ,
4pa 2
што се и могло очекивати због симетрије.
*33. Усамљена сфера полупречника a равномерно је наелектрисана

наелектрисањем површинске густине rs . Користећи се принципом суперпозиције,
одредити вектор електричног поља изван ове сфере и у њој. Средина је ваздух.
РЕШЕЊЕ
На слици 33.1 приказана је наелектрисана сфера и погодан елемент облика
елементарног кружног прстена управног на дуж која спаја центар сфере и тачку P у
којој се одређује електрично поље. Користећи се резултатом задатка 27, може се писати
r s dS
dE = cos a i z = dE z i z , (33.1)
4pe 0 R 2
z - a cos q
при чему је dS = adq 2pa sin q , cos a = и
R
R 2 = z 2 + a 2 - 2az cos q . (33.2)

Стога је
r a a sin q dq z - a cos q
dE z = s . (33.3)
2e 0 R2 R
Слика 33.1.
z2 + a2 - R2 dR az sin q R dR
Из (33.2) је cos q = и = , односно sin q dq = ( z ¹ 0 ).
2az dq R az
Заменом ових израза у (33.3) добија се
rs a æç z 2 - a 2 ö÷
dE z = 1+ dR . (33.4)
4e 0 z 2 çè R 2 ÷ø
Интеграцију је потребно обавити за R Î [R1 , R2 ] , где је, према слици 33.1, R1 = z - a и

R2 = z + a , што одговара q Î [0, p] . Сада је
( )æçç R1 - R1 ö÷÷ ö÷÷ .

R2 æ 2ö
rs a 2 æ
ç1 + z - a ÷ dR = rs a ç R2 - R1 - z 2 - a 2
2 ò ç
Ez = (33.5)
2 ÷ 2ç
4e 0 z R è R ø 4e 0 z è è 2 1 øø
1
Уврштавањем израза за R1 и R2 добија се
Ez =
rs a æç
4e 0 z 2 çè
(
z + a - z - a - z 2 - a2 )æçç z +1 a - z -1 a ö÷÷ ö÷÷ . (33.6)
è øø
Израз (33.6) показује да вектор електричног поља има дисконтинуитете за z = ± a ,
па се посебно посматрају три области. Ако је z > a , тада је
Q
E( z ) = iz , (33.7)
4pe 0 z 2
где је Q = rs 4pa 2 укупно наелектрисање сфере. Ако је z < -a , тада је6
Q
E( z ) = - iz . (33.8)
4pe 0 z 2
Ако је 0 < z < a , тада је
E( z ) = 0 . (33.9)
За z = ± a , вектор Е се скоковито мења због електричног поља које потиче од локалног

површинског наелектрисања сфере, као што постоји скоковита промена вектора Е
описаног једначином (30.6).
Када је z = 0 , израз (33.4) је сингуларан. У том случају је R = a = const , а
електрично поље се може одредити као у задатку 32. Резултат је E = 0 , што се поклапа
са граничном вредношћу израза (33.9) када z ® 0 .
Стављањем одговарајућих граница, из израза (33.5) може се добити израз за
електрично поље на оси полусферне површи равномерно наелектрисане наелектрисањем
é pù
површинске густине rs . За полусферу q Î ê0, ú , односно R1 = z - a и R2 = z 2 + a 2 .
ë 2û
Сада је, за z ¹ 0 и z ¹ a ,
Q
6
Изрази (33.7) и (33.8) могу се написати у јединственом облику E(r ) = ir , r > a ,
4pe 0 r 2
где је r координата сферног система (одстојање од координатног почетка), а i r
одговарајући орт.
rs a æç 2 1 ö÷ ö÷
E=
4e 0 z 2 çè
(
z + a2 - z - a - z2 - a2 )æçç2
1
2
-
z - a ÷÷
iz
è z +a øø
rs a 2 æç a z-a ö
÷i .
= + (33.10)
2 ç
2e 0 z è z + a
2 2 z-a ÷ z
ø
z-a
Када z ® 0 , тада је = -1 , па је
z-a
a z - a a - z2 + a2 - z2 - z2
+ = = » 2
(33.11)
z-a
z2 + a2 z2 + a2 z 2 + a 2 æç a + z 2 + a 2 ö÷ 2a
è ø
јер је z 2 << a 2 и a > 0 . Стога је
÷ = - rs ,
lim + (33.12)
z ® 0 2e 0 z 2 ç 2 2 z-a ÷ 4e 0
è z +a ø
па се израз (33.10) своди на (32.2).
Читаоцу се препоручује да испита у којим тачкама вектор Е дефинисан изразом
(33.10) има дисконтинуитете.
На исти начин се, заменом одговарајућих граница у (33.5), може одредити и поље
на оси равномерно наелектрисане калоте или зоне сфере.
34. На слици 34.1 приказана је дугачка

трака савијена у облику половине веома
дугачког кружног цилиндра полупречника и
веома дугачак праволинијски проводник
постављен на оси цилиндра. Трака и
праволинијски проводник равномерно су
наелектрисани наелектрисањем подужне
густине Q' . Средина је ваздух. Одредити вектор
подужне електричне силе на праволинијски
проводник.
РЕЗУЛТАТ
Упутство. Цилиндричну површ треба
изделити на уске дугачке траке, као у задатку
23, па сваку траку посматрати као равномерно
наелектрисану нит. Слика 34.1.
Тражени вектор подужне силе је
Q '2
F' = ix .
p2e 0a
**35. Одредити вектор електричног поља које на x-оси ствара усамљена равномерно
наелектрисана површ у облику половине веома дугачког кружног цилиндра
полупречника a (слика 35.1). Површинска густина наелектрисања је rs , а средина је
ваздух.
Слика 35.1.
Слика 35.2.
РЕШЕЊЕ
Цилиндрична површ се може изделити на уске дугачке траке, паралелне z -оси.
Ширина једне траке је dl = a df (слика 35.2), а њено подужно наелектрисање је
dQ' = r s a df . Вектор електричног поља траке радијалан је у односу на траку. Према
референтном смеру са слике 35.2, алгебарски интензитет електричног поља траке је
dQ ' r a df
dE = = s .
2pe 0 R 2pe 0 R
Резултантно електрично поље добија се векторским сабирањем поља трака. Због
p/ 2
симетрије, резултантно поље на x-оси има само x-компоненту, E x = ò cos a dE .
f= - p / 2
2 2 x - a cos f
Слично као у задатку 33, R = x + a - 2ax cos f и cos a = , па је
R
rs a ( x - a cos f) df
p/ 2
Ex = ò . (35.1)
f = -p / 2 (
2pe 0 x 2 + a 2 - 2ax cos f )
Интеграл је релативно сложен за израчунавање, али се може наћи у напреднијим
таблицама интеграла или одредити помоћу програма за симболичку математику као што
су Mathematica, Derive, Matlab и wxMaxima. Овде наводимо само коначан резултат:
ææ ö ö
Ex =
rs a ç ç
ç
2pe 0 x ç çç
2 arctg
2
2ax
2 2 2
+
p÷
2 ÷ sgn x 2
- (
a 2
)
+
p÷
2
÷=
4
rs a æ
pe x
ç p + 4 arctg
x+aö
x-a ø
÷.
x -a + x +a ÷ ÷ 0 è
èè ø ø
(35.2)
Читаоцу се саветује да испита функцију E x (x ) , узимајући да је а познато, и да посебно

провери да ли постоје прекиди функције за x = -a , x = 0 и x = a .
Узимајући да се угао f мења у границама f Î [- p, p] , из (35.1) се може добити израз
за електрично поље равномерно наелектрисане цилиндричне површи,
ì Q'
Ex =
rs a
( (
2e 0 x
) )
sgn x 2 - a 2 + 1 =
Q'
4pe 0 x
( ( ) ) ï
sgn x 2 - a 2 + 1 = í 2pe 0 x
, x >a
, (35.3)
ï 0, x < a
î
где је Q' = rs 2pa подужна густина наелектрисања цилиндра. У цилиндру је поље нула.
Ван цилиндра електрично поље је исто као поље линијског наелектрисања подужне
густине Q' смештеног на оси цилиндра.
36. У простору између концентричних сфера полупречника a и b > a , у ваздуху,

равномерно је распоређено наелектрисање запреминске густине r . Одредити вектор
електричног поља овог наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
Вектор електричног поља задатог
наелектрисања је, према принципу
суперпозиције, једнак векторском збиру
вектора електричног поља свих елемената
на које је ово наелектрисање издељено. За
посматрани случај, као елемент
наелектрисања погодно је уочити танак
сферни слој (љуску) полупречника R и
дебљине dR , чије је наелектрисање
dQ = r 4pR 2 dR . На слици 36.1 је приказан
тај елемент и одговарајући вектор
електричног поља dE(r ) у тачки M која Слика 36.1.
је на одстојању r од средишта сфере.
На основу резултата задатка 33, вектор dE(r ) је радијалан, а алгебарски интензитет
у односу на референтни смер са слике 36.1 му је
ì 0, r<R
ï
dE (r ) = í dQ , r > R . (36.1)
ï 4pe 0 r 2
î
Резултантно електрично поље је
ì
ï
ï 0, r £ a
ï
ïï r rR 2dR r æç a 3 ö÷
E(r ) = íò i r = r - ir , a < r £ b . (36.2)
ïa e0r
2 3e 0 çè r 2 ÷ø
ï b
ï
ï ò
rR 2dR
i =
(
r b3 - a 3 ) ir , r > b
2 r
ïî a e 0 r 3e 0 r 2
Из израза (36.2) се види да је, за r > b , E(r ) =

(
r b3 - a3 )i r =
Q
i r , што
2
3e 0 r 4pe 0r 2
одговара вектору електричног поља тачкастог наелектрисања Q=r

4 3
3
(
b - a3 p )
смештеног у центру сфера.
37. У лопти полупречника a , у ваздуху, расподељено је наелектрисање

r
запреминске густине r (r ) = r (a ) , 0 £ r £ a , где је r одстојање посматране тачке од
a
средишта сфере. Користећи се принципом суперпозиције, одредити вектор електричног
поља овог наелектрисања.
РЕЗУЛТАТ
ì r(a ) 2
ï r ir , 0£r<a
ï 4 e0a
Вектор електричног поља је E(r ) = í , где је
ï r(a ) a i r = Q i r ,
3
r³a
ïî 4e 0 r 2 4pe 0 r 2
Q = ò r(r ) dv = pr(a ) a 3 укупно наелектрисање лопте.
v
2. Електростатички потенцијал и напон 33
2. Електростатички потенцијал и напон
38. Непокретно тачкасто наелектрисање Q налази се у вакууму у координатном

почетку Декартовог система. Одредити рад који је потребно извршити против
електричне силе да се друго тачкасто наелектрисање, Qp , донесе из веома удаљене
тачке у тачку M (a, 0, - a ) , a > 0 .
РЕЗУЛТАТ
QQp 2
Потребни рад је A = .
8pe 0 a
39. Мало непокретно тело налази се у вакууму, а његово наелектрисање је Q = 1 mC .

Колики рад изврши електрична сила при премештању другог малог тела (пробног
наелектрисања), масе m = 1 mg и наелектрисања Qp = 1 pC , (а) из веома удаљене тачке у
тачку која је на одстојању r1 = 100 mm од непокретног тела и (б) из тачке која је на
одстојању r1 од непокретног тела у тачку која је на одстојању r2 = 1 m ?
РЕЗУЛТАТ
QQp
(а) Рад електричне силе је A = - = -QpV1 » -89,9 nJ .
4pe 0 r1
QQp æ 1 1 ö
(б) Рад електричне силе је A= ç - ÷÷ = Qp (V1 - V2 ) » 80,9 nJ , где су
4pe 0 çè r1 r2 ø
Q Q
V1 = = 89,9 kV и V2 = = 8,99 kV потенцијали у тачкама на одстојањима r1
4pe 0 r1 4pe 0 r2
и r2 , респективно, од непокретног тела7, у односу на референтну тачку у бесконачности.
7
Ови потенцијали потичу само од непокретног наелектрисаног тела.
Колика је потенцијална енергија пробног наелектрисања (у односу на референтну

тачку у бесконачности) када се то наелектрисање налази у тачки која је на одстојању
r1 = 100 mm од непокретног тела? Занемарити гравитациону силу.
40. У систему описаном у претходном задатку, друго тело полази из мира из тачке
која је на одстојању r1 од непокретног тела, креће се само под дејством електричне силе
и стиже у тачку која је на одстојању r2 . (а) Каква веза постоји између потенцијалне
енергије покретног тела у првој и другој тачки и кинетичке енергије у другој тачки?
(б) Колика је брзина покретног тела у тренутку када је на одстојању r2 од непокретног
тела?
РЕЗУЛТАТ
(а) На основу закона о одржању рада и енергије, између потенцијалне енергије8 у
QQp
првој тачки ( Wp1 = = 89,9 nJ ), потенцијалне енергије у другој тачки
4pe 0 r1
QQp
( Wp 2 = = 8,99 nJ ) и кинетичке енергије покретног тела у другој тачки
4pe 0 r2
mv22
( Wk2 = ) постоји веза Wp1 = Wp 2 + Wk2 јер је кинетичка енергија тела у првој тачки
2
Wk1 = 0 .
2Qp (V1 - V2 )
(б) Брзина покретног тела у другој тачки је v2 = » 12,72 m/s .
m
41. Електрон се налази у вакууму у хомогеном електростатичком пољу јачине

E = 1 MV/m . Електрон полази из мира из тачке А и креће се само под дејством
електричне силе. (а) У ком ће се правцу и смеру електрон кретати? (б) После ког
времена ће електрон достићи 10% брзине светлости у вакууму? (в) Колико је растојање
између тачке В у којој електрон достиже ту брзину и тачке А? (г) Колики је напон U AB ?
Напомене. Занемарити релативистичке ефекте. Маса електрона је me = 9,1 × 10 -31 kg , а
наелектрисање Qe = -e = -1,6 × 10 -19 C .
РЕШЕЊЕ
(а) Електрон полази из мира ( v1 = 0 ) и креће се једнолико убрзано и праволинијски,
у правцу вектора Е, али у смеру супротном од смера вектора Е. Убрзање електрона је
|Q | E
a= e = 1,76 × 1017 m/s .
me
8
У изразима за потенцијалну енергију усвојено је да је референтна тачка у
бесконачности.
(б) Време после кога електрон достиже брзину v2 = 0,1 c » 30 Mm/s је

v2
t= » 170 ps .
a
v2 v t
(в) Пређени пут електрона је AB = 2 = 2 = 2,56 mm .
2a 2
(г) Напон између тачака А и В је U AB = - E AB = -2,56 kV . Електрон се креће од
тачке која је на нижем потенцијалу ка тачки која је на вишем потенцијалу.
Читаоцу се препоручује да анализира кретање електрона у хомогеном електричном
пољу када је почетна брзина електрона v1 ¹ 0 (на основу аналогије са кретањем
материјалне тачке у хомогеном гравитационом пољу), и то у следећим случајевима:
o када је вектор v1 у правцу и смеру вектора Е,
o када су правци вектора v1 и Е исти, а смерови супротни,
o када је v1 ^ E ,
o у општем случају, када вектор v1 има произвољан правац.
42. (а) Ако је у некој тачки електростатичког поља V = 0 , да ли у тој тачки мора
бити и E = 0 ? (б) Ако је у некој тачки електростатичког поља E = 0 , да ли у тој тачки
мора бити и V = 0 ?
РЕЗУЛТАТ
На основу потенцијала у једној тачки не може се ништа закључити о вектору Е у тој
тачки, и обрнуто. Стога је одговор на оба питања негативан.
Ако је V = 0 у једној тачки, тада ће у тој тачки бити E = 0 само ако је потенцијал
нула у свим тачкама у малој околини посматране тачке. У таквој ситуацији, извод
потенцијала по Декартовим координатама је нула, па је E = 0 . Општије, ако је
потенцијал константан у свим тачкама у малој околини посматране тачке, онда је E = 0 .
Ако је E = 0 у једној тачки, довољан услов да буде V = 0 је да је E = 0 у свим
тачкама путање од посматране тачке до референтне. Међутим, тај услов није потребан.
43. Ако се промени положај референтне тачке нултог потенцијала, да ли се при

томе промени (а) облик еквипотенцијалних површи, (б) напон између две тачке и
(в) напон између једне тачке и референтне тачке?
РЕЗУЛТАТ
(а) Променом положаја референтне тачке, облик сваке еквипотенцијалне површи
остаје исти, али се потенцијал површи мења за исту адитивну константу. Та константа је
једнака напону између старе и нове референтне тачке.
(б) Напон између две тачке остаје исти.
(в) Напон између посматране тачке у пољу и референтне тачке исто је што и
потенцијал те тачке. Променом положаја референтне тачке тај се напон мења.
44. Вектор поља се може описати изразом, у Декартовом координатном систему,

æ px ö
A = Am sin ç ÷ i y , x Î [0, d ] , где су Am и d позитивне константне величине. Показати
è d ø
да то поље не може бити електростатичко.
РЕШЕЊЕ
Линије задатог поља су праве
паралелне y -оси (слика 44.1), али се
јачина поља мења у правцу x -осе (слика
44.2). Закон одржања рада и енергије,
примењен на електростатику, захтева да
циркулација вектора електричног поља по
затвореној оријентисаној контури буде
једнака нули,
Слика 44.1.
ò E × dl = 0
C
(44.1)
Релација (44.1) исказује општу особину

свих електростатичких поља и потребан
услов (али не и довољан услов) да поље
буде електростатичко. Та особина
изражава чињеницу о конзервативном
карактеру електростатичког поља.
Посматрајући правоугаону контуру l
са слике 44.1, може се писати
Слика 44.2.
2 3 4 1
æ px2 ö æ px ö
ò A × dl = ò A × dl + ò A × dl + ò A × dl + ò A × dl = A
l 1 2 3 4
m sin ç
è d ø
÷ l23 - Am sin ç 1 ÷ l41 ¹ 0 (44.2)
è d ø
æ px ö æ px ö
јер је l23 = l41 , али је, због произвољног избора контуре, sin ç 1 ÷ ¹ sin ç 2 ÷ . Одавде
è d ø è d ø
произилази да задато поље није електростатичко. Осим тога, произилази и то да не може
постојати електростатичко поље чије би линије биле паралелне праве (на пример,
паралелне оси y), а јачина поља се мењала у правцу управном на линије поља (на
пример, у функцији координате x).
45. Показати да не може постојати електростатичко поље чије линије поља не би

имале почетак ни крај, већ би се затварале саме у себе. При томе се подразумева да се
дуж сваке линије вектор Е може континуално мењати, али не може мењати смер у
односу на линију.
РЕШЕЊЕ
Претпоставимо да је линија оријентисана исто као и вектор Е. Дуж те линије је
E × dl = Edl . Циркулациони интеграл вектора таквог електричног поља по једној линији
поља био би различит од нуле, ò E × dl ¹ 0 , што противречи конзервативном карактеру

C
електростатичког поља, односно релацији (44.1). Зато такво електростатичко поље не
може постојати.
46. У једном делу простора електрични потенцијал је описан изразом

æ Q ö
V (r ) = Pç r 2 + + S ÷, r Î [r1 , r2 ] , где је r одстојање посматране тачке од једне утврђене
è r ø
тачке, а P, Q и S познате константне величине. Одредити израз за вектор електричног
поља у том делу простора.
РЕЗУЛТАТ
Потенцијал зависи само од радијалне координате (r ) у сферном систему, па је
dV æ Qö
E(r ) = - i r = - Pç 2r - 2 ÷ i r , r Î (r1 , r2 ) .
dr è r ø
47. За систем од три тачкаста наелектрисања из задатка 9 одредити потенцијал у

координатном почетку. Референтна тачка је у бесконачности.
РЕШЕЊЕ
Потенцијал у координатном почетку добија се суперпозицијом потенцијала задатих
1 Q1 1 Q2 1 Q3 1 æ Q Q 2Q ö
тачкастих наелектрисања, V = + + = ç + - ÷=0.
4pe 0 r1 4pe 0 r2 4pe 0 r3 4pe 0 è a a a ø
48. Осам једнаких тачкастих

наелектрисања Q налазе се у ваздуху, у
теменима коцке ивице a . Одредити
потенцијал тачке P у средишту коцке ако
је референтна тачка (а) у бесконачности
(R1 ) и (б) у средишту једне стране ове
коцке (R2 ) , као на слици 48.1.
Слика 48.1.
РЕШЕЊЕ
Q 4Q 3
(а) Користећи се суперпозицијом, добија се VP =8 = .
R1
a 3 3pe 0 a
4pe 0
2
(б) Користећи се обрасцем за потенцијал тачкастог наелектрисања Q у односу на

произвољну референтну тачку,
Q æ1 1ö
VP = ç - ÷, (48.1)
4pe 0 çr ÷
è P rR ø
где је одстојање rP посматране тачке (у којој се одређује потенцијал) од тачкастог
наелектрисања, а rR одстојање референтне тачке од тог наелектрисања, добија се
æ ö æ ö
ç ÷ ç ÷
VP R = 4
2
Q ç 1
-
1 ÷
4pe 0 ç a 3 a 6 ÷
+4
Q ç 1
-
1 ÷
=
Q
4pe 0 ç a 3 a 2 ÷ 3pe 0 a
(
4 3 -3 2 - 6 . )
ç ÷ ç ÷
è 2 2 ø è 2 2 ø
До истог резултата се може доћи и користећи се теоремом да се потенцијал за
различите референтне тачке разликује за адитивну константу,
R1 R2
VP R = ò E × dl + ò E × dl , (48.2)
2
P R1
R2
односно VP R = VP R + K , где је K = U R1 R2 =
2 1 ò E × dl константна величина која је
R1
једнака напону између тачака R1 и R2 . У задатом случају је
K = U R1 R2 = -VR2
R1
= -4
Q
a 6
-4
Q
a 2
=-
3
Q
pe
(
3 2+ 6 , ) па је
0
4pe 0 4pe 0
2 2
VP R = VP R - VR2 =
2 1 R1
Q
3pe 0 a
(
4 3 -3 2 - 6 .)
49. Тачкасто наелектрисање Q налази се усамљено у вакууму у координатном

почетку Декартовог система. Колики је напон између тачака са координатама A(2a,0,0) и
B(0,a,0), где је a > 0 ?
РЕЗУЛТАТ
-Q
Напон између тачака А и В је U AB = .
8pe 0 a
*50. Дуж позитивног дела x-осе Декартовог

система, у вакууму, наизменично су постављена
позитивна и негативна тачкаста наелектрисања.
Позитивна наелектрисања, Q ( Q > 0 ), налазе се
у тачкама чије су x-координате a, 3a, 5a, 7a,...
( a > 0 ), а негативна наелектрисања, -Q , у
тачкама чије су x-координате 2a, 4a, 6a, 8a,...
Одредити (а) потенцијал и (б) вектор
електричног поља у координатном почетку. Слика 50.1.
Референтна тачка је у бесконачности, као што је
приказано на слици 50.1.
РЕЗУЛТАТ
Q æ1 1 1 1 ö Q +¥ (-1) k +1 Q
(а) Потенцијал је V= ç - + - + -...÷ =
4pe 0 a è 1 2 3 4 4 pe a
å k
=
4 pe
ln 2 ,
ø 0 k =1 0a
+¥
(-1) k +1
јер је å k
= ln 2 .
k =1
(б) Вектор електричног поља има само x-компоненту, која је дата изразом
+¥
Q æ1 1 1 1 ö Q (-1) k +1 pQ
Ex = - 2
ç
ç
4pe 0 a è 12
-
2 2
+
3 2
-
4 2
+ - ... ÷
÷
ø
= - 2 å
4pe 0 a k =1 k 2
=-
48e 0 a 2
, јер је
+¥
(-1) k +1 p 2
å k 2 = 12 .
k =1
51. Линијско наелектрисање константне подужне густине Q' распоређено је дуж

негативног дела x -осе од тачке (- a,0,0 ) , a > 0 , до тачке (0,0,0 ) . Одредити
(а) потенцијал тачке A(a,0,0 ) и (б) потенцијал тачке B(0, a, a ) узимајући тачку у
бесконачности за референтну. (в) Колики је напон између тачака A и B ? Средина је
ваздух.
РЕШЕЊЕ
(а) По суперпозицији, задато линијско
наелектрисање се издели на кратке
сегменте дужине dl . Наелектрисање
једног сегмента је dQ = Q ' dl . Одреде се
потенцијали ( dV ) тих елемената
наелектрисања, па се затим потенцијали
саберу,
1 Q ' dl
V=
4pe 0 ò r
. (51.1)
L
Слика 51.1.
Q ' dx Q ' dx
Према слици 51.1, за тачку А је dVA = = . На основу тога
4pe 0 (a + x ) 4pe 0 (a - x )
0 0 0
Q' dx Q' Q'
је VA = ò dVA = 4pe 0 ò a - x = 4pe0 (- ln(a - x )) = 4pe0 ln 2 .
x = -a -a -a
0 0
Q' dx
(б) За тачку В је VB = ò d VB = 4pe 0 ò 2 2
. Како је
x =-a - a 2a + x
0
dx Q' Q' 2
ò = lnæç x + A + x 2 ö÷ , добија се VB = lnæç x + 2a 2 + x 2 ö÷ = ln .
A+ x 2 è ø 4pe 0 è ø -a
4pe 0 3 -1
(в) Тражени напон је U AB = V A - VB =

Q'
4pe 0
(
ln 6 - 2 . )
*52. (а) Одредити израз за потенцијал праволинијског влакна из претходног задатка

у произвољној тачки9 M (x0 , y0 , z0 ) . Референтна тачка је у бесконачности. (б) На основу
добијеног израза за потенцијал, одредити електрично поље у тачки М.
Решење
(а) На основу израза (51.1) и слике 51.1, односно 20.1, добија се
0 0
1 Q' dx Q'
V= ò = ln æç x - x0 + ( x - x0 ) 2 + y02 + z 02 ö÷
4pe 0 ( x - x0 ) 2 + y02 + z02 4pe 0 è ø x = -a
x = -a
Q' - x0 + x02 + y 02 + z 02
= ln . (52.1)
4pe 0 - a - x + (a + x ) 2 + y 2 + z 2
0 0 0 0
9
У овом задатку су индексом 0 означене координате тачке у којој се одређује
потенцијал, а без индекса координате тачке на влакну.
(б) Диференцирањем потенцијала10 добијају се компоненте вектора електричног

поља,
æ ö
dV Q' ç 1 1 ÷
Ex = - = - ÷, (52.2)
dx0 4pe 0 çç x 2 + y 2 + z 2 (a + x0 ) + y02 + z 02
2 ÷
è 0 0 0 ø
æ ö
dV Q' y0 ç x0 + a x0 ÷
Ey = - = ç - ÷, (52.3)
2 2
dy0 4pe 0 y0 + z0 ç (a + x ) 2 + y 2 + z 2 2 2 2 ÷
è 0 0 0 x0 + y0 + z 0 ø
æ ö
dV Q' z0 ç x0 + a x0 ÷
Ez = - = ç - ÷, (52.4)
dz0 4pe 0 y0 + z02
2
ç (a + x ) 2 + y 2 + z 2 x02 + y02 + z02 ÷ø
è 0 0 0
а вектор електричног поља је E = E x i x + E y i y + E z i z .

Читаоцу се препоручује да упореди добијене резултате за потенцијал и електрично
поље са резултатима задатака 51 и 20.
53. За наелектрисање из задатка 22 одредити потенцијал у тачки M (0, a, a ) у односу

на референтну тачку у бесконачности.
РЕЗУЛТАТ
Тражени потенцијал је V =
Q'
ln
( )(
1+ 3 1+ 2 )( 2+ 3 ).
4pe 0 2
54. Квадратна контура странице a равномерно је наелектрисана наелектрисањем

подужне густине Q' и налази се у ваздуху. (а) Одредити израз за потенцијал тачака на
оси контуре управној на раван контуре. Референтну тачку узети у бесконачности.
(б) Користећи се изразом за потенцијал, одредити израз за вектор електричног поља у
тачкама на задатој оси контуре.
РЕШЕЊЕ
(а) Контура се може разложити на 4 праволинијска равномерно наелектрисана
влакна коначних дужина. На основу резултата задатка 52, потенцијал једног влакна је
10
Математички коректно било би да су у овим једначинама парцијални изводи.
2
a æaö
+ z 2 + 2ç ÷
Q' 2 è2ø
V1 = ln , где је z координата тачке М у којој се одређује
4pe 0 2
a æaö
- + z 2 + 2ç ÷
2 è2ø
2
a æaö
+ z 2 + 2ç ÷
Q' 2 è2ø
потенцијал. Укупан потенцијал је V = 4V1 = ln .
pe 0 2
a æaö
- + z 2 + 2ç ÷
2 è2ø
(б) Вектор електричног поља у тачки М на z-оси има, због симетрије, само z-
dV 4Q' az 2
компоненту, дату изразом E z = - = .
(
dz pe 4 z 2 + a 2 2 z 2 + a 2
0 )
55. Кружна контура полупречника a равномерно је наелектрисана наелектрисањем

подужне густине Q' и налази се у ваздуху. Одредити потенцијал тачака на оси контуре
управној на раван контуре. Референтну тачку узети у бесконачности.
РЕШЕЊЕ
Задатак се може урадити на два начина.
Први начин је користeћи се дефиниционим изразом за потенцијал,
R
V = ò E × dl , (55.1)
M
где је М тачка у којој се одређује потенцијал, а R референтна тачка. Да би се применио

израз (55.1), потребно је прво одредити вектор електричног поља у свим тачкама
изабране трајекторије између тачака М и R. У посматраном случају треба одредити
електрично поље у тачкама z-осе, на којој се налази тачка М (слика 55.1), па одредити
линијски интеграл вектора Е дуж путање на тој оси.
Вектор електричног поља на оси посматране контуре одређен је једначином (27.1),
Q' az
E( z ) = i = E z i z . Замењујући тај израз у (55.1), потенцијал тачке М је
(
2e 0 a 2 + z 2 )
3/ 2 z
¥ +¥ +¥
Q' az Q' a
V = ò E × dl = ò E z dz = ò dz = , (55.2)
M zM zM ( 2
2e 0 a + z )
2 3/ 2
2e 0 a( 2
+ zM )
2 1/ 2
јер је на путањи интеграције, од тачке М, нагоре

дуж z-осе, до референтне тачке у бесконачности,
dl = dz i z , па је E × dl = E z dz . У циљу истицања
разлике између z-координата тачке М и елемента
dl , у изразу (55.2) је са z M означена координата
тачке М, а са z текућа координата интеграције
(односно координата елемента dl ).
Други начин одређивања потенцијала тачке
М је суперпозицијом потенцијала, према
једначини (51.1). Тиме се добија Слика 55.1.
Q ' dl Q' Q' a

V = ò dV = ò = ò dl = , (55.3)
L L
4pe 0 R 4pe 0 R
L (
2e 0 a 2 + z 2 )
1/ 2
где је ò dl = 2pa обим контуре. У изразу (55.3) координата тачке М је означена са z, јер
L
нема могућности забуне.
Провере ради, вектор електричног поља у тачки М може се добити
диференцирањем израза (55.3). Због симетрије, вектор Е има само z-компоненту, дату
изразом
dV Q ' az
Ez = - = , (55.4)
( )
dz 2e a 2 + z 2 3 / 2
0
што је исти резултат као у (27.1).

Овај задатак илуструје чињеницу да се у неким случајевима вектор Е лакше
одређује ако се прво одреди потенцијал, па затим потенцијал диференцира, него ако се
вектор Е одређује директно на основу суперпозиционог интеграла. За то постоје два
разлога. Прво, лакше је радити са скаларним величинама, него са векторским. Друго,
лакше је одредити извод, него интеграл.
56. Полазећи од резултата за

електрично поље равномерно
наелектрисаног полукружног влакна у
вакууму (задатак 28), извести израз за
потенцијал произвољне тачке11 M (0,0, z0 ) .
Референтна тачка је у бесконачности.
РЕШЕЊЕ
Потенцијал тачке M (0,0, z0 ) се
одређује на основу дефиниције (55.1). За
интеграцију је најједноставније узети
праволинијску путању дуж z-осе. Нека је
референтна тачка на позитивном делу те Слика 56.1.
осе12. Тада из (55.1), на основу слике 56.1 и
једначине (28.1), имамо
+¥ +¥ +¥
Qz
VM = ò E × dl = ò E z dz = ò dz , (56.1)
z = z0 z = z0 z = z0 (
4pe 0 z 2 + a 2)3/ 2
јер је дуж те путање dl = i z dz , па је E × dl = ( E y i y + E z i z ) × i z dz = E z dz . Решавањем

интеграла у једначини (56.1), на сличан начин као у задатку 55, добија се
Q
VM = . (56.2)
4pe 0 z 02 + a 2
Q
Када је z0 >> a , израз (56.2) постаје VM » . То се могло и очекивати јер се
4pe 0 z0
тада, посматрано из тачке М, наелектрисање влакна види као тачкасто наелектрисање.
11
У овом задатку су индексом 0 означене координате тачке у којој се одређује
потенцијал, а без индекса координате тачке на путањи интеграције.
12
Читаоцу се препоручује да покаже да се исти резултат добија и узимајући да је
референтна тачка на негативном делу z-осе.
57. На основу општег израза за

потенцијал линијског наелектрисања у
вакууму, извести израз за потенцијал на z-
оси полукружне нити из задатка 56.
Референтна тачка је у бесконачности.
РЕШЕЊЕ
Израз за потенцијал линијског
наелектрисања у вакууму, изведен на
основу суперпозиције, дат је једначином
(51.1). На основу ознака са слике 57.1, за
потенцијал полукружне нити у тачки
M (0,0, z ) добија се Слика 57.1.
Q Q
dl
1 1
pa pa 1 Q
V=
4pe 0 ò 2 2 = 4pe0 ò dl = 4pe 0 , (57.1)
L z +a z2 + a2 L z 2 + a2
Q
јер је Q' =
pa
и ò dl =pa , што је исти резултат као у (56.2).
L
58. Полазећи од резултата задатка 57, одредити електрично поље на z-оси

полукружне нити.
РЕШЕЊЕ
Потенцијал нити у произвољној тачки на z-оси дат је једначином (57.1), одакле је z-
компонента вектора електричног поља
æ ö
dV d Q Qz
Ez = - = - çç ÷= . (58.1)
dz dz ç 4pe z 2 + a 2
è 0
÷÷
ø 4 pe 0 (
z 2
+ a )
2 3/ 2
Са слике 28.1 и из израза (28.1) очигледно је да, осим z-компоненте, постоји и y-

компонента вектора електричног поља. Међутим, из израза (57.1) није могуће одредити
y-компоненту јер је у задатку 57 одређен само потенцијал на z-оси (који на тој оси
зависи само од z-координате). Остале компоненте вектора електричног поља би се могле
одредити диференцирањем потенцијала да је потенцијал познат као функција све три
Декартове координате, V = V ( x, y, z ) . У конкретном примеру, потенцијал би се морао
знати у произвољној тачки простора. Међутим, одређивање потенцијала у тачкама ван z-
осе је математички сложено и своди се на решавање неелементарних (елиптичких)
интеграла.
59. Круг полупречника a равномерно је наелектрисан наелектрисањем површинске

густине rs и налази се у ваздуху. (а) Одредити израз за потенцијал тачака на оси круга
управној на његову раван. (б) Користећи се резултатом добијеним под (а), одредити
вектор електричног поља на задатој оси.
РЕШЕЊЕ
(а) Круг (S) издели се на танке

прстенове полупречника r и ширине dr
(слика 59.1). На основу израза (55.3),
потенцијал оваквог прстена, у односу на
референтну тачку у бесконачности, је
dQ rs rdr
dV = = . (59.1)
(
4pe0 R 2e r 2 + z 2 1 / 2
0 )
Суперпозицијом потенцијала свих прстенова
добија се Слика 59.1.
a a a
rs rdr r rs æ 2 ö
V= ò dV = ò = s r2 + z2 = 2
ç a + z - | z |÷ . (59.2)
r =0 ( 2
r = 0 2e 0 r + z
2 1 /
)
2 2e 0 r =0 2e 0 è ø
(б) Због симетрије, вектор електричног поља на z-оси има само z-компоненту,
односно E = E z i z , где је
dV r æ z ö
Ez = - = s ç sgn z - ÷. (59.3)
dz 2e 0 ç a + z2
2 ÷
è ø
Овај резултат је у сагласности са изразом (30.5).
*60. Поновити претходни задатак ако је круг неравномерно наелектрисан тако да му

r
је површинска густина наелектрисања дата изразом rs (r ) = rs0 , 0 £ r £ a , где је rs0
a
константна величина.
РЕЗУЛТАТ
rs0 æç 2 2 2 a + a2 + z2 ö
÷.
(а) Потенцијал на оси круга је V = a a + z - z ln
4e 0 a çç z ÷÷
è ø
r z æ a + a2 + z2 a ö
(б) Вектор електричног поља је E = s0 çç ln - ÷i .
÷÷
z
2e 0 a ç z a + z2
2
è ø
61. Наелектрисање Q равномерно је расподељено у вакууму по површи сфере

полупречника а. Одредити потенцијал овог наелектрисања у односу на референтну
тачку у бесконачности.
РЕШЕЊЕ
На основу задатка 33, електрично поље у сфери је нула. Ван сфере поље је
Q
радијално, E = i r , где је r одстојање од центра сфере, а i r радијални орт сферног
4pe 0 r 2
координатног система (слика 61.1).
Интегралећи поље дуж радијалног правца, за потенцијал тачке М, која је на
R +¥
Q
одстојању rM > a од центра сфере, добија се V = ò
M
E × dl = òE
rM
r dr =
4pe 0 rM
, rM > a .
За тачке у сфери ( rM £ a ) потенцијал је константан,

R +¥
Q
V= ò E × dl = ò E
M a
r dr =
4pe 0 a
, rM £ a .
Слика 61.1
Слика 62.1.
62. Да ли знак потенцијала наелектрисаног проводног тела (у односу на референтну

тачку у бесконачности) мора увек бити исти као знак наелектрисања тог тела? Средина
је вакуум.
РЕШЕЊЕ
Потенцијал тела зависи не само од наелектрисања тог тела, већ и од наелектрисања
околних тела. Као пример, на слици 62.1 су приказане две металне концентричне сферне
љуске у вакууму. Љуске су равномерно наелектрисане наелектрисањима Q1 , односно
Q2 . На основу резултата задатка 61, потенцијал унутрашње љуске је
Q1 Q2 Q + Q2
V1 = + , а потенцијал спољашње љуске је V2 = 1 . Ако је Q1 > 0 , а
4pe 0 a 4pe 0b 4pe 0b
Q1 a
Q2 < 0 , потенцијал првог тела је негативан за < .
| Q2 | b
Колики је потенцијал унутрашње љуске ако се референтна тачка нултог
потенцијала, уместо у бесконачности, узме на површи спољашње љуске?
*63. На слици 63.1 је приказана зона сфере полупречника a , одређена угловима q1

и q 2 , равномерно наелектрисана наелектрисањем површинске густине rs . Средина је
ваздух. Одредити израз за потенцијал тачке М на оси зоне. Референтну тачку узети у
бесконачности.
РЕШЕЊЕ
Зона сфере се може изделити на елементарне прстенове, као на слици 63.2.
r 2pa sin q a dq
Потенцијал једног прстена је dV = s , где је
4pe 0 R
R= (z - a cos q)2 + (a sin q)2 = a 2 + z 2 - 2az cos q . (63.1)
Уводећи смену t = R 2 = a 2 + z 2 - 2az cos q и уочавајући да је dt = 2az sin q dq , добија се
dV =
(
rs a d a 2 + z 2 - 2az cos q
= s
)
r a dt
. (63.2)
4e 0 z a 2 + z 2 - 2az cos q 4e 0 z t
Резултантни потенцијал добија се суперпозицијом потенцијала свих елементарних

[ ]
прстенова за q Î [q1 , q 2 ] , односно за t Î R12 , R22 , где је R12 = a 2 + z 2 - 2az cos q1 и
R22 2 2
= a + z - 2az cos q2 . На основу тога је
rs a æ 2 ö
V (z ) = 2 2 2
ç a + z - 2az cos q 2 - a + z - 2az cos q1 ÷ . (63.3)
2e 0 z è ø
Ради провере добијеног резултата, може се одредити израз за електрични
потенцијал равномерно наелектрисане сфере у ваздуху. Сфера одговара зони код које је
q1 = 0 и q 2 = p , па израз (63.3) добија облик
rs a
V (z ) =
2e 0 z
(z + a - z - a ). (63.4)
2
rs a
За z > a , добија се V (z ) = (z + a - z + a ) = rs a = Q , где је Q = rs 4pa 2 укупно
2e 0 z e0 z 4pe 0 z
2
rs a
наелектрисање сфере. За z < -a је V ( z ) = (- z - a + z - a ) = - rs a = Q . За
2e 0 z e0 z 4pe 0 z
2
rs a
z <a је V (z ) = - (a + z + z - a ) = rs a = Q . Најзад, за | z |= a је
2e 0 z e0a 4pe 0 a
Q
V (± a ) = . Читаоцу се оставља да покаже да је V (z ) континуална функција
4pe 0 a
координате z и да скицира ту функцију.
Читаоцу се препоручује да, полазећи од израза (63.3), одреди електрично поље на
оси зоне и упореди са резултатом добијеним на основу задатка 32.
64. Користећи се резултатом задатка 63, одредити електрични потенцијал и вектор

електричног поља у средишту полусфере полупречника a , у ваздуху, равномерно
наелектрисане наелектрисањем Q .
РЕШЕЊЕ
Према слици 63.1, у посматраном случају је q1 = 0 и q 2 = p / 2 , па се из (63.3)
добија
rs a æ 2 rs a æ 2
V (z ) = 2
ç a +z - (z - a )2 ö÷ = 2 ö
ç a + z - z-a ÷ , (64.1)
2e 0 z è ø 2e 0 z è ø
Q
где је rs = . После рационализације бројиоца и стављајући да z ® 0 , из (64.1) се
2pa 2
Q
добија V ( z = 0 ) = . Резултат је очигледан, јер се све тачке полусфере налазе на
4pe 0 a
истом одстојању, а, од тачке у којој се одређује потенцијал.
dV
Вектор електричног поља је E(z ) = - i z . Диференцирањем израза (64.1) добија
dz
се
rs a æç æç z z-a ö æ ö
÷ z - ç a 2 + z 2 - z - a ö÷ ÷ i ,
E( z ) = - 2 çç
- (64.2)
ø÷
÷ è z
4e 0 z è è a + z
2 2 z-a
ø ø
што се може написати као
rs a æ 2 æ ö 2 ö
E( z ) = - ç z - a2 - z2 - z - a çz - z - a z - a ÷ a + z2 ÷ iz . (64.3)
ç z-a ç z-a ÷ ÷
2e 0 z 2 a 2 + z 2 è è ø ø
Одавде је
rs a æ 2 z-a ö
E( z ) = - ç- a - a a2 + z2 ÷ i z , (64.4)
ç z-a ÷
2e 0 z 2 a 2 + z 2 è ø
па је
E( z ) = + ÷i . (64.5)
2ç
2e 0 z è a 2 + z 2 z-a ÷ z
ø
Израз (64.5) је неодређен за z = 0 . Гранична вредност када z ® 0 може се добити на
z-a
следећи начин. Када је z < a , тада је z - a < 0 , па је = -1 и
z-a
rs a 2 a - a 2 + z 2
E( z ) = iz . (64.6)
2e 0 z 2 a2 + z2
Рационализацијом бројиоца добија се
rs a 2 - z2 r a2 1
E( z ) = 2
iz = - s iz . (64.7)
2e 0
2e 0 z a 2 + z 2 æç a + a 2 + z 2 ö÷ a 2 + z 2 æç a + a 2 + z 2 ö÷
è ø è ø
Израз (64.7) не садржи сингуларитет за z = 0 , па се заменом z = 0 добија
Q
E(0 ) = - iz . (64.8)
8pe 0 a 2
Израз (64.8) се слаже са резултатом задатка 32.
*65. У лопти полупречника a , у ваздуху, равномерно је расподељено

наелектрисање запреминске густине r . Користећи се суперпозицијом, одредити израз за
потенцијал овог наелектрисања узимајући тачку у бесконачности за референтну. Из
добијеног израза одредити вектор електричног поља задатог наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
Ради примене суперпозиције,
изделимо задату лопту на танке сферне
љуске полупречника R и дебљине dR .
Наелектрисање једног таквог елемента
(слика 65.1) је dQ = r4pR 2 dR . На основу
резултата задатака 61, потенцијал тачке
M који потиче од овог наелектрисања је
ì dQ rR 2 dR
ï = , r>R
ï 4pe 0 r e r
dV = í 0 . (65.1)
ï dQ = rRdR , r £ R Слика 65.1.
ïî 4pe 0 R e0
Укупан потенцијал се добија сабирањем потенцијала свих елемената. Уколико је

посматрана тачка M у сфери (r £ a ) , тада је
r æç 1 ö
( )
r a
r
V= ò R 2
d R + ò RdR ÷ = 3a 2 - r 2 , r £ a . (65.2)
e0 ç r ÷ 6e 0
è 0 r ø
Изван наелектрисања (за r > a ) је
a
r 1 2 ra 3 Q
V=
e0 r ò R d R = =
3e 0 r 4pe 0 r
,r >a , (65.3)
0
4
где је Q = r pa 3 укупно наелектрисање лопте.
3
Због симетрије, у овом случају електрично поље мора бити радијално, па је
E(r ) = E (r ) i r , "r , где је
ì rr
ï , r£a
dV ï 3e 0
E (r ) = - =í 3 . (65.4)
dr ï ra Q
= , r > a
ïî 3e 0 r 2 4pe 0 r 2
66. Равномерна расподела наелектрисања запреминске густине r , у ваздуху,

ограничена је сфером полупречника a . Одредити напон између средишта сфере и тачке
на површи сфере.
РЕШЕЊЕ
Тражени напон се може одредити као U OA = VO - V A , где су VO и V A потенцијали
средишта О и тачке А на сфери према истој референтној тачки. Усвајајући да је
референтна тачка у бесконачности, потенцијали VO и V A се могу добити на основу
ra 2
резултата претходног задатка. Замењујући r = 0 у (65.2), добија се VO = . Из (65.2)
2e 0
ra 2 ra 2
је и, за r = a , V A = . Одавде је тражени напон U OA = .
3e 0 6e 0
A
Препоручује се читаоцу да задатак реши и полазећи од интеграла U OA = E × dl и ò
O
израза за вектор електричног поља који се може добити на основу решења задатка 36.
**67. У веома дугачком цилиндру кружног попречног пресека полупречника a , у

ваздуху, равномерно су расподељена наелектрисања запреминске густине r . Одредити
израз за потенцијал, па из њега израз за вектор електричног поља.
РЕШЕЊЕ
Задатак се може решити суперпозицијом,
делећи задату расподелу наелектрисања на
цилиндричне љуске, слично као што је у
задатку 65 лопта издељена на сферне љуске.
Анализирајмо најпре веома дугачак
цилиндар кружног попречног пресека
полупречника a (слика 67.1), у ваздуху,
равномерно наелектрисан по својој површи
наелектрисањем површинске густине rs ,
односно подужне густине Q' = 2pars . На
Слика 67.1.
основу задатка 35, електрично поље цилиндра
у тачки P је
ì 0, rP < a
ï Q'
E=í . (67.1)
, rP > a
ïî 2pe 0 rP
У овом случају се за референтну тачку не може узети тачка у бесконачности (јер у

бесконачности има и наелектрисања, и електричног поља). Ако се референтна тачка за
потенцијал узме изван цилиндра ( rR > a ), из (67.1) се добија
ì Q' rR
ïï 2pe ln a , rP £ a
V =í 0 . (67.2)
Q' r
ï ln R , rP > a
îï 2pe 0 rP
Ако се референтна тачка налази у цилиндру ( rR < a ), тада је
ì 0, rP £ a
ï
V = í Q' a . (67.3)
ln , rP > a
ïî 2pe 0 rP
На слици 67.2 је приказан попречни пресек задатог цилиндра. Ради примене

суперпозиције, цилиндар је издељен на елементе запремине облика дугачке
цилиндричне љуске, полупречника t и дебљине dt . Подужна густина наелектрисања те
љуске је dQ' = r2ptdt . Зависно од положаја референтне тачке, може се разматрати више
случајева.
(1) Нека су посматрана тачка P и референтна тачка R изван наелектрисања
(r , rR > a ) , као на слици 67.3. Тада је
a
rtdt rR ra 2 rR
V (r,rR ) = ò ln = ln . (67.4)
e0 r 2e 0 r
t =0
Вектор електричног поља је
dV ra 2
E=- ir = ir . (67.5)
dr 2e 0 r
Слика 67.3.
Слика 67.2.
(2) Ако је r < a и rR > a , тада је
r a a
rtdt rR rtdt r rr 2 r r
V (r , rR ) = ò ln + ò e0 ln tR = 2e0 ln rR + e0 ò (t ln rR - t ln t ) dt
e0 r
t =0 t =r r
rr 2 rR r æç a 2 - r 2 ö
a
= ln + ln rR - ò t ln t dt ÷ . (67.6)
2e 0 r e0 ç 2 ÷
è r ø
Интеграл ò t ln t dt се може решити парцијалном интеграцијом. Узимајући да је u = ln t и

dt t2 t2 t2
dv = tdt , добија се du =
t
и v = , па је
2 ò t ln t dt =
2
ln t - . На основу тога је
4
r æ 2 rR a 2 - r 2 ö
V (r , rR ) = ç a ln +
ç
÷.
÷ (67.7)
2e 0 è a 2 ø
dV rr
E=- ir = ir . (67.8)
dr 2e 0
(3) Када је r > a и rR < a , тада је
rR a
rtdt rR rtdt t r æ 2 a rR2 - a 2 ö
V (r , rR ) = ò ln + ò ln = ç a ln + ÷, (67.9)
e0 r e0 r 2e 0 ç r 2 ÷ø
t =0 t = rR è
што даје
dV ra 2
E=- ir = ir . (67.10)
dr 2e 0 r
(4) Ако је r < a , rR < a и при томе r > rR , тада је
( )
rR r a
rtdt rR rtdt t rtdt t r 2
V (r , rR ) = ò ln + ò ln + ò ln = rR - r 2 и (67.11)
e0 r e0 r e0 t 4e 0
t =0 t = rR t =r
dV rr
E=- ir = ir . (67.12)
dr 2e 0
(5) Ако је r < a , rR < a и при томе r < rR , добија се
( )
r rR a
rtdt rR rtdt rR rtdt t r 2
V (r , rR ) = ò ln + ò ln + ò ln = rR - r 2 и (67.13)
e0 r e0 t e0 t 4e 0
t =0 t =r t = rR
dV rr
E=- ir = ir . (67.14)
dr 2e 0
Читаоцу се оставља да образложи зашто израз за вектор Е ни у једном случају не

зависи од положаја референтне тачке. Да ли је такав резултат очекиван?
**68. Равномерна просторна расподела наелектрисања, у ваздуху, ограничена је

равнима x = 0 и x = d ( d > 0 ) у Декартовом координатном систему. Запреминска
густина наелектрисања је r . Одредити израз за потенцијал, а из њега израз за вектор
електричног поља овог наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
Посматрајмо најпре равномерно наелектрисану раван (слика 68.1), у ваздуху, са
површинском густином наелектрисања rs , и тачке P и R удаљене од равни l P и l R ,
респективно ( l P , l R ³ 0 ). На основу израза (23.2) за електрично поље равни, потенцијал

тачке P у односу на тачку R је
rs
VP = (l R - l P ) . (68.1)
2e 0
Овај израз важи и када су тачке P и R са исте стране равни (као на слици 68.1), и када
су са различитих страна равни.
Слика 68.1.
Слика 68.2.
Задата расподела наелектрисања може се изделити на танке слојеве, као на слици

68.2, сваки слој посматрати као равномерно наелектрисана раван, па затим израчунати
резултантни потенцијал суперпозицијом (сабирањем) потенцијала тих слојева.
На слици 68.2 је координатом t дефинисан положај једног танког слоја (оса t се
поклапа са осом x). Без обзира на то да ли се тачке Р и R налазе изван облака
наелектрисања или у њему, за посматрани слој је l P = x - t , а l R = xR - t .
На слици 68.2 је приказан случај када су тачке Р и R изван облака наелектрисања, са
његове десне стране ( x, xR > d ). На основу суперпозиције, потенцијал тачке P је тада
d d
r r rd
V ( x, x R ) = ò 2e 0 ( xR - t - x - t )dt = 2e0 ò (xR - t - x + t ) dt = 2e0 (x R - x ), xR , x > d ,(68.2)
0 0
па је вектор електричног поља

dV rd
E=- ix = ix, x > d . (68.3)
dx 2e 0
Ако је x R > d , али xP < 0 (тачка Р је са леве стране облака), тада је у првом
интегралу у (68.2) x R - t = x R - t , али је x - t = -( x - t ) . На основу тога се добија
rd
V ( x, x R ) = (xR + x - d ), xR > d , x < 0 и (68.4)
2e 0
rd
E=- ix, x < 0 . (68.5)
2e 0
Уколико x Î [0, d ] (тачка Р је у „облаку“), а x R > d , тада је x R - t = x R - t и

ì x - t, 0 £ t < x
x-t = í . Стога је
î- ( x - t ), x < t £ d
d
r æd x d ö
V ( x, x R ) = ò ( xR - t - x - t ) dt = r çç ò (xR - t ) dt - ò (x - t ) dt - ò (t - x ) dt ÷÷
2e 0 2e 0
0 è0 0 x ø
rd æ æ x öö
= çç xR - d + xç1 - ÷ ÷÷, xR > d , 0 £ x £ d и (68.6)
2e 0 è è d øø
ræ dö
E= ç x - ÷ ix, 0 £ x £ d . (68.7)
e0 è 2ø
Читаоцу се препоручује да одреди изразе за потенцијал и електрично поље и у

случајевима када је x R < 0 и 0 < x R < d . Да ли израз за електрично поље зависи од
положаја референтне тачке?
Читаоцу се такође препоручује да се, по овладавању Гаусовим законом, врати на
задатке 67 и 68, одреди најпре израз за вектор електричног поља, па на основу тога
одреди израз за потенцијал.
**69. Електростатички дипол сачињавају два

тачкаста наелектрисања, Q1 = 10 pC и Q2 = -Q1 , која се
налазе на међусобном растојању d = 1 mm , као на слици
69.1. Дипол се налази у вакууму у пољу тачкастог
наелектрисања Q = 10 nC , на одстојању D = 10 mm од Слика 69.1.
тог тачкастог наелектрисања. Одредити електростатичку
силу која делује на дипол.
РЕШЕЊЕ
Нека је D растојање између средишта дипола и тачкастог наелектрисања13 Q.
Електростатичка сила која делује на наелектрисање Q1 је радијална у односу на Q и
QQ1
одбојна, а њен интензитет је F1 = . Сила која делује на Q2 је такође
2
æ dö
4 pe 0 ç D + ÷
è 2ø
QQ1
радијална, али је привлачна. Њен интензитет је F2 = . Резултантна
2
æ dö
4 pe 0 ç D - ÷
è 2ø
електрична сила је привлачна, а њен интензитет је
13
С обзиром на то да је D >> d , небитно је да ли се D рачуна од средишта или од једног
краја дипола.
æ ö
ç ÷
QQ1 ç 1 1 ÷ QQ1 2 Dd
F = F2 - F1 = ç 2
- 2 ÷= 2 2
4 pe 0 ç æ dö æ d ö ÷ 4 pe 0 æ dö æ dö
ç ç D - ÷ ç D + ÷ ç D + ÷ ç D - ÷
èè 2ø è 2 ø ÷ø è 2ø è 2ø
QQ1d Qp
» 3
= » 1,8 nN , (69.1)
2pe 0 D 2pe 0 D 3
где је p = Q1d електрични моменат дипола.

До резултата се може доћи и на друге начине. Уводећи одстојање r од тачкастог
d
наелектрисања Q, одстојање наелектрисања Q1 од Q је r1 = D + , а одстојање
2
d
наелектрисања Q2 је r2 = D - . У изразу за интензитет силе фигурише разлика
2
1 1 æ 1 1 ö 1 1 1
- = -ç 2 - 2 ÷ , где је - прираштај функције 2 од тачке у
2 2 ç ÷ 2 2
æ dö æ dö è r1 r2 ø r1 r2 r
çD - ÷ çD + ÷
è 2ø è 2ø
којој је Q2 до тачке у којој је Q1 . С обзиром на то да је растојање између тих тачака
мало ( d << D ), прираштај се може апроксимирати диференцијалом,
1 1 d æ 1 ö 2d 2d QQ1d
- 2 » ç 2 ÷d = - 3 = - 3 , на основу чега је F2 - F1 » , што се поклапа
2
r1 r2 d r èr ø r D 2pe 0 D 3
са (69.1).
По принципу акције и реакције, сила којом наелектрисање Q делује на дипол истог
је интензитета и правца као сила којом дипол делује на то наелектрисање, али су те две
силе супротних смерова. Електрично поље дипола се може добити диференцирањем
израза за потенцијал. У односу на координатни систем са слике 69.2, потенцијал дипола
Q d cos q
у тачки М је V » 1 . Тачкасто наелектрисање Q се налази на негативном делу
4pe 0 r 2
-Q1 d
z-осе, где је q = p , па је V » .
4pe 0 r 2
Диференцирањем потенцијала по
r добија се радијална компонента
електричног поља дипола. За тачке на
негативном делу z-осе је
dV -Q1 d
Er = - = , стваран смер
dr 2pe 0 r 3
електричног поља је ка диполу, а
интензитет поља дипола је E =| Er | .
Интензитет силе која делује на
наелектрисање Q је F = QE .
Стављајући r = D , добија се исти Слика 69.2.
резултат као у (69.1).
3. Гаусов закон
70. Флукс вектора Е кроз затворену површ S у вакууму једнак је нули. Да ли одатле
следи да је E=0? Образложити одговор.
РЕШЕЊЕ
Из Гаусовог закона14,
QuS
ò E × dS =
S
e0
, (70.1)
следи само то да је укупно обухваћено наелектрисање једнако нули, а не следи да је

E = 0 . На пример, ако је електрично поље хомогено (а тиме и различито од нуле), тада је
ò E × dS = E × ò dS = 0 .
S S
**71. Под коликим се просторним углом види сферна површ полупречника а из

(а) њеног центра, (б) из тачке која је на одстојању r = a / 2 од центра и (в) из тачке која
је на одстојању r = 2a од центра? Сфера је оријентисана упоље.
РЕЗУЛТАТ
Тражени просторни углови су (а) W = 4p , (б) W = 4p и (в) W = 0 .
14
Гаусов закон је једна од две основне интегралне једначине које описују
електростатичко поље у вакууму. Друга основна интегрална једначина исказује закон о
циркулацији електричног поља, (44.1).
3. Гаусов закон 59
**72. Под коликим се просторним

углом види раван из тачке Р која је на
висини h изнад равни (слика 72.1)? Раван
је оријентисана увис. Слика 72.1.
РЕЗУЛТАТ
Просторни угао је W = -2p .
73. Замишљена површ у облику сфере полупречника r налази се у облаку

равномерно расподељеног наелектрисања запреминске густине r, у вакууму. (а) Колики
y
је флукс вектора Е кроз ову површ, y E ? *(б) Колики је lim E где је v запремина
r ®0 v
лопте омеђене том сферном површи? **(в) Колики је тај лимес ако наелектрисање није
равномерно распоређено у простору?
РЕШЕЊЕ
(а) На основу Гаусовог закона,
Q v
ò r dv rv
y E = ò E × dS = = = , (73.1)
e0 e0 e0
S
4 3
где је v = pr . Густина наелектрисања r извучена је испред интеграла због тога што је
3
та густина иста у свим тачкама лопте омеђене површи S.
yE r r
(б) На основу (73.1) је lim = lim = .
v
r ®0 r ®0 e 0 e0
(в) Ако је полупречник сфере велики, тада не важи крајњи резултат у релацији
(73.1) јер r није исто у свим тачкама. Међутим, када је сфера мала, односно када r ® 0 ,
густина наелектрисања је приближно иста у свим тачкама обухваћеним сфером, па у том
yE
ò E × dS r
15
случају ипак приближно важи релација (73.1). Стога је lim = lim S = .
r ®0 v v ®0 v e0
ò E × dS
15
lim S = div E је дефинициона релација извода векторске функције (просторног
v ®0v
извода) који се назива дивергенција, где lim треба интерпретирати тако да се домен v
v ®0
са свих страна стеже око посматране тачке.
74. Равномерно наелектрисано влакно,

подужне густине наелектрисања Q' и
дужине h, налази се у вакууму симетрично
постављено на оси замишљене затворене
површи S као на слици 74.1. (а) Колики је
флукс вектора Е овог влакна кроз површ
S? (б) Да ли се из овог резултата може
извести израз за интензитет вектора Е?
Слика 74.1.
РЕШЕЊЕ
Q' h
(а) Гаусов закон даје y E = ò E × dS = , при чему је затворена површ S, по
e0
S
договору, оријентисана упоље.
(б) Унапред се не зна правац вектора Е. Тај вектор има не само радијалну
компоненту, већ и z-компоненту у цилиндричном систему. Вектор Е није истог
интензитета нити на омотачу, нити на базису површи S. Стога не постоје претпоставке
да се из Гаусовог закона може одредити интензитет вектора Е.
*75. Тачкасто наелектрисање Q је усамљено у вакууму. Одредити флукс вектора

електричног поља тог наелектрисања кроз замишљену отворену површ S која има облик
омотача правог цилиндра полупречника а и висине h, као на слици 75.1. Тачкасто
наелектрисање Q се налази на оси цилиндра. Са z 0 је означено одстојање тог
наелектрисања од центра левог базиса цилиндра. Површ је оријентисана упоље. Посебно
израчунати флукс ако је Q = 1 nC , a = z 0 = 100 mm и h = 200 mm .
Слика 75.1.
РЕШЕЊЕ
Флукс вектора Е кроз површ S је, по дефиницији флукса,
y E = ò E × dS . (75.1)
S
Да би се тај флукс одредио, површ треба оријентисати, односно усвојити јединични

вектор нормале n (што је већ учињено на слици 75.1), изделити на елементе површи dS
(један елемент је приказан на слици 75.1), сваком елементу површи придружити вектор
dS = n × dS , израчунати флукс вектора Е кроз сваки елемент dS ,
dy E = E × dS = E dS cos Ð(E, dS) , и те флуксеве сабрати, y E = ò dy E .
S
Вектор електричног поља посматраног тачкастог наелектрисања, према ознакама на
слици 75.2, дат је изразом
Q r0
E= . (75.2)
4pe 0 r 2
У интегралу (75.1) вектор Е се разликује од елемента до елемента површи (различит му
је интензитет и правац), а различит је и угао између вектора Е и dS . Стога се рачунање
интеграла (75.1) у суштини своди на двоструки интеграл. Међутим, интеграција се може
поједноставити (свести на једноструки интеграл) следећим резоновањем.
Слика 75.2.
Елементарни флукс је dy E = E × dS = E × n dS = En dS , где је En = E × n компонента
вектора Е нормална на површ (прецизније, пројекција вектора Е на вектор n). За све
елементе површи који се налазе на кружном прстену приказаном испрекиданим
линијама на слици 75.1, En је исто (због симетрије). Према ознакама са слике 75.2, на
том прстену је
Q Q Qa
En = 2
cos a = 2
sin b = , (75.3)
4pe 0 r 4pe 0 r 4pe 0 r 3
па се сабирањем флуксева dy E за све елементе dS који "поплочавају" тај прстен добија

Qa 2 dl
флукс кроз прстен16, En 2pa dz = . Делећи површ S на овакве прстенове, флукс
2e 0 r 3
кроз површ S добија се сабирањем флуксева кроз прстенове,
h h h
Qa 2 dl Qa 2dz Qa 2 dz Q a 2 dz
yE = ò
S
2 e 0 r 3
= ò
z =0
2 e 0 r 3
= ò 2e ((z - z )
z =0
2
+ a2 ) 3/ 2
=
2e 0 ò ((z - z )
z =0
2
+ a2 ) 3/ 2
, (75.4)
0 0 0
где је r = (z - z 0 )2 + a 2 (
= (z - z 0 )2 + a 2 ) 1/ 2
, а dl = dz јер координата z расте од 0 до h.
a 2 dz z - z0
Интеграл у релацији (75.4) решен је у задатку 20, ò ((z - z ) 2
+a )
2 3/ 2
=
(z - z0 )2 + a 2
.
0
Уврштавањем граница интеграла, из (75.4) се добија
h
æ ö
Q z - z0 Q ç h - z0 z0 ÷
yE = = + ÷. (75.5)
2e 0 (z - z0 )2 + a 2 2e 0 çç (h - z0 )2 + a 2 z02 + a 2 ÷ø
z =0 è
Q 2
За задате бројне податке је y E = » 80 Vm .
2e 0
Уместо интеграције по z-координати, може се интегралити по углу g (слика 75.2).
a a z - z0 a
Из = sin b = sin g је r = , а из = ctg b = -ctg g је dz = dg . Сада је
r sin g a sin 2 g
g
Qa 2 dz Q 2 Q
yE = ò 3
= ò sin g dg = (cos g1 - cos g 2 ) . (75.6)
2e 0 2e 0
S 2e 0 r g1
z0 h - z0
Имајући у виду да је cos g1 = и cos g 2 = - , добија се исти
(z 2
0 +a )
2 1/ 2
((h - z ) 0
2
+ a2 ) 1/ 2
резултат као у (75.5).

a
Уколико се интеграли по углу b, тада је dz = - db . Позитивном прираштају
sin 2 b
угла ( db ) одговара негативан прираштај координате z ( dz ), што је очигледно са слике
75.2. За рачунање флукса потребна је геометријска дужина dl , која је позитивна
a
величина, па је сада17 dl = -dz = db .
sin 2 b
16
На овај начин је, математички посматрано, извршена једна интеграција, и то по
циркуларној координати (која иде по обиму цилиндра). Другачије посматрано, извршена
је интеграција по угаоној (f) координати у цилиндричном систему.
17
Обједињујући све случајеве које овде разматрамо, очигледно је dl =| dz | .
Задатак се може решити и на основу Гаусовог закона. Ради добијања затворене

површи, површ S се може допунити двема сферним калотама, као на слици 75.3
( 0 £ z0 £ h ). Центри тих калота су у тачкастом наелектрисању. Та затворена површ
обухвата тачкасто наелектрисање Q. На основу Гаусовог закона, флукс кроз ту
затворену површ је
Q
ò E × dS + ò E × dS + ò E × dS = e0 , (75.7)
S1 S2 S
где су са S1 и S 2 означене површи калота. На свакој калоти вектор Е је константног

интензитета и нормалан на калоту, па је ò E × dS = E1S1 и ò E × dS = E2 S 2 , где су
S1 S2
Q Q
E1 = и E2 = интензитети електричног поља на калотама, а
4pe 0 r12 4pe 0 r22
S1 = 2pr12 (1 - cos q1 ) и S 2 = 2pr22 (1 - cos q 2 ) површине калота. Из (75.7) је
Q Q
ò E × dS = e0 - ò E × dS - ò E × dS = 2e0 (cos q1 + cos q2 ) , (75.8)
S S1 S2
z0
што је исти резултат као у (75.5) јер је cos q1 = и
(
z 02 +a )
2 1/ 2
h - z0
cos q 2 = .
((h - z )
0
2
+ a2 )
1/ 2
Слика 75.3.
Читаоцу се препоручује да скицира калоте и провери да ли ово извођење важи и за
z 0 < 0 , односно за z 0 > h .
Ако је z 0 < 0 , може се узети и да је лева калота испупчена удесно, као на слици
75.4, при чему се наелектрисање Q налази изван затворене површи. Стога је флукс
вектора Е кроз ту затворену површ нула. Флукс кроз леву калоту је ò E × dS = - E1S1 јер
S1
је орт n усмерен ка тачкастом наелектрисању. Флукс кроз десну калоту је
ò E × dS = E2 S 2 , па је
S2
Q
ò E × dS = - ò E × dS - ò E × dS = E1S1 - E2 S2 = 2e0 (- cos q1 + cos q2 ) . (75.9)
S S1 S2
- z0 h - z0
Сада је cos q1 = и cos q 2 = , па се добија исти резултат
( z 02 +a )
2 1/ 2
((h - z )
0
2
+a )
2 1/ 2
као у (75.5).
Слика 75.4.
На сличан начин се може решити и случај z 0 > h .
76. Користећи се Гаусовим законом, одредити вектор електричног поља

наелектрисања равномерно расподељеног између концентричних сфера, дефинисаног у
задатку 36.
РЕШЕЊЕ
Због симетрије, у свим тачкама у којима постоји електрично поље, оно мора бити
радијално, па је E(r ) = E (r ) i r , где је r одстојање тачке у којој се одређује електрично
поље од центра сфера. Овим су одређена два податка о вектору електричног поља у
произвољној тачки М: правац и смер. Трећи податак, јачина поља (интензитет вектора),
може се одредити користећи се Гаусовим законом (70.1). У посматраном случају, Гаусов
закон треба применити на сферу SG полупречника r (слика 76.1). Због симетрије, у
свакој тачки површи SG вектор електричног поља (уколико постоји) нормалан је на ту
површ.
Према слици 76.1, можемо разликовати три области у којима се може наћи тачка
M.
Ако је r < a тада је E 4pr 2 = 0 , јер у овом случају Гаусова површ не обухвата
наелектрисања, па је
E (r ) = 0 , r < a . (76.1)
Ако је a£r £b, тада је
2
r
3
(
4 3 3
r -a p )
E 4pr = , па је
e0
r æç a3 ö
E (r ) = r - ÷ , a £ r £ b . (76.2)
3e 0 çè r 2 ÷ø
Ако је r >b. тада је

4 3
r b - a3 p( )
E 4pr = 3
2
, па је
e0 Слика 76.1.
E (r ) =
(
r b3 - a3 )= Q
, r >b. (76.3)
2
3e 0 r 4pe 0 r 2
Читаоцу се оставља да покаже да је E (r ) континуална функција и да скицира ту

функцију.
Који је поступак једноставнији: у задатку 36 или у задатку 76?
У шта прелази резултат овог задатка када је a = 0 ? Читаоцу се препоручује да на
основу тог резултата одреди потенцијал лопте из задатка 65, као и напон тражен у
задатку 66.
77. Применом Гаусовог закона одредити вектор електричног поља наелектрисања

неравномерно расподељеног по запремини лопте, описаног у задатку 37.
РЕШЕЊЕ
Нека је r сферна координата тачке М у којој се одређује електрично поље
(одстојање тачке М од центра лопте О), према слици 77.1. Због симетрије мора бити
E(r ) = E (r ) i r , "r .
Применом Гаусовог закона на сферну површ полупречника r £ a , добија се
1
E (r )4pr 2 =
e0 ò
r dv , (77.1)
v
где је са v означена запремина лопте полупречника r у којој се налази обухваћено

запреминско наелектрисање. Да би се то наелектрисање одредило, лопту треба изделити
на танке сферне љуске, полупречника R и дебљине dR (као у задатку 17). Полупречник
љуске је означен са R, како би се разликовао од сферне координате тачке М. Запремина
љуске је dv = 4pR 2 dR . У изразу (77.1) r је густина наелектрисања љуске, односно
запреминска густина наелектрисања на одстојању R од центра. Стога израз за густину
R
наелектрисања из задатка 37 треба модификовати тако да гласи r (R ) = r (a ) , 0 £ R £ a .
a
r(a ) 4
r
1 R
E (r )4pr 2 = r(a ) 4pR 2 dR =
e0 ò
Сада се из (77.1) добија pr , па је
a e 0a
0
r(a ) 2
E(r ) = r ir , r £ a .
4e 0 a
Слика 77.1.
r(a ) 4
a
1 R
Изван наелектрисања ( r > a ) је E (r )4pr 2 = r(a ) 4pR 2 dR =
e0 ò
pa , па је
a e0a
0
r(a )a 3
Q
E(r ) = ir = ir , r > a .
4e 0 r 2 4pe 0 r 2
78. Веома дугачак прав цилиндар, кружног попречног пресека полупречника a ,

равномерно је наелектрисан по површи наелектрисањем површинске густине rs .
Цилиндар се налази у ваздуху. Одредити вектор електричног поља овог наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
Због симетрије и равномерне расподеле наелектрисања, вектор електричног поља је
управан на осу цилиндра (радијалан у односу на ту осу). Електрично поље, у областима
у којима постоји, истог је интензитета у свим тачкама које су на истом одстојању r од
осе задатог цилиндра, односно E(r ) = E (r ) i r , "f, z , према цилиндричном координатном
систему са слике 78.1. Овим су одређени правац и смер вектора електричног поља.
Интензитет поља се може одредити из Гаусовог закона примењеног на површ ваљка SG
који је коаксијалан са задатим цилиндром (слика 78.1).
Површ S G се састоји од цилиндричног омотача и два кружна базиса. Вектор
електричног поља је нормалан на омотач и константног интензитета, а тангенцијалан на
базисе, па је флукс кроз базисе нула. Стога се флукс кроз омотач своди на флукс кроз
омотач, који је једнак E 2prh .
Ако је r < a , Гаусова површ SG не обухвата никакво наелектрисање. Стога је

E 2rph = 0, r < a , па у унутрашњости наелектрисаног цилиндра нема електричног поља,
E(r ) = 0, r < a .
r 2pah ra Q'
Ако је r > a , тада је E 2rph = s , r > a , па је E(r ) = s i r = i r , r > a , где
e0 e0r 2pe 0 r
је Q' = rs 2pa подужна густина наелектрисања цилиндра.
Слика 78.2.
Слика 78.1.
На слици 78.2 је графички представљена јачина електричног поља задатог

r
наелектрисаног цилиндра, при чему је Emax = s .
e0
79. У врло дугачком правом цилиндру, кружног попречног пресека полупречника

a , расподељена су наелектрисања тако да је њихова запреминска густина
2
æRö
r(R ) = r(a ) ç ÷ , R Î [0, a ] , где је R одстојање посматране тачке од осе цилиндра.
èaø
Средина је ваздух. Одредити вектор електричног поља овог наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
На слици 79.1 је приказан попречни
пресек задатог цилиндра. Вектор
електричног поља у тачки M може се
одредити применом суперпозиције. Задати
цилиндар је издељен на танке цилиндричне
љуске полупречника R и дебљине dR . На
основу резултата задатка 78, радијална
компонента вектора електричног поља
ì 0, r<R
ï
љуске је dE = í dQ ' (R ) , r > R , где је r
ïî 2pe 0 r
сферна координата тачке М, а dQ' = r2pRdR Слика 79.1.
подужна густина наелектрисања љуске.
Ако је тачка М у наелектрисаном цилиндру ( r £ a ), суперпозицијом електричних
r(a ) r(a )r 3
r r
rRdR
поља љуски добија се E (r ) = ò = ò R3dR , односно E(r ) = ir , r £ a .
0
e0r e 0 ra 2 0
4e 0 a 2
r(a ) r(a )a 2
a
Изван наелектрисаног цилиндра је E(r ) = i r ò R 3 dR = ir , r > a .
e 0 ra 2 4e 0 r
0
Вектор електричног поља може се одредити и помоћу Гаусовог закона, уочавајући
исту затворену површ као у задатку 78. За r £ a , обухваћено наелектрисање је
r(a )2ph r(a )phr 4 r(a )r 3
r r
QuS G = ò r(R )2pRhdR = 3
ò R dR = , па је E(r ) = i r , r £ a . Изван
0 a2 0 2a 2 4e 0 a 2
r(a )pa 2 h r(a )a 2

цилиндра је E (r )2prh = , па је E(r ) = ir , r > a .
2e 0 4e 0 r
80. На слици 80.1 приказан је попречни

пресек дугачког цилиндрa полупречника а
са цилиндричном шупљином полупречника
b. Осе цилиндра и шупљине су паралелне,
при чему је оса шупљине померена од осе
цилиндра за d ( b + d < a ). Подужно
наелектрисање је Q'. Одредити вектор
електричног поља у тачки М која се налази
у шупљини. Сматрати да је средина свуда Слика 80.1.
вакуум.
РЕЗУЛТАТ
Вектор електричног поља се може добити суперпозицијом електричног поља
цилиндра полупречника а, равномерно наелектрисаног по запремини наелектрисањем
Q'
густине r a = , и поља цилиндра полупречника b, равномерно наелектрисаног
(
p a - b22
)
по запремини наелектрисањем густине rb = -r a . Резултантни вектор електричног поља
Q' d
у шупљини је E = , где је d = Oa Ob . Електрично поље у шупљини је
( )
2e 0 p a 2 - b 2
хомогено.
81. Између равни x = 0 и x = d Декартовог координатног система, у вакууму,

2
-
æxö 3
расподељено је наелектрисање чија је запреминска густина r( x ) = r0 ç ÷ , 0 < x < d ,
èdø
где је r0 константна величина. Одредити вектор електричног поља овог наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
Задатак се може решити на неколико начина. Прво решење је применом
суперпозиције. Простор у коме постоји наелектрисање издели се на погодне елементе,
одреди се вектор електричног поља сваког елемента, па се ти вектори саберу
(интеграле). За посматрани проблем погодно је као елемент узети танак раван слој,
паралелан граничним равнима, дебљине18 dt (слика 81.1).
Електрично поље оваквог слоја може се добити на основу израза за поље

r
равномерно наелектрисане равни (слика 81.2), E(x ) = s sgn x i x , "y, z , где је rs
2e 0
површинска густина наелектрисања те равни. Површинска густина наелектрисања
посматраног елементарног слоја ( drs ) може се одредити посматрањем дела слоја
површине dS и запремине dv = dSdt . Наелектрисање у посматраном делу је
18
У овом задатку је са t означена x-координата елементарног слоја, а са x координата
тачке у којој се одређује поље.
dQ
dQ = rdv = rdSdt , па је drs = = rdt . Електрично поље елементарног слоја у
dS
посматраној тачки M , чија је координата x , је
ì rdt
dr ïï- 2e , x < t
dE = dE x = s = í 0 . (81.1)
2e 0 ï rdt , x > t
ïî 2e 0
На основу тога је резултантно поље у тачки M дато изразом

+¥
1 æç ö
x
E( x ) = ò r(t )d t - ò r(t )dt ÷ i x . (81.2)
2e 0 ç ÷
è -¥ x ø
Израз (81.2) важи за произвољну расподелу наелектрисања чија запреминска густина
зависи само од Декартове x-координате.
У задатом случају је за x ³ d (десно од задатог облака наелектрисања)
d
2 1
d -
r ætö 3 3r d æ t ö 3 3r d
E(x ) = i x 0 ò ç ÷ dt = 0 ç ÷ i x = 0 i x , x ³ d . (81.3)
2e 0 è d ø 2e 0 è d ø 2e 0
0
0
За x £ 0 (лево од наелектрисања) је
3r0 d
E( x ) = - ix, x £ 0 . (81.4)
2e 0
За 0 < x < d (у простору где постоји наелектрисање) је
æx -
2
-
2 ö
1 æç ö
x d d
r0 ç æ t ö 3 ætö 3 ÷
E( x ) = r(t )dt - ò r(t )dt i x =
÷
2e 0 ç ò 2e 0 ç ò è d ø
ç ç ÷ dt - ò ç ÷ dt ÷ i x
÷ d
è0 x ø 0 xè ø ÷
è ø
æ 1 ö
3r0 d ç æ x ö 3 ÷
= ç 2ç ÷ - 1÷ i x , 0 < x < d . (81.5)
2e 0 ç è d ø ÷
è ø
Вектор електричног поља се може одредити и применом Гаусовог закона.
Симетрија указује на то да електрично поље посматраног наелектрисања мора бити
управно на Oyz -раван и може зависити само од координате x , E(x ) = E (x ) i x , "y, z . За
Гаусову површ за области x ³ d и x £ 0 може се одабрати површ квадра, квадратног
базиса19 странице a , као на слици 81.3. Базиси квадра су са леве ( x £ 0 ), односно са
десне стране ( x ³ d ) задатог наелектрисања. У односу на сваки базис, цео облак
19
Општије, може се узети површ било каквог правог цилиндра чије су изводнице
паралелне x-оси, а базиси нормални на ту осу. Облик базиса може бити произвољан
(круг, правоугаоник, квадрат).
наелектрисања налази се са једне стране: са десне је стране у односу на леви базис (на
коме се налази тачка N), а са леве стране у односу на десни базис (на коме се налази
тачка M). Стога су вектори електричног поља на базисима истих интензитета, а
d
1
супротних смерова. Сада из (70.1) произилази 2 Ea 2 = r(t ) a 2 dt , где је Е алгебарски
e0 ò
0
интензитет електричног поља на базисима у односу на референтне смерове приказане на
слици 81.3, односно
2
d -
r ætö 3 3r d
E = 0 ò ç ÷ dt = 0 , x ³ d и x £ 0 . (81.6)
2e 0 è d ø 2e 0
0
За одређивање вектора електричног поља у облаку наелектрисања ( 0 < x < d ) може

се поступити на следећи начин. С обзиром на то да је изразом (81.6) већ одређено
електрично поље са леве стране слоја (за x £ 0 ), леви базис Гаусове површи се поставља
било где са леве стране облака, а десни базис се поставља у наелектрисаном облаку, као
x
1
на слици 81.4. Тада је, на основу Гаусовог закона, E0 a 2 + E ( x )a 2 = r(t ) a 2 dt , где је
e0 ò
0
E0 алгебарски интензитет електричног поља дат изразом (81.6). Одавде је
1 æ 1 ö
3r0 d 3r0 d æ x ö 3 3r0 d ç æ x ö 3 ÷
+ E (x ) = ç ÷ и E( x ) = ç 2ç ÷ - 1÷ i x , 0 < x < d .
2e 0 e0 è d ø 2e 0 ç è d ø ÷
è ø
82. Између две паралелне равни x = 0 и x = d , d > 0 , у Декартовом координатном

систему, налази се, у ваздуху, облак просторног наелектрисања чија је запреминска
ì xæ xö x
ïïr0 ç1 - ÷ , Î [0,1]
густина r(x ) = í d è d ø d . Одредити вектор електричног поља овог
ï 0, x < 0 и x > 1
ïî d d
наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
На основу првог поступка из задатка 81 и израза (81.2), за тачку која је у облаку
наелектрисања, вектор електричног поља је20
r0 æç u æ u ö uæ uö ö
x d
E( x ) = ò ç1 - ÷ d u - ò ç1 - ÷ d u ÷ i x
2e 0 ç d è d ø d dø ÷
è0 x è ø
r d æ æ x ö2 æ ö
= 0 ç ç ÷ ç 3 - 2 x ö÷ - 1 ÷ i , x Î [0,1] . (82.1)
çè d ø è x
6e 0 d ø 2÷ d
è ø
Изван облака наелектрисања је
d
r0 uæ uö r d x
E( x ) = ò
ix ç1 - ÷ dt = 0 i x , > 1 и (82.2)
2e 0 dè dø 12e 0 d
0
r0 d x
E( x ) = - ix, < 0 . (82.3)
12e 0 d
До истог резултата се може доћи и применом Гаусовог закона, имајући у виду да је

задата расподела наелектрисања симетрична у односу на раван x = d / 2 . Координатни
систем се може транслирати тако да координатни почетак дође у раван симетрије (слика
82.1). То одговара смени t = x - d / 2 . Израз за запреминску густину наелектрисања сада
има облик
ì æ1 t öæ1 t ö æ1 t ö
2
ïr0 ç + ÷ ç - ÷ = r0 ç - æç ö÷ ÷ ,
d
t £
ï ç4 èdø ÷
r(t ) = í è 2 d ø è 2 d ø è ø
2. (82.4)
ï d
ïî 0, t >
2
Како је r(t ) = r(- t ) , функција r(t ) је парна, па је, због симетрије, E (t = 0 ) = 0 .
20
У овом задатку је са u означена x-координата елементарног слоја, а са x координата
тачке у којој се одређује поље.
За Гаусову површ се може одабрати

квадар, квадратних базиса странице a ,
чији је попречни пресек приказан на
слици 82.1. Један базис квадра је у
равни Oyz , где је већ познато
електрично поље ( E = 0 ). Тачка М у
којој одређујемо електрично поље лежи
на другом базису, а положај те тачке је
одређен координатом t. Вектор
електричног поља има само t-
компоненту, E(t ) = Et i t .
Ако је тачка М у облаку
наелектрисања ( 0 £ t £ d / 2 ), из
Гаусовог закона се добија
1
t æ 1 æ u ö2 ö
Ea 2 = ç - ç ÷ ÷ a 2 du , одакле
e0 ò ç 4 è d ø ÷
r 0 Слика 82.1.
0 è ø
је
r d æ t öæ 1 1æ t ö ö
2
E = 0 ç ÷ ç - ç ÷ ÷ i t = Et i t . (82.5)
e0 è d ø ç 4 3 è d ø ÷
è ø
На основу симетрије, Et мора бити непарна функција од t. Стога израз (82.5) важи и за
d
- d / 2 £ t < 0 . Обједињујући обе области, израз (82.5) очигледно важи за t £ .
2
d /2 æ 2ö
d
(тачка је са десне стране облака) је Ea 2 =
1 ç 1 - æç u ö÷ ÷ a 2 du .
e0 ò
За t > r 0ç
2 4 èdø ÷
0 è ø
d
Посматрајући и случај t < - , узимајући у обзир симетрију, долази се до закључка да
2
се резултат може написати у облику
r0 d d
E= sgn t i t , t > . (82.6)
12e 0 2
Коначно, у оригиналном координатном систему је
ìr d x - d / 2 æ 1 1 x - d / 2 2 ö x-d /2 1
ï 0 æç öç
÷ - ç
æ ö ÷
÷ ix, £
ï e0 è d ø ç 4 3 è d ø ÷ø d 2
E( x ) = í è . (82.7)
ï r0 d x-d /2 1
ï sgn (x - d / 2 ) i x , >
î 12 e0 d 2
83. Запреминска густина

просторног наелектрисања зависи само
од x -координате Декартовог
координатног система као
ì- r0 sgn x exp(- ax sgn x ), x ¹ 0
r( x ) = í ,
î 0, x=0
где су r0 и a позитивне константне
величине (слика 83.1). Средина је
ваздух. Одредити вектор електричног
поља ових наелектрисања
(а) суперпозицијом и (б) Гаусовим Слика 83.1.
законом.
РЕШЕЊЕ
(а) Уврштавајући у (81.2) задату функцију густине запреминског наелектрисања, за
x > 0 се добија
( ) ( )
+¥
r0 æç au ö
0 x
E( x ) = - au - au ÷ i = r0 e - ax i , x > 0 ,
2e 0 ç ò e du + ò - e d u - ò - e du
÷ x e0 a x (83.1)
è -¥ 0 x ø
где је са u означена x-координата елементарног слоја. Први интеграл у (81.2) подељен је
у (83.1) у два интеграла због тога што је подинтегрална функција r(u ) дата различитим
аналитичким изразима за u < 0 и за u > 0 .
За x < 0 , из (81.2) се добија
( )
+¥
r0 æç au ö
x 0
E( x ) = au - au ÷ i = r0 e ax i , x < 0 .
2e 0 ç ò e d u - ò e d u - ò - e d u
÷ x e0 a x (83.2)
è -¥ x 0 ø
За x = 0 је
( )
+¥
r0 æç au ö
0
E(0 ) = - au ÷ i = r0 i .
2e 0 ç ò e d u - ò - e du
÷ x e0a x
(83.3)
è -¥ 0 ø
На основу (83.1)-(83.3) може се формирати јединствен израз за вектор електричног
поља,
r0 - a x
E( x ) = e i x , "x . (83.4)
e0a
(б) Из разлога симетрије произилази

да вектор електричног поља мора бити
облика E(x ) = E (x ) i x , "x, y, z . Укупно
наелектрисање облака је нула, па јачина
електричног поља у веома удаљеним
тачкама ( x ® -¥ и x ® +¥ ) мора бити
једнака нули. Стога се, за примену
Гаусовог закона, може усвојити површ
правог ваљка кружног попречног пресека
полупречника R , чији је омотач паралелан
линијама поља. Један базис овог ваљка се
налази на x ® -¥ , а други на месту x , као Слика 83.3.
на слици 83.3.
Сада је за x > 0 , на основу Гаусовог закона,
x
1
ER 2 p cos 0 = ò r(u )R
2
pdu , (83.5)
e0
-¥
одакле је
r æ ö
0 x
r
E(x ) = 0 ç ò e au du - ò e - au du ÷ i x = 0 e - ax i x , x > 0 , (83.6)
e0 ç ÷ e0a
è -¥ 0 ø
што је исти резултат као у (83.1). Понављањем поступка за x < 0 и x = 0 , добијају се
исти резултати као у (83.2), односно (83.3).
84. Просторно наелектрисање је неравномерно распоређено тако да му запреминска

густина зависи само од x -координате Декартовог система као
r0
r(x ) = 2
sgn x, "x, y, z , где су r0 и a константне величине и a ¹ 0 . Средина је
æ xö
1+ ç ÷
èaø
ваздух. Одредити вектор електричног поља овог наелектрисања применом
(а) суперпозиције и (б) Гаусовог закона.
РЕЗУЛТАТ
r0 a æxö
Вектор електричног поља је E(x ) = - arcctgçç ÷÷ i x , "x, y, z .
e0 èaø
85. Расподела наелектрисања у ваздуху зависи само од x -координате Декартовог

ì px x
ïïr0 cos , £1
a a
координатног система као r( x ) = í , где су r0 и a константне
ï x
0, >1
ïî a
величине и a > 0 . Одредити вектор електричног поља овог наелектрисања користећи се
(а) суперпозицијом и (б) Гаусовим законом.
РЕЗУЛТАТ
ì r0 a px x
ïï sin ix, <1
pe a a
Вектор електричног поља овог наелектрисања је E(x ) = í 0 .
ï x
0, ³1
ïî a
86. Између две паралелне равни, у ваздуху, неравномерно је расподељено

наелектрисање тако да је његова запреминска густина дата изразом
æ xö
r( x ) = r0 ç1 - ÷, 0 £ x £ d , где је r0 константна величина, d међусобно растојање
è d ø
паралелних равни ( d > 0 ), а x одстојање посматране тачке од једне од тих равни.
Одредити вектор електричног поља овог наелектрисања, користећи се
(а) суперпозицијом и (б) Гаусовим законом.
РЕЗУЛТАТ
Вектор електричног поља зависи само од x-координате и дат је изразом
ì r d
ï - 0 ix, x£0
4e 0
ï
ïï r d æ 1 æ xö ö
2
E ( x ) = í 0 ç - ç1 - ÷ ÷ i x , 0 < x < d .
ç ÷
ï 2e 0 è 2 è d ø ø
ï r0 d
ï ix, x³d
ïî 4e 0
**87. Проверити да ли решења задатака 81-86 задовољавају једнодимензиони

диференцијални облик Гаусовог закона.
РЕЗУЛТАТ
Решења свих задатака задовољавају једнодимензиони диференцијални облик
Гаусовог закона,
dE x r
= , (87.1)
dx e0
што мора бити уколико су задаци тачно решени.

Међутим, могуће је да се добије погрешно решење задатка, које се разликује за

адитивну константу од тачног решења, а да ипак буде задовољен једнодимензиони
диференцијални облик Гаусовог закона, јер је извод константе нула.
88. За лопту из задатка 65, равномерно наелектрисану по запремини, (а) одредити

израз за вектор Е користећи се Гаусовим законом и (б) на основу тог израза одредити
потенцијал у произвољној тачки у односу на референтну тачку у бесконачности.
РЕЗУЛТАТ
ì rr
ï 3e i r , r £ a
ï 0
(а) Вектор електричног поља је E = í 3 , где је i r радијалан орт у
ï r a
i r , r > a
ïî 3e 0 r 2
сферном координатном систему.
ì r 2
( 2
)
ï 6e 3a - r , r £ a
ï 0
(б) Потенцијал је V = í .
ï ra 3
, r>a
ïî 3e 0 r
89. За лопту из задатка 37, неравномерно наелектрисану по запремини, одредити

потенцијал у произвољној тачки у односу на референтну тачку у бесконачности.
РЕЗУЛТАТ
( )
ì r(a ) 4a 3 - r 3
ï , r£a
ï 12e 0 a
V (r ) = í .
ï r(a ) a = Q , r > a
3
ï 4e 0 r 4pe 0 r
î
Читаоцу се препоручује да провери да ли се диференцирањем израза за потенцијал
добија израз за електрично поље из задатка 37, као и да одреди напон између тачке на
површи сфере и њеног центра.
90. За цилиндар из задатка 67, равномерно наелектрисан по запремини, одредити

(а) израз за вектор Е користећи се Гаусовим законом и (б) на основу тог израза одредити
потенцијал произвољне тачке у односу на референтну тачку на површи цилиндра.
РЕЗУЛТАТ
ì rr
ï 2e i r , r £ a
ï
(а) Вектор електричног поља је E = í 02 , где је i r радијалан орт у
ï ra i , r > a
ïî 2e 0 r r
цилиндричном координатном систему.
ì r
(2 2
)
ï 4e a - r , r £ a
ï 0
(б) Потенцијал је V = í 2 .
ï - ra ln r , r > a
ïî 2e 0 a
91. (а) У задацима 81-86 узети да је x-координата тачке нултог потенцијала x = 0 ,

па одредити потенцијал у функцији x-координате. **(б) Проверити да ли тако одређен
потенцијал задовољава једнодимензиони облик Пуасонове једначине.
УПУТСТВО
(а) Потенцијал се одређује интеграцијом компоненте поља E x од посматране тачке
0
(чија је координата x0 ) до референтне тачке, V ( x0 ) = ò E x dx .
x0
У којим од задатака 81-86 референтна тачка може да се узме у бесконачности?

(б) Добијени потенцијал мора да задовољи једнодимензиони облик Пуасонове
једначине,
d 2V r
=- . (91.1)
dx02 e0
92. Електростатички потенцијал у вакууму зависи само до Декартове x-координате

као V ( x) = V0 arctg(x / a ) , где су V0 и a константне величине и a ¹ 0 . Израчунати (а) x-
компоненту електричног поља и **(б) запреминску густину наелектрисања.
РЕЗУЛТАТ
dV -aV
(а) Компонента електричног поља је E x = - = 2 02 .
dx x +a
dE x d 2V 2axV0 e 0
(б) Густина наелектрисања је r = e 0 = -e 0 = .
dx dx 2
(
x2 + a2 )2
93. За наелектрисање из задатка 83 израчунати напон између тачке А чија

координата x A ® -¥ и тачке В чија координата x B ® ¥ .
РЕЗУЛТАТ
2r0
Тражени напон је U AB = .
e0a 2
94. Написати потпуни систем интегралних једначина за електростатичко поље у

вакууму. Како гласи решење тих једначина ако је у свакој тачки простора позната
запреминска густина слободног наелектрисања, r?
РЕШЕЊЕ
Потпуни систем једначина гласи:
ò E × dl = 0 , (94.1)
C
Q
ò E × dS = e0 . (94.2)
S
Ако је позната расподела слободног

наелектрисања у вакууму, онда
једначине (94.1) и (94.2) представљају
систем интегралних једначина21 по
вектору Е. Решење тог система је израз
који омогућава да се на основу познате
расподеле наелектрисања одреди
вектор Е. Према ознакама на слици
94.1, вектор Е је
1 r dv
E=
4pe 0 ò r2
r0 , (94.3)
v
где је v домен у коме постоји

наелектрисање, r одстојање тачке у
којој се одређује поље од елемента Слика 94.1.
запремине dv , а r0 одговарајући орт.
**Решење се може написати и у другом облику. Најпре се одреди потенцијал за
познату расподелу наелектрисања,
1 r dv
V =
4pe 0 ò r
, (94.4)
v
а онда се диференцирањем израза за потенцијал одреди вектор Е.
21
Непозната величина (вектор Е) налази се под интегралом.
95. У једном делу простора, у вакууму, потенцијал је функција само Декартове x-

x2 x
координате, V ( x, y, z ) = V2 2 + V1 + V0 , где су V0 , V1 , V2 и а ( a > 0 ) константе, а
a a
0 £ x £ a . Одредити (а) вектор електричног поља и **(б) густину запреминског
наелектрисања у том делу простора.
РЕШЕЊЕ
(а) У посматраном делу простора вектор Е има само x-компоненту22,
dV V x V
Ex = - = -2 22 - 1 . (95.1)
dx a a
(б) Посматрана расподела је једнодимензиона (јер све величине зависе само од
Декартове координате x), па су потенцијал и густина слободног наелектрисања у
вакууму повезани су једнодимензионом Пуасоновом једначином (91.1). На основу тога
је
d 2V V
r = -e 0 2
= -2e 0 22 . (95.2)
dx a
Други начин да се одреди густина наелектрисања је преко једнодимензионог облика
Гаусовог закона (87.1). Решавањем по r, заменом E x из (95.1) и диференцирањем
поново се добија резултат (95.2).
96. (а) Колике треба да буду константе V0 , V1 и V2 из претходног задатка да би

електрично поље било хомогено? (б) Колика је густина запреминског слободног
наелектрисања у том случају?
РЕШЕЊЕ
(а) На основу једначине (95.1), очигледно је да мора бити V2 = 0 , док су V0 и V1
V
произвољни. Тада је E x = - 1 .
a
(б) У простору у коме је електрично поље у вакууму хомогено, не може постојати
слободно наелектрисање, па је густина запреминског слободног наелектрисања нула.
Доказ се изводи из Гаусовог закона, који се може написати у облику
Q = e 0 ò E × dS . (96.1)
S
Ако је поље хомогено, вектор Е је константан, па се може извући испред интеграла.

Тако се добија
22
Потенцијал не зависи од координата y и z, одговарајући изводи су једнаки нули, па не
постоје компоненте E y и E z . До истог закључка се може доћи и ако се уочи да су
еквипотенцијалне површи равни x = const (тј. равни управне на x-осу). Вектор Е је
управан на еквипотенцијалну површ, па стога има само x-компоненту.
Q = e 0 E × ò dS = 0 (96.2)
S
јер је за сваку затворену површ ò dS = 0 . Релација (96.2) важи за произвољну затворену

S
површ у хомогеном пољу, па и за веома малу површ. Очигледно, и у физички малом
домену ( dv ) укупно слободно наелектрисање ( dQ ) је нула, одакле следи да је густина
dQ
слободног наелектрисања ( r = ) нула.
dv
**До истог закључка се долази и из диференцијалног облика Гаусовог закона (87.1).
Електрично поље је хомогено и има само x-компоненту, која је константна, па јој је
извод једнак нули.
**97. Наелектрисање константне

запреминске густине r0 распоређено је у
ваздуху у простору за који x Î [0, d ] , као
на слици 97.1. Ван тог простора нема
наелектрисања. Користећи се
једнодимензионалним диференцијалним
обликом Гаусовог закона, одредити вектор
електричног поља овог наелектрисања. Слика 97.1.
РЕШЕЊЕ
ì 0, x < 0
ï
Према условима задатка, густина наелектрисања је r = ír0 , 0 £ x £ d . С обзиром на
ïî 0, x > d
то да је густина дата са три различита израза, интеграцију израза (87.1) треба обавити у
три области: x Î (- ¥,0 ) , x Î (0, d ) и x Î (0,+¥ ) .
dE x ( x )
У првој области је = 0 , па је E x ( x ) = C1 за x Î (- ¥,0 ) . У другој области је
dx
dE x ( x ) r 0 r
= , па је E x ( x ) = 0 x + C 2 за x Î (0, d ) . У трећој области је, као и у првој,
dx e0 e0
dE x ( x )
= 0 , па је E x ( x ) = C3 за x Î (0,+¥ ) . Величине C1 , C2 и C3 су константе које тек
dx
треба одредити.
У посматраном примеру нема површинских наелектрисања, па је E x (x)
континуална функција координате x. Из услова континуалности за x = 0 следи C1 = C2 ,
r0
а из услова континуалности за x = d следи d + C2 = C3 . Трећа релација између C1 ,
e0
ædö
C2 и C3 може се добити на основу симетрије, због које је E x ç ÷ = 0 , одакле је
è2ø
r d r d r d
C2 = - 0 , па је C1 = - 0 и C3 = 0 . Коначно је
2e 0 2e 0 2e 0
ì r0 d
ï - 2e i x , x£0
ï 0
ï r0 æ dö
E( x ) = í ç x - ÷ i x , 0< x<d . (97.1)
ï e0 è 2ø
ï r0 d
ï ix, x³d
î 2e 0
Напоменимо да се трећа релација између C1 , C2 и C3 може добити и на општији

начин, полазећи од суперпозиције и једначине (81.2). Наиме, из (81.2) следи да је
E x (- ¥ ) = - E x (¥ ) , па се трећи услов своди на C1 = -C3 , одакле се поново добија решење
(97.1).
Читаоцу се препоручује да провери да ли се решење (97.1) добија и применом
Гаусовог закона у интегралном облику.
4. Проводници у електростатичком пољу 83
4. Проводници у електростатичком пољу
98. Две бакарне лопте, свака полупречника a = 100 mm , налазе се у ваздуху на

међусобном растојању d = 2 m , као на слици 98.1. Израчунати (а) највеће позитивно
наелектрисање сваке лопте тако да јачина поља у ваздуху нигде не буде већа од
MV
Emax = 3 и (б) вектор електростатичке силе која, под околностима одређеним под
m
(а), делује на једну од лопти.
РЕЗУЛТАТ
(а) Електрично поље је најјаче на
површима лопти. Занемарујући утицај
једне лопте на расподелу наелектрисања
друге лопте, наелектрисање сваке лопте је
равномерно расподељено по површи Слика 98.1.
лопте.
На основу Гаусовог закона, јачина електричног поља на површи лопте
Q
полупречника а је E = , где је Q наелектрисање лопте. Из услова да је E £ Emax ,
4pe 0 a 2
добија се да је максимално позитивно наелектрисање лопти
Q1max = Q2max = 4pe 0 a 2 Emax = 3,34 mC .
(б) Према ознакама на слици 98.1, електростатичка сила на другу лопту је
Q Q
F12 = 1 max 2 max r012 = 25 mN r012 . Сила је одбојна.
4pe 0 d 2
99. Метална лопта полупречника a = 1 mm и наелектрисања Qa = 1 pC налази се

близу металне лопте полупречника b = 100 mm и наелектрисања Qb = 1 nC . Да ли је
електростатичка сила која делује на прву лопту привлачна или одбојна?
РЕШЕЊЕ
Када су лопте далеко једна од друге (на међусобном растојању r >> a, b ), понашају
се као тачкаста наелектрисања, а сила на сваку од тих лопти може се одредити на основу
Кулоновог закона. Сила је тада одбојна. Када се лопте приближe једна другој,
наелектрисање једне лопте утиче на расподелу наелектрисања друге лопте. Када је мала
лопта близу површи велике лопте, велика лопта се, локално, понаша практично као
проводна раван. Мала лопта у својој близини индукује негативно наелектрисање на
великој лопти (при чему се укупно наелектрисање велике лопте не мења). Када је мала
лопта довољно близу велике лопте, густина наелектрисања у непосредној близини мале
лопте је негативна. Мала лопта и индуковано негативно наелектрисање се привлаче, а
позитивно наелектрисање на остатку велике лопте одбија малу лопту. Када је растојање
између мале лопте и површи велике лопте довољно мало, привлачна сила доминира, па
је резултантна сила тада привлачна.
100. Тачкасто наелектрисање Q налази се у центру ненаелектрисане металне љуске.

Колика електростатичка сила делује на то наелектрисање када се љуска унесе у
хомогено електрично поље? Средина је свуда ваздух.
РЕШЕЊЕ
Када љуска није у спољашњем пољу, електростатичка сила која делује на тачкасто
наелектрисање је нула због симетрије. Када се љуска унесе у спољашње поље, она се
понаша као Фарадејев кавез, тако да спољашње поље нема утицаја на електрично поље у
шупљини. Стога сила на тачкасто наелектрисање остаје нула.
Да ли би електростатичка сила на тачкасто наелектрисање била нула када би љуска
била наелектрисана?
Да ли би електростатичка сила на тачкасто наелектрисање била нула и када се оно
не би налазило у центру љуске? Да ли би сила зависила од тога да ли се љуска налази у
спољашњем пољу или не?
101. Две непокретне металне лопте полупречника a и b налазе се у ваздуху, на

међусобном растојању d >> a, b . Наелектрисање прве лопте је Q1 , а друге Q2 . Одредити
прираштаје наелектрисања, потенцијала и електростатичке силе када се лопте повежу
веома танким проводником.
РЕШЕЊЕ
Пре повезивања, лопте се, због услова d >> a, b , могу сматрати усамљеним. Тада
Q1 Q2
су, за референтну тачку у бесконачности, потенцијали лопти V1 = и V2 = .
4pe 0 a 4pe 0 b
Силе на лопте су, према

ознакама на слици 101.1,
QQ
F12 = Q2 E1 = 1 2 2 i x и
4pe 0 d
Q1Q2
F21 = Q1E 2 = - ix .
4pe 0 d 2
Слика 101.1.
После повезивања, лопте и спојни проводник образују јединствено усамљено

наелектрисано проводно тело. Занемарујући наелектрисање на спојној жици, може се, на
основу услова одржања количине електрицитета, писати
Q1(1) + Q2(1) = Q1 + Q2 , (101.1)
где су Q1(1) и Q2(1) наелектрисања лопти после повезивања. Услов еквипотенцијалности

целог тела даје
Q1(1) Q (1)
V1(1) = = 2 = V2(1) . (101.2)
4pe 0 a 4pe 0 b
Q1(1) a a
Из релација (101.1) и (101.2) следи = , па је Q1(1) = (Q1 + Q2 ) и
Q2(1) b a+b
b
Q2(1) = (Q1 + Q2 ) .
a+b
aQ2 - bQ1
Прираштаји наелектрисања су DQ1 = Q1(1) - Q1 = и
a+b
aQ2 - bQ1
DQ2 = Q2(1) - Q2 = - = -DQ1 .
a+b
aQ2 - bQ1
Прираштаји потенцијала су DV1 = V1(1) - V1 = и
4pe 0 a (a + b )
aQ2 - bQ1
DV2 = V2(1) - V2 = - .
4pe 0b(a + b )
(1) ab(Q1 + Q2 )2 - (a + b )2 Q1Q2

Прираштаји сила су DF12 = F12 - F12 = ix и
4pe 0 (a + b )2 d 2
DF21 = -DF12 .
102. Око металне лопте полупречника a = 1 cm и наелектрисања Q1 = -5 nC налази

се концентрична метална сферна љуска унутрашњег полупречника b = 2,5 cm ,
спољашњег полупречника c = 4 cm и наелектрисања Q2 = 7 nC . Средина је ваздух.
Одредити вектор електричног поља и потенцијал у овом систему. Референтну тачку
потенцијала узети у бесконачности.
РЕШЕЊЕ
На сферним површима полупречника
a , b и c (слика 102.1) постојаће
наелектрисања Qa , Qb и Qc , респективно.
При овоме је Qa = Q1 , Qb = -Q1 и
Qc = Q1 + Q2 , што се може показати
Гаусовим законом, јер у проводним телима
не може бити електростатичког поља. Због
симетрије, електрично поље мора бити
радијално у свим деловима система у
којима поље постоји. Применом Гаусовог
закона добија се Слика 102.1.
ì 0, r < a,
ï Qa Q1
ï ir = ir , r Î (a, b ),
ï 4pe 0 r 2 4pe 0 r 2
E( r ) = í (102.1)
0, r Î (b, c ) ,
ï
ï Qa + Qb + Qc Q 1 + Q 2
ir = ir , r > c.
ï 4pe r 2 4pe 0 r 2
î 0
Слика 102.2 показује алгебарски интензитет електричног поља (у односу на радијални

( )
орт i r ) у функцији од r , где је E a + = -450 kV/m , E b - = -72 kV/m и ( )
( ) = 11,2 kV/m .
Ec +

R
Потенцијал се може одредити преко релације VP = E × dl , одакле јеò
P
ì ¥
Q1 + Q2 Q + Q2
ï
ï
ò 4 pe t 2
dt = 1
4pe 0 r
, r ³ c,
r 0
ï Q1 + Q2
ï = Vc = Vb , b £ r < c,
ï 4pe 0 c
V (r ) = íb ¥ (102.2)
ï Q1 Q +Q Q æ1 1ö
ïò 4pe t 2 d t + ò 41pe t 22 dt = 4pe10 çè r - b ÷ø + Vc , a £ r < b,
ïr 0 c 0
ï Q1 æ 1 1 ö Q1 + Q2
ï ç - ÷+ = Va , 0 £ r < a.
î 4pe 0 è a b ø 4pe 0 c
На слици 102.3 приказан је потенцијал у функцији од r , при чему је Va = -2250 V ,

Vb = 450 V и Vc = 450 V . На одстојању r0 = 2 cm од центра потенцијал је V (r0 ) = 0 .
Потенцијал се може одредити и користећи се суперпозицијом потенцијала. У овом
случају се посматрају три наелектрисане сфере, полупречника a , b и c , наелектрисања
Qa , Qb и Qc . Потенцијал произвољне тачке добија се суперпозицијом потенцијала који
потичу од тих наелектрисања
ì Q1 - Q1 Q + Q2
ï + + 1 , 0 £ r £ a,
4pe 0 a 4pe 0b 4pe 0 c
ï
ï Q1 - Q1 Q + Q2
+ + 1 , a < r £ b,
ï 4pe 0 r 4pe 0b 4pe 0 c
V (r ) = í (102.3)
Q - Q1 Q + Q2 Q1 + Q2
ï 1 + + 1 = , b < r £ c,
ï 4pe 0 r 4pe 0 r 4pe 0 c 4pe 0 c
ï Q1 - Q1 Q + Q2 Q1 + Q2
ï + + 1 = , r > c.
î 4 pe 0 r 4 pe 0 r 4pe 0 r 4pe 0 r
103. Израчунати прираштај потенцијала лопте из задатка 102 ако се (а) лопта и
љуска споје проводником и (б) љуска уземљи (при чему лопта и љуска нису међусобно
спојене).
РЕШЕЊЕ
(а) Када се лопта и љуска споје, лопта ће се разелектрисати, а њено наелектрисање
ће се појавити на површи љуске. У простору између лопте и љуске неће бити
електричног поља. Прираштај потенцијала лопте у односу на равнотежно стање описано
Q æ1 1ö
у задатку 102 је DV (a ) = - 1 ç - ÷ = 2700 V .
4pe 0 è a b ø
(б) Када се љуска у систему описаном у задатку 102 уземљи, наелектрисање са
спољашње стране љуске ће отећи ( Qc = 0 ), па изван љуске неће бити електричног поља.
У остатку простора (за r < c ) неће бити промене, па је прираштај потенцијала лопте
Q1 - Q1 æ Q1 - Q1 Q + Q2 ö Q + Q2
DV (a ) = + -ç + + 1 ÷=- 1 = -450 V .
4pe 0 a 4pe 0b çè 4pe 0 a 4pe 0b 4pe 0 c ÷ø 4pe 0 c
104. Око металне лопте полупречника a = 1 cm концентрично је постављена сферна

метална љуска унутрашњег полупречника b = 2 cm и спољашњег полупречника
c = 2,5 cm , као на слици 104.1. Проводници се налазе у ваздуху високо изнад земље.
Лопта је, кроз мали отвор на љусци, уземљена веома танком жицом. Наелектрисање
љуске је Q = 3,6 nC . Израчунати потенцијал љуске у односу на земљу занемарујући
наелектрисање жице и њен утицај на електрично поље.
РЕШЕЊЕ
У систему са слике 104.1, потенцијал далеких тачака (на површи земље) је нула, а
нула је и потенцијал лопте ( Va = 0 ). Наелектрисање љуске индуковаће наелектрисање
не само на површи земље, већ и на лопти ( Qa на слици 104.2). Наелектрисање љуске (Q)
расподелиће се на унутрашњој страни љуске ( Qb ) и на спољашњој страни ( Qc ) тако да
важи
Qb + Qc = Q . (104.1)
Електрично поље у проводницима мора бити нула, као у задатку 102, те мора бити
Qa + Qb = 0 . (104.2)
Због симетрије, занемарујући утицај жице на електрично поље, закључује се да су

наелектрисања на лопти и љусци равномерно распоређена по одговарајућим површима,
а електрично поље има сферну симетрију. Електрично поље је радијално и одређено је
изразом (102.1), у коме је Q1 = Qa за сада непознато наелектрисање лопте, а Q2 = Q
познато наелектрисање љуске.
Потенцијал у посматраном систему одређен је релацијом (102.2), која, уз ознаке из
овог задатка, даје
Qa æ 1 1 ö Qa + Q
Va = ç - ÷+ и (104.3)
4pe 0 è a b ø 4pe 0 c
Qa + Q
Vc = . (104.4)
4pe 0 c
На основу услова овог задатка је Va = 0 , па је из (104.3)
1
Qa = -Q c = -1,6 nC . (104.5)
1 1 1
- +
a b c
Из (104.2) је сада Qb = 1,6 nC , а из (104.1) је Qc = 2 nC . Из (104.4) је потенцијал љуске
Vc = 720 V .
**Из релација (104.4) и (104.5) добија се веза између наелектрисања љуске и њеног
потенцијала у односу на земљу, која се може написати у облику,
æ ab ö ab
Q = ç 4pe 0 + 4pe 0 c ÷ Vc = C eVc , где је Ce = C ab + Cc , C ab = 4pe 0 и Cc = 4pe 0 c
è b-a ø b-a
(видети слику 104.2). Ce је еквивалентна капацитивност паралелне везе два
кондензатора. Капацитивност првог кондензатора, C ab , једнака је капацитивности
сферног кондензатора чије су електроде лопта и љуска. Капацитивност другог
кондензатора, Cc , једнака је капацитивности усамљене љуске (тј. капацитивности
између љуске и земље).
105. Три шупље металне лопте, врло танких зидова, постављене су концентрично.
Полупречници лопти су a = 1 cm , b = 2 cm и c = 4 cm , а њихови потенцијали према
тачки у бесконачности су Va = -540 V , Vb = 0 и Vc = 180 V , респективно. Израчунати
наелектрисања лопти. Средина је ваздух.
РЕЗУЛТАТ
Наелектрисања лопти су Qa = -1,2 nC , Qb = 0,4 nC и Qc = 1,6 nC .
106. Ротационо симетрично метално

тело, чији је попречни пресек приказан на
слици 106.1, унето је у хомогено
електростатичко поље вектора E 0 у вакууму.
На слици је приказан стваран смер тог
вектора. (а) Проценити у којој је од тачака
означених на слици резултантно електрично
поље најјаче, а у којој најслабије. (б) Да ли
постоје тачке на површи тела у којима је
електрично поље нула?
РЕШЕЊЕ
(а) Поље је најјаче у тачки 3, а најслабије
у тачки 2. Слика 106.1.
(б) На горњој страни тела индукује се негативно наелектрисање, а на доњој страни

позитивно. Индуковано наелектрисање у шупљини је негативно, али веома мало. У
тачкама у којима је густина површинског наелектрисања нула (јер густина мења знак),
електрично поље је нула. Да је тело у облику лопте, те тачке би биле на "екватору". За
тело са слике 106.1, те тачке су у близини "екватора".
107. У хомогено електростатичко поље вектора E 0 , у вакууму, унет је танак прав

ненаелектрисан метални штап. У ком случају штап својим присуством више ремети то
поље: (а) када је нормалан на вектор E 0 или (б) када је паралелан вектору E 0 ?
Образложити одговор.
РЕШЕЊЕ
(а) Када се штап постави нормално на вектор E 0 , на површи штапа индукују се
површинска наелектрисања као што је скицирано на слици 107.1. Наелектрисања
супротних знакова налазе на веома малом међусобном растојању, па се, изван штапа,
поља тих наелектрисања практично поништавају. Резултантно електрично поље је
практично исто као што је било пре уношења штапа, а и облик еквипотенцијалних
површи је практично неизмењен. Стога је утицај штапа на околно поље занемарљив.
Слика 107.1
Слика 107.2
Слика 107.3
(б) Када је штап паралелан вектору E 0 , наелектрисања супротних знакова индукују

се на удаљеним крајевима штапа (слика 107.2), па је поремећај околног поља велики. На
слици 107.3 приказане су линије електричног поља (пуне линије) и трагови
еквипотенцијалних површи (испрекидане линије) добијени симулацијом на рачунару.
108. Три коаксијална веома дугачка шупља цилиндрична проводника, полупречника

a , b и c (c > b > a ) и веома танких зидова, налазе се у ваздуху. Унутрашњи и
средишњи проводник су оптерећени, а спољашњи проводник је уземљен. Потенцијали
унутрашњег и средишњег проводника према спољашњем су Va и Vb , респективно.
Одредити подужна наелектрисања ових проводника.
РЕЗУЛТАТ
2pe 0 (Va - Vb )
Подужна наелектрисања цилиндричних проводника су Qa¢ = ,
b
ln
a
2pe 0 æ c cö
Qb¢ = çV ln - Va ln ÷ и Qc¢ = -(Qa¢ + Qb¢ ) .
b cè b a bø
ln × ln
a b
109. Веома дугачак ненаелектрисан

масиван проводни цилиндар, кружног
попречног пресека полупречника а, има
три ексцентричне цилиндричне ваздушне
шупљине, као на слици 109.1. Осе
цилиндра и шупљина су паралелне. У
двема шупљинама постављени су танки
проводници паралелно оси цилиндра,
наелектрисани наелектрисањима
подужних густина Q1¢ > 0 , односно
Q2¢ < 0 . Одредити вектор електричног
поља изван цилиндра. Слика 109.1.
РЕШЕЊЕ
Због електростатичке индукције,

на зидовима шупљина у којима су
постављени танки проводници
индукују се наелектрисања чије су
подужне густине ¢ 1 = -Q1¢
Qind и
¢ ¢
Qind 2 = -Q2 , као на слици 109.2.
Масивни цилиндар је неутралан, па је
на његовој спољашњој површи
равномерно распоређено
наелектрисање подужне густине
¢ 1 - Qind
-Qind ¢ 2. Изван цилиндра
постоји електрично поље радијално у
односу на осу цилиндра.
Слика 109.2.
На основу Гаусовог закона, алгебарски интензитет електричног поља ван цилиндра,

у односу на референтни смер са слике 109.2, је
Q1¢ + Qind ¢ 2 + (- Qind
¢ 1 + Q2¢ + Qind ¢ 2)
¢ 1 - Qind Q1¢ + Q2¢
E= , односно E = ir , r > a .
2pe 0 r 2pe 0 r
110. Две ненаелектрисане металне

фолије, свака површине S, приљубљене су
једна уз другу и унете у хомогено
електростатичко поље у вакууму,
интензитета Е, тако да је вектор Е
нормалан на фолије (слика 110.1). Затим су
фолије транслаторно померене у правцу
вектора Е тако да се одвоје једна од друге
и изнете су из поља. Колико је
наелектрисање сваке фолије по изношењу
из поља?
РЕЗУЛТАТ
Слика 110.1.
Наелектрисања фолија су Q1 = e 0 ES и
Q2 = -Q1 .
*111. Веома велика равна метална квадратна фолија, странице a = 100 mm и

дебљине d = 0,1 mm , налази се усамљена у вакууму. Наелектрисање фолије је
Q = 100 pC . Занемарујући ивичне ефекте, одредити електрично поље у фолији и у њеној
околини.
РЕШЕЊЕ
Слика 111.2.
Слика 111.1.
Због симетрије и занемаривања ивичних ефеката, у посматраном примеру се може

узети да је наелектрисање равномерно расподељено по левој и десној површи фолије
(слика 111.1). Заједно посматрајући наелектрисања на обе површи, површинска густина
Q nC
наелектрисања фолије је23 rs = = 10 . Појединачно посматрано, густине
2
a m2
површинских наелектрисања наи левој
десној површи фолије су
(1) ( 2) rs nC
rs = rs = =5 .
2 m2
Примењујући суперпозицију, електрично поље се може одредити као поље две
паралелне равномерно наелектрисане равни у ваздуху, чије су густине површинског
наелектрисања rs(1) , односно rs( 2) . Према слици 111.2 је E = E1 + E 2 , где су E1 и E 2
вектори електричног поља појединих наелектрисаних равни.
Алгебарски интензитет електричног поља леве наелектрисане равни је
r(1) V
E1 = s = 282,35 у односу на референтни смер од равни. Алгебарски интензитет
2e 0 m
електричног поља десне равни у односу на одговарајући референтни смер (од друге
rs( 2)
равни) је E2 = . При томе је E1 = E2 јер је rs(1) = rs( 2) .
2e 0
r(1)
Пројекција вектора E1 на x-осу је E1x = s sgn x , а пројекција вектора E 2 је
2e 0
r(s2)
E2 x = sgn (x - d ) , па је резултантно електрично поље
2e 0
æ r(1) r ( 2) ö r
E = ç s sgn x + s sgn (x - d )÷ i x = s (sgn x + sgn ( x - d )) i x . (111.1)
ç 2e 0 2e 0 ÷ 4e 0
è ø
У фолији, односно за x Î (0, d ) , је sgn x = 1 и sgn (x - d ) = -1 , па је E = 0 , 0 < x < d .
Резултат је очигледан са слике 111.2, јер су поља наелектрисаних равни у том простору
истог интензитета и правца, али супротних смерова, па се потиру у збиру. Тиме је
обезбеђено задовољење услова да, у електростатици, не може постојати електрично
поље у проводнику.
Ван фолије, због симетрије, вектор електричног поља мора имати исти интензитет
са обе стране фолије, али супротне смерове. То следи и из (111.1). Са леве стране фолије
rs
(за x < 0 ) је sgn x = -1 и sgn (x - d ) = -1 , па је E = - i x , x < 0 . Са десне стране
2e 0
фолије (за x > d ) је sgn x = 1 и sgn (x - d ) = 1 , па из (111.1) следи да је
rs
E= i x , x > d . Електрично поље је хомогено са сваке стране фолије. Алгебарски
2e 0
23
Ова апроксимација је релативно груба за усамљену фолију јер је стварна расподела
наелектрисања неравномерна: густина наелектрисања расте од средине ка ивицама.
Резултати симулације квадратне фолије помоћу рачунара дају око два пута мању
површинску густину наелектрисања око средине фолије него што даје израз rs = Q / a 2
(који представља просечну густину наелектрисања фолије).
rs V
интензитет електричног поља је E = = 564,7 , при чему је референтни смер са
2e 0 m
леве стране фолије улево, а са десне удесно.
Читаоцу се препоручује да електрично поље наелектрисаних равни одреди и
применом Гаусовог закона.
Са удаљавањем од фолије, као и у околини ивица фолије, наелектрисања на
површима фолије не могу се више посматрати као да су веома велике равномерно
наелектрисане равни. Електрично поље даље од фолије није хомогено, а тачан прорачун
поља захтева примену нумеричких метода, чије разматрање превазилази оквире овог
уџбеника.
*112. Две квадратне металне фолије, свака странице а и дебљине d ( d << a ), налазе
се у ваздуху, далеко једна од друге. Прва фолија је наелектрисана наелектрисањем Q1 , а
друга наелектрисањем Q2 . Фолије су затим постављене паралелно једна другој, на
међусобном растојању d1 ( d1 << a ), као на слици 112.1. Занемарујући ивичне ефекте,
одредити површинске густине наелектрисања на фолијама и електрично поље у
фолијама и њиховој околини.
Слика 112.2.
Слика 112.1.
РЕШЕЊЕ
Када су фолије далеко једна од друге, на основу разматрања из претходног задатка,
закључује се да је густина површинског наелектрисања на свакој површи прве фолије
( 0) Q (0) Q
rs1 = 12 , а на свакој површи друге фолије rs2 = 22 . Када се фолије приближе једна
2a 2a
другој, услед електростатичке индукције долази до прерасподеле наелектрисања на свим
површима фолија (слика 112.2). При томе, електрично поље у свакој фолији мора бити
нула. Вектор електричног поља у систему са слике 112.2 може се одредити
суперпозицијом поља четири равномерно наелектрисане равни. Сабирањем x-
компоненти електричног поља ових равни и постављањем услова да је резултантно

електрично поље у првој фолији нула, следи
(1)
rs1 r( 2) r(1) r( 2)
- s1 - s 2 - s 2 = 0 , (112.1)
2e0 2e 0 2e0 2e0
односно
(1)
rs1 - rs(12) - rs(12) - rs( 22) = 0 . (112.2)
На сличан начин, постављањем услова за другу фолију добија се

(1)
rs1 + rs(12) + rs(12) - rs( 22) = 0 . (112.3)
Укупно наелектрисање сваке фолије исто је када су фолије биле далеко једна од
друге, као и када су приближене једна другој, па важи
rs(11) + rs(12) = 2rs1

(0)
и (112.4)
rs(12) + rs( 22) = 2rs2

(0)
. (112.5)
Решавањем система једначина (112.2)-(112.5) добија се
(1) Q + Q2 -Q + Q2
rs1 = rs(10) + rs(02) = 1 , rs(12) = -rs(10) + rs(02) = 1 ,
2
2a 2a 2 (112.6)
( 2) Q - Q2 Q + Q2
rs1 = rs(10) - rs(02) = 1 , rs( 22) = rs(10) + rs( 02) = 1 .
2
2a 2a 2
На основу тога се добија резултантно електрично поље у посматраном систему:
ì - Q1 - Q2
ï i x , x < 0,
ï 2e 0 a 2
ï 0 , 0 < x < d,
ïQ - Q
ï
E = í 1 22 i x , d < x < d + d1 , (112.7)
ï 2e 0 a
ï 0 , d + d1 < x < 2d + d1 ,
ï
ï Q1 + Q2 i x , x > 2d + d1.
ïî 2e 0 a 2
Одузимањем једначине (112.2) од (112.3) добија се rs(12) + rs(12) = 0 , што значи да су

густине наелектрисања на суседним површима две фолије исте по апсолутној вредности,
али супротних знакова. Тај резултат је у сагласности са Гаусовим законом примењеним
на површ правог цилиндра означену са S1 на слици 112.2. Базиси цилиндра су нормални
на x-осу. Флукс вектора Е кроз омотач је нула јер је тај вектор тангенцијалан на површ
омотача. Флукс кроз базисе је нула јер су базиси у проводницима, у којима је
електрично поље нула. Одатле следи да је укупно обухваћено наелектрисање нула,
односно rs(12) + rs(12) = 0 .
Сабирањем једначина (112.2) и (112.3) добија се rs(11) = rs( 22) . То је у складу са

следећим резоновањем. Анализирајући поље које стварају четири равномерно
наелектрисане равни на слици 112.2, закључује се да је резултантни вектор електричног
поља за x < 0 (са леве стране прве фолије) истог интензитета и правца као за x > 2d + d1
(са десне стране друге фолије), али су вектори у те две области супротних смерова.
Применом Гаусовог закона на површи цилиндара S 2 и S3 , чији су базиси подударни,
добија се да су наелектрисања обухваћена овим површима једнака, одакле следи
rs(11) = rs( 22) .
Читаоцу се препоручује да понови овај задатак сматрајући да је друга фолија
неутрална ( Q2 = 0 ).
*113. Три металне фолије, свака дебљине d, налазе се у

ваздуху, далеко једна од друге. Површинска густина
наелектрисања прве фолије је rs1 , треће је rs3 , а друга
фолија је ненаелектрисана. Фолије су затим постављене
паралелно једна другој, на малим међусобним растојањима
d1 и d 2 , као на слици 113.1. Одредити површинске
густине наелектрисања на фолијама и електрично поље у
фолијама и њиховој околини. Занемарити ивичне ефекте.
РЕШЕЊЕ
На основу претходна два задатка, када су фолије
далеко једна од друге, густина површинског наелектрисања
r
на свакој страни прве фолије је s1 , на свакој страни треће
2
rs3
фолије је , а на другој фолији нема наелектрисања.
2
Када се фолије приближе једна другој, услед
електростатичке индукције долази до прерасподеле Слика 113.1.
наелектрисања на свим површима фолија. При томе се
јављају и површинска наелектрисања на површима друге
фолије (слика 113.2). Укупно наелектрисање сваке фолије
остаје исто као када су фолије биле далеко једна од друге,
па важи
rs(11) + rs(12) = rs1 , (113.1)
(1)
rs2 + rs( 22) = 0 , (113.2)
rs(13) + rs( 23) = rs3 . (113.3)

Слика 113.2.
Вектор електричног поља у систему са слике 113.2 може се одредити
суперпозицијом поља шест равномерно наелектрисаних равни. Резултантно електрично
поље у свакој фолији мора бити нула, одакле следе услови
(1)
rs1 - rs(12) - rs(12) - rs( 22) - rs(13) - rs( 23) = 0 , (113.4)
(1)
rs1 + rs(12) + rs(12) - rs( 22) - rs(13) - rs( 23) = 0 , (113.5)
(1)
rs1 + rs(12) + rs(12) + rs( 22) + rs(13) - rs( 23) = 0 . (113.6)
Решавањем система једначина (113.1)-(113.6) добија се
(1) rs1 + rs3 -rs1 + rs3 -rs1 + rs3

rs1 = r(s12) = (1)
rs3 =
2 2 2
( 2) rs1 - rs3 rs1 - rs3 rs1 + rs3 . (113.7)
rs1 = rs( 22) = ( 2)
rs3 =
2 2 2
Изван фолија линије електричног поља су нормалне на фолије, односно вектор Е

има само x-компоненту. За референтне смерове на слици 113.2, алгебарски интензитети
електричних поља у одговарајућим областима су
r +r r -r r -r r +r
E1 = - s1 s3 , E2 = s1 s3 , E3 = s1 s3 , E4 = s1 s3 . (113.8)
2e 0 2e 0 2e 0 2e 0
114. Растојање између електрода плочастог вакуумског кондензатора приказаног на

слици 114.1 је 3d . Електроде су прикључене на извор сталног напона U AD = U . Потом
је између електрода кондензатора убачена дебела ненаелектрисана метална плоча.
Одредити напон између тачка (a) A и B, односно (б) B и C.
Слика 114.1.
РЕЗУЛТАТ
Убацивањем плоче напон између електрода кондензатора се није променио, па су
U
тражени напони (а) U AB = и (б) U BC = 0 .
2
115. Електроде плочастог вакуумског кондензатора из претходног задатка

прикључене су на извор сталног напона U AD = U , па онда одвојене од извора. Потом је
између електрода кондензатора убачена дебела ненаелектрисана метална плоча, као на
слици 114.1. Одредити напон између тачака (a) A и B, односно (б) B и C.
РЕЗУЛТАТ
Убацивањем плоче наелектрисања електрода кондензатора се нису променила, па
U
су тражени напони (а) U AB = и (б) U BC = 0 .
3
*116. Четири танке равне металне електроде, свака површине S и дебљине d1 ,

паралелне су једна другој у ваздуху и налазе се на међусобном растојању d . Прва и
четврта електрода су уземљене, наелектрисање треће електроде је Q3 , а друга електрода
је на потенцијалу V2 према земљи. Одредити површинске густине наелектрисања ових
електрода.
РЕШЕЊЕ
Слично као у задацима 112 и 113, електрично поље је хомогено између електрода, а
у електродама нема поља (слика 116.1). За разлику од задатака 112 и 113, у овом задатку
електрично поље не постоји лево од прве електроде и десно од последње електроде.
Потенцијали тих електрода према далеким тачкама једнаки су нули, што указује на то да
је E = 0 за x < 0 и x > 4d1 + 3d .
Применом Гаусовог закона, а према ознакама на слици 116.1, може се писати
rs1 + rs(12) = 0 , (116.1)
rs( 22) + rs(13) = 0 и (116.2)
rs( 23) + rs 4 = 0 . (116.3)
Осим тога је
Q3
rs(13) + rs( 23) = , (116.4)
S
r(1)
V2 = s 2 d и (116.5)
e0
r ( 2) r ( 2)
V2 = s 2 d + s3 d . (116.6)
e0 e0
Слика 116.1.
Из једначина (116.1)-(116.6) се добија
eV
rs1 = -rs(12) = - 0 2 , (116.7)
d
1 æ e 0V2 Q3 ö
rs( 22) = -rs(13) = ç - ÷ и (116.8)
2è d S ø
1 æ e 0V2 Q3 ö
rs( 23) = -rs 4 = ç + ÷. (116.9)
2è d S ø
**117. Две металне плоче постављене

су у ваздуху паралелно једна другој, на
међусобном растојању d , као на слици
117.1. Потенцијал плоче A је V A = U > 0 ,
а потенцијал плоче B је VB = 0 . У
простору између плоча нема
наелектрисања. Занемарујући ивичне
ефекте, одредити: (а) функцију
потенцијала V (x ) полазећи од
једнодимензионе Лапласове једначине, Слика 117.1.
(б) вектор електричног поља и
(в) површинске густине наелектрисања на
плочама.
РЕШЕЊЕ
(а) За посматрани систем, једнодимензиона Лапласова једначина гласи
d 2V
=0, 0< x<d . (117.1)
dx 2
dV
Једном интеграцијом из (117.1) добија се = C1 , а још једна интеграција даје
dx
V (x ) = C1 x + C 2 , где су C1 и C 2 интеграционе константе. Према ознакама са слике 117.1
U
је V A = V (x = 0 ) = C 2 = U и VB = V (x = d ) = C1d + U = 0 , одакле је C1 = - . Тражена
d
æ xö
функција потенцијала је V ( x ) = U ç1 - ÷ , x Î [0, d ] .
è dø
dV U
(б) Вектор електричног поља има само x-компоненту, E x (x ) = - = , па је
dx d
U
E( x ) = i x , x Î (0, d ) . Електрично поље у простору између плоча је хомогено.
d
(в) Из граничних услова на раздвојној површи проводник-ваздух добијају се
U
површинске густине наелектрисања на плочама, rsA = e 0 E x (0 + ) = e 0 и
d
U
rsB = -e 0 E x (d - ) = -e 0 .
d
118. Метална куглица полупречника a и наелектрисања Q > 0 налази се у вакууму

на висини h >> a изнад веома велике хоризонталне ненаелектрисане металне плоче.
Одредити (а) вектор електричног поља испод куглице на правој која пролази кроз
средиште куглице и управна је на плочу, (б) количину индукованог електрицитета на
плочи испод куглице у кругу полупречника R и (в) укупну количину наелектрисања
индукованог на плочи.
РЕШЕЊЕ
(а) Електрично поље постоји само у

вакууму, изван куглице и изнад металне
плоче. У произвољној тачки P (слика
118.1), по суперпозицији, електрично поље
се може одредити као збир електричног
поља наелектрисања куглице Q и
електричног поља континуално
распоређених индукованих наелектрисања
на металној плочи.
Слика 118.1.
Како расподела индукованог наелектрисања није унапред позната, решавање

изгледа као озбиљан проблем. Међутим, задати проблем се лако решава применом
теореме ликова. Електрични ликови су фиктивна наелектрисања која су тако одређена и
размештена да у потпуности замењују утицај индукованих наелектрисања на електрично
поље у оном делу простора у коме електрично поље постоји. При овоме је проводно
тело са индукованим наелектрисањем уклоњено и сва наелектрисања се посматрају у

вакууму.
На слици 118.2 је приказана куглица

(оригинал) и њен лик у огледалу. Лик је
куглица полупречника a и наелектрисања
-Q , чији је центар у тачки z = -h . Површ
проводне плоче у систему са слике 118.1
одговара равни z = 0 на слици 118.2. Та
раван је на потенцијалу V = 0 , а вектор
електричног поља је управан на ту раван.
Заменом индукованих наелектрисања
ликом, поље у простору изнад равни z = 0
није се променило.
Слика 118.2.
Према ознакама на слици 118.2, вектор електричног поља оригинала ( E (o ) ) и

вектор електричног поља лика ( E (l) ) у тачки M на z -оси имају само z -компоненту, па
и резултантно поље има само z -компоненту, дату изразом
Q (o)
Q ( l)
Q ç 1 æ 1 ÷ ö
E z = E z( o ) + E z( l) = - + =- + , z Î (0, h - a ) .
4pe 0 (h - z )2 4pe 0 (h + z )2 4pe 0 çè (h - z )2 (h + z )2 ÷ø
Слика 118.4.
Слика 118.3.
(б) На основу граничних услова, према ознакама на слици 118.3, површинска

густина наелектрисања у тачки M (на површи плоче) одређена је са
Q h Qh
rs ind = e 0E × n 0 = -e 0 E . Такође је E (r ) = 2 E (o ) cos a = 2 2 t
= , те је
4pe 0 t 2pe 0 t 3
Qh
rs ind (r ) = - . Расподела индукованог наелектрисања приказана је на
(
2p h + r 22
) 3/ 2
слици 118.4.
Укупно индуковано наелектрисање у

кругу полупречника R је, према слици
118.5,
R
QR = ò rs ind (r )2pr dr = -
Qh
R
ò
(
d h2 + r 2 )
0
2
0 (h 2
+r )
2 3/ 2
æ ö
çR ÷
1 ç 1 ÷
= Qh = -Q ç1 - ÷.
2
(
h +r 2 1/ 2
)
0
ç
ç 1 +
æRö
ç ÷
2 ÷
÷ Слика 118.5.
ç èhø ÷
è ø
(в) Укупна количина индукованог наелектрисања је (Qind )uk = lim QR = -Q .
R ® +¥
119. Одредити електричну силу која делује на куглицу из претходног задатка.

РЕШЕЊЕ
У еквивалентном систему са слике 118.2, наелектрисање индуковано у равни
замењено је ликом наелектрисане куглице. У том систему имамо две куглице
(практично, два тачкаста наелектрисања) на међусобном растојању 2h . Сила која делује
на оригиналну куглицу усмерена је надоле (привлачна је), а њен интензитет је
Q2
Fe = .
16pe 0 h 2
120. Проводна куглица полупречника a налази се на висини h >> a у ваздуху

изнад проводне земље. Потенцијал куглице према земљи је V . Колика је електрична
сила на куглицу?
РЕШЕЊЕ
Q
Потенцијал куглице је V = јер је h >> a , па је Q = 4pe 0 aV . Утицај проводне
4pe 0 a
равни се може заменити увођењем лика куглице, наелектрисања -Q . Лик ствара
Q
електрично поље интензитета E = на месту куглице. Коначно, електрична
4pe 0 (2h )2
2
æaö
сила је привлачна, усмерена ка земљи, јачине F = QE = pe 0 ç ÷ V 2 .
èhø
*121. Сферични варничар се састоји од проводне

куглице полупречника a постављене на висини h >> a
изнад проводне равни (земље). Куглица је спојена са
проводном равни веома танким проводником, као на
слици 121.1. Варничар се налази у хомогеном
атмосферском електричном пољу вектора E 0 упереног
вертикално наниже. (а) Одредити наелектрисање куглице
( Qind ). (б) Одредити јачину електричног поља у тачкама
испод куглице које леже на нормали спуштеној од центра
куглице на раван. (в) Испитати громобрански ефекат Слика 121.1.
посматране куглице. (г) Одредити расподелу индукованог
наелектрисања на проводној равни.
РЕШЕЊЕ
(а) Електрично поље E0 потиче од

наелектрисања облака и одговарајућег
наелектрисања индукованог на површи земље (на
проводној равни). Услед тог поља, на куглици се
индукује наелектрисање Qind . Електрично поље
наелектрисане куглице такође индукује
наелектрисање на проводној равни. Утицај тог
наелектрисања на електрично поље замењује се
ликом куглице, као на слици 121.2.
Јачина електричног поља у тачки M која се
налази испод куглице, на нормали спуштеној од
центра куглице на проводну раван, је
E = E 0 + E (o) + E (l) . У односу на референтни смер
са слике 121.2, алгебарски интензитет
резултантног електричног поља је Слика 121.2.
Qind æ 1 1 ö÷
E ( z ) = - E z ( z ) = E0 + ç + , z Î (0, h - a ) . (121.1)
4pe 0 ç (h - z )2 (h + z )2 ÷
è ø
При овоме је занемарен утицај танког проводника за уземљење на електрично поље.
Због галванске везе куглице и проводне равни, потенцијал куглице према равни
R
мора бити једнак нули, VP R
= 0 , односно ò E × dl = 0 . Према слици 121.2 је l = h - z , па
P
је dl = -dz и
h-a h-a æ
1 ö÷ ö÷
R h 0 æ 1
ç E + Qind
ò E × dl = ò Ed l = - ò E (z ) dz = ò E ( z ) dz = ò ç 0 4pe 0
ç
ç (h - z )2
+
(h + z )2 ÷ø ÷ø
dz
P l =a z =h -a z =0 z =0 è è
h-a
h-a Qind æ 1 1 ö
= E0 z 0 + ç - ÷ = 0. (121.2)
4pe 0 è h - z h + z ø0
Одавде је, за h >> a ,

Qind = -4pe 0 ahE0 . (121.3)
(б) Уврштавајући (121.3) у (121.1), добија се јачина електричног поља испод

куглице (на z -оси),
æ æ 1 1 öö
E (z ) = E0 ç1 - ah ç + ÷ ÷, z Î (0, h - a ) , (121.4)
ç ç (h - z )2 (h + z )2 ÷ ÷
è è øø
при чему се сматра да је проводник за уземљење удаљен од посматране зоне, па је његов
утицај на поље занемарен.
На основу израза (121.4) може се закључити да је E (z ) < E0 . На површи земље је
E (z ) » E0 .
(в) Сматрајући да је расподела наелектрисања на куглици равномерна, површинска
Q h
густина наелектрисања куглице је rs k = ind2 = -e 0 E0 . Јачина електричног поља на
4pa a
површи куглице је
r h
E k = - s k = E0 . (121.5)
e0 a
h
Куглица испољава изразити громобрански ефекат. Како је >> 1 , то је Ek >> E0 .
a
При евентуалном удару грома, очекује се удар у куглицу (јер је на њеној површи поље
веома јако, па у њеној околини лако долази до пробоја ваздуха), а не у тле испод
куглице.
(г) Површинска густина индукованог наелектрисања на проводној равни је, према
a E0
слици 121.2, rs (r ) = -e 0 E (r ) , где је E (r ) = E0 - 2 , па је
hæ 3/ 2
2ö
æ r ö
ç1 + ç ÷ ÷
ç èhø ÷
è ø
a
2
rs (r ) = -e 0 E0 + e 0 E0 h » -e 0 E0 , (121.6)
3/ 2
æ æ r ö2 ö
ç1 + ç ÷ ÷
ç èhø ÷
è ø
a
јер је << 1 .
h
*122. Ради заштите простора у коме се налазе проводници далековода од

атмосферског пражњења, изнад проводника далековода, на висини h изнад земље,
постављен је уземљени праволинијски проводник полупречника a , при чему је h >> a
(слика 122.1). Одстојање уземљеног проводника од проводника далековода је d .
Атмосферско електрично поље је хомогено, нормално на површ земље, управно на
земљу и јачине E0 . Ако је h = 16 m , d = 3 m , a = 4 mm и E0 = 2 kV/m , израчунати
(а) јачину електричног поља на месту проводника далековода и (б) јачину електричног
поља на површи уземљеног проводника. Занемарити утицај проводника далековода на
електрично поље.
Слика 122.1.
Слика 122.2.
РЕШЕЊЕ
(а) Вектор електричног поља у тачки M (слика 122.2) има само вертикалну
компоненту, а добија се суперпозицијом атмосферског поља, поља уземљеног
проводника и поља лика уземљеног проводника,
¢
Qind ¢
Qind
E ( z ) = - E z ( z ) = E0 + + , z Î (0, h - a ) . (122.1)
2pe 0 (h - z ) 2pe 0 (h + z )
R
Због уземљења, мора бити ò E × dl = 0 , одакле је, слично претходном задатку,
P
2pe 0
¢ =-
Qind E h. (122.2)
2h 0
ln
a
Заменом (122.2) у (122.1), добија се јачина електричног поља
æ ö
ç 1 ö ÷÷
h æ 1
E ( z ) = E0 ç 1 - ç + ÷ , z Î (0, h - a ) . (122.3)
ç ln 2h è h - z h + z ø÷
ç ÷
è a ø
На месту проводника далековода је
æ æhö
2 ö
ç 2ç ÷ ÷
ç è dø ÷
E ( z = h - d ) = E0 ç 1 - ÷ = 0,345 E0 = 690 V/m , (122.4)
ç æç 2 h - 1ö÷ ln 2h ÷
ç è d ø a ÷ø
è
што значи да је уземљени проводник редуковао јачину електричног поља на 34,5%.
(б) Површинска густина наелектрисања на уземљеном проводнику је
Q' h E0
rs = ind = -e 0 , па је јачина електричног поља на површи уземљеног
2pa a ln 2h
a
h
rs
проводника E = = a E0 = 445 E0 = 890 kV/m . То показује да је E >> E0 , па
e 0 ln 2h
a
уземљени проводник ради као громобран.
123. Танка веома дугачка трака ширине 2a постављена је у ваздуху испод проводне
равни. Трака је паралелна равни и од ње је удаљена h . Трака је равномерно
наелектрисана наелектрисањем површинске густине rs . Одредити израз за површинску
густину наелектрисања индукованог у проводној равни.
РЕШЕЊЕ
Увођењем лика траке, према ознакама на
слици 123.1, је rs ind (x ) = -e 0 E (x ) , где је, на основу
r
израза (23.1), E(x ) = E y i y = s (b 2 - b1 ) i y . Одавде
pe 0
rs æ x+a x-aö
је rs ind (x ) = - ç arctg - arctg ÷, "x.
p è h h ø
Слика 123.1.
124. Ваздушни двожични вод

полупречника проводника а и међусобног
растојања проводника h, паралелан је површи
земље и налази се у вертикалној равни, као на
слици 124.1, при чему је h >> a . Проводници
вода су наелектрисани наелектрисањима
подужних густина Q ' , односно -Q ' .
Одредити положај тачака на земљи у којима
је густина индукованог наелектрисања
(а) највећа и (б) једнака нули. (в) Показати да Слика 124.1.
је укупна количина индукованог
наелектрисања на земљи једнака нули.
РЕШЕЊЕ
Према ознакама на слици 124.1, површинска густина индукованог наелектрисања на
земљи је
Q' æç h 2h ö Q' æ 1 2 ö
rs ind (x ) = ç - 2 ÷= ç - ÷. (124.1)
p èx +h
2 2
x + (2h ) ø ph è (x / h ) + 1 (x / h ) + 4 ÷ø
2 ÷ ç 2 2
Густина индукованог наелектрисања

је приказана на слици 124.2.
(а) Густина индукованог
наелектрисања је највећа у тачкама
одређеним координатом x = 0 и
Q'
износи rs ind (x = 0 ) = . У тим
2ph
тачкама је најјаче и електрично поље
на површи земље.
(б) Густина индукованог
наелектрисања је нула за x = ± h 2 , а
осим тога, густина наелектрисања
тежи нули када | x |® +¥ .
Слика 124.2.
(в) Посматрајмо бесконачно дугачку траку

на земљи, паралелну x-оси, ширине Dy (слика
124.3). Изделимо ту траку на елементарне траке,
ширине dx . Укупно наелектрисање ове
бесконачно дугачке траке је дато интегралом
+¥
DQind = òr s ind (x ) dx Dy = Qind
¢ Dy , ¢
где је Qind
x = -¥
подужна густина наелектрисања индукованог на
Слика 124.3.
површи земље. Одавде је
+¥
¢ =
Qind ò
rs ind (x ) dx . (124.2)
x = -¥
Уврштавајући (124.1) у (124.2) и интеграцијом, добија се

+¥ +¥ ö
Q ' æç x x ÷=0.
¢ =
Qind arctg - arctg (124.3)
pç h x = -¥ 2h x = -¥ ÷
è ø
Једначина (123.3) важи за било које y, па је укупно индуковано наелектрисање,
очигледно, нула.
5. Капацитивности
125. Полупречник унутрашње електроде ваздушног сферног кондензатора је а,

унутрашњи полупречник спољашње електроде b = 100 mm , а спољашњи полупречник те
електроде је c = 105 mm . Критично поље за ваздух је Ekr = 3 MV/m . (а) Одредити израз
за капацитивност овог кондензатора. (б) Одредити оптималан полупречник унутрашње
електроде тако пробојни напон кондензатора буде што већи. (в) Израчунати
капацитивност и пробојни напон оптималног кондензатора.
РЕШЕЊЕ
(а) Кондензатор је систем од два блиско
постављена проводна тела чија су
наелектрисања иста по апсолутној вредности,
али супротних знакова24, као што је
приказано на слици 125.1.
У циљу одређивања капацитивности
задатог кондензатора, претпоставимо да је
познато наелектрисање унутрашње
електроде, Q. Наелектрисање друге електроде
мора бити -Q . Наелектрисање Q назива се
оптерећеност кондензатора. Слика 125.1.
Због сферне симетрије, електрично поље у простору између електрода посматраног

кондензатора је радијално. Јачина електричног поља се може добити помоћу Гаусовог
Q
закона, E (r ) = , r Î (a, b ) . Та јачина је линеарно пропорционална оптерећености
4pe 0 r 2
кондензатора. Електрично поље је нула у проводницима (електродама), а нула је и изван
посматраног кондензатора.
Природно је да се напон кондензатора узима као напон између електроде
наелектрисане са Q и електроде наелектрисане са -Q . У том случају су знак напона и
24
Два проводна тела могу бити наелектрисана произвољним наелектрисањима ( Q1 ,
односно Q2 ). Посебан случај када је Q1 = -Q2 = Q назива се кондензаторски режим.
5. Капацитивности 111
знак оптерећености исти. За задати кондензатор, напон се најлакше рачуна интегралећи

b b
Q b-a
електрично поље дуж радијалне путање, U = ò E × dl = ò E dr = . И напон
4pe 0 ab
a a
кондензатора је линеарно пропорционалан оптерећености.
По дефиницији, капацитивност кондензатора је
Q
C= . (125.1)
U
Капацитивност задатог сферног кондензатора је
4pe 0 ab
C= . (125.2)
b-a
Капацитивност сваког вакуумског кондензатора, а тиме, практично, и ваздушног
кондензатора, може се написати у облику
C = e0 M F , (125.3)
где је М једна (произвољно одабрана) линеарна димензија кондензатора, а F је фактор

облика, који зависи од облика и међусобног положаја електрода кондензатора25. Ако за
4pe 0 a
сферни кондензатор усвојимо M = b , фактор облика му је F = .
b-a
(б) Максимална јачина електричног поља кондензатора са слике 125.1 је уз
Q
унутрашњу електроду, Emax = E (a ) = . Да не би дошло до пробоја диелектрика
4pe 0 a 2
кондензатора, мора бити Emax < Ekr . Теоријски, највеће допуштено наелектрисање
унутрашње електроде кондензатора одређено је условом Emax = Ekr , одакле је
Qmax = 4pe 0 a 2 Ekr .
Пробојни напон кондензатора је
Q E a (b - a )
U kr = max = kr . (125.4)
C b
Тај напон је квадратна функција полупречника
унутрашње електроде ( a , 0 < a < b ), као што је
приказано слици 125.2. Пробојни напон има
максимум који одговара темену параболе, када
је
Слика 125.2.
a = b / 2 = 50 mm . (125.5)
25
Ако посматрамо два геометријски слична кондензатора (који имају исти облик и исте
релативне димензије електрода), фактор F је исти за оба кондензатора, па су
капацитивности кондензатора директно пропорционалне димензији M.
(в) Из израза (125.2) и (125.5) добија се капацитивност оптималног кондензатора,

C = 4pe 0b = 11,13 pF , а из (125.4) и (125.5) добија се највећи пробојни напон,
bEkr
U kr max = = 75 kV .
4
126. Израчунати капацитивност ваздушног кондензатора чије су електроде лопте

полупречника a = 100 mm , које су на међусобном растојању d = 1 m ( d >> a ).
РЕШЕЊЕ
Пошто је d >> a , свака електрода је практично усамљена (задатак 120), па је, према
Q -Q
слици 126.1, за референтну тачку у бесконачности, V1 = и V2 = . Напон
4pe 0 a 4pe 0 a
Q
између електрода је U 12 = V1 - V2 = , па је тражена капацитивност
2pe 0 a
Q
C= = 2pe 0 a = 5,56 pF . (126.1)
U12
Напон између електрода се може добити и помоћу интеграла

2 d -a
æ 1Q 1 ö Q æ2 2 ö Q
ò
U12 = E × dl =
1 a
ò ç
è 4pe 0
÷
ç x 2 + (d - x )2 ÷ dx = 4pe çè a - d - a ÷ø » 2pe a јер је d >> a , што
ø 0 0
је исти резултат као што је добијено преко разлике потенцијала.
Слика 126.2.
Слика 126.1.
Читаоцу се препоручује да задатак реши и у случају када полупречници лопти нису

једнаки.
**Капацитивност усамљене лопте (која се може интерпретирати као капацитивност
између лопте и веома удаљене земље) је Cs = 4pe 0 a . У систему са слике 126.1, због
услова d >> a , на потенцијал једне лопте практично не утиче присуство друге лопте. На
основу тога се може формирати еквивалентна шема као на слици 126.2. Према тој шеми,
између тачака 1 и 2 редно су везана два кондензатора капацитивности Cs , па је
C
еквивалентна капацитивност између тих тачака C = s = 2pe 0 a .
2
Потпуна еквивалентна шема, међутим, обухвата још један кондензатор,
капацитивности Cm , директно везан за лопте. Тај кондензатор се мора узети у обзир
када је растојање између лопти мало (односно када није испуњен услов d >> a ).
Међутим, разматрање потпуне еквивалентне шеме излази ван оквира овог уџбеника.
127. За куглицу из задатка 118, одредити капацитивност према плочи.

РЕЗУЛТАТ
Q
Капацитивност куглице према металној плочи је C = , јер је плоча, посматрана
VP
као равна и бесконачно велика, на нултом потенцијалу ( V = 0 ). Имајући у виду да је
R
Q
h >> a , потенцијал куглице је VP = ò E × dl » (слика 118.2), па је капацитивност
4pe 0 a
P
куглице
C = 4pe 0 a . (127.1)
Потенцијал куглице може се одредити и суперпозицијом потенцијала куглице и

Q æ 1 1 ö -Q æ 1 1ö Q
њеног лика, VP = VP(o) + VP(l) = ç - ÷+ ç - ÷» .
4pe 0 è a h ø 4pe 0 è 2h - a h ø 4pe 0 a
Ако у систему са слике 118.2 посматрамо куглицу и њен лик као кондензатор,
Q Q C
капацитивност тог кондензатора је, на основу задатка 126, Col = = = , где је
U ol 2VP 2
U ol напон између оригинала (куглице) и њеног лика. Тај напон је два пута већи од
напона између куглице и проводне равни у оригиналном систему, U ol = 2U PR = 2VP , па
је зато капацитивност кондензатора који образује куглица и њен лик у огледалу (слика
118.2) два пута мања од капацитивности куглице према бесконачној проводној равни
(слика 118.1).
128. Решити задатак 121(а) на основу израза за капацитивност куглице у односу на

раван, одређену у задатку 127.
РЕШЕЊЕ
Напон који потиче од поља E 0 између куглице и плоче је U 0 = E0 h . Како је
куглица галвански повезана са проводном равни, на њој ће се индуковати такво
наелектрисање да укупан напон буде једнак нули, односно Qind = -C kU 0 , где је, према
изразу (127.1), C k = 4pe 0 a капацитивност куглице према проводној равни. Стога је
Qind = -4pe 0 aE0 h , што је исти резултат као у (121.3).
129. Центри четири проводне

лопте налазе се у ваздуху, на једној
правој. Полупречник сваке лопте је а,
а растојање центара сваке две суседне
лопте је d ( d >> a ), као на слици
129.1. Прва и трећа лопта, а такође и
друга и четврта лопта, повезане су
веома танким проводником. Одредити
капацитивност оваквог кондензатора,
Слика 129.1.
занемарујући наелектрисања на
спојним проводницима.
РЕШЕЊЕ
Прва лопта, трећа лопта и танак проводник који их повезује чине једну електроду
кондензатора. Друга лопта, четврта лопта и проводник који их повезује чине другу
електроду. У кондензаторском режиму, укупно наелектрисање прве електроде је Q , а
потенцијал је V1 . Наелектрисање друге електроде је -Q , а потенцијал V2 .
Расподела наелектрисања на
електродама означена је на слици
129.2 узимајући у обзир симетрију у
односу на раван која је управна на
праву која спаја центре лопти, а
налази се на одстојању d / 2 од центра
друге, односно треће лопте. При
овоме нису узета у обзир мала
наелектрисања на спојним
проводницима лопти јер је, према
условима задатка, њихов допринос
занемарљив. Расподела
наелектрисања на електродама ( Q1 и
Слика 129.2.
Q2 према слици 129.2) може се
одредити из следећих услова.
Прво, збир наелектрисања на првој и трећој лопти је
Q1 + Q2 = Q . (129.1)
Друго, у електростатици, свака електрода мора бити еквипотенцијална, што

обезбеђује спојни проводник. Стога напон између прве и треће лопте, а такође и између
друге и четврте лопте, мора бити једнак нули,
U13 = 0 и U 24 = 0 . (129.2)
Како је U AB = V A - VB исто што и потенцијал тачке A у односу на тачку B , то се

ради рачунања напона U 13 може узети тачка P на првој лопти, а референтна тачка R1
на трећој лопти, при чему је U13 = VP R .
1
За систем са слике 129.2 може се применити

суперпозиција. Имајући у виду да је d >> a ,
потенцијал који потиче од наелектрисања сваке
лопте, може се одредити као да је лопта усамљена.
Потенцијал у пољу усамљене наелектрисане лопте
(слика 129.3) је
Q æ 1 1 ö Слика 129.3.
VP = çç - ÷÷ . (129.3)
4pe 0 è rP rR ø
Стога је, према слици 129.2,

1 æ æ1 1 ö æ 1 1 ö æ 1 1ö æ 1 1 öö
VP = çç Q1 ç - ÷ - Q2 ç - ÷ + Q2 ç - ÷ - Q1 ç - ÷ ÷÷
R1 4pe 0 è è a 2d - a ø èd -a d -aø è 2d - a a ø è 3d - a d + a ø ø
1 æ Q1 Q2 ö
» ç - ÷, (129.4)
4pe 0 è a a ø
јер је d >> a . С обзиром на то да је U13 = VP R = 0 , из (129.4) се добија

1
Q1 = Q2 . (129.5)
Алтернативно, референтна тачка потенцијала се може узети у бесконачности, јер су

сва наелектрисања у ограниченом домену. Потенцијал сваке лопте се може приближно
одредити као да је усамљена, па из услова једнакости потенцијала прве и треће лопте
Q1 Q2
следи = , одакле се, према очекивању, добија (129.5).
4pe 0 a 4pe 0 a
Из система једначина (129.1) и (129.5) добија се
Q
Q1 = Q2 = . (129.6)
2
На сличан начин као у (129.4), напон између електрода кондензатора се може
одредити као
1 æ Q1 Q2 ö Q
U12 = VP R 2 » ç + ÷= . (129.7)
4pe 0 è a a ø 4pe 0 a
Исти резултат се добија ако се одреде потенцијали прве и друге лопте у односу на
референтну тачку у бесконачности (сматрајући да су лопте усамљене), а затим ти
потенцијали одузму ( U12 = V1 - V2 )
Капацитивност посматраног кондензатора је
Q
C= = 4pe 0 a . (129.8)
U12
Због чега добијени резултат не зависи од међусобног растојања лопти? Да ли

резултат (129.8) важи и када лопте нису постављене дуж једне линије?
**Задатак се може решити и на

основу апроксимативне еквивалентне
шеме са слике 129.4, слично задатку
126. Између тачака А и B на слици
129.4 везана је редно-паралелна веза
четири кондензатора истих
капацитивности. Еквивалентна
капацитивност ове везе је
C = Cs = 4pe 0 a .
Да ли шема са слике 129.4 важи и
када је растојање између лопти мало?
Слика 129.4.
130. Три проводне лопте налазе се у ваздуху. Њихови центри леже на једној правој.
Полупречник сваке лопте је a , а растојање између средишта две суседне лопте је
d >> a . Крајње лопте су спојене веома танким проводником. Одредити капацитивност
овог кондензатора.
РЕШЕЊЕ
Задати кондензатор приказан

је на слици 130.1. Слично као у
задатку 129, важи Q1 + Q3 = Q ,
док је Q2 = -Q . Због симетрије је
Q
Q1 = Q3 , па је Q1 = Q3 = .
2
Слика 130.1.
Због услова d >> a , електрично поље и потенцијал сваке лопте могу се приближно
одредити као да је лопта усамљена. Узимајући референтну тачку у бесконачности,
Q1 Q
потенцијал прве лопте је V1 = V A = = (и исти је као потенцијал треће
4pe 0 a 8pe 0 a
Q2 -Q
лопте). Потенцијал друге лопте је V2 = VB = = . Напон између прве и друге
4pe 0 a 4pe 0 a
3Q
лопте је U AB = V A - VB = . Тражена капацитивност је
8pe 0 a
Q 8
C= = pe 0 a . (130.1)
U AB 3
Читаоцу се препоручује да задатак реши и за случај када полупречници лопти нису

исти, односно када не постоји симетрија.
Колика је еквивалентна капацитивност када би једну електроду кондензатора

чиниле кратко спојене прва и друга лопта, док би друга електрода била трећа лопта?
Да ли резултат (130.1) важи и ако би три лопте биле центриране у теменима
једнакостраничног троугла странице d >> a ?
131. На слици 131.1 приказан је ваздушни плочасти

кондензатор који се састоји од N = 6 учешљаних електрода.
Површина једне електроде је S = 3 cm 2 , а растојање између
суседних електрода је d = 0,5 mm . Занемарујући ивичне ефекте,
израчунати капацитивност овог кондензатора.
РЕЗУЛТАТ
e S
Капацитивност кондензатора је C = (N - 1)C (1) = (N - 1) 0
d Слика 131.1.
S
» 26,6 pF , где је C (1) = e 0 капацитивност кондензатора који
d
има две плочасте електроде.
132. Задати су полупречник спољашњег проводника ваздушног коаксијалног вода

b = 50 mm и максимална допуштена јачина електричног поља у ваздуху,
Emax = 30 kV/cm . Одредити (а) полупречник a унутрашњег проводника вода тако да
пробојни напон између проводника вода буде највећи и (б) подужну капацитивност C '
вода у том случају.
РЕШЕЊЕ
(а) Максимална јачина електричног поља у воду је уз површ унутрашњег
проводника, па је највећа допуштена подужна густина наелектрисања вода
b
aEmax b
Q' max = 2pe 0 aEmax . Напон између електрода вода је U = ò
a
r
dr = aEmax ln и има
a
један максимум за a Î (0, b) који се може одредити из услова
dU æ b ö
º Emax ç ln - 1÷ = 0 . (132.3)
da è a ø
b b
Одатле је = e , тј. a = » 18,39 mm , где је e основа природних логаритама.
a e
Одговарајући максимални напон је U max = aEmax = 55,2 kV .
(б) Подужна капацитивност оваквог коаксијалног вода је
2pe 0
C' = = 2pe 0 = 55,63 pF/m .
b
ln
a
133. Извести израз за подужну капацитивност несиметричног танког ваздушног

двожичног вода.
РЕШЕЊЕ
На слици 133.1 је приказан
несиметричан танак двожични вод у
кондензаторском режиму. Занемарујући
утицај једног проводника на расподелу
наелектрисања другог проводника, према
ознакама са слике 133.1, вектор
електричног поља у тачки M је Слика 133.1.
Q' æ 1 1 ö
E( x ) = ç + ÷ i x , x Î (a, d - b ) .
2pe 0 è x d - x ø
Напон између електрода је
2 d -b
Q' Q' æ d -b d -a ö
U12 = ò E × dl = (ln x - ln(d - x )) = lnç ÷. (133.1)
2pe 0 a 2pe 0 è a b ø
1
Q' d2
Уврштавајући апроксимацију d >> a, b у једначину (133.1), добија се U12 » ln .
2pe 0 ab
Подужна капацитивност вода је
Q' pe 0
C'= = . (133.2)
U 12 d
ln
ab
До истог израза се могло доћи и суперпозицијом

потенцијала, користећи се изразом за потенцијал у
околини веома дугачког равномерно наелектрисаног
праволинијског проводника у ваздуху (слика 133.2),
Q' r
VP = ln R , (133.3)
2pe 0 rP
где је Р тачка у којој се одређује потенцијал, а R Слика 133.2.

референтна тачка.
У посматраном случају, ради одређивања напона између електрода U12 = V1 - V2 ,
референтна тачка R се може ставити на проводник полупречника b (слика 133.1). Тада
Q' d - b -Q ' b
је V2 = VR = 0 , па је V1 = VP = VP(1) + VP( 2) = ln + ln , где потенцијал
2pe 0 a 2pe 0 d - a
VP(1) потиче од наелектрисања првог проводника, а VP( 2) од другог проводника, односно
Q' æ d -b d -a ö
U12 = V1 = lnç ÷ , што се поклапа са (133.1).
2pe 0 è a b ø
134. Симетричан ваздушан двожични вод полупречника проводника a и

међусобног растојања између оса проводника d ( d >> a ) прикључен је на једном свом
крају на сталан напон U , а други крај је отворен. Одредити међусобно растојање
проводника вода d тако да ни у једној тачки јачина електричног поља у ваздуху не буде
већа од задатог E max .
РЕЗУЛТАТ
Електрично поље је најјаче на површи проводника. Тражено међусобно растојање
U
2 aEmax
између оса проводника вода је d = a e .
135. Танак двожични вод налази се у ваздуху. Полупречници проводника су

a = 1 mm , а растојање између њихових оса је d = 20 mm . (а) Израчунати највећи напон
између проводника вода, а да не дође до пробоја ваздуха. Критично поље за ваздух је
Eč = 3 MV/m . (б) Израчунати подужну електростатичку силу на један проводник вода
када је напон два пута мањи од напона одређеног под (а).
РЕЗУЛТАТ
d
(а) Највећи напон је U max = 2 Eč a ln = 18 kV , а одговарајуће највеће подужно
a
¢
наелектрисање проводника вода је Qmax = 2pe 0 aEč = 167 nC/m .
Q '2
¢ / 2 , подужна електростатичка сила је F ' =
(б) Када је Q' = Qmax = 6,3 mN/m .
2pe 0 d
136. Осе три танка врло дугачка

паралелна жичана проводника пролазе
кроз темена једнакокраког правоуглог
троугла који је у равни попречног пресека
проводника (слика 136.1). Дужина катете
је d . Полупречник сваке жице је a , при
чему је a << d . Жице чије су осе у
теменима хипотенузе спојене су веома
танким проводником. Одредити подужну
капацитивност овог ваздушног
кондензатора. Занемарити наелектрисaње
на танком проводнику помоћу кога су
спојене две жице. Слика 136.1.
РЕШЕЊЕ
Прву електроду кондензатора сачињавају два спојена жичана проводника. Укупно
подужно наелектрисање те електроде је Q' , а подужна наелектрисања спојених
проводника морају задовољавати услов Q1¢ + Q2¢ = Q ' . Кондензатор има раван симетрије
која је осенчено представљена на слици 136.1. Због те симетрије су подужна

Q'
наелектрисања спојених жица једнака, па је Q1¢ = Q2¢ = .
2
Трећи жичани проводник представља другу електроду кондензатора, а његово
подужно наелектрисање у кондензаторском режиму мора бити Q3¢ = -Q' .
Напон између електрода се може одредити као потенцијал тачке Р на првој
електроди у односу на референтну тачку (R) која је на другој електроди,
Q1¢ d Q¢ d Q¢ a Q' d3
U13 = VP = ln + 2 ln - ln = ln 3 , (136.1)
R 2pe 0 a 2pe 0 d 2 2pe 0 d 4pe 0 a 2
имајући у виду да је d >> a и занемарујући наелектрисање на спојном проводнику.

Q' 4pe 0
Подужна капацитивност је C ' = = .
U13 3 ln d
a6 2
137. Поновити претходни задатак

ако су галвански спојени жичани
проводници чије су осе у теменима
једне катете троугла (слика 137.1) и
израчунати подужну капацитивност за
d = 100 mm и a = 1 mm .
Слика 137.1.
РЕШЕЊЕ
Подужна наелектрисања електрода кондензатора морају бити супротна ( Q' и -Q' ).
Као и у претходном задатку, прву електроду сачињавају два спојена жичана проводника.
Њихова подужна наелектрисања ( Q1¢ и Q2¢ ) задовољавају једначину
Q1¢ + Q2¢ = Q ' . (137.1)
Наелектрисање трећег проводника је Q3¢ = -Q' . У овом задатку не постоји симетрија, па

је неопходна још једна релација која повезује Q1¢ и Q2¢ . Та релација се може добити из
услова еквипотенцијалности прве електроде. Услов еквипотенцијалности се може
изразити преко напона између спојених проводника. Тај напон мора бити нула.
Алтернативно, услов еквипотенцијалности се може изразити и преко потенцијала првог
жичаног проводника у односу на референтну тачку R1 која је на другом проводнику,
VP према R = 0 . Узимајући у обзир да је d >> a , добија се једначина
1
- Q' d 2 Q¢ d Q¢ a
VP º ln + 1 ln + 2 ln = 0 (137.2)
2pe 0 d 2pe 0 a 2pe 0 d
из које је
ln 2
Q1¢ - Q2¢ = Q' . (137.3)
d
ln
a
æ ö
Q' çç ln 2 ÷÷
Решавањем система једначина (137.1) и (137.3) добија се Q1¢ = 1+ = 0,538 Q ' и
2ç d ÷
ç ln ÷
è a ø
æ ö
Q ' çç ln 2 ÷÷
Q2¢ = 1- = 0,462 Q' .
2ç d ÷
ç ln ÷
è a ø
Напон између електрода се може одредити као
Q' a Q¢ d Q¢ d 2 Q'
U13 = VP према R = - ln + 1 ln + 2 ln » 7,241 , (137.4)
2 2pe 0 d 2pe 0 a 2pe 0 d 2pe 0
Q'
где је R2 референтна тачка на трећем проводнику, одакле је C ' = » 7,68 pF/m .
U13
138. Четири танка паралелна жичана проводника налазе се у ваздуху у једној равни.
Полупречник сваког проводника је a = 1 mm , а растојање између оса два суседна
проводника је d = 200 mm (слика 138.1). Први и трећи проводник, а такође и други и
четврти проводник, галвански су спојени танким проводником. Израчунати подужну
капацитивност овако формираног вода.
РЕШЕЊЕ
Примењујући поступак као у задатку 137, а према ознакама на слици 138.1, добијају
се једначине
Q1¢ + Q2¢ = Q ' и (138.1)
2d d a d
Q1¢ ln - Q2¢ ln + Q2¢ ln - Q1¢ ln =0. (138.2)
a d 2d 3d
Слика 138.1.
Из једначина (138.1) и (138.2) је Q1¢ = 0,458 Q' и Q2¢ = 0,542 Q' . Напон између
1 æ d a d 2d ö
електрода је U AB = ç Q1¢ ln - Q2¢ ln + Q2¢ ln - Q1¢ ln ÷, па је подужна
2pe 0 è a d 2d 3d ø
капацитивност C '= 10,9 pF/m .
139. Четири паралелна веома дугачка танка проводника, полупречника a = 1 mm ,

налазе се у ваздуху, као на слици 139.1, при чему је d = 200 mm . Израчунати подужну
капацитивност овог вода.
Слика 139.1.
РЕЗУЛТАТ
Подужна капацитивност вода је C '» 12 pF/m .
Међурезултати: наелектрисање горњег проводника електроде А је Q1¢ = 0,567 Q ' , а

наелектрисање доњег проводника електроде А је Q2¢ = 0,433 Q' , где је Q' укупно
наелектрисање електроде А.
140. Четири танке врло дугачке паралелне

жице, полупречника a=1 mm, сачињавају један
проводник ваздушног вода. Жице су међусобно
галвански повезане, а осе им леже у теменима
квадрата странице d=100 mm (слика 140.1).
Други проводник вода је танка врло дугачка
жица полупречника b=5 mm, чија оса пролази
кроз тежиште квадрата. (a) Израчунати
подужну капацитивност вода. (б) Израчунати
максимални напон вода под условом да не дође
до пробоја ваздуха ако је критично електрично Слика 140.1.
поље Ekr = 3 MV/m .
РЕШЕЊЕ
(а) Ако је подужно наелектрисање унутрашње жице Q' , тада је укупно подужно
наелектрисање остале четири жице -Q' . Због симетрије, подужна наелектрисања те
четири жице су међусобно једнака и износе по -Q' /4 .
Алгебарски интензитет електричног поља једне жице, у односу на радијални
референтни смер, је E = Qk¢ /(2pe 0 rk ) , где је Qk¢ подужно наелектрисање посматране
жице, а rk одстојање од осе жице ( k = 1,...,5 ). Напон између проводника вода може се
израчунати интеграцијом електричног поља од централног проводника (жице 1) до једне
жице која је у темену квадрата (на пример, жице 2). Тако се добија
Q' æ d 2 1 d 2 2 1 1 1ö
U= çç ln + ln + ln + ln ÷÷ , где први члан потиче од жице 1, други
2pe 0 è 2b 4 2a 4 2 4 2ø
од жице 2, трећи од жица 3 и 4, а четврти члан од жице 5. Подужна капацитивност вода
Q' æ d 1 d 2ö
је C' = = 2pe o ç ln + ln ÷ = 16,52 pF / m .
U è 2b 4 2a ø
(б) Електрично поље је најјаче на површи жица. Упоређујући јачину електричног
поља на површи жица које су у теменима квадрата и жице која је у средини, за задате
бројне вредности се добија да је поље најјаче на површи жица које су у теменима
квадрата. Из услова да је то поље мање од критичног поља за ваздух, добија се највеће
подужно наeлектрисање вода, Q' max = 667 nC / m , па је максимални напон
U max = 40 kV .
141. Симетричан двожични вод, полупречника проводника a и међусобног

растојања проводника d ( d >> a ), постављен је у ваздуху изнад земље тако да су оба
проводника на висини h ( h >> a ) изнад површи земље. Одредити подужну

капацитивност овог вода у присуству земље.
РЕШЕЊЕ
На слици 141.1 је приказан задати двожични
вод и ликови који замењују утицај индукованих
наелектрисања. Напон између проводника вода је
Q' æç d 4h 2 + d 2 2h ö
÷,
U12 = ç 2 ln - ln + ln
2pe 0 ç a 2h 2 2 ÷÷
è 4h + d ø
па је тражена подужна капацитивност
pe 0
C'= Ако је вод високо изнад земље
d
ln a
2
æ d ö
1+ ç ÷
è 2h ø
pe 0
( h >> d ), тада је C'» , што представља
d
ln Слика 141.1.
a
подужну капацитивност усамљеног симетричног
ваздушног двожичног вода.
142. Одредити подужну капацитивност двожичног вода из задатка 124, у присуству

земље.
РЕЗУЛТАТ
pe 0
Подужна капацитивност вода је C ' = .
2h 2
ln
3a
*143. Лоптица полупречника R и

наелектрисања Q > 0 налази се у ваздуху
поред проводног угаоника (диедра).
Полуравни угаоника належу једна на другу
под правим углом, као на слици 143.1.
Лоптица је на одстојању a од вертикалне
полуравни и b од хоризонталне
полуравни, при чему је a, b >> R .
(а) Конструисати ликове лоптице у диедру.
Одредити (б) вектор електростатичке силе Слика 143.1.
на лоптицу и (в) капацитивност лоптице
према угаонику.
РЕШЕЊЕ
(а) На слици 143.2 је приближно приказана расподела индукованог наелектрисања
на угаонику и линије електричног поља у ваздуху нацртане на основу симулације на
рачунару.
Угаоник је еквипотенцијалан и налази се на потенцијалу V = 0 у односу на

референтну тачку у бесконачности. Утицај индукованог наелектрисања угаоника се
може заменити еквивалентним ликовима (наелектрисаним лоптицама), а угаоник
уклонити, као на слици 143.3. Постоје три лика лоптице, чија су наелектрисања редом
-Q , Q и -Q . Због симетрије је, очигледно, потенцијал свих тачака равни x = 0 и равни
y = 0 једнак нули. Систем са слике 143.3 је еквивалентан систему са слике 143.2 у
погледу електростатичког поља у првом квадранту Декартовог система.
Ако се полуравни диедра са слике 143.2 продуже у равни26, електростатичко поље у
диедру се неће променити јер су продужеци у делу простора у коме нема поља. Ликови
са слике 143.3 могу се конструисати поступним пресликавањем оригиналне лоптице у
односу на те две равни. Те равни морају бити еквипотенцијалне (на потенцијалу V = 0 ).
Да би раван y = 0 била еквипотенцијална, потребно је увести лик l1 , чије је
наелектрисање -Q , као лик у огледалу наелектрисања Q у односу на раван y = 0 . Да
би раван x = 0 била еквипотенцијална, морају се увести лик l 2 , чије је наелектрисање
-Q , и лик l 3 , чије је наелектрисање Q , као ликови у огледалу оригинала ( o ) и лика l1
у проводној равни x = 0 . Тиме је конструкција завршена јер је добијен систем у коме су
равни x = 0 и y = 0 еквипотенцијалне. По конструисању ликова, проводни угаоник се
може уклонити, чиме се електрично поље у првом квадранту Декартовог система неће
променити.
26
Тиме се, конкретно, добијају проводне равни x = 0 и y = 0 .
(б) Вектор електростатичке силе на

лоптицу је F = QE , где је E вектор
електричног поља ликова (индукованог
наелектрисања) на месту лоптице. Вектор
E се добија суперпозицијом поља ликова
На слици 143.4 су приказани стварни
смерови вектора поља ликова под
претпоставком да је Q > 0 .
Резултантно поље ликова је
Слика 143.4.
æ a ö b
ç ix +
iy ÷
Q ç 1 1 2
a +b 2
a +b ÷ 2 2
E = E l1 + E l2 + E l3 = - 2 iy - 2 ix + ÷, (143.1)
4pe 0 ç
ç 4b
ç
4a 2
4a +b 2
( ÷
÷
)
è ø
æ æ ö æ ö ö
ç ç ÷ ç ÷ ÷
2 ç ç ÷ ç ÷ ÷
Q ç 1 ç1 - 1 ÷ i x + 1 ç1 - 1 ÷ i y ÷ . Сила је усмерена ка
па је F = -
16pe 0 ç a 2 ç æ b 2 ö3 / 2 ÷ b 2 ç æ a 2 ö3 / 2 ÷ ÷
ç ç ç1 + ÷ ÷ ç ç1 + ÷ ÷ ÷
ç ç ç a2 ÷ ÷ ç ç b2 ÷ ÷ ÷
è è è ø ø è è ø ø ø
угаонику.
Q
(в) Капацитивност лоптице према угаонику се одређује из C = , где је Q
V
наелектрисање оригиналне лоптице, а V потенцијал лоптице према угаонику. За
референтну тачку се може узети било која тачка угаоника. Координатни почетак је
подједнако удаљен од оригиналне лоптице и свих њених ликова, па је погодан као
референтна тачка јер се добијају релативно једноставни изрази27.
Резултантни потенцијал оригиналне лоптице, у односу на координатни почетак, је
VP = VP( o ) + VP( l1 ) + VP(l 2 ) + VP(l 3 ) , где је VP( o ) потенцијал који потиче од оригинала, а остали
чланови потичу од ликова28, односно
27
С обзиром на то да су наелектрисања локализована у коначном делу простора,
референтну тачку је у овом примеру могуће узети у бесконачности, што даје још
једноставније изразе.
28
Када се усвоји референтна тачка, она се мора употребити за одређивање свих чланова,
(l ) (l ) (l )
VP( o ) , VP 1 , VP 2 и VP 3 .
Q æç æç 1 1 ö æ 1
÷-ç - 1 ö
÷
VP = ç -
4pe 0 Rç ÷ ç 2b ÷
èè a 2 + b2 ø è a 2 + b2 ø
æ 1 1 ö æ 1 1 öö
+ç - ÷-ç - ÷÷ » Q (143.2)
ç 2 2 ÷ ç 2a ÷ ÷ 4pe 0 R
è 2 a +b a + b2
2
ø è a + b2
2
øø
јер је a, b >> R . Капацитивност лоптице је C = 4pe 0 R , што је исти резултат као да је

лоптица усамљена.
*144. Полуравни проводног угаоника

належу једна на другу под правим углом,
као на слици 144.1. Веома дугачак танак
праволинијски проводник, полупречника
a , паралелан је угаонику као на тој слици,
при чему је h >> a . Средина је ваздух.
Одредити подужну капацитивност
жичаног проводника према угаонику. Слика 144.1.
РЕЗУЛТАТ
2pe 0
Тражена подужна капацитивност је29 C ' = .
h 2
ln
a
**145. Две полуравни образују

проводни угаоник и належу једна на другу
својим ивицама захватајући угао од p / 3
(слика 145.1). На симетрали захваћеног
угла, на одстојању d од темена, налази се
проводна лоптица полупречника a << d и
наелектрисања Q . Средина је ваздух.
Одредити (а) вектор електростатичке силе Слика 145.1.
на лоптицу и (б) капацитивност лоптице
према угаонику.
РЕШЕЊЕ
p
Када угаоник чине две проводне равни које захватају угао a =
где је n цео број,
n
утицај индукованих наелектрисања угаоника може се заменити увођењем 2n - 1 ликова
29
У овом случају се референтна тачка нултог потенцијала не може узети у
бесконачности. Референтну тачку је најједноставније узети у пазуху угаоника.
p
у ваздуху. У посматраном случају је a = , па је број ликова 5. Уочавајући геометријске
3
равни које морају бити еквипотенцијалне, могу се конструисати ликови као на слици
145.2. На тој слици је приказан општији случај од задатог, када лоптица није постављена
у симетралној равни диедра.
Слика 145.2.
(а) Према ознакама на слици 145.3, вектори електростатичких сила којима ликови
делују на лоптицу (оригинал) су
Слика 145.3.
Q2 æ p pö
Fl1 = ç - i x cos + i y cos ÷ ,
2
(145.1)
æ pö è 6 3ø
4pe 0 ç 2d sin ÷
è 6ø
Q2 æ p pö
Fl2 = ç i x cos + i y cos ÷ ,
2
(145.2)
æ pö è 3 6ø
4pe 0 ç 2d cos ÷
è 6ø
Q2 æ p pö
Fl3 = ç - i x cos - i y cos ÷ , (145.3)
4pe 0 (2d )
2
è 6 3ø
Q2
Fl4 = 2
ix , (145.4)
æ pö
4pe 0 ç 2d cos ÷
è 6ø
Q2
Fl5 = - 2
iy . (145.5)
æ pö
4pe 0 ç 2d cos ÷
è 3ø
Вектор резултантне електростатичке силе на лоптицу је F = Fl1 + Fl2 + Fl3 + Fl4 + Fl5 .
Q2
Интензитет те силе је F = 0,673 , а угао који вектор силе заклапа са позитивним
4pe 0 d 2
5p
смером x -осе је q x = - . Вектор електростатичке силе је у правцу симетрале угла
6
који заклапају проводне полуравни, а усмерен је ка угаонику.
(б) Потенцијал лоптице према угаонику може се одредити суперпозицијом
потенцијала оригиналне лоптице и ликова. Узимајући координатни почетак као погодну
референтну тачку, потенцијал лоптице у односу на угаоник је
æ ö
Q çç 1 -1 1 -1 1 - 1 ÷÷ Q æç a æç 4 3 ö÷ ö÷
V = + + + + + = 1+ -5+ .
4pe0 ç a 2d sin p 2d cos p 2d 2d cos p 2d sin p ÷ 4pe0 a çè 2d çè 3 ÷ø ÷ø
ç ÷
è 6 6 6 6ø
4pe 0 a
Капацитивност лоптице према угаонику је C = . Како је d >> a , за
a æç 4 3 ö
÷
1+ -5
2d çè 3 ÷
ø
капацитивност лоптице према угаонику се добија C » 4pe 0 a .
**146. Две проводне полуравни належу својим ивицама једна на другу, захватајући
p
угао од . На симетрали захваћеног угла, на одстојању d од темена захваћеног угла,
4
постављен је у ваздуху, паралелно угаонику, веома дугачак праволинијски жичани
проводник полупречника а ( a << d ). (а) Ако је подужна густина наелектрисања тог

проводника Q' , нацртати систем еквивалентних ликова. (б) Одредити подужну
капацитивност проводника према угаонику. (в) Одредити вектор подужне
електростатичке силе на проводник.
РЕЗУЛТАТ
(а) Угао између полуравни

диедра је p n где је n = 4 , па је
број ликова 2n - 1 = 7 . На слици
146.1 приказан је систем који се
састоји од оригиналног
проводника и 7 ликова.
(б) Подужна капацитивност
проводника према угаонику је
Q ' 2pe 0
C'= = .
V d
ln
2a
(в) Вектор подужне
електростатичке силе је
Q '2
F' = - ix .
4pe 0 d Слика 146.1.
6. Електростатичко поље у присуству диелектрика 131
6. Електростатичко поље у присуству диелектрика
147. Написати потпуни систем једначина за електростатичко поље у (а) вакууму,

(б) линеарном хомогеном диелектрику, (в) линеарном нехомогеном диелектрику и
(г) нелинеарном диелектрику.
РЕШЕЊЕ
Потпуни систем једначина које описују било какво електростатичко поље гласи:
ò E × dl = 0 (закон о циркулацији вектора електричног поља), (147.1)

C
ò D × dS = Q (уопштени Гаусов закон), (147.2)

S
D = e 0 E + P (дефиниција вектора електричне индукције), (147.3)
P = P (E) (карактеристика поларизовања диелектрика), (147.4)
где је C произвољна затворена путања (контура), S произвољна затворена површ

(оријентисана упоље), а Q укупно слободно наелектрисање обухваћено том површи.
Релације (147.3) и (147.4) дефинишу електричну карактеристику материјала, а сажето се
пишу у облику
D = D(E) (конститутивна релација). (147.5)
У најопштијем случају (када је диелектрик нелинеаран30 и нехомоген), потпуни систем

чине једначине (147.1)-(147.4). Алтернативно, потпуни систем чине једначине (147.1),
(147.2) и (147.5). То је, уједно, одговор на питање под (г).
Једначине (147.1) и (147.2) су основне интегралне једначине за произвољно
електростатичко поље.
30
Хомоген нелинеаран диелектрик понаша се као да је нехомоген у електричном
погледу јер радна тачка није иста у свим деловима такве средине. Стога се нелинеарна
средина третира као да је нехомогена.
У посебном случају када је средина линеарна, вектори P и E су линеарно

пропорционални, па и између вектора D и E постоји линеарна пропорционалност,
односно
D = eE (конститутивна релација за линеарну средину), (147.6)
где је e пермитивност диелектрика. Ако је средина линеарна, али нехомогена,
пермитивност је функција координата. У том случају, потпуни систем чине једначине
(147.1), (147.2) и (147.6). Релација (147.6) се може уврстити у (147.2), чиме се добија
ò eE × dS = Q . (147.7)
S
Једначине (147.1) и (147.7) представљају алтернативни облик потпуног система

једначина за линеарну нехомогену средину, што је одговор на питање под (в). У
једначини (147.7) се e не сме извући испред интеграла јер (у општем случају)
пермитивност није иста у свим тачкама површи S .
Ако је средина линеарна и хомогена, у једначини (147.7) пермитивност се може
извући испред интеграла, чиме се добија
Q
ò E × dS = e
. (147.8)
S
Стога потпуни систем једначина за питање под (б) чине једначине (147.1) и (147.8).
Посебан случај линеарне хомогене средине је вакуум ( e = e 0 ). Тада је, према
једначини (147.8),
Q
ò E × dS = e0 (Гаусов закон), (147.9)
S
а потпуни систем за електростатичко поље у вакууму чине једначине (147.1) и (147.9),

што је и одговор на питање под (а).
148. Доказати да је густина запреминског везаног наелектрисања једнака нули (a) у

хомогено поларизованом диелектрику и (б) у линеарном хомогеном диелектрику у коме
нема запреминског слободног наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
(а) Везано наелектрисање ( Qp ) обухваћено затвореном површи S и вектор
поларизације (P) задовољавају релацију
Qp = - ò P × dS . (148.1)
S
У хомогено поларизованом диелектрику31 вектор поларизације исти је у свим тачкама (Р

је константан вектор). Ако се површ S у целости налази у том диелектрику, тада је
31
Диелектрик не мора бити линеаран.
Qp = -P × ò dS = 0 јер је ò dS = 0 . Резултат важи за произвољну затворену површ у

S S
диелектрику, па и за површ која обухвата физички малу запремину Dv . Ако постоји
запреминско везано наелектрисање у тој запремини, његова густина rp је практично
константна (јер је запремина мала), па је Qp = ò rp dv » r p ò dv = r p Dv . Како је Qp = 0 ,
Dv Dv
то следи да је запреминска густина везаног наелектрисања свуда нула ( r p = 0 ).
(б) Ако је диелектрик линеаран пермитивности e, из релација (147.3) и (147.6) следи
e - e0
P = (e - e 0 )E = D. (148.2)
e
По претпоставци, диелектрик је хомоген, па је пермитивност e иста у целом диелектрику
e - e0
и количник не зависи од координата. Заменом (148.2) у (148.1) добија се , на
e
e - e0 e - e0 e - e0
основу (147.2), Qp = - ò D × dS = - ò D × dS = - Q . Одавде је
e e e
S S
e - e0
Qp = - Q, (148.3)
e
где је Q укупно слободно наелектрисање обухваћено затвореном површи S. Ако се
посматра површ која обухвата физички малу запремину Dv , онда је Qp = r p Dv и
Q = rDv где је r запреминска густина слободног наелектрисања, па је
e - e0
rp = - r. (148.4)
e
Ако по запремини диелектрика нема слободног наелектрисања ( r = 0 ), онда је r p = 0 ,
што је и требало доказати.
149. Велика дебела стаклена плоча релативне пермитивности e r = 6 налази се у

електростатичком пољу у ваздуху. Вектор електричног поља у ваздуху, непосредно уз
површ стакла, заклапа са нормалом на плочу угао a1 = p / 6 (слика 149.1), а интензитет
му је E1 = 2 kV/m . Израчунати вектор електричног поља у стаклу, непосредно уз површ.
На раздвојној површи стакла и ваздуха нема слободних наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
Према слици 149.2, вектор електричног поља у ваздуху може се раставити на
компоненте ( )
E1 = E1x i x + E1z i z = E1 cos α1i x + E1 cos α2 i z = 3 i x + i z kV/m . У
као
посматраном случају је компонента E1z тангенцијална на раздвојну површ стакла и
ваздуха, E1t = E1z = 1 kV/m , а компонента E1x је нормална на раздвојну површ,
E1x = E1n = 3 kV/m .
Како на раздвојној површи ваздуха и стакла нема слободног наелектрисања,
гранични услови гласе
E1t = E 2 t и (149.1)
D1n = D2 n . (149.2)
На основу (149.1) је E2 t = E2 z = E1z = 1 kV/m . Вектор E1 нема y-компоненту, па је

и E2 y = 0 .
Обе средине су линеарне, па важи D1 = e 0 E1 и D 2 = e 0 e r E 2 . Стога су нормалне

компоненте вектора електричне индукције D1n = D1x = e 0 E1x и D2 n = D2 x = e 0 e r E 2 x .
E1x 3
Гранични услов (149.2) даје e 0 E1x = e 0 e r E 2 x , одакле је E2 x = = kV/m .
er 6
æ 3 ö
Вектор електричног поља у стаклу је E 2 = E2 x i x + E2 z i z = ç i x + i z ÷ kV/m .
ç 6 ÷
è ø
39
Интензитет тог вектора је E2 = kV/m = 1,04 kV/m . Угао који вектор E 2 захвата са
6
6
нормалом је a 2 = arctg » 74o .
3
Из овог задатка се може закључити да при преламању из ваздуха у стакло (из
електрички „ређе“ у електрички „гушћу“ средину) електрично поље опадне по
интензитету (E2 < E1 ) . Вектор поља скрене од нормале (a 2 > a1 ) , односно линије
електричног поља се, при прелазу из ваздуха у стакло, ломе од нормале.
150. Густина површинског

слободног наелектрисања на површи
проводника у електростатичком пољу је
r s , а вектор нормале на површ
проводника је n, као на слици 150.1. На
проводник се наслања диелектрик
релативне пермитивности e r . Одредити
(а) вектор поларизације у диелектрику
Слика 150.1.
непосредно уз површ проводника и
(б) густину површинских везаних
наелектрисања уз ту површ.
РЕЗУЛТАТ
e - e0
(а) Вектор поларизације у диелектрику је P = r s n , где је e = e r e 0 .
e
e - e0
(б) Густина површинских везаних наелектрисања је rps = - rs .
e
151. Проводно тело, чије је укупно слободно наелектрисање Q, налази се у

линеарном хомогеном диелектрику пермитивности e. Колико је укупно везано
наелектрисање уз површ овог проводника?
РЕЗУЛТАТ
На основу једначине 148.3 или задатка 150(б), укупно везано наелектрисање је
e - e0
Qp = - Q.
e
152. У хомогеном пољу у вакууму налази се ненаелектрисана честица прашине у

облику лоптице. Која је резултанта дејства електростатичких сила на ту честицу ако је
честица од (а) проводног материјала и (б) линеарног хомогеног диелектрика?
Образложити одговоре.
РЕШЕЊЕ
(а) Ако је честица проводна, електростатичком индукцијом се на њој индукују
наелектрисања супротног знака. Честица се понаша као мали електростатички дипол.
Због симетрије, електрични моменат тог дипола (р) је колинеаран са вектором Е, па је
резултантни спрег електростатичких сила нула. С обзиром на то да је поље хомогено, и
резултантна сила је нула.
(б) Ако је честица сачињена од линеарног хомогеног (потпуно непроводног)
диелектрика, у њој постоји поларизација. Због симетрије, вектор поларизације (Р) је
колинеаран са вектором Е. Честица се понаша као мали електростатички дипол, при
чему су вектори р и Е колинеарни, па су резултантна сила и моменат једнаки нули.
153. Поновити претходно питање ако је поље нехомогено.

РЕШЕЊЕ
У оба случаја (и ако је честица проводна, и ако није), честица се понаша као мали
дипол, чији је електрични моменат (р) паралелан вектору Е. Стога је резултантни
моменат електростатичких сила нула. Међутим, с обзиром на то да је поље нехомогено,
постоји резултантна електрична сила која тежи да одвуче дипол у простор у коме је
електрично поље јаче.
154. На слици 154.1 приказан је део

веома дугачке хомогено поларизоване
траке од диелектрика, која се налази у
вакууму. Концентрација молекула
диелектрика је N ' , а електрични
моменат једног молекула је p = p i z .
Ширина траке је 2a , а висина h .
(а) Одредити вектор електричног поља у
тачки M (0,0, z ) , 0 < z < h . (б) Ако је
N ' = 10 28 m -3 , p = 6 × 10 -34 Cm i z ,
Слика 154.1.
a = 5 mm и h = 1 mm , израчунати
најмањи интензитет електричног поља у
диелектрику на оси z .
РЕШЕЊЕ
(а) Поларизовани диелектрик утиче на електрично поље тако што се сваки молекул
понаша као мали електрични дипол, у вакууму, који ствара своје електрично поље. За
анализу је погодније да се уместо поља тих дипола посматра електрично поље
еквивалентних наелектрисања (везаних наелектрисања) у вакууму. Расподела везаних
наелектрисања одређена је вектором поларизације.
Вектор поларизације ( P ) постоји само у диелектрику, а дат је изразом
(å p)u Dv
P= = N 'p = N ' p i z = P i z , (154.1)
Dv
где је р електрични моменат једног молекула.
У задатом случају вектор поларизације је исти у свим тачкама диелектрика
(диелектрик је хомогено поларизован). Стога нема везаних наелектрисања по запремини
диелектрика. Постоје само везана наелектрисања уз на површи диелектрика (слика
154.2), а њихова површинска густина је
rps = P × n 0 , (154.2)
где је орт n 0 усмерен од површи

диелектрика ка вакууму. Вектор
поларизације је нормалан на горњу и доњу
површ траке са слике 154.1, а паралелан је
свим осталим површима. Стога везана
наелектрисања постоје само на горњој и
доњој површи траке. Површинска густина
везаних наелектрисања на горњој површи
је rps1 = P (слика 154.2) и константна је.
На доњој површи траке густина
наелектрисања је такође константна и Слика 154.2.
износи rps2 = - P .
Везана наелектрисања образују две равне равномерно наелектрисане траке.
Електрично поље везаних наелектрисања може се одредити векторским сабирањем поља
две такве траке, а поље сваке траке одредити као у задатку 23. Због симетрије,
електрично поље у тачки М има само z-компоненту, E = E z i z , где је
a æ ö
P z h-z
Ez = -
2pe 0 ò çç x 2 + z 2 + x 2 + (h - z )2 ÷÷ dx , односно
-a è ø
N 'p æ a a ö
E=- ç arctg + arctg ÷. (154.3)
pe 0 è z h-zø
Читаоцу се препоручује да покаже да израз (154.3) важи не само у диелектрику (за

0 < z < h ), већ и за z < 0 и z > h , као и да испита и скицира функцију E z ( z ) .
(б) Најмањи интензитет електричног поља на z-оси у диелектрику добија се из
dE z æ h ö 2P 2a
услова = 0 , одакле је z = h / 2 и Emin = E z ç ÷ = arctg . За задате бројне
dz è 2 ø pe 0 h
μC
податке је P = N ' p = 6 , па је Emin = 635 kV/m .
m2
155. Диелектрични ваљак, полупречника

a и висине h, равномерно је поларизован по
својој запремини. Вектор поларизације, P,
нормалан је на базисе ваљка (слика 155.1).
Околна средина је вакуум. Одредити векторе
електричног поља и електричне индукције у
средишту ваљка (у тачка О).
РЕШЕЊЕ Слика 155.1.
Ваљак је хомогено поларизован, па запреминских везаних наелектрисања нема.

Површинских везаних наелектрисања има на базисима ваљка, а нема на омотачу.
Површинска густина везаних наелектрисања на горњем базису је rps1 = P , а на доњем је
rps2 = - P . Еквивалентни систем везаних наелектрисања се стога састоји од две

равномерно наелектрисане кружне површи у вакууму. Вектор електричног поља једне
такве површи одређен је једначином (30.5). Вектор резултантног електричног поља у
средишту ваљка са слике 155.1 добија се суперпозицијом поља везаних наелектрисања
која су на горњем и доњем базису, а може се написати у облику
P æ h ö
E=- ç1 - ÷. (155.1)
e0 ç ÷
è 4a 2 + h 2 ø
На основу релације (147.3), вектор електричне индукције у тачки О је
h
D=P . (155.2)
4a 2 + h 2
Ако је ваљак кратак, односно представља танак диск ( a >> h ), из (155.1) се добија
P
E»- . У том случају је D » 0 . Исти резултат за вектор Е може се добити и следећим
e0
резоновањем. Посматрано из тачке О, везана наелектрисања се могу третирати као две
равномерно наелектрисане равни, а резултантно електрично поље добити
суперпозицијом поља тих равни.
Pa 2
Ако је ваљак дугачак, односно има облик игле ( h >> a ), тада је E » -2 . Исти
e0h2
резултат се добија ако се везана наелектрисања третирају као да су тачкаста, при чему је
наелектрисање на горњем базису Qp1 = r ps1pa 2 = Ppa 2 , а на доњем Qp2 = -Qp1 .
Читаоцу се препоручује да одреди потенцијал и векторе Е и D у произвољној тачки
на z-оси.
156. Вектор поларизације хомогено поларизоване лопте од диелектрика је P .

Полупречник лопте је a , а лопта се налази у вакууму. Одредити (а) потенцијал центра
лопте у односу на референтну тачку у бесконачности и (б) вектор електричног поља у
центру лопте.
РЕШЕЊЕ
Лопта се може заменити еквивалентним везаним површинским наелектрисањима у
вакууму. (Запреминских наелектрисања нема јер је лопта хомогено поларизована.) На
основу релације (154.2) и слике 156.1, густина површинских наелектрисања је
r ps = P cos q , 0 £ q £ p . (156.1)
Слика 156.1.
Слика 156.2.
(а) Слично као у задатку 63, сфера по којој су расподељена везана наелектрисања
може се изделити на танке прстенове, па потенцијал одредити суперпозицијом
потенцијала свих прстенова. Ако се уоче два симетрично постављена прстена, исте
ширине a dq , као на слици 156.2, потенцијали тих прстенова се потиру јер су
наелектрисања прстенова иста по апсолутној вредности, али супротних знакова. Стога је
резултантни потенцијал у центру лопте једнак нули.
(б) Вектор електричног поља се, такође, може одредити дељењем везаног
наелектрисања на танке прстенове, слично задацима 32 и 33. Вектор електричног поља
једног прстена дат је једначином (32.1), у коју уместо rs треба ставити r ps = P cos q .
Вектор електричног поља се добија суперпозицијом поља прстенова. Уместо релације
(32.2), за систем са слике 156.2 важи
p p
P P
E= ò dE = -
4e 0
iz ò cos q sin 2q dq = -
3e 0
, (156.1)
q=0 q= 0
p p p p
2 4
јер је ò cos q sin 2q dq = 2 ò cos 2 q sin q dq = -2 ò cos 2 q d (cos q ) = - cos3 q = .
3 0 3
q=0 q =0 q=0
**157. За хомогено поларизовану лопту описану у претходном задатку одредити

(а) потенцијал у односу на референтну тачку у бесконачности и (б) вектор електричног
поља у произвољној тачки на оси z (слика 156.1).
РЕШЕЊЕ
(а) Задатак се може решити слично као задатак 63. Површ лопте се издели на
елементарне прстенове, као на слици 63.2. Потенцијал једног прстена је
P 2pa cos q sin q a dq
dV = , где је R = a 2 + z 2 - 2az cos q . Резултантни потенцијал
4pe 0 R
добија се суперпозицијом потенцијала свих елементарних прстенова за q Î [0, p] ,
p
Pa 2 cos q sin q dq
V=
2e 0 ò
q=0 a + z 2 - 2az cos q
2
=
P
6e 0 z 2
((z 2
) ( )
- az + a 2 z + a - z 2 + az + a 2 z - a )
ì Pa 3
ï- 2
, z < -a
ï 3e 0 z
ï Pz
=í , -a£ z £a . (157.1)
ï 3e 0
ï Pa 3
ï 2
, z>a
î 3e0 z
Интеграл је решен програмом Derive. За z = 0 је V = 0 , што је у сагласности са
резултатом претходног задатка.
(б) Због симетрије, вектор електричног поља на оси z има само z-компоненту,
E = E z i z , која се добија диференцирањем израза (157.1):
ì 2 Pa 3
ï - 3
, z < -a
ï 3e 0 z
dV ï P
Ez = - = í- , -a< z <a . (157.2)
dz ï 3e 0
ï 2 Pa 3
ï 3
, z>a
î 3e0 z
P P
У лопти ( - a < z < a ) је E = - iz = - , што је у складу са изразом (156.1).
3e 0 3e 0
**158. За хомогено поларизовану лопту описану у задатку 156, приказану на слици

156.1, одредити вектор електричног поља у произвољној тачки (а) у лопти и (б) ван
лопте.
РЕШЕЊЕ
Лопта је хомогено поларизована. Сматрајући да је
концентрација дипола N ' иста у свим тачкама лопте, из
(154.1) следи да су електрични моменти свих дипола
P
(молекула) међусобно једнаки, p = , и оријентисани као и
N'
Слика 158.1.
вектор поларизације (слика 158.1).
Претпоставимо да је растојање између тачкастих наелектрисања која образују један
p P
дипол d. Тада су наелектрисања дипола Q+ = = и Q- = -Q+ .
d N'd
Сви молекули (диполи) образују рој у вакууму, као на слици 158.2. Тај рој дипола се
може представити и на други начин. Посматрајмо посебно позитивна наелектрисања
дипола, као на слици 158.3, а посебно негативна наелектрисања, као на слици 158.4.
Слика 158.2. Слика 158.3. Слика 158.4.
Наелектрисања са слике 158.3, макроскопски посматрано, образују униформно

расподељено запреминско наелектрисање густине r + = N ' Q+ у лопти полупречника а.
Центар те лопте је померен нагоре за d / 2 у односу на центар лопте са слике 158.2.
Слично томе, наелектрисања са слике 158.4 образују запреминско наелектрисање
густине r - = N ' Q- = - N ' Q+ у лопти чији је центар померен надоле за d / 2 у односу на
центар лопте са слике 158.2.
Преклапањем наелектрисаних лопти
са слика 158.3 и 158.4 добија се рој дипола
са слике 158.2. Стога се вектор
електричног поља у систему са слике 158.2
може добити векторским сабирањем поља
у системима са слика 158.3 и 158.4,
E = E+ + E- .
Вектор електричног поља
наелектрисања густине r, равномерно
расподељеног у вакууму у лопти
полупречника а, може се добити применом Слика 158.5.
Гаусовог закона.
Према ознакама на слици 158.5, вектор електричног поља у равномерно
наелектрисаној лопти, у тачки чији је положај одређен потегом r у односу на центар
rr
лопте ( r º r < a ), дат је изразом E = . Изван лопте вектор електричног поља је исти
3e 0
4 3
као да потиче од тачкастог наелектрисања Q = pa r које је смештено у центру лопте.
3
Ове резултате треба, уз одговарајуће ознаке, применити на лопте са слика 158.3 и 158.4.
(а) У унутрашњости хомогено поларизоване лопте са слике 158.2 вектор
електричног поља се добија суперпозицијом вектора електричних поља у унутрашњости
равномерно наелектрисаних лопти са слика 158.3 и 158.4,
r + r+ r - r- r rd
E= + =- (r- - r+ ) = - где је r + = -r - = r и d = O-O+ = r- - r+ (слика
3e 0 3e 0 3e 0 3e 0
P
158.6). Како је rd = N ' Q+ d = P , добија се E = - , r < a . Електрично поље у лопти је
3e0
хомогено, што је у сагласности са резултатима задатака 156 и 157.
Слика 158.7.
Слика 158.6.
(б) У тачкама ван хомогено поларизоване лопте са слике 158.2 ( r > a ), лопта се
4
понаша као систем од два тачкаста наелектрисања, Q = pa 3r и -Q , која се налазе на
3
4
међусобном растојању d, односно као дипол момента p lopte = Qd = pa 3P . Према
3
ознакама са слике 158.7, електрично поље дипола у тачки M , за r > a , је
p cos q 2 Plopte æ a ö3 Plopte æ a ö3
E = Er i r + Eqi q , где је Er = = ç ÷ cos q и Eq = ç ÷ sin q .
2pe 0 r 3 3e 0 è r ø 3e0 è r ø
**159. За хомогено поларизовану лопту из задатка 156 одредити потенцијал тачака

у лопти и изван ње у односу на референтну тачку у бесконачности.
РЕШЕЊЕ
Према решењу задатка 156, потенцијал центра
лопте је нула. Према решењу задатка 158, електрично
P
поље у лопти је хомогено, E = - , r < a . Према
3e0
ознакама на слици 159.1, потенцијал тачке М је
P × r Pr
V = E × MO = = cos q , r < a , јер је MO = -r .
3ε 0 3ε 0
Слика 159.1.
Потенцијал тачака изван лопте ( r > a ) може се одредити као потенцијал

електричног дипола који замењује посматрану лопту. Према решењу задатка 158(б) и за
p lopte × r 3
P ×r æ a ö Pa 3
координатни систем са слике 158.7 је V (r ) = = ç ÷ = cos q .
4pe 0 r 3 3e 0 è r ø 3e 0 r 2
160. Усамљена метална лопта, полупречника a и наелектрисања Q , има омотач од

линеарног хомогеног диелектрика електричне сусцептибилности c e , унутрашњег
полупречника a и спољашњег полупречника b . Ван омотача је вакуум. Одредити
вектор електричног поља у произвољној тачки М.
РЕШЕЊЕ
Због сферне симетрије, расподела
слободних наелектрисања лопте је
равномерна, површинске густине
Q
rs = . Због симетрије је електрично
4pa 2
поље радијално, E = E i r (слика 160.1).
Вектор поларизације диелектрика је
такође радијалан, P(r ) = P(r ) i r , r Î (a, b ) ,
и повезан је са електричним пољем
релацијом
P = e0ceE . (160.1) Слика 160.1.
Диелектрик је линеаран и хомоген, у њему нема слободних наелектрисања, па

везана наелектрисања постоје само на површима диелектрика. Површинска густина
везаних наелектрисања на унутрашњој површи диелектричног омотача (за r = a + ) је
( )
rps1 = - P a + , (160.2)
а укупно везано наелектрисање на тој површи је Qp1 = 4pa 2r ps1 . На спољашњој површи
диелектрика (за r = b - ) густина везаног наелектрисања је
( )
rps2 = + P b - , (160.3)
а укупно везано наелектрисање је Qp2 = 4pb 2rps2 .

Електрично поље потиче од слободних и везаних наелектрисања, као да се сва та
наелектрисања налазе у вакууму. Вектор Е се може добити сабирањем (суперпозицијом)
вектора електричног поља слободних наелектрисања ( EQ ), вектора поље везаних
наелектрисања на унутрашњој површи диелектрика ( EQp1 ) и вектора електричног поља
везаних наелектрисања на спољашњој површи ( EQp2 ), E = EQ + EQp1 + EQp2 . Сва
наелектрисања су равномерно распоређена по одговарајућим сферним површима. Стога
се вектори EQ , EQp1 и EQp2 могу одредити на основу израза за електрично поље
равномерно наелектрисане сфере у вакууму. Тај израз има општи облик
ì 0, r < a
ï
E=í Q i ,r >a, (160.4)
ïî 4pe0 r 2 r
где је а полупречник сфере, Q = 4pa 2rs укупно наелектрисање сфере и rs површинска

густина наелектрисања сфере.
За r < a , тачка М у којој се одређује електрично поље налази се у унутрашњости
сва три слоја наелектрисања, па је E = 0 .
За r Î (a, b ) , тачка М је ван сферних слојева чија су наелектрисања Q и Qp1 .
Алгебарски интензитет електричног поља у односу на орт i r (радијална компонента
електричног поља у сферном систему) је
( ) ar
Qp1 2
Q
E (r ) = EQ + EQp1 = + = E a+ . (160.5)
4pe 0 r 2 4pe 0 r 2 2
Из (160.1) и (160.2) је
rps1 = -e 0 ce E a + , ( ) (160.6)
( )
па je Qp1 = -4pe0 ce E a + a 2 . Из (160.5) се сада добија E a +
a2
=
Q c E a+ a2
- e , ( ) ( )
r 2 4pe 0 r 2 r2
одакле је E a + =( ) Q
4pe 0 (1 + c e )a 2
и
Q
E (r ) = , r Î (a, b ) . (160.7)
4pe 0 (1 + c e ) r 2
Уводећи релативну пермитивност, er = 1 + ce , (160.7) добија облик

Q Q
E (r ) = 2
= , r Î (a, b ) , где је e = e 0 e r пермитивност диелектрика.
4pe 0 e r r 4pe r 2
За r > b , тачка је ван сва три слоја наелектрисања, па је
Q Qp1 Qp2 Q Qp1 + Qp2 Q

E= + + = + = ,r >b, (160.8)
2 2 2 2 2
4pe 0 r 4pe 0 r 4pe 0 r 4pe 0 r 4pe 0 r 4pe 0 r 2
јер је Qp1 + Qp2 = 0 .

Читаоцу се препоручује да одреди густине везаних наелектрисања на спољашњој и
унутрашњој површи диелектричног омотача и да на основу тога покаже да је укупно
везано наелектрисање омотача једнако нули ( Qp1 + Qp2 = 0 ).
Читаоцу се такође препоручује да задатак уради на још два начина. Први начин је
применом Гаусовог закона написаног у облику
Qu S + Qp u S
ò E × dS = e0
, (160.9)
S
где је Qu S слободно, а Qp u S везано наелектрисањe обухваћено површи S. Други начин

је полазећи од уопштеног Гаусовог закона. Који је од ова три поступка
најједноставнији?
161. У лопти од линеарног хомогеног диелектрика, полупречника a и релативне

пермитивности e r , равномерно су распоређена слободна наелектрисања запреминске
густине r . Околна средина је ваздух. Одредити (а) електрично поље у лопти и ван ње,
(б) потенцијал тачака у лопти и ван ње и (в) напон између средишта и периферије лопте.
РЕШЕЊЕ
(а) Због симетрије, вектор електричне индукције мора бити радијалан. Интензитет
овог вектора добија се из уопштеног Гаусовог закона,
ì rr
ïï ir , r £ a
D(r ) = í 3 3 . (161.1)
ï ra i r , r > a
ïî 3r 2
ì rr
ï 3e e i r , r < a
ï
E(r ) = í 0 3 r . (161.2)
ï ra i r , r > a
ïî 3e 0 r 2
(б) Потенцијал за референтну тачку у бесконачности је
ì ra 2 æ 2ö
ï ç 2e + 1 - æç r ö÷ ÷, r £ a
r
ïï 6e0e r çè è a ø ÷ø
V (r ) = í 4 3 . (161.3)
ï ra 3 r a p Q
ï = 3 = , r>a
ïî 3e0 r 4pe 0 r 4pe 0 r
ra 2
(в) Напон између средишта и периферије лопте је U = V (0 ) - V (a ) = .
6e 0 e r
162. Плочасти кондензатор површине електрода S = 1,5 cm 2 има између електрода

линеаран хомоген диелектрик. Кондензатор је прикључен на напон U и успостављено
је стационарно стање. Када се диелектрик потпуно извуче из кондензатора (при сталном
напону U ), до успостављања новог стационарног стања оптерећеност кондензатора се
промени за DQ = -300 pC . Колики је био интензитет вектора поларизације P
диелектрика у кондензатору у првом стационарном стању?
РЕШЕЊЕ
Када се диелектрик налази у кондензатору, слободна наелектрисања су равномерно
распоређена по електродама. Ако је површинска густина наелектрисања позитивно
наелектрисане електроде rs1 , укупно наелектрисање те електроде (оптерећеност
кондензатора) је Q1 = rs1S . Када се диелектрик извуче из кондензатора, наелектрисања
су и тада равномерно распоређена по електродама, а оптерећеност кондензатора је

Q2 = rs2 S . Прираштај оптерећености кондензатора је DQ = Q2 - Q1 = (rs 2 - rs1 )S .
Како је из уопштеног Гаусовог закона у оба случаја D = rs , то је прираштај
површинске густине наелектрисања електроде Drs = rs2 - rs1 = D2 - D1 . С обзиром на
то да је у општем случају D = e 0 E + P , то је Drs = e 0 E - e 0 E - P = - P , јер је, због
сталног напона кондензатора, E = U / d исто у оба случаја. Одавде је
DQ
P=- = 2 mC/m 2 .
S
163. Плочасти кондензатор растојања између електрода d = 4 mm потпуно је

испуњен хомогеним линеарним диелектриком. Кондензатор је прикључен на извор
сталног напона, успостављено је стационарно стање, па је кондензатор одвојен од
извора. Затим се диелектрик потпуно извуче из кондензатора и успостави ново
стационарно стање. Прираштај напона кондензатора је при томе DU = 144 V .
Израчунати интензитет вектора поларизације P диелектрика у првом стационарном
стању.
РЕШЕЊЕ
При извлачењу диелектрика кондензатор има сталну оптерећеност. Стога је
површинска густина слободних наелектрисања rs иста у оба стационарна стања, па је,
према уопштеном Гаусовом закону, и вектор електричне индукције исти пре и после
извлачења диелектрика, D = rs .
Како је DU = dDE , где је DE прираштај јачине електричног поља, и D = e 0 E + P ,
D D-P P e DU
то се добија DE = - = . Одавде следи P = 0 = 319 nC/m 2 .
e0 e0 e0 d
Задатак се може решити и на други начин. Поларизовани диелектрик се може
заменити везаним наелектрисањима насталим у процесу поларизације, па електрично
поље раставити на поље слободних и поље везаних наелектрисања у вакууму.
Диелектрик је хомоген. Стога везаних наелектрисања има само уз електроде. Напон
rs + rps
између електрода је U = Ed = d , где је r ps површинска густина везаних
e0
наелектрисања уз позитивно наелектрисану електроду.
Приликом вађења диелектрика кондензатор је одвојен од извора, па је густина
слободних наелектрисања иста пре и после вађења. Стога је прираштај напона
r rs + r ps r ps e DU
кондензатора DU = s d - d =- d . Како је P = -r ps , то је P = 0 .
e0 e0 e0 d
164. Плочасти кондензатор са ваздушним диелектриком, растојања између

електрода d = 2 mm , оптерећен је, па одвојен од извора. Затим је простор између
електрода кондензатора потпуно испуњен линеарним хомогеним диелектриком
релативне пермитивности e r = 3 . При томе је прираштај напона између електрода
кондензатора DU = -72 V . Одредити (а) површинску густину слободних наелектрисања

електрода, (б) вектор поларизације у диелектрику и (в) расподелу везаних
наелектрисања у диелектрику.
РЕШЕЊЕ
(а) Наелектрисања електрода кондензатора ( Q и -Q ) су константна, а у оба случаја
је поље у диелектрику хомогено. Вектори D и E су нормални на електроде. Слободна
наелектрисања су равномерно распоређена по површима електрода, а густине тих
наелектрисања у оба случаја су rs1 = -rs 2 = D .
Када је кондензатор прикључен на извор напона U 0 , јачина електричног поља у
ваздуху је E0 = U 0 / d , при чему је D = e 0 E0 . Када је кондензатор одвојен од извора и
убачен диелектрик, јачина електричног поља у диелектрику је E = U / d , а D = e r e 0 E .
æ d d ö
Прираштај напона је DU = U - U 0 = Ed - E0 d = çç - ÷÷ D , одакле је
e e
è r 0 e 0ø
e r DU nC
D = -e 0 , па је rs1 = -rs 2 = 478 .
er - 1 d m2
(б) У линеарном (изотропном) диелектрику вектори D, E и Р су колинеарни и истог
смера, па између њихових интензитета важи релација D = e 0 E + P . Одавде је
DU nC
P = D - e 0 E = e 0 E0 - e 0 E = - e 0 = 319 2 . Вектор Р је нормалан на електроде
d m
кондензатора и усмерен од електроде која је на вишем потенцијалу ка електроди која је
на нижем потенцијалу.
(в) Поларизација диелектрика је хомогена, па постоје само површинска везана
наелектрисања. На основу граничних услова за вектор поларизације, густина
површинских везаних наелектрисања уз позитивно наелектрисану електроду је
nC nC
r ps1 = - P = -319 2 , док је уз другу електроду r ps2 = P = 319 2 .
m m
165. Електроде плочастог кондензатора су

правоугаоне, страница а и b, а растојање између
њих је d = 2 mm (слика 165.1). Диелектрик
кондензатора је линеаран хомоген, релативне
пермитивности e r = 5 и диелектричне чврстоће
Ekr = 200 kV/cm . У околини кондензатора је
ваздух. Капацитивност кондензатора са
диелектриком је C = 500 pF , оптерећеност
Q = 2,4 mC , а кондензатор је одвојен од извора.
Одредити за који део висине а сме да се извуче
диелектрик, а да не наступи пробој у кондензатору.
Слика 165.1
Диелектрична чврстоћа ваздуха је Ekr0 = 30 kV/cm .
Занемарити ивичне ефекте.
РЕШЕЊЕ
ee S
Капацитивност плочастог кондензатора је C = r 0 , одакле је површина
d
електроде S = ab = 2,26 dm 2 .
Електрично поље у кондензатору је хомогено и када се диелектрик у целости налази
између електрода кондензатора, и када је делимично извучен. У првом случају је
Q MV
интензитет електричног поља E = = 2,4 , па неће доћи до пробоја ни
e r e0 S m
диелектрика, ни околног ваздуха32.
У другом случају, када је диелектрик делимично извучен из кондензатора за
æx æ x öö
дужину x, из уопштеног Гаусовог закона се добија e 0 Eabçç + e r ç1 - ÷ ÷÷ = Q , одакле је
èa è a øø
Q
E= . С обзиром на то да је Ekr > Ekr0 , а електрично поље исто и у
æx æ x öö
e 0 abçç + e r ç1 - ÷ ÷÷
èa è a øø
ваздуху, и у диелектрику, до пробоја ће настати у ваздуху када постане E = Ekr0 ,
Q
er -
x e 0 Ekr0 ab
односно када је = = 0,25 .
a er - 1
166. На слици 166.1 приказан је

плочасти кондензатор са чврстим
линеарним хомогеним диелектриком
релативне пермитивности e r = 4 , дебљине
d = 5 mm и диелектричне чврстоће
E kr = 500 kV/cm . Између диелектрика и
сваке електроде постоји ваздушни слој
дебљине d 0 = 0,5 mm и диелектричне Слика 166.1.
чврстоће Ekr0 = 30 kV/cm . Израчунати
пробојни напон овог кондензатора.
32
У овој анализи се занемарују ивични ефекти. У стварности, ивице електрода
кондензатора морају бити посебно обликоване да не би дошло до пробоја на њима.
РЕШЕЊЕ
Претпоставимо да су наелектрисања
електрода кондензатора Q и -Q .
Површинска густина слободних
Q
наелектрисања на електродама је rs = ,
S
односно -rs . Поље вектора D је хомогено
у целом кондензатору (слика 166.2), а
Q
интензитет овог вектора је D = = rs . Слика 166.2.
S
D rs
Јачина електричног поља у оба ваздушна слоја је E0 = = , а у диелектрику је
e0 e0
D r
Ed = = s . Напон између леве и десне електроде кондензатора (слика 166.2) је
e 0e r e 0 e r
r æ d ö Q æ d ö
U12 = 2 E0 d 0 + Ed d = s çç 2d 0 + ÷÷ = çç 2d 0 + ÷÷ , па је капацитивност кондензатора
e0 è er ø e0 S è er ø
Q e0e r S
C= = .
U12 d + 2e r d 0
Пробојни напон се може одредити на више начина.

Први начин се састоји у томе да се установи у ком слоју долази до пробоја: у
ваздуху или у диелектрику. Гранични услов за вектор D на раздвојној површи ваздуха и
диелектрика даје e 0 E0 = e 0 e r Ed , односно E0 = e r Ed . Јачине поља у ваздуху и у
диелектрику нису независне, већ су линеарно пропорционалне. Да би се установило да
ли до пробоја долази најпре у ваздуху или у диелектрику, треба разматрати два случаја.
Прво, ако се претпостави да је јачина електричног поља у ваздушном слоју достигла
диелектричну чврстоћу ваздуха ( Ekr0 ), јачина електричног поља у диелектрику је
Ekr0
Ed = = 7,5 kV/cm < 500 kV/cm . Самим тим није дошло до пробоја у диелектрику.
εr
Друго, ако се претпостави да је јачина електричног поља у диелектрику достигла
Ekr , тада је јачина електричног поља у ваздуху E0 = ε r Ekr = 2000 kV/cm > 30 kV/cm , што
значи да је до пробоја већ морало доћи у ваздушном слоју.
Из овог разматрања се закључује да пробој наступа у ваздушном слоју, па је
E
пробојни напон U12 max = 2 Ekr0 d 0 + kr0 d = 6,75 kV .
εr
Други начин се заснива на томе да се одреде највећа наелектрисања електрода под
условом да не дође до пробоја у ваздуху (сматрајући да диелектрик није пробио) и под
претпоставком да је пробио диелектрик (а да ваздух није пробио), па се од та два
наелектрисања усвоји оно мање33.
33
Алтернативно, може се одредити највећи напон кондензатора у та два случаја, па се од
две вредности узме мања.
Претпостављајући да је ваздушни слој на граници пробоја, површинска густина

слободних наелектрисања је rs(1max
)
= e 0 Ekr0 . Претпостављајући да је диелектрични слој
на граници пробоја, одговарајућа густина наелектрисања је rs( 2max
)
= e 0e r Ekr . Како је
rs(1max
)
Ekr0 3
= = < 1 , закључује се да пробој настаје у ваздушном слоју и да мора
rs( 2max
) e r Ekr 200
{
бити rs = min rs(1max
)
}
, rs( 2max
)
= rs(1max
)
= e 0 Ekr0 . При томе је јачина електричног поља у
r r E
ваздуху E0 = s max = Ekr0 , а у диелектрику Ed = s max = kr0 , па је пробојни напон
e0 e 0e r er
U12 max = 2 Ekr0 d 0 + Ed d = 6,75 kV .
Из овог примера се види утицај ваздушних слојева у кондензатору на деградацију
пробојног напона. Због тога се у техници високог напона прибегава употреби течних
диелектрика (трансформаторских уља), да би се остварио присан контакт диелектрика и
електрода. У случају присног контакта, пробојни напон би био
U12 max = Ekr (d + 2d 0 ) = 300 kV , што је много веће од прорачунатог пробојног напона у
случају када постоје ваздушни слојеви.
167. Електроде плочастог вакуумског

кондензатора приказаног на слици 167.1
прикључене су на извор сталног напона
U AD = U . Потом је између електрода
кондензатора убачена диелектрична плоча
Слика 167.1.
пермитивности e = e r e 0 . Одредити напон
између тачака (a) A и B, односно (б) B и C.
РЕЗУЛТАТ
U U
Напони су (а) U AB = и (б) U BC = .
1 2e r + 1
2+
er
Чему теже изрази за напоне када e r ® +¥ ? Упоредити са резултатима задатка 114.
Читаоцу се препоручује да задатак реши и под претпоставком да је кондензатор
одвојен од извора пре убацивања диелектричне плоче и да упореди резултате са
задатком 115. Колико наелектрисање протекне кроз прикључке кондензатора при
убацивању диелектричне плоче?
168. Метална лопта полупречника a је до своје половине потопљена у течни

диелектрик релативне пермитивности e r . Изнад течног диелектрика је ваздух. При томе
је потенцијал лопте према референтној тачки у бесконачности V . Колики су прираштаји
потенцијала и капацитивности те лопте када се она постави у ваздуху високо изнад
диелектрика? Сматрати да се при подизању лопте њено наелектрисање не мења.
РЕШЕЊЕ
Када је лопта до своје половине у
диелектрику (слика 168.1),
еквипотенцијалне површи су, због
симетрије, сфере концентричне са
металном лоптом. Електрично поље ( E )
електрична индукција ( D ) и поларизација
( P ) постоје само изван лопте и радијални
су. Из граничног услова на раздвојној
површи диелектрика и ваздуха ( E1t = E2t ),
произилази да електрично поље мора
имати исту јачину у свим тачкама сферне
површи концентричне са металном Слика 168.1.
лоптом.
Према слици 168.1 је D 0 = e 0 E и D1 = e 0 e r E за r > a па се из уопштеног Гаусовог
Q
закона добија e 0 E (r )(1 + e r )2pr 2 = Q, r > a , одакле је E (r ) = ,r >a .
2pe 0 (1 + e r )r 2
¥
Q
Потенцијал металне лопте је V = E (r ) dr =ò . Капацитивност лопте је
2pe 0 (1 + e r )a
a
Q
C= = 2pe 0 (1 + e r ) a , а наелектрисање је Q = CV = 2pe 0 (1 + e r ) aV .
V
Када се лопта налази у ваздуху, далеко изнад диелектрика, њен потенцијал је
Q 1 + er
V1 = = V , а капацитивност је C1 = 4pe 0a .
4pe 0 a 2
er - 1
Прираштај потенцијала је DV = V1 - V = V , а прираштај капацитивности лопте
2
је DC = C1 - C = 4pe 0 a - 2pe 0 (1 + e r )a = -2pe 0 (e r - 1)a.
169. Две металне лопте, полупречника a и b , налазе се до својих половина у

течном диелектрику релативне пермитивности e r , на међусобном растојању d >> a, b ,
као на слици 169.1. Те две лопте образују кондензатор, који је најпре прикључен на
извор напона U , па одвојен од извора. Одредити прираштај напона и прираштај
капацитивности кондензатора када се лопте подигну високо изнад диелектрика, не
мењајући њихово међусобно растојање.
Слика 169.1.
РЕЗУЛТАТ
e -1
Прираштај напона је DU12 = r U , а прираштај капацитивности је
2
e -1 ab
DC = - r C , где је C = 2pe 0 (e r + 1) капацитивност кондензатора када су лопте
er + 1 a+b
до половине потопљене у диелектрик.
170. Сферни кондензатор има два

концентрична слоја линеарних хомогених
диелектрика, полупречника a , b и c , као
на слици 170.1. Слој релативне
пермитивности e r1 је од чврстог
диелектрика, а слој релативне
пермитивности e r2 је течни. Кондензатор
је оптерећен (прекидач p је затворен), па
одвојен од извора (прекидач p је отворен).
Када кроз рупицу на спољашњој електроди
исцури течни диелектрик, прираштај
напона између електрода кондензатора је
DU12 . Израчунати површинске густине
везаних наелектрисања у другом Слика 170.1.
диелектрику пре него што је он почео да
цури из кондензатора.
РЕШЕЊЕ
Пре него што је течни диелектрик почео да цури из кондензатора, интензитет
Q
вектора електричне индукције у кондензатору је D(r ) = , r Î (a, b ) , где је Q
4pr 2
оптерећеност кондензатора. Јачина електричног поља у чврстом диелектрику је
D(r ) D(r )
E1 (r ) = , r Î (a, c ) , док је у течном диелектрику E2 (r ) = , r Î (c, b ) . Напон
e 0 e r1 e 0 e r2
b
Q æ 1 c-a 1 b-cö
(1)
између електрода кондензатора је U12 = E (r ) dr =
ò ç + ÷.
4pe 0 çè e r1 ac e r2 bc ÷ø
a
Оптерећеност је иста пре и после отварања прекидача, а не мења се ни током

истицања течног диелектрика. По истицању другог диелектрика напон између електрода
( 2) Q æ 1 c-a b-c ö
кондензатора U12 = ç + ÷.
4pe 0 çè e r1 ac bc ÷ø
( 2) (1) e r2 - 1 Q (b - c )
Прираштај напона је DU12 = U12 - U12 = . Одавде је оптерећеност
e r2 4pe 0 bc
кондензатора
4pe r2e 0bc

Q = DU12 . (170.1)
(er2 - 1)(b - c )
Интензитет вектора поларизације у течном диелектрику је
2
e -1 Q c
P2 = (e 2 - e 0 )E2 = r2 2
= P2 (c ) 2 , r Î (c, b ) . Имајући у виду израз (170.1), добија
e r2 4pr r
be 0
се P2 (c ) = DU12 .
c(b - c )
На основу релације (154.2), густине површинског везаног наелектрисања течног
be 0 c2 ce 0
диелектрика су rps2c = - P2 (c ) = - DU12 и rps2b = P2 (c ) 2 = DU12 .
c(b - c ) b b(b - c )
171. Сферни кондензатор има два

концентрична слоја линеарних хомогених
диелектрика, као на слици 171.1.
Димензије кондензатора су a = 1 cm ,
b = 2 cm и c = 4 cm . Кондензатор је
прикључен на сталан напон U . Уз
унутрашњу електроду је течни диелектрик
релативне пермитивности e r1 , а уз
спољашњу електроду је чврсти диелектрик
релативне пермитивности e r2 . Када из
кондензатора исцури течни диелектрик,
јачина електричног поља у том слоју се Слика 171.1.
повећа 4 пута, а у чврстом диелектрику се
смањи 3 пута. Израчунати релативне
пермитивности диелектрика e r1 и e r2 .
РЕШЕЊЕ
Када су оба диелектрика у кондензатору, оптерећеност кондензатора је Q1 . При
Q1
томе је јачина електричног поља у течном диелектрику E1(1) = , r Î (a, b ) , а у
4pe 0 e r1r 2
Q1
чврстом диелектрику је E2(1) = , r Î (b, c ) .
4pe 0 e r2 r 2
Истакање првог диелектрика из кондензатора мења електрично поље у целом

кондензатору, па ће се, при сталном напону U , променити и оптерећеност
Q2
кондензатора. Јачине електричног поља су сада E1( 2) = , r Î (a, b ) и
4pe 0 r 2
Q2
E2( 2) = , r Î (b, c ) .
4pe 0 e r2 r 2
E1( 2) Q2 E ( 2) Q 1
Према условима задатка је = e r1 = 4 и 2(1) = 2 = . Одавде је e r1 = 12 .
E1(1) Q1 E2 Q1 3
Како је напон између електрода кондензатора сталан, то је
Q1 æ 1 b - a 1 c - b ö Q æb-a 1 c-bö 4
ç + ÷= 2 ç + ÷ , одакле се добија e r2 = .
ç
4pe 0 è e r1 ab ÷ ç
e r2 bc ø 4pe 0 è ab ÷
e r2 bc ø 3
172. Сферни кондензатор има између својих електрода течан хомоген диелектрик
релативне пермитивности e r > 1 . Кондензатор је оптерећен, па одвојен од извора. Затим
је, кроз рупицу на спољашњој електроди, исцурела половина диелектрика. Одредити
однос површинских густина слободног и везаног наелектрисања кондензатора пре и
после истицања диелектрика.
РЕШЕЊЕ
Оптерећеност кондензатора Q не
мења се по одвајању кондензатора од
извора.
Пре истицања диелектрика (слика
172.1), због симетрије, вектори D, E и P су
радијални, а интензитети им зависе само
од одстојања r од центра кондензатора:
Q D(r ) Q
D(r ) = , E (r ) = = ,
4pr 2
e 0 e r 4pe 0 e r r 2
er - 1 Q
односно P(r ) = e 0 (e r - 1)E (r ) = . Слика 172.1.
e r 4pr 2
Q
Површинске густине слободних наелектрисања електрода су rs1 = D(a ) = и
4pa 2
Q e -1 Q
rs 2 = - D(b ) = - 2
, а густине везаних наелектрисања су rps1 = - P(a ) = - r и
4pb e r 4pa 2
e -1 Q
rps 2 = P(b ) = r .
e r 4pb 2
После истицања половине диелектрика,
у горњој половини кондензатора је ваздух,
као на слици 172.2. Вектори D, E и P су
радијални. Интензитет вектора Е зависи само
од одстојања r, али интензитети остала два
вектора зависе и од пермитивности средине.
У ваздуху је D1 (r ) = e 0 E (r ) , али поларизације
нема, па је вектор поларизације нула. У
течном диелектрику је D2 (r ) = e 0 e r E (r ) и
P(r ) = e 0 (e r - 1)E (r ) . Слика 172.2.
Применом уопштеног Гаусовог закона на сферну површ полупречника r добија се

Q
e 0 E (r )2pr 2 + e 0 e r E (r )2pr 2 = Q, r Î (a, b ) , одакле је E (r ) = . Стога је
2pe 0 (e r + 1) r 2
Q erQ
D1 (r ) = e 0 E (r ) = у ваздуху и D2 (r ) = e 0 e r E (r ) = у диелектрику.
2p(e r + 1) r 2
2p(e r + 1) r 2
Интензитет вектора поларизације у диелектрику је
P(r ) = e 0 (e r - 1)E (r ) =
(e r - 1)Q .
2p(e r + 1) r 2
Нова површинска густина слободних наелектрисања на горњој половини
унутрашње електроде је rs(11) = D1(a ) =
Q
, док је на доњој половини
2p(e r + 1) a 2
(2) = D (a ) = e rQ
rs1 2 . Тражени односи густина слободних наелектрисања су
2p(e r + 1) a 2
rs(11) 2 r ( 2) 2e r
= < 1 и s1 = >1.
rs1 er + 1 rs1 e r + 1
Нове површинске густине слободних наелектрисања на спољашњој електроди су

Q e rQ rs(12) 2
r(s12) = - D1 (b ) = - и r(s22) = - D2 (b ) = - , па је = <1 и
2p(e r + 1) b 2
2p(e r + 1) b 2
rs 2 er + 1
rs( 22) 2e r
= >1.
rs 2 er + 1
По истицању диелектрика, уз горњу половину унутрашње и спољашње електроде

нема везаних наелектрисања. Нова површинска густина везаних наелектрисања уз доњу
( 2)
половину унутрашње електроде је r(ps21) = - P(a ) = -
(e r - 1)Q , па је rps1 = 2e r > 1 .
2p(e r + 1) a 2 rps1 e r + 1
Уз доњу половину спољашње електроде је r(ps2 )2 = P(b ) =

(er - 1)Q , на основу чега је
2p(e r + 1) b 2
r(ps2)2 2e r
= >1.
rps 2 er + 1
По истицању диелектрика јачина електричног поља и напон кондензатора су се
2e r 2e r
повећали пута, а капацитивност се смањила пута.
er + 1 er + 1
173. У ваздушни сферни кондензатор, полупречника електрода a и b , убачен је

купасти подметач од чврстог диелектрика испод унутрашње електроде, као на слици
173.1. Изводнице подметача се стичу у средишту кондензатора и захватају угао a са
симетралом подметача. Релативна пермитивност подметача је e r . Одредити разлику

капацитивности после и пре убацивања подметача.
РЕШЕЊЕ
Пре убацивања купастог

подметача
ab
капацитивност кондензатора је C0 = 4pe 0 .
b-a
Када се убаци подметач, вектори D и Е
остају радијални, али интензитет вектора D није
исти у ваздуху и у подметачу: D1 (r ) = e 0 E (r ) ,
односно D2 (r ) = e 0e r E (r ) . Из уопштеног
Гаусовог закона је e 0 ES1 + e 0 e r ES 2 = Q, r Î (a, b ) .
Како је S 2 = 2pr 2 (1 - cos a ) и S1 = 2pr 2 (1 + cos a ) ,
Q
то је E (r ) = , r Î (a, b ) .
2pe 0 (e r + 1 - (e r - 1)cos a ) r 2
Слика 173.1.
Q(b - a )
Напон између електрода кондензатора је U = , па је
2pe 0 (e r + 1 - (e r - 1) cos a ) ab
Q 2pe 0 (e r + 1 - (e r - 1)cos a ) ab e + 1 - (e r - 1)cos a
капацитивност C = = = C0 r .
U b-a 2
a
Прираштај капацитивности кондензатора је DC = C - C0 = (e r - 1)C0 sin 2 .
2
174. Између електрода сферног кондензатора, полупречника спољашње електроде

b , налази се линеаран хомоген диелектрик електричне чврстоће Ekr и релативне
пермитивности e r . Одредити (а) полупречник унутрашње електроде кондензатора тако
да напон између електрода буде највећи, а да при томе не дође до пробоја диелектрика и
(б) капацитивност овог кондензатора за оптимални полупречник одређен под (а).
РЕЗУЛТАТ
Видети задатак 125.
(а) Оптимални полупречник унутрашње електроде је a = b / 2 .
(б) Капацитивност кондензатора је C = 4pe 0 e r b .

пресек сферног кондензатора у равни која
пролази кроз средиште кондензатора. У
кондензатору постоје три различита
линеарна хомогена диелектрика. Познато
је a = 1 cm , b = 2 cm , c = 4 cm , d = 5 cm ,
e r1 = 4 , Ekr1 = 500 kV/cm , e r2 = 2 ,
Ekr2 = 200 kV/cm , e r3 = 5 и
Ekr3 = 100 kV/cm . Израчунати (а) пробојни
напон и (б) капацитивност овог Слика 175.1.
кондензатора.
РЕЗУЛТАТ
(а) Пробој почиње у средишњем слоју диелектрика на r = b , а пробојни напон
кондензатора је U max = 416 kV .
(б) Капацитивност кондензатора је C = 4,28 pF .
176. Коаксијални вод, чији је

попречни пресек приказан на слици 176.1,
има двослојан линеаран диелектрик. Каква
веза треба да постоји између полупречника
a, b и c, релативних пермитивности слојева
( e r1 и e r2 ) и њихових електричних
чврстоћа ( Ekr1 и Ekr2 ) да би до пробоја
истовремено дошло у оба диелектрика?
Занемарити ивичне ефекте на крајевима Слика 176.1.
вода.
РЕЗУЛТАТ
Веза између наведених величина је e r1aEkr1 = e r 2bE kr 2 .
177. За коаксијални вод са два диелектрика, чији је попречни пресек приказан на

слици 176.1, познато је: a = 3 mm , b = 6 mm , c = 12 mm , e r1 = 8 , Ekr1 = 300 kV/cm и
Ekr2 = 200 kV/cm . Повећавајући напон између проводника вода установљено је да је
при напону U max = 135 kV дошло до пробоја у другом диелектрику. Одредити e r2 .
РЕЗУЛТАТ
U max c
- ln
bEkr2 b
Релативна пермитивност другог диелектрика је e r2 = e r1 » 5 .
b
ln
a
*178. Полупречник унутрашњег проводника коаксијалног вода је a = 20 mm , а

унутрашњи полупречник спољашњег проводника је c = 50 mm . Вод има два коаксијална
слоја диелектрика (слика 176.1). Релативне пермитивности унутрашњег и спољашњег
диелектрика су e r1 = 4 и e r2 = 3 , респективно, а одговарајуће електричне чврстоће
диелектрика су E kr1 = 300 kV/cm и E kr2 = 200 kV/cm . Колики треба да буде
полупречник раздвојне површи слојева диелектрика (b) да би пробојни напон вода био
највећи? Колики је тај пробојни напон?
РЕШЕЊЕ
Под претпоставком да пробој настаје у првом диелектрику (а да други није пробио),
подужно наелектрисање унутрашњег проводника вода је Qkr ¢(1) = 2pe r1e0 aEkr1 , а
(1) Q ¢ (1) 2pe 0

одговарајући максимални напон вода је U kr = kr , где је C ' =
C' 1 b 1 c
ln + ln
e r1 a e r2 b
подужна капацитивност вода. Одавде је
(1) æ 1 b 1 cö
U kr = e r1 E kr1a çç ln + ln ÷÷ . (178.1)
è e r1 a e r2 b ø
На сличан начин, ако се претпостави да пробој настаје у другом диелектрику (а да
први диелектрик није пробио), добија се одговарајући максимални напон вода,
( 2) æ 1 b 1 cö
U kr = e r2 E kr2b çç ln + ln ÷÷ . (178.2)
è e r1 a e r2 b ø
У једначинама (178.1) и (178.2) све величине су познате осим полупречника b.
Стога се, за задате бројне вредности, максимални напони могу изразити као функције
тог полупречника, односно
(1)
U kr (b) = -(200 ln b + 49,37 ) kV и (178.3)
( 2)
U kr (b) = -b(5000 ln b + 1234,3) kV , (178.4)
где је b изражено у метрима. Ове две функције приказане су на слици 178.1. За било који
{
(1)
полупречник b, пробојни напон вода једнак је U kr = min U kr ( 2)
,U kr }.
Слика 178.1.
Функције дате једначинама (178.3) и (178.4) су монотоне. Са слике 178.1 је
(1) ( 2)
очигледно да је пробојни напон највећи за онај полупречник b при коме је U kr = U kr ,
односно при коме истовремено долази до пробоја у оба диелектрика. На основу
резултата задатка 176, тада важи релација e r1aEkr1 = e r 2bE kr 2 из које се, за задате бројне
вредности, добија b = 40 mm . Одговарајући пробојни напон је U kr = 594 kV .

коаксијални вод са три коаксијална
хомогена линеарна диелектрика.
Познати су полупречници a = 1 mm ,
b = 3 mm , c = 5 mm и d = 8 mm .
Релативне пермитивности и
електричне чврстоће појединих слојева
су e r1 = 4 и Ekr1 = 600 kV/cm за
унутрашњи слој, e r2 = 8 и
Ekr2 = 150 kV/cm за средишњи слој и
e r3 = 2 и Ekr3 = 200 kV/cm за Слика 179.1.
спољашњи слој. Израчунати:
(а) пробојни напон вода и (б) подужну
капацитивност вода.
РЕЗУЛТАТ
(а) Пробој прво настаје на унутрашњој страни спољашњег диелектрика ( r = c ), а
пробојни напон је U max = 115 kV .
(б) Подужна капацитивност вода је C '= 97 pF/m .

180. Коаксијални кондензатор дужине

l је у вертикалном положају (слика 180.1)
потпуно испуњен течним хомогеним
диелектриком релативне пермитивности
e r , прикључен на сталан напон U , па
одвојен од извора. Одредити за коју
висину h сме да исцури диелектрик из
кондензатора да би се јачина електричног
поља у кондензатору повећала k пута
( k > 1 ), сматрајући да при томе у
кондензатору не долази до пробоја
диелектрика.
РЕЗУЛТАТ
Диелектрик сме да исцури толико да је
h (k - 1)e r Слика 180.1.
= .
l k (e r - 1)
181. У ваздушни коаксијални

кондензатор, полупречника електрода a и
b , убачен је клинасти подметач од чврстог
диелектрика испод унутрашње електроде,
као на слици 181.1. Бочне равни подметача
стичу се на оси кондензатора и захватају
угао a. Релативна пермитивност
подметача је e r . Одредити разлику Слика 181.1.
капацитивности после и пре убацивања
подметача.
РЕШЕЊЕ
Подужна капацитивност вода без подметача је
2pe 0
C0¢ = . (181.1)
b
ln
a
По убацивању клинастог подметача вектори D
и E осталу радијални, па је из уопштеног Гаусовог
закона, примењеног на површ ваљка полупречника
r и дужине h (слика 181.2),
D1 (r ) S1 + D2 (r ) S 2 = Q ' h . У ваздуху је
D1 (r ) = e 0 E (r ) , а у подметачу је D2 (r ) = e r e 0 E (r ) ,
Слика 181.2.
одакле се добија
Q'
E (r ) = , r Î (a, b ) . (181.2)
æ a ö
2pe 0 ç1 + (e r - 1) ÷r
è 2p ø
Напон између електрода кондензатора са подметачем је
b
Q' b
U = ò E (r ) dr = ln , па му је подужна капацитивност
æ a ö a
a 2pe 0 ç1 + (e r - 1) ÷
è 2p ø
æ a ö
2pe 0 ç1 + (e r - 1) ÷
Q' è 2p ø æ a ö
C' = = = C0¢ ç1 + (e r - 1) ÷ . (181.3)
U b è 2 pø
ln
a
Прираштај подужне капацитивности је DC ' = C '-C0¢ =

(e r - 1) e 0a .
b
ln
a
182. Израчунати подужну капацитивност танког

симетричног двожичног вода приказаног на слици
182.1. Полупречник проводника је a = 0,5 mm , а
растојање између њихових оса је d = 10 mm .
Проводници су изоловани слојем диелектрика Слика 182.1.
дебљине b = 0,2 mm и релативне пермитивности
e r = 3,5 . У осталом делу простора је ваздух.
РЕШЕЊЕ
Како су проводници вода веома удаљени један од другога, може се сматрати да је
расподела наелектрисања на сваком од њих иста као да су проводници усамљени.
Вектори електричне индукције и електричног поља сваког проводника радијални су у
односу на осу проводника. Ако је Q' подужно наелектрисање једног проводника вода
(подужно наелектрисање другог проводника је -Q' ), интензитет вектора електричне
Q'
индукције тог проводника, на одстојању r од осе проводника, је D = , r>a.
2pr
ì Q'
ï 2pe e r , a < r < a + b
ï r 0
Интензитет електричног поља тог проводника је E = í . При томе
Q'
ï , r > a+b
îï 2pe 0 r
се занемарује утицај проводника и диелектрика око њега на поље. Напон између
посматраног проводника и другог проводника вода најједноставније је рачунати
интеграцијом по путањи као у задатку 133, на основу чега се добија
Q'æ 1 a+b d ö
U12 » çç ln + ln ÷ јер је d >> a, b . Одавде је подужна капацитивност вода
pe 0è er a a + b ÷ø
pe 0
C' » = 10,1 pF/m .
1 a+b d
ln + ln
er a a+b
За колико је процената ова капацитивност већа него када не би постојала изолација?
*183. На слици 183.1 приказан је

плочасти кондензатор са линеарним
нехомогеним диелектриком чија се
релативна пермитивност e r мења у
зависности само од координате (а) x, (б) y
и (в) z. Одредити израз за капацитивност
овог кондензатора у сва три случаја.
Слика 183.1.
РЕШЕЊЕ
Када се електроде наелектришу са Q, односно -Q , у кондензатору се успостави
електростатички режим који је описан системом једначинама (147.1), (147.2) и (147.6)
јер је диелектрик линеаран.
У сва три случаја, вектори D и E су нормални на електроде кондензатора, односно
имају само x-компоненту, али се њихови интензитети мењају на различите начине,
зависно од случаја који се посматра.
(а) Када се релативна пермитивност

диелектрика мења само у правцу x-осе (слика
183.2), односно када је e r = e r ( x ) , тада је у
диелектрику кондензатора D = Dx i x , "y, z , x где
је Dx константно (поље вектора D је хомогено,
исто као када би диелектрик кондензатора био
D
вакуум), али је E = = E x (x ) i x , "y, z , x
e r (x ) e0
(интензитет вектора Е се мења у зависности од
координате x). Слика 183.2.
Из граничног услова за површ леве електроде следи да је површинска густина

Q
слободног наелектрисања на тој електроди константна, па је Dx = rs = . Исти резултат
S
се добија и из уопштеног Гаусовог закона, примењеног на затворену површ SG која
обухвата леву електроду са слике 183.2.
Dx Q
Интензитет електричног поља је E x (x ) = = , па је напон између леве
e r (x )e 0 e r ( x ) e 0 S
2 d
Q dx
и десне електроде кондензатора U12 = ò E x (x ) dx = ò e r (x ) . Капацитивност
e0S
1 0
Q e S
кондензатора је C = =d 0 , што се може написати и у облику
U12 dx
ò
e r (x )
0
d
1 1 1 dx
=
C C0 d ò e (x ) ,
0 r
(183.1)
ab
где је C0 = e 0 капацитивност кондензатора када би диелектрик био уклоњен
d
(односно када би између електрода био вакуум).
Као пример, на слици 183.3. приказан је

кондензатор са двослојним диелектриком, за који је
ìe , 0 < x < d1
e r (x ) = í r1 , па је
î 1, d1 < x < d1 + d 2
æd d1 + d 2 ö
1 1 1 ç 1 dx ÷ d1 d 1 1
= ç ò
C C 0 d1 + d 2 ç e r1
+ ò dx ÷ = + 2 = +
÷ e 0 e r S e 0 S C1 C 2
.
è 0 d 1 ø
Према овом резултату, С представља еквивалентну
капацитивност редне везе два плочаста кондензатора,
чије су капацитивности C1 и C 2 .
Слика 183.3.
(б) Када се релативна пермитивност

диелектрика мења само у правцу y-осе (слика
183.4), односно када је e r = e r ( y ) , у кондензатору
је E = E x i x где је E x константно (поље вектора
Е је хомогено, исто као када би диелектрик
кондензатора био вакуум), али се интензитет
вектора D мења у зависности од координате y,
D( y ) = e 0e r ( y )E = e 0e r ( y )E xi x = Dx ( y )i x .
За разлику од претходног случаја, слободна
наелектрисања нису равномерно расподељена по
електродама кондензатора, већ зависе од y-
координате. Слика 183.4.
На основу уопштеног Гаусовог закона, а према ознакама на слици 183.4, је

b
ò e0e r ( y )E x a dy = Q , одакле је x-компонента вектора јачине електричног поља
0
Q
Ex = b
,0< x < d . Напон између електрода кондензатора је
ae 0 ò e r ( y ) dy
0
b
Qd Q ae
U12 = E x d = b
, па је капацитивност кондензатора C = = 0 e r ( y ) dy ,
ò
U12 d
ae 0 ò e r ( y ) dy 0
0
што се може написати и као
b
1
e r ( y ) dy .
bò
C = C0 (183.2)
0
За пример са слике 183.5 је

ìe r1, 0 < y < b1
er (y ) = í , па је
îe r2 , b1 < y < b1 + b2
æb b1 + b2 ö
1 ç 1 ÷
b1 + b2 çç ò ò r2 ÷÷ ,
C = C0 e r1d y + e d y односно
è 0 b 1 ø
ab1 ab2
C = e 0 e r1 + e 0e r2 = C1 + C2 , што
d d
представља еквивалентну капацитивност
паралелне везе два плочаста кондензатора
капацитивности C1 и C 2 . Слика 183.5.
(в) Када се релативна пермитивност диелектрика мења само у правцу z-осе, односно
a
1
када је e r = e r (z ) , истим поступком као у случају (б) добија се C = C0 e r ( z ) dz .
ò
a
0
184. Електроде плочастог кондензатора су правоугаоне, димензија a и b , а

растојање између електрода је l . Диелектрик кондензатора је линеаран и нехомоген,
x
релативне пермитивности e r (x ) = 1 + , 0 < x < l , где је x одстојање посматране тачке
l
од једне електроде кондензатора. Одредити капацитивност овог кондензатора.
РЕШЕЊЕ
C0 ab
На основу задатка 183(а) и израза (183.1) је C = l
, где је C0 = e 0 . Како је
1 dx l
ò
l e r (x )
0
l
dx C0 ab
ò e r (x ) = l ln 2 , то је капацитивност кондензатора C = ln 2 = e 0 l ln 2 .
0
185. Простор између електрода ваздушног плочастог кондензатора, капацитивности

C0 = 5 pF и међусобног растојања између електрода d = 4 mm , испуњен је нехомогеним
x 1
диелектриком чија је релативна пермитивност e r (x ) = 2 + - , 0 < x < d , где је x
d 2
одстојање посматране тачке од једне од електрода. Диелектрична чврстоћа диелектрика
је Ekr = 150 kV/cm . Израчунати (а) пробојни напон кондензатора и (б) капацитивност
кондензатора.
РЕШЕЊЕ
(а) На основу решења задатка 183(а), према ознакама на слици 183.2, вектор
електричног поља у диелектрику кондензатора има само x-компоненту дату изразом
Q Q
E x (x ) = = , 0 < x < d , где је Q наелектрисање леве електроде.
e r (x )e 0 S x 1
2 + - e0 S
d 2
Q
Највећа јачина електричног поља је за x = d / 2 и износи Emax = , па је максимално
2e0 S
Ekr
допустиво наелектрисање Qmax = 2e0 Ekr S . При томе је Ex (x ) = 2 , 0< x<d.
x 1
2+ -
d 2
Пробојни напон кондензатора је
æd /2 ö
d
2 Ekr ç dx
d
dx ÷ 5
U max =ò x 1 ò
dx = 2 Ekr ç
ç x 1
+ ò x 1÷
÷ = 4dEkr ln = 53,55 kV .
4
0 2+ - ç 0 2- + d /2 2+ - ÷
d 2 è d 2 d 2ø
Qmax e S C0
(б) Капацитивност кондензатора је C = = 0 = = 11,20 pF .
U max 2d ln 5 2 ln 5
4 4
186. Линеаран нехомоген диелектрик релативне пермитивности

y
e r ( y ) = 1 + , 0 < y < b , налази се између електрода плочастог кондензатора (слика
b
186.1). Електроде кондензатора су правоугаоне, димензија a и b , а растојање између
њих је d . Оптерећеност кондензатора је Q . Одредити (а) капацитивност кондензатора и
(б) везана наелектрисања уз електроде кондензатора.
РЕШЕЊЕ
(а) Према задатку 183 и
изразу (183.2)
3 3 ab
капацитивност кондензатора је C = C0 = e 0 .
2 2 d
(б) На основу задатка 183, вектор електричног
2Q
поља у кондензатору је E = i x , па је вектор
3e 0 ab
2 y Q
поларизације P = e 0 (e r ( y ) - 1)E = ix .
3 b ab Слика 186.1.
Површинске густине везаних наелектрисања уз електроде кондензатора су

rps1 ( y ) = -rps2 ( y ) = - P( y ) , па су укупна везана наелектрисања
b
Q
Qp1 = -Qp2 = -a ò P( y )dy = - .
3
0
*187. Веома дугачак коаксијални вод,

полупречника проводника a и b (b > a ) ,
приказан на слици 187.1, испуњен је
линеарним нехомогеним диелектриком
чија се релативна пермитивност e r мења у
зависности од само једне координате
цилиндричног координатног система, и то
Слика 187.1.
(а) r-координате, (б) f-координате и
**(в) z-координате. Одредити израз за
подужну капацитивност овог вода.
РЕШЕЊЕ
У сва три случаја су вектори D и E радијални, D = Dr i r и E = Er i r , али се њихови
интензитети мењају на различите начине, зависно од случаја који се посматра.
(а) Када релативна пермитивност зависи само од радијалне координате (r),
e r = e r (r ) , a < r < b , структура поља вектора D иста је као када би диелектрик био
вакуум. Претпостављајући да је подужно наелектрисање унутрашње електроде Q' ,
уопштени Гаусов закон, примењен на површ коаксијално постављеног ваљка,
Q'
полупречника r ( a < r < b ) и висине h , даје Dr 2rph = Q' h , одакле је D(r ) = i r . Из
2pr
Q'
конститутивне релације (147.6) следи E(r ) = i r ( a < r < b ). Напон између
2pe r (r ) e 0 r
b b
Q' dr
електрода је U12 = Er (r ) dr =
ò ò e (r ) r , па је подужна капацитивност вода дата
2pe 0 r
a a
изразом
b
ln
Q' 2pe0 a
C'= = b
= C0¢ b
, (187.1)
U12 dr dr
ò
a
e r (r ) r ò
a
e r (r ) r
2pe 0
где је C0¢ = подужна капацитивност вода када би диелектрик био уклоњен.
b
ln
a
Као пример, на слици 187.2 приказан је
вод са два коаксијална слоја диелектрика, за
ìe , a < r < c
који је e r (r ) = í r1 . У овом случају
îe r2 , c < r < b
b c b
dr dr dr
је ò
a
e r (r ) dr
= ò
e r1r
a
+
e r2 r
,ò
c
па је
1 1 æ 1 c 1 bö
= ç ln + ln ÷÷ .
C ' C ¢ ln b çe Слика 187.2.
0
è r1 a e r2 c ø
a
c b
ln ln
1 a + c = 1 + 1 .
Добијени резултат се може написати у облику =
C ' 2pe 0 e r1 2pe 0 e r2 C1¢ C2¢
(б) Када релативна пермитивност зависи само од циркуларне координате (f),

e r = e r (f ) , 0 £ f < 2p (алтернативно, -p < f £ p ), структура поља вектора Е иста је као
када би између електрода био вакуум. У овом случају Er зависи само од радијалне
координате, Er = Er (r ) , али је34 Dr = Dr (r , f) јер је D = e r (f ) e 0 Er (r ) i r . Одавде је
2p
Dr (r , f ) = e r (f)e 0 Er (r ) . Уопштени Гаусов закон даје ò D (r, f) hr df = Q' h ,
r одакле је
0
2p
ò e (f) e E (r ) r df = Q' .
0
r 0 r Како E r (r ) не зависи од циркуларне координате, може се
извући испред интеграла, на основу чега се добија

Q'
Ε(r ) = ir , a < r < b . (187.2)
2p
e 0 r ò e r (f) df
0
34
У посматраном случају су и површинске густине слободних наелектрисања функције
циркуларне координате, rsa = rsa (f) и rsb = rsb (f) .
b
b Q ' ln
U12 = Er (r ) dr =
ò 2p
a , (187.3)
a
e 0 e r (f) df
ò
0
2p
e 0 ò e r (f ) df
па је подужна капацитивност C ' = 0 , што се може написати у облику
b
ln
a
2p
1
C ' = C0¢
2p ò e r (f) df . (187.4)
0
Из израза (187.2) и (187.3) добија се

U
Ε= i , a<r<b, (187.5)
b r
r ln
a
што је исти израз као када би између електрода био вакуум.
Читаоцу се препоручује да примени израз (187.4) на одређивање подужне
капацитивности коаксијалног вода са подметачем (слика 181.1).
**(в) Када релативна пермитивност зависи само од аксијалне координате (z),
e r = e r (z ) , структура поља вектора Е иста је као када би између електрода био вакуум,
као и у случају (б), односно Er = Er (r ) . Међутим, у посматраном случају је
Dr = Dr (r , z ) и Q'= Q ' ( z ) .
Уопштени Гаусов закон сада треба применити на површ коаксијално постављеног
ваљка полупречника r ( a < r < b ). Међутим, због чињенице да се подужна густина
наелектрисања мења дуж вода, висина тог ваљка треба да је елементарна ( dz ), уместо да
буде коначна и произвољна (h). Тада се обухваћено слободно наелектрисање Q' dz , па се
Q' (z ) Q ' (z )
из уопштеног Гаусовог закона добија D(r , z ) = i r . Одавде је E(r ) = ir .
2pr 2pe r (z ) e 0 r
Вектор Е не
зависи од координате z јер је напон између електрода,
b
Q' (z )ln
Q ' (z )
b
U
U12 = Er (r ) dr =
ò a , исти дуж целог вода, па количник = 12 не
2pe r ( z ) e 0 2pe r ( z ) e 0 ln b
a
a
зависи од z.
Подужна капацитивност вода је
Q' (z ) 2pe 0
C ' (z ) = = e r (z ) = e r (z ) C0¢ . (187.6)
U12 b
ln
a
Капацитивност вода дужине dz је dC = C ' (z ) dz и зависи од координате z.

Капацитивност секције вода чији је почетак у пресеку z = z1 , а крај у пресеку z = z 2
дата је изразом
z2 z2
C = ò C ' (z ) dz = C0¢ ò e r (z ) dz . (187.7)
z1 z1
188. Коаксијални вод полупречника проводника a и b > a има између електрода

b
линеаран нехомоген диелектрик релативне пермитивности e r (r ) = e r (b ) , a < r < b , где
r
је r одстојање посматране тачке од осе вода. Одредити подужну капацитивност вода.
РЕЗУЛТАТ
2pe0e r (b ) b
На основу израза (187.1), подужна капацитивност вода је C ' = .
b-a
189. Коаксијални вод, полупречника електрода a = 3 mm и b = 9 mm , испуњен је

a + r - r0
линеарним нехомогеним диелектриком релативне пермитивности e r (r ) = k ,
r
a < r < b , где је r одстојање од осе вода, r0 = 8 mm и k = 3 . Диелектрична чврстоћа
диелектрика је свуда Ekr = 100 kV/cm . Израчунати: (а) пробојни напон вода и
(б) подужну капацитивност вода.
РЕШЕЊЕ
(а) На основу решења задатка 187(а), вектор електричног поља у воду је
Q' Q'
E(r ) = ir = i r , a < r < b . Највећа јачина електричног поља је у
2pe r (r ) e 0 r 2pe 0 k (a + r - r0 )
Q'
тачкама за које је r = r0 и износи Emax = . Највећа допустива подужна густина
2pe 0ka
aEkr
¢ = 2pe 0 akEkr , При томе је Er (r ) =
слободног наелектрисања вода је Qmax .
a + r - r0
b æ r0 b ö
ç dr dr ÷
Пробојни напон кондензатора је U max = ò Er (r ) dr = aEkr ç ò +ò ,
ç a - r + r0 a + r - r0 ÷÷
a è a r0 ø
(a + b - r0 ) r0
односно U max = 2aEkr ln = 38 kV .
a
pe 0 k
(б) Подужна капацитивност вода је C ' = = 131,4 pF/m .
(a + b - r0 ) r0
ln
a
190. Коаксијалан вод, полупречника проводника и b > a , има линеаран

a
f
нехомоген диелектрик релативне пермитивности e r (f) = 1 + k sin , 0 £ f < 2p , где је f
2
циркуларна координата (слика 187.1) и k позитивна константа. Напон између унутрашње
и спољашње електроде вода је U . Одредити (а) подужну капацитивност овог вода,
(б) подужну густину наелектрисања електрода и (в) површинску густину наелектрисања
електрода.
РЕШЕЊЕ
2pe 0 æ kö
(а) На основу решења задатка 187(б) и израза (187.4) је C ' = ç1 + 2 ÷ .
b è pø
ln
a
(б) Подужна густина наелектрисања на унутрашњој електроди је
2pe 0 æ kö
Q ' = C 'U = ç1 + 2 ÷U .
b è p ø
ln
a
(в) На основу израза (187.5) и конститутивне релације D = eE , добија се
U
D(r , f ) = e r (f) e0 . Из граничних услова добија се површинска густина слободног
b
r ln
a
æ fö U
наелектрисања унутрашње електроде вода, rsa (f) = D(a, f ) = e 0 ç1 + k sin ÷ ,
è 2 ø a ln b
a
0 £ f < 2p . Површинска густина слободних наелектрисања спољашње електроде вода је
a
rsb (f) = - D(b, f ) = -rsa (f) .
b
**191. Између електрода цилиндричног кондензатора, полупречника електрода a и

b ( b > a ) и висине h , налази се линеаран нехомоген диелектрик релативне
z
пермитивности e r ( z ) = 1 + , 0 < z < h . Кондензатор је прикључен на сталан напон U .
h
Одредити (а) подужну капацитивност кондензатора, (б) капацитивност кондензатора,
(в) подужну густину наелектрисања електрода и (г) оптерећеност овог кондензатора.
Сматрати да је h >> a, b .
РЕЗУЛТАТ
Задатак се може решити на основу резултата задатка 187(в).
æ zö
2pe 0 ç1 + ÷
è h ø , 0< z<h.
(а) Подужна капацитивност кондензатора је C ' (z ) =
b
ln
a
3pe 0 h
(б) Капацитивност кондензатора је C = .
b
ln
a
æ zö
2pe 0 ç1 + ÷U
è hø
(в) Подужна густина наелектрисања једне електроде је Q' (z ) = ,
b
ln
a
0 < z < h , а друге је - Q' ( z ) .
3pe 0 hU
(г) Оптерећеност кондензатора је Q = .
b
ln
a
192. Метална лопта полупречника a

налази се у линеарном нехомогеном
1 æ aö
диелектрику релативне пермитивности e r (r ) = e r (a ) ç1 + ÷, r > a , где је r одстојање од
2 è rø
центра лопте. Одредити (а) капацитивност лопте и (б) површинску густину
наелектрисања лопте ако је њен потенцијал V . Референтна тачка је у бесконачности.
РЕШЕЊЕ
(а) Због симетрије, вектори Е и D су
радијални, а интензитет им зависи само од
r, E = Er (r ) i r , r > a и D = Dr (r ) i r , r > a
(слика 192.1).
Применом уопштеног Гаусовог на
сферну површ полупречника r ( r > a ),
концентричну са задатом лоптом, добија се
Q
Dr (r )4pr 2 = Q , односно Dr (r ) = ,
4pr 2
Слика 192.1.
што је исти израз као да је око лопте
вакуум.
Због линеарности диелектрика, за r > a важи релација D = e 0e r (r ) Er (r ) i r , одакле је
Q
E= i r . Потенцијал лопте према референтној тачки у бесконачности
æ aö
2pe 0e r (a ) ç1 + ÷r 2
è rø
¥ ¥
Q dr
је V = ò Er (r )dr = ò . Интеграл се може решити растављањем
2pe 0 e r (a ) r (r + a )
a a
1 1 æ1 1 ö
подинтегралне функције на парцијалне разломке, = ç - ÷ , што даје
r (r + a ) a è r r + a ø
Q æ R R +aö Q
V= lim ç ln ref - ln ref ÷= ln 2 . (192.1)
2pe 0e r (a ) a Rref ® +¥è a 2a ø 2pe 0e r (a ) a
Q 2pe 0er (a ) a
Капацитивност лопте је C = = .
V ln 2
2pe 0e r (a ) a
(б) Из (192.1) је наелектрисање лопте Q = V . Због симетрије је
ln 2
расподела слободних наелектрисања на површи лопте равномерна, па је површинска
Q e e (a )
густина наелектрисања rs = = 0 r V.
2 2a ln 2
4pa
Читаоцу се препоручује да одреди и густину везаних наелектрисања уз површ
лопте.
*Да ли у посматраном случају постоје запреминска везана наелектрисања?
*193. Сферни кондензатор, полупречника

проводника a и b (b > a ) , приказан на слици
193.1, испуњен је линеарним нехомогеним
диелектриком чија се релативна пермитивност
e r мења у зависности од само једне
координате сферног координатног система, и
то (а) r-координате, **(б) q-координате и
**(в) f-координате. Одредити израз за Слика 193.1
капацитивност овог кондензатора.
РЕШЕЊЕ
Задатак се решава слично задацима 183 и 187. Вектори Е и D имају само радијалну
компоненту у сферном систему у сва три случаја, D = Dr i r и E = Er i r . У случају када
релативна пермитивност зависи само од радијалне координате (r), структура поља
вектора D иста је као када би диелектрик био вакуум. У остала два случаја (када
релативна пермитивност зависи од зенитног угла, q, и када зависи од азимутног угла, f),
структура поља вектора Е иста је као када би између електрода био вакуум.
(а) Када је e r = e r (r ) , a < r < b , уопштени Гаусов закон, примењен на сферну
Q
површ полупречника r ( a < r < b ), даје D(r ) = i r , где је Q наелектрисање
4pr 2
Q
унутрашње електроде, па је E(r ) = i r ( a < r < b ). Напон између електрода је
4pe r (r ) e 0 r 2
b b
Q dr
U12 = Er (r )dr =
ò ò e (r ) r 2
, па је капацитивност кондензатора
4pe 0 r
a a
b-a
Q 4pe0 ab
C= = b
= C0 b
, (193.1)
U12 dr dr
ò
a
e r (r ) r 2 ò
a
e r (r ) r 2
4pe 0 ab
где је C0 = капацитивност кондензатора када би диелектрик био уклоњен.
b-a
**(б) Када је e r = e r (q) , 0 £ q £ p , тада је Er = Er (r ) , али је Dr = Dr (r , q ) . Делећи
сферну површ на коју се примењује уопштени Гаусов закон на елементарне прстенове
полупречника r sin q и ширине r dq (слика 193.2), односно површине dS = 2pr 2 sin q dq ,
долази се до израза
Q
Ε(r ) = p
ir . (193.2)
2pe 0 r 2 e r (q ) sin q dq
ò0

b-a
b Q
U12 = Er (r ) dr =
ò p
ab , (193.3)
a
2pe 0 e r (q ) sin q dq
ò
0
па је капацитивност
p
1
C = C0 e r (q) sin q dq .
ò (193.4)
2
0
**(в) Када је e r = e r (f ) , -p < f £ p , тада је Er = Er (r ) и Dr = Dr (r , f) . Полазећи од

уопштеног Гаусовог закона и делећи сферну површ на „кришке“ (слика 193.3),
површине dS = 2r 2 d f , добија се
Q
Ε(r ) = ir . (193.5)
p
ò e r (f) df
2
2e 0 r
-p

b-a
b Q
U12 = Er (r ) dr =
ò p
ab , (193.6)
a
2e 0 e r (f) df
ò
-p
па је капацитивност
p
1
C = C0
2p ò e r (f) df . (193.7)
-p
Читаоцу се препоручује да одреди капацитивности кондензатора из задатака 170-

175 на основу резултата овог задатка.
194. Сферни кондензатор, полупречника електрода a и b ( b > a ), испуњен је

b
нехомогеним линеарним диелектриком пермитивности e(r ) = 2e 0 , a < r < b . Одредити
r
капацитивност овог кондензатора.
РЕЗУЛТАТ
8pe 0b
На основу резултата задатка 193(а), капацитивност кондензатора је C = .
b
ln
a
2
æbö
195. Поновити претходни задатак ако је e r (r ) = e r (b )ç ÷ .
èrø
РЕЗУЛТАТ
4pe 0 e r (b )b 2
Капацитивност кондензатора је C = .
b-a
Електрично поље у овом случају има исти интензитет у свим тачкама кондензатора.
Да ли је то поље хомогено? Образложити одговор.

плочасти кондензатор са електродама у
кратком споју. У нелинеарном
диелектрику, дебљине d1 , постоји
заостала поларизација. Вектор
поларизације је P = P0 i z ( 0 < z < d1 ). У
остатку кондензатора је ваздушни слој,
дебљине d 2 . Одредити (а) површинске
густине слободних наелектрисања,
(б) вектор електричног поља у Слика 196.1.
кондензатору и (в) површинске густине
везаних наелектрисања.
РЕШЕЊЕ
(а) Због симетрије, вектори D , E и P
у овом случају имају само z -компоненту
(слика 196.2). Из уопштеног Гаусовог
закона следи D = rs , z Î (0, d1 + d 2 ) . Када
је D = e 0 E + P , алгебарски интензитет
вектора електричног поља у диелектрику
(E1 ) задовољава релацију rs = e0 E1 + P0 , а
за алгебарски интензитет вектора
електричног поља у ваздуху (E 2 ) важи
r s = e 0 E2 .
Електроде кондензатора су Слика 196.2.
еквипотенцијалне (због кратког споја), па
је напон између електрода једнак нули, тј.
d1 d1 +d 2
ò0
E1dz + ò E dz = 0 .
d1
2 (196.1)
r - P0 r rs - P0 r
Како је E1 = s и E2 = s , добија се d1 + s d 2 = 0 , одакле је
e0 e0 e0 e0
Pd
површинска густина наелектрисања доње електроде rs = 0 1 . Површинска густина
d1 + d 2
наелектрисања горње електроде је -rs .
d 2 P0
(б) Вектор електричног поља у кондензатору је E1 = - i z , z Î (0, d1 ) ,
e 0 (d1 + d 2 )
d1 P0
односно E 2 = i z , z Î (d1 , d1 + d 2 ) .
e 0 (d1 + d 2 )
(в) Површинске густине везаних наелектрисања у диелектрику су rps1 = - P0 и

r ps2 = P0 .
197. Простор између електрода

плочастог кондензатора приказаног на
слици 197.1 испуњен је нелинеарним
диелектриком у коме постоји заостала
поларизација. Вектор поларизације дат је
æ æ z ö2 ö
изразом P (z ) = P0 ç1 + ç ÷ ÷ i z , z Î (0, d ) .
ç èdø ÷
è ø
Електроде кондензатора су кратко спојене.
Одредити (а) површинске густине
Слика 197.1.
слободног и везаног наелектрисања и
(б) вектор електричног поља у
кондензатору.
РЕЗУЛТАТ
4
(а) Површинска густина слободног наелектрисања на доњој електроди је rs =
P0 ,
3
а на горњој -rs . Површинске густине везаних наелектрисања су rps1 = - P0 и
rps2 = 2P0 .
(б) Вектор електричног поља је

P æ1 æ z ö ö
2
E(z ) = 0 ç - ç ÷ ÷ i z , z Î (0, d ) . На слици
e 0 çè 3 è d ø ÷ø
197.2 приказан је график зависности
јачине електричног поља од z-
координате. Електрично поље је једнако
d 3
нули за z 0 = и у тој тачки вектор Е
3
мења смер.
Слика 197.2.
198. Поновити задатак 196 уколико је вектор поларизације дат изразом

æ z ö
P = P0 çç1 + ÷÷i z , z Î (0, d1 ) .
è d1 ø
РЕШЕЊЕ
(а) Имајући у виду слику 196.1, у овом случају је D = rs , z Î (0, d1 + d 2 ) , па важи
3d1
rs = e 0 E1 (z ) + P( z ) и rs = e 0 E2 . Сада се из услова (196.1) добија rs = P0 .
2(d1 + d 2 )
æ d - 2d 2 z öP
(б) Вектор електричног поља је E1 = çç 1 - ÷÷ 0 i z , z Î (0, d1 ) , односно
è 2(d1 + d 2 ) d1 ø e 0
3d1P0
E2 = i z , z Î (d1 , d1 + d 2 ) .
2(d1 + d 2 )e 0
(в) Површинске густине везаних наелектрисања су rps1 = - P(0 ) = - P0 и
rps2 = P(d1 ) = 2P0 .
199. Полупречници електрода сферног кондензатора су а и b ( a < b ). Диелектрик

кондензатора је нелинеаран. Кондензатор је прикључен на извор, затим одвојен од
извора, па су му електроде кратко спојене. При томе у диелектрику постоји заостала
поларизација. Вектор поларизације је радијалан, а интензитет му је
a2
P(r ) = P(a ) 2 , a < r < b . Одредити (а) наелектрисања електрода кондензатора и
r
(б) јачину електричног поља у диелектрику.
РЕЗУЛТАТ
(а) Наелектрисања електрода кондензатора су Qa = 4pa 2 P(a ) = -Qb .
(б) Јачина електричног поља у кондензатору је E = 0, a < r < b .
200. Плочасти кондензатор, површине електрода S и међусобног растојања d , има

између електрода линеаран хомоген диелектрик релативне пермитивности e r . Одредити
електростатичку енергију кондензатора при оптерећености Q .
РЕШЕЊЕ
Интензитет вектора електричне индукције у
Q
кондензатору је D = rs = , а јачина
S
D Q
електричног поља је E = = . Пошто су
e 0e r e0e r S
поља вектора D и E у кондензатору хомогена,
електрична енергија је равномерно распоређена у
пољу. Запреминска густина енергије је
1 1 1 1 Q2 Слика 200.1.
we = D × E = DE = e 0 e r E 2 = .
2 2 2 2 e0er S 2
Електростатичка енергија је акумулирана у простору између електрода

кондензатора и износи
1 Q 2d
We = ò we dv = we ò dv = wev = we Sd = , (200.1)
2 e0e r S
v v
где је v запремина диелектрика. У посматраном примеру, густина енергије we не зависи

од координата, па је могла да се извуче испред интеграла.
Електростатичка енергија се може изразити и преко напона и оптерећености
кондензатора,
1 1 1 Q2
We = QU = CU 2 = . (200.2)
2 2 2 C
**Из израза (200.1) и (200.2) произилази енергијска дефиниција капацитивности
кондензатора,
2We
C= , (200.3)
U2
односно
1 2We
= . (200.4)
C Q2
S 1 1
У посматраном случају је C = e 0 e r , односно = .
d C e e S
0 r
d
201. Диелектрик плочастог кондензатора, површине електрода S и растојања између

њих d, је вакуум. Кондензатор се прикључи на генератор сталног напона U. По
успостављању стационарног стања, кондензатор се одвоји од генератора, а простор
између електрода се испуни хомогеним савршеним диелектриком релативне
пермитивности e r . Одредити енергију кондензатора по уношењу диелектрика. Ивични
ефекти се могу занемарити.
РЕЗУЛТАТ
1 e0 S 2
Енергија кондензатора по уношењу диелектрика је We = U .
2 er d
202. Одредити (а) електростатичку

енергију плочастог кондензатора са слике
202.1 при напону између електрода U .
**(б) На основу енергијске дефиниције,
одредити капацитивност овог
кондензатора. Сматрати да су све величине
приказане на слици 202.1 познате.
РЕШЕЊЕ
На основу разматрања у задатку 183,
електрично поље је хомогено у целом
Слика 202.1.
U
кондензатору, а интензитет му је E = .
d
(а) Поље вектора електричнe индукције је хомогено у појединачним диелектрицима.
U
Интензитет вектора D у првом диелектрику je D1 = e 0e r1E = e 0e r1 , z Î (0, b1 ) , а у
d
U
другом D2 = e 0 e r2 E = e 0 e r2 , z Î (b1 , b1 + b2 ) .
d
Запреминска густина електростатичке енергије у првом диелектрику је
1 1 1 U2 1 1 1 U2
we1 = D1 × E = D1 E = e 0 e r1 2 , а у другом we2 = D 2 × E = D2 E = e 0 e r2 2 .
2 2 2 d 2 2 2 d
Електростатичка енергија кондензатора је
1 U2
We = We1 + We2 = we1v1 + we2v2 = e0 (e r1S1 + e r2 S2 ) , (202.1)
2 d
b1 b2
где је S1 = S , S2 = S , v1 = S1d и v2 = S 2 d .
b1 + b2 b1 + b2
**(б) На основу израза (200.3) и (202.1), капацитивност кондензатора је
2We e 0 S S
C = 2 = (e r1S1 + e r2 S 2 ) = e 0 e r1 1 + e 0 e r2 2 = C1 + C 2 .
U d d d
203. Метална лопта полупречника a налази се у линеарном хомогеном диелектрику

релативне пермитивности e r далеко од других тела. Потенцијал лопте је V (a ) у односу
на референтну тачку у бесконачности. Одредити (а) електростатичку енергију и
**(б) капацитивност ове лопте на основу енергијске дефиниције.
РЕШЕЊЕ
(а) Због симетрије, поља вектора D и E

у околини лопте су радијална (слика 203.1).
Ако је наелектрисање лопте Q, из
уопштеног Гаусовог закона се добија
Q
D= , r > a . Из конститутивне
4 pr 2
релације D = e 0 e r E, r > a , добија се
2
æaö
E(r ) = E (a ) ç ÷ i r , r > a .
èrø Слика 203.1.
¥
aV (a )
Потенцијал лопте је V (a ) = E (r )dr = aE (a ) , па је E (r ) =
ò , r>a.
a
r2
1 a 2V 2 (a )
Запреминска густина електростатичке енергије је we (r ) =
e 0e r , r>a. У
2 r4
елементарној сферној љусци полупречника r и дебљине dr , електростатичка енергија
a 2V 2 (a )
је dWe(r ) = we (r ) dv = we (r ) 4pr 2dr = 2pe 0e r dr , па је укупна електростатичка
r2
енергија
¥
We = ò dWe (r ) = 2pe 0 e r aV 2 (a ) . (203.1)
a
**Читаоцу се препоручује да провери да ли се исти резултат као у (203.1) добија на

основу израза за електростатичку енергију усамљеног проводног тела,
1 1 1 Q2
We = QV = CV 2 = , (203.2)
2 2 2 C
где је Q наелектрисање тела, V потенцијал у односу на референтну тачку у
бесконачности, а С капацитивност тела.
**(б) На основу релација (203.1) и (203.2) добија се енергијска дефиниција
капацитивности усамљеног проводног тела, аналогна релацијама (200.3) и (200.4). На
2W
основу те дефиниције, капацитивност посматране лопте је C = 2 e = 4pe 0 e r a .
V (a )
204. Унутрашњи проводник веома дугачког коаксијалног вода се налази на

клинастом подметачу од линеарног хомогеног чврстог диелектрика релативне
пермитивности e r . Полупречници проводника вода су a и b > a , а изводне равни
клинастог подметача секу се по оси вода и између себе захватају угао a . Одредити угао
a тако да, при подужним наелектрисањима проводника вода Q' и -Q' , подужна
густина електростатичке енергије вода буде k пута подужна густина електростатичке

енергије вода без подметача.
РЕШЕЊЕ
Задатак се може решити на два начина.
Први начин је полазећи од израза (200.2). Задати услов се може представити као
1 Q '2 1 Q '2
=k , (204.1)
2 C' 2 C0¢
где су C ' и C0¢ подужне капацитивности вода са подметачем и без њега. Те

капацитивности су одређене изразима (181.3) и (181.1). Уврштавањем тих израза добија
1
-1
1
се услов = k , одакле је a = k 2p . Како мора бити a Î [0,2p] , то
a er - 1
1 + (e r - 1)
2p
1
-1 é1 ù
произилази да мора бити 0 £ k £ 1 , одакле следи услов k Î ê ,1ú .
er - 1 ë er û
Други начин је да се електростатичка енергија
израчуна на основу интеграла We = ò wedv , где је
v
1
we = eE 2 запреминска густина те енергије.
2
Вектор Е одређен је изразом (181.2), па је
запреминска густина електростатичке енергије у
1 e r Q '2
подметачу we = e 0e r E 2 = 2
,
2 æ a ö
8p e 0 ç1 + (e r - 1) ÷ r 2
2
è 2p ø
1 Q '2
f Î (0, a ) , а we0 = e0 E 2 = ,
2 2
æ a ö
8p e 0 ç1 + (e r - 1) ÷ r 2
2
è 2 pø Слика 204.1.
f Î (a,2p) , изван подметача.
b
e r Q '2
Енергија у подметачу у воду дужине h је We = ò rahdr , а у
2
æ a ö 2
0 ç1 + (e r - 1)
a 8p 2 e
÷ r
è 2 pø
b
Q '2
ваздуху је We0 = ò r (2p - a )hdr . Укупна електростатичка
2
æ a ö 2
0 ç1 + (e r - 1)
a 8p 2 e
÷ r
è 2p ø
Q '2 b
енергија је We uk = We + We0 = h ln , а подужна густина енергије је
æ a ö a
4pe 0 ç1 + (e r - 1) ÷
è 2 pø
We uk Q '2 b
We¢ uk = = ln .
h æ a ö a
4pe 0 ç1 + (e r - 1) ÷
è 2p ø
Q '2 b
За вод без подметача је We¢(0)
uk = ln . Из услова задатка је We¢ uk = kWe¢(0)
uk ,
4pe 0 a
1
-1
1
одакле је =k и a= k 2p .
a er - 1
1 + (e r - 1)
2p
7. Силе у електростатичком пољу 183
7. Силе у електростатичком пољу
*205. Метална сфера полупречника

a пресечена је дуж једне кружнице чији
је положај дефинисан углом a , као на
слици 205.1. Тиме су добијене две
калоте које су приљубљене једна уз
другу. Наелектрисање сфере је Q , а
околна средина је ваздух. Коликим
силама треба притиснути калоте тако да
се не раздвоје под дејством
електростатичких сила?
РЕШЕЊЕ
Слика 205.1.
Наелектрисање сфере равномерно је расподељено по њеној површи, а површинска

Q
густина наелектрисања је rs = . Услед међусобно одбојног деловања
4pa 2
наелектрисања постоји тенденција да се калоте одвоје и удаље једна од друге. Да би се
то одвајање спречило, на калоте треба деловати механичким силама.
Уочимо елемент површи сфере dS

(слика 205.2). Његово наелектрисање је
dQ = rs dS . На то наелектрисање делује
електростатичка сила dF = dQE 0 , где је E 0
вектор електричног поља (на месту
наелектрисања dQ ) који потиче од свих
наелектрисања сфере осим посматраног
наелектрисања dQ .
Слика 205.2.
По суперпозицији, резултантно електрично поље се добија сабирањем поља које

потиче од наелектрисања dQ ( Ee ) и поља свих осталих наелектрисања ( E0 ). Како је у
металној сфери електрично поље једнако нули, то је E1e + E 0 = E изван сфере и
1
E 2e + E 0 = 0 у сфери, где је E1e = -E 2e = E e . Одавде се добија да је E 0 = Ε e = E , где је
2
E вектор електричног поља целе сфере непосредно са спољашње стране њене површи.
Тај вектор има само нормалну компоненту, чији је интензитет, на основу граничних
r
услова, E = s . Интензитет електростатичке силе на елемент dS је
e0
1 1 r 1 Q2
dF = dQ E = r s dS s = dS , (205.1)
2 2 e0 2 (4pa ) e
2 2
0
а вектор dF је нормалан на површ проводника (слика 205.2).
Резултантна сила на горњу калоту

добија се векторским сабирањем сила
које делују на све елементе dS на које је
калота издељена (слика 205.3). Због
симетрије, векторски збир
хоризонталних компоненти dFh једнак
је нули, па резултантној сили доприноси
само компонента dFz у правцу осе
калоте, dFz = dF cos q , односно
резултантна сила на калоту има правац
осе z.
Слика 205.3.
У циљу израчунавања резултантне силе, посматрајмо елемент површи калоте у виду

танког кружног прстена полупречника t = a sin q и ширине adq (слика 205.3).
Резултантна сила на тај прстен има само z-компоненту која се добија векторским
сабирањем сила које делују на све елементе dS који поплочавају тај прстен. На основу
1 Q2
(205.1) је dFz = cos q dS . За све елементе dS угао q је исти, па је z-
( )
2 4pa 2 2 e
0
компонента резултантне силе на прстен
1 Q2 Q2
dFpz = cos q dS p = sin q cos q dq , где је dS p = 2pa 2 sin q dq површина
(
2 4pa 2 2 e)0
2
16pa e 0
прстена.
Резултантна електростатичка сила на горњу калоту је

a 2 a 2
Q i Q
F1 = i z ò dFpz = 16pa 2ze ò sin q cos q dq = 64pa 2e (1 - cos 2a ) i z . Електростатичка сила на
q= 0 0 0 0
доњу калоту је F2 = -F1 , због закона акције и реакције који у електростатици увек важи.
Механичка сила којом треба деловати на горњу калоту је Fmeh1 = -F1 , а на доњу
Fmeh2 = -F2 .
Задатак се може решити и полазећи од израза за притисак електростатичких сила на
површи проводника,
dF 1 1
p= = r s E0 = r s E = e 0 E 2 . (205.2)
dS 2 2
1 1
Може се запазити да је p = we , где је we = D × E = e 0 E 2 запреминска густина
2 2
електростатичке енергије на површи проводника. Сила на елемент dS површи металне
1 1 Q2
сфере је dF = pdS = e 0 E 2 dS = dS , што је исти резултат као у (205.1).
2 ( )
2 4pa 2 2 e
0
Вектор dF је нормалан на површ проводника, а сила тежи да ишчупа наелектрисања из
метала. Даљи поступак решавања задатка исти је као што је већ спроведено после
једначине (205.1).
206. Израчунати (а) највећи могући притисак на површ проводника који се налази у
ваздуху и (б) највећу могућу густину електричне енергије у ваздуху. Диелектрична
чврстоћа ваздуха је Ekr = 3 MV/m .
РЕЗУЛТАТ
1 2
(а) Највећи притисак је pmax = e 0 Ekr » 40 N/m 2 .
2
1
(б) Највећа густина електричне енергије је we max = pmax = e 0 Ekr2 » 40 J/m3 .
2
*207. Веома дугачак шупљи метални цилиндар, полупречника a и танког зида,

расечен је на два дела по изводницама које су паралелне оси цилиндра, као што је
приказано на слици 207.1. Подужна густина наелектрисања цилиндра је Q' . Околна
средина је ваздух. Одредити подужну електростатичку силу на расечене делове
цилиндра у положају приказаном на слици.
Слика 207.1.
РЕЗУЛТАТ
Q '2
Подужна електростатичка сила на горњи део цилиндра је F1¢ = sin a i y , а на
4p 2 e 0 a
доњи део је F2¢ = -F1¢ .
*208. Четири шупље металне сферне

концентричне електроде, полупречника a ,
b , c и d ( d > c > b > a ) и веома танких
зидова, налазе се у ваздуху (слика 208.1).
Друга и четврта електрода су уземљене, а
прва електрода је на потенцијалну Va
према земљи. Друга електрода је расечена
на две половине. Колики треба да буде
потенцијал треће електроде, Vc , тако да се
друга електрода не распадне? Сматрати да
на електроду делују само електростатичке
силе. Слика 208.1.
РЕШЕЊЕ
Да се друга електрода не би распала, потребно је да притисак на њену унутрашњу
површ буде већи него на спољашњу површ. На основу једначине (205.2), закључује се да
ће то бити испуњено ако је електрично поље уз унутрашњу површ електроде јаче од
поља уз спољашњу површ електроде, односно
( ) ( )
E b- > E b+ . (208.1)
Ако је наелектрисање прве електроде Qa , тада је E b - ( ) = 4peQ b

a
2
. Потенцијал те
0
Qa b - a
електроде у односу на другу (уземљену) електроду је Va = , па је
4pe 0 ab
( ) = b(ba- a ) Va .
E b- (208.2)
Ако је наелектрисање друге електроде Qb , тада је E b + ( ) = Q4pe+ bQ

a b
2
. Потенцијал
0
Q + Qb c - b
треће електроде у односу на другу је Vc = - a , одакле је
4pe 0 bc
( ) = b(cc- b) V
E b+ c . (208.3)
a c-b
Из релација (208.1)-(208.3) добија се услов Vc < Va . Четврта електрода
c b-a
нема утицаја.
*209. На слици 209.1 су приказане

четири веома дугачке танке цилиндричне
коаксијалне електроде, полупречника а, b,
c и d, респективно. Друга и четврта
електрода су уземљене, а трећа електрода
је на потенцијалу Vc према земљи. Друга
електрода је расечена на два једнака дела
паралелно оси електрода. Средина је
ваздух. Одредити колико треба да буде
подужно наелектрисање прве електроде,
Qa¢ , па да се друга електрода не распадне
под дејством електростатичких сила. Слика 209.1.
РЕЗУЛТАТ
Да се друга електрода не распадне, притисак електричних сила на унутрашњу
2pe 0 Vc
површ те електроде мора бити већи него на спољашњу страну, одакле је Qa¢ > .
c
ln
b
210. Веома дугачак ваздушни двожични вод, полупречника проводника a и

међусобног растојања проводника вода d >> a , отворен је на једном свом крају, а на
другом крају је прикључен на извор сталног напона U . Одредити вектор подужне силе
на један од проводника вода.
РЕШЕЊЕ
Десни проводник вода (слика 210.1)
налази се у електричном пољу левог
проводника ( E1 ), па је подужна сила на десни
проводник вода F12 ¢ = -Q'E1 . Како је подужно
наелектрисање левог проводника Q' = C 'U12 ,
Q' C 'U12 U
то је E1 = ix = ix = i .
2pe 0 d 2pe 0 d d x Слика 210.1.
2d ln
a
На основу тога је
pe 0U 2
¢ =-
F12 i , (210.1)
2 x
æ dö
2d ç ln ÷
è aø
а сила је привлачна.
**До истог резултата се може доћи и применом методе виртуелних помераја.
Претпостављајући да се други проводник вода транслаторно померио за dx ,
електростатичка сила F12 = F12 x i x је извршила механички рад због помераја своје
нападне тачке, dAF = F12 × dl = (F12 x i x ) × (dx i x ) = F12 x dx . Уколико је при овом померају
оптерећеност вода била константна, Q'= const (вод је оптерећен, па је вод одвојен од
извора), овај рад је могао бити извршен само на рачун електростатичке енергије вода,
dAF = -dWe . Подужна капацитивност вода, при међусобном растојању проводника x , је
x
Q'2 ln
pe 0 Q '2 1
C ' (x ) = . Преласком на подужне величине добија се We = '
= a и
x 2C ' 2 2pe 0
ln
a
dWe' Q '2
F12' x = - , одакле је F12¢ x = - . Како је Q' = C 'U12 и x = d , као резултат се
dx 2pe 0 x
добија (210.1).
Уколико је при елементарном померају за dx напон између проводника U
одржаван константним, морала су се променити наелектрисања проводника вода за dQ ,
односно - dQ . При томе се електростатичка енергија вода променила за
æ1 ö U 1
dWe = dç QU ÷ = dQ = Udq , где је dq елементарни проток кроз извор напона U , јер
è 2 ø 2 2
је dq = dQ . Извор је извршио елементарни рад dAU = Udq , а електростатичка сила је
извршила рад dAF . Закон о одржању рада и енергије даје dAU = dAF + dWe , па је
1
Udq = dAF + Udq . Одатле произилази да је dAF = dWe , односно рад генератора се дели
2
на два једнака дела. Посматрајући подужне величине, може се писати F12¢ x dx = dWe¢ , тј.
dWe¢ 1
¢x=
F12 . У посматраном случају је We¢ ( x ) = C ' (x ) U 2 , па је
dx 2
æ ö
U2 d U 2 d çç pe 0 ÷
¢x=
F12 (C ' (x )) = ÷ , што поново даје (210.1) као резултат.
2 dx 2 dx ç ln x ÷
ç ÷
è a ø
211. Ваздушни плочасти кондензатор, површине електрода S и њиховог

међусобног растојања d , прикључен је на извор сталног напона U . Колика је сила на
једну од електрода?
РЕЗУЛТАТ
1 e0 S 2 Q2
Вектор силе на једну од електрода је F12 = U i x = i x , где је i x јединични
2 d2 2e 0 S
вектор уперен од посматране ка другој електроди. Сила је привлачна.
**212. На слици 212.1 је приказана основна конструкција квадрантног

електрометра. Електрометар се састоји од ваздушног плочастог кондензатора, чије су
електроде полукружног облика полупречника a и међусобног растојања d . Једна
електрода је непокретна, а друга је чврсто везана за осовину тако да се може окретати.
Угао a одређује положај покретне електроде према непокретној. За осовину је једним
својим крајем причвршћена и спирална опруга, чији је други крај непокретан. У
одсуству других сила, опруга држи покретну електроду у равнотежном положају у коме
је a = 0 . Торзиона константа опруге је ko . Извести израз за скретање a у зависности од
напона између електрода ( U ).
Слика 212.1.
РЕШЕЊЕ
При елементарној ротацији покретне електроде за угао da , рад електричних сила се
може изразити преко компоненте M e a вектора момента електричних сила,
dAe = M e a da , где је компонента M e a одређена према референтном смеру везаном

правилом десне завојнице у односу на референтни смер за угао a . Ако се усвоји да је
при елементарној ротацији напон U константан, тада је рад електричних сила при овом
e 0 a 2a
померају dAe = dWe . Капацитивност кондензатора са слике 212.1 је C (a ) = , па је
2d
e0a 2a 2 dWe (a ) e 0 a 2 2
We (a ) = U . Одавде је M ea = = U >0, што значи да
4d da 4d
електростатичке силе теже да повећају угао a .
Моменат електричних сила се уравнотежава торзионим моментом опруге
e0 a 2 2 e a2
M 0 = k o a , па је k o a = U . Одавде је скретање електрометра a = 0 U 2 , што се
4d 4dko
може представити у облику a = kU 2 , где је k константна величина која зависи само од
конструкције квадрантног електрометра.
191
Литература
[1] М. Ранојевић: „Основи електротехнике“, Грађевинска књига, Београд, 1964.
[2] Б. Поповић: „Основи електротехнике 1“, Грађевинска књига, Београд, 1976.
[3] Б. Поповић, А. Ђорђевић: „Основи електротехнике 3: Збирка питања и задатака са
кратким теоријским уводима“, Грађевинска књига, Београд, 1979.
[4] Ј. Сурутка: „Основи електротехнике: Електростатика, сталне једносмерне струје“,
Научна књига, Београд, 1978.
[5] Х. Божиловић, Г. Божиловић и Ж. Спасојевић: „Збирка задатака из Основа
електротехнике: Електростатика, Сталне једносмерне струје“, Научна књига,
Београд, 1983.
[6] Г. Божиловић: „Задаци из Основа електротехнике“, Научна књига, Београд, 1982.
[7] А. Ђорђевић, Г. Божиловић и Б. Нотарош: „Збирка решених испитних задатака из
Основа електротехнике, I део“, Електротехнички факултет, Академска мисао,
[8] А. Ђорђевић, „Основи електротехнике, 1. део, Електростатика“, Академска мисао,

Zbirka Zadataka Iz Osnova Elektrotehnike - Elektrostatika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Zbirka Zadataka Iz Osnova Elektrotehnike - Elektrostatika

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zbirka Zadataka Iz Osnova Elektrotehnike - Elektrostatika

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет у Београду – Електротехнички факултет

Одлуком Наставно-научног већа Електротехничког факултета

Тираж 500 примерака

Збирка задатака из Основа електротехнике, Електростатика, излази као први од

Београд, април 2009. Аутори

Предговор другом издању

У овом издању су исправљене уочене грешке. Аутори се захваљује асистенту

Београд, септембaр 2012. Аутори

Предговор трећем издању

У овом издању су исправљене уочене грешке.

Београд, август 2016. Аутори

1. Кулонов закон и вектор јачине електричног поља ............................................................ 1

1. Кулонов закон и вектор јачине електричног поља

1. Бакарна куглица запремине v = 1 cm3 хомогена је у материјалном погледу и

2. Бакарна куглица запремине v = 1 cm3 је наелектрисана, а њено наелектрисање је

3. Два мала тела, наелектрисања Q1 = 30 nC и Q2 = -40 nC , непокретна су у односу

При овоме је, у SI јединицама, e 0 » 8,8542 × 10 -12 F/m , k » 9 ×109 Nm 2 / C 2 , а r012

4. Три мала тела, наелектрисања

+ 2 F13 F23 cos(ÐF13 , F23 ) = 2 F13 (1 + cos 2a ) .

Слика 4.2. Слика 4.3.

Читаоцу се оставља да покаже да се до истог резултата долази и на основу

До истог резултата се може доћи и растављањем вектора F13 и F23 на компоненте у

5. Три мала наелектрисана тела налазе се у ваздуху на једној правој, на међусобним

Слика 5.1. Слика 5.2.

6. Два мала тела налазе се у ваздуху, на великом међусобном растојању d. Тела се

8. Сматрајући да је у атому водоника путања електрона кружна, полупречника

електрона Qe = -e » -1,602 × 10 -19 C , а његова маса Слика 8.1.

9. Положаји три мала тела

одакле је, према слици 9.1, E A =

**10. Декартове координате тачке М су x = -1 m , y = 1 m и z = 2 m . Израчунати

компоненте вектора AB су, у метрима, (1, 2, 1) .

(б) Растојање између тачака А и В је AB = AB = 6 m .

**13. Почетне Декартове координате тачке А су (0, 0, - 1 m) . Координата z се

(в) Тачка се померила за3 Dl = (Dx )2 + (Dy )2 + (Dz )2 =| Dz |= +1 mm .

15. Правоугаона површ страница а и b, приказана на слици 15.1, неравномерно је

Слика 15.1. Слика 15.2.

16. Кружна површ полупречника а неравномерно је наелектрисана тако да јој

У овом случају најједноставније је поделити

17. У лопти полупречника а неравномерно су расподељена наелектрисања тако да је

*18. У веома дугачком цилиндру правоугаоног попречног пресека страница а и b

Положај елемента dl одређен је његовом координатом4 x, са границама x Î [- a, a ] . Када

*20. На негативном делу x-осе

Положај елемента dl може се

Задато наелектрисање и тачка M налазе се у истој равни (раван Oxy , односно

Декартове компоненте вектора E у тачки M добијају се интеграцијом

Интеграл у (20.6) се решава сменом t = (x0 - x )2 + y02 , на основу које је dt = -2(x0 - x ) dx

Интеграција по углу b у (20.2) одговара увођењу смене x0 - x = y0 tg b , па се интеграл

За y-компоненту се добија израз

израчунати на разне начине, а може се наћи и у таблицама.

Други начин је увођењем смене преко хиперболичких функција, x = a sh t . Сада је

Вектор Е је нормалан на нит, а

где је r одстојање од влакна ( r > 0 ), а i r радијални орт у цилиндричном координатном

21. На слици 21.1 су приказане две

22. Темена троугла приказаног на слици 22.1 су у тачкама A(0,0,0) , B(a,0,0) и

*23. Врло дугачка танка равна трака, ширине a , равномерно је наелектрисана

(б) У случају наелектрисане равни

Линије електричног поља наелектрисане

*24. Врло дугачка танка равна трака,

25. На слици 25.1 је приказан веома дугачак