VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

“ČAČAK”

SEMINARSKI RAD

Predmet: Menadžment u trgovini

Six sigma

Mentor: Student:
Prof. dr Milosav Stojanović Tamara Vasiljević
Broj indeksa: 399-029/2021

Beograd, 2023.

1
 Sadržaj

1. UVOD................................................................................................................................................ 3

2. ISTORIJA SIX SIGMA METODOLOGIJE.............................................................................4

3. DEFINICIJA SIX SIGMA METODOLOGIJE.........................................................................5

4. FAZE U SIX SIGMA METODOLOGIJI................................................................................... 6

4.1. DEFINE FAZA...................................................................................................................................... 7

4.1.1. FLOCHART DIJAGRAM....................................................................................................................9

4.2. MEASURE FAZA............................................................................................................................... 11

4.2.1. KPI - KLJUČNI POKAZATELJI PERFORMANSI........................................................................12

4.3. ANALYZE FAZA................................................................................................................................ 15

4.4. IMPROVE FAZA................................................................................................................................. 16

4.5. CONTROL FAZA............................................................................................................................... 17

5. STUDIJA SLUČAJA.................................................................................................................. 18

6. SIX SIGMA I/ILI ISO STANDARDI........................................................................................ 19

7. SIX SIGMA I/ILI INTERNA REVIZIJA.................................................................................. 20

8. IZAZOVI U METODOLOGIJI SIX SIGMA........................................................................... 21

9. PREDNOSTI I NEDOSTACI SIX SIGMA............................................................................22

10. SIX SIGMA LIDERI................................................................................................................ 23

11. ZAKLJUČAK........................................................................................................................... 25

2
 1. UVOD
.

Ubrzan razvoj tržišta a posebno razvoj novih tehnologija, interneta i komunikacija,

doveo je do toga da su kompanijama gotovo nametnute obaveze neprestanog
usavršavanja i unapređivanja svojih radnih procesa i postupaka kako bi kompanija
ostala konkurentna na tržištu. Iz tog razloga se mnoge kompanije odlučuju da dodatno
edukuju zaposlene kako bi kompaniji doprineli novim metodama i usavršili poslovanje,
smanjili nivo grešaka i povećali produktivnost kao i profit.

U sve većoj trci za profitom u vremenu krize, posebno podstaknutom virusom kovid-19 i
Ukrajinskom krizom, kompanijama nedostaje vreme i neophodne su nove ideje o
usavršavanju procesa poslovanja.

Odgovor u ovakvoj tržišnoj situaciji se može naći u metodologiji Six sigma. Six sigma
neprestano zahteva promene i poboljšanja procesa, ističe se po tome što uključuje sve
zaposlene i radi se timski. Sistematizacija procesa, smanjivanje defekata i skraćivanje
trajanja procesa deo su ove metodologije

3
 2. ISTORIJA SIX SIGMA METODOLOGIJE

Six Sigma metodologija je nastala u kompaniji Motorola u 1980-im godinama. Tom

prilikom, motorola je bila u potrazi za načinom kako da se poveća kvalitet svojih
proizvoda i poboljša poslovanje.

Tada je Bill Smith, inženjer u Motoroli, počeo da razvija metodologiju koja je imala
osnovu na statističkoj analizi procesa i kontroli varijabiliteta. Metodologija je kasnije
nazvana Six Sigma, jer nastoji da se broj grešaka svede na nivo od jedne greške na
milion proizvoda ili usluga.1

Inicijalno, Six Sigma metodologija se koristila isključivo u industriji elektronike, ali je

kasnije proširena na druge industrije, kao što su proizvodnja automobila, farmaceutska
industrija, itd.

Danas, Six Sigma metodologija se široko koristi u različitim organizacijama i

industrijama širom sveta, kako bi se poboljšao kvalitet proizvoda ili usluge i smanjio broj
grešaka. Pored toga, Six Sigma je postala opšte prihvaćen pristup u svetu poslovanja,
kao i kvaliteta i kontinuiranog unapređenja.

1
Akademija Oxford Beograd

4
 3. DEFINICIJA SIX SIGMA METODOLOGIJE

Six Sigma je metodologija koja se koristi za smanjenje broja grešaka i poboljšanje

kvaliteta u proizvodnji ili uslugama. Osnovana je na statističkoj analizi i koristi se za
identifikaciju i eliminaciju izvora grešaka u procesima.

Six Sigma je poslovni koncept koji se fokusira na povećanje nulte tačke profita i
satisfakcije klijenta. Originalno se koristi termin bottom line koji predstavlja ostvareni
profit kada se oduzmu troškovi, cena sirovina i porezi. 2

Metodologija Six Sigma se zasniva na DMAIC (Define, Measure, Analyze, Improve,

Control) pristupu, koji se koristi za identifikaciju i eliminaciju problema u procesima.

Cilj Six Sigma metodologije je smanjiti broj grešaka na manje od 3-4 greške na milion
mogućih, što znači da se procesi koji se koriste u Six Sigma metodologiji mogu smatrati
potpuno automatizovanim.

2
Vanja Rajković, portal Kvalitet

5
 4. FAZE U SIX SIGMA METODOLOGIJI
Faze Six sigma metodologije su: Define, Measure, Analyze, Improve i Control (DMAIC).

"Define" faza uključuje definisanje cilja i problema koji se trebaju rešiti, "Measure" faza
uključuje merenje performansi procesa, "Analyze" faza uključuje analizu podataka i
identifikaciju izvora problema, "Improve" faza uključuje implementaciju rešenja za
poboljšanje procesa, a "Control" faza uključuje implementaciju kontrolnih mehanizama
za praćenje i održavanje poboljšanja.

Neki Six Sigma programi koriste D-M-A-C-I-E pristup (Define, Measure, Analyze,
Control, Improve, Enable), gde se faza Enable (omogućiti) koristi kao dodatna faza,
nakon Improve faze, da se osigura da se poboljšanja održavaju u budućnosti.

Faza Enable se koristi kako bi se osiguralo da su poboljšanja koja su implementirana u

Improve fazi trajna i kontinuirana, te da se kontinuirano prati i analizira proces kako bi
se identifikovali i eliminisali eventualni novi problemi. Ovaj pristup se koristi za
osiguravanje da se postignuti rezultati održe i poboljšavaju u budućnosti.

6
 4.1. DEFINE FAZA

Faza Define (definiranje) je prva faza DMAIC (Define, Measure, Analyze, Improve,
Control) pristupa u Six Sigma metodologiji. Cilj ove faze je da se definiše i precizira
problem koji se treba rešiti i postavi konkretne ciljeve za poboljšanje.

U fazi Define, Six Sigma timovi koriste različite modele rada i alate za definisanje i
preciziranje problema i ciljeva, uključujući:

1. Identifikacija procesa: Identifikacija procesa koji se treba poboljšati, definisanje

ciljeva poboljšavanja i definisanje problema koji se treba rešiti.

2. KAIZEN event: KAIZEN event je kratkotrajni radni sastanak koji se koristi za brzo
rešavanje problema i poboljšanje procesa. KAIZEN eventovi se često koriste u
fazi Define kako bi se razjasnili ciljevi poboljšanja i identifikovali ključni problemi.

3. Voice of the Customer (VOC) analiza: VOC analiza se koristi za identifikaciju i

analizu potreba i želja kupaca, što se često koristi kao osnova za definisanje
ciljeva poboljšanja.

4. Fishbone dijagram (Ishikawa dijagram): Fishbone dijagram se koristi za

identifikaciju i analizu uzroka problema. Ova tehnika se često koristi u fazi Define
kako bi se razjasnili ključni problemi koji se trebaju rešiti.

Svi ovi alati su korisni za rad u fazi Define i mogu se koristiti zajedno ili odvojeno, u
zavisnosti od specifičnih potreba projekta. Najvažnije je da se koriste alati koji su
najprikladniji za konkretan projekt i njegove probleme i ciljeve.

Primer iz prakse

Primer iz prakse za identifikaciju procesa u fazi Define Six Sigma bi se mogao odnositi
na proces porudžbine i dostave robe u velikoj trgovinskoj kompaniji.

U ovom slučaju, Six Sigma tim bi koristio tehniku procesnog mapiranja kako bi detaljno
opisao sve korake u procesu porudžbine i dostave robe, od trenutka kada kupac
napravi porudžbinu do trenutka kada roba stigne na kupčevu adresu.

7
 Postupak od porudžbine kupca do isporuke3

Proces mapiranja bi uključivao identifikaciju svih koraka u procesu, kao i identifikaciju i

analizu svih tokova podataka i materijala u procesu. Tim bi mogao koristiti dijagram za
procesno mapiranje kao što je Flowchart ili Swimlane diagram za vizualizaciju procesa.
Oba dijagrama se izrađuju u namenskim softverima poput softvera Visio.

Kroz procesno mapiranje, tim bi mogao identifikovati ključne probleme sa procesom,

kao što su prevelika vremenska zadržavanja u izradi porudžbine, mnogo grešaka pri
unosu podataka i problemi sa dostavom robe. To bi bio korak prema definisanju
konkretnih ciljeva poboljšanja i rešenja za probleme.

3
Wikipedia

8
Na kraju ovog procesa, tim bi imao preciznu sliku procesa porudžbine i dostave robe i
ključnih problema sa njim, koji se mogu koristiti za definisanje ciljeva i narednih koraka
u projektu Six Sigma.

4.1.1. FLOCHART DIJAGRAM

Flowchart dijagram, također poznat kao dijagram toka, je grafički prikaz procesa ili
radnog toka koji se koristi za vizualizaciju i analizu procesa. Flowchart dijagram se
sastoji od simbola i linija koji povezuju simbole, koji prikazuju korake u procesu i njihove
odnose.

Flowchart dijagram se koristi za procesno mapiranje u Six Sigma projektima kako bi se

vizualizirali koraci u procesu, identifikovali ključni problemi i definirali ciljevi poboljšanja.

Koristi se za davanje pregleda celog procesa, identifikaciju ključnih koraka u procesu, ili
delova procesa koji se moraju menjati. Isto tako pomaže u razumevanju radnog toka, te
kako se procesi međusobno odnose.

Flowchart dijagram4

4
Wikipedia

9
 4.1.2. SWIMLINE DIJAGRAM

Swimlane dijagram je tip dijagrama koji se koristi za prikazivanje radnog toka u procesu,
s posebnim naglascima na odgovornosti i odgovornostima. On se sastoji od
horizontalnih traka, nazvanih "swimlines", koji simboliziraju različite aktere ili skupine u
procesu, a vertikalne linije simboliziraju korake u procesu.

Swimlane dijagram se koristi za vizualizaciju i analizu procesa, pomaže u identifikaciji

problema i potencijalnih poboljšanja, kao i u razumevanju odgovornosti i odgovornosti
za svaki korak u procesu. On može se koristiti u različitim industrijama, kao što su
proizvodnja, usluge, financije, zdravstvo i drugi.

Swimlane dijagram se sastoji od nekoliko delova:

 Swimlines koji predstavljaju različite aktere ili skupine u procesu,
 Koraci u procesu koji su prikazani vertikalnim linijama,
 Indikatori koji pokazuju koje aktere ili skupine su odgovorne za svaki korak u
procesu,
 Događaji koji predstavljaju radnje ili događaje koji se odvijaju tokom procesa.

Swimlane dijagram je jedan od korisnih alata koji pomaže u vizualizaciji radnog toka, te
u razumevanju odgovornosti, te potencijalnih problema i poboljšanja.

Swimline dijagram5
5
www.zenflowchart.com

10
 4.1.3. RAZLIKE IZMEĐU FLOWCHART I SWIMLINE DIJAGRAMA

Flowchart dijagram i Swimlane dijagram su oba alati za vizuelizaciju procesa i koriste se

za procesno mapiranje u Six Sigma projektima, međutim postoji razlika. Razlika između
Flowchart dijagrama i Swimline je u tome što Swimline tačno pokazuje ko šta treba da
uradi u procesu. Swimlane ili tok predstavlja aktivnosti koje mora da sprovede određeno
lice odeljenje ili divizija.

Dakle, glavna razlika između flowchart i swimline dijagrama je da flowchart se fokusira

na prikazivanje radnog toka, dok se swimline dijagram fokusira na prikazivanje
odgovornosti i odgovornosti tokom procesa.

4.2. MEASURE FAZA

Faza Measure (Merenje) u Six Sigma metodologiji je faza u kojoj se identifikuju i mere
ključni procesni parametri (ili ključni pokazatelji performansi - KPI) koji se koriste za
praćenje i analizu procesa. Ova faza također uključuje izgradnju i kalibraciju mernih
sistema koji se koriste za praćenje i analizu KPI-a.

Ključni procesni parametri mogu varirati prema industriji ili procesu, ali neki od najčešćih
su:
 Kapacitet se odnosi na količinu proizvoda ili usluga koju proces može proizvesti u
određenom vremenskom periodu.
 Proizvodnost se odnosi na broj proizvedenih jedinica proizvoda ili usluga u
odnosu na vreme ili radne sate.
 Kvalitet se odnosi na stepen zadovoljstva korisnika ili zahteva za proizvodom ili
uslugom.
 Troškovi se odnose na ukupne izdatke vezane za procese.

U fazi merenja se koriste različite metode za prikupljanje i analizu podataka. Neki od

najčešćih su:
 Merenje procesa: ova metoda se koristi za merenje performansi procesa i
identifikaciju problema ili prilika za poboljšanje. Podaci se mogu prikupljati ručno
ili automatski korištenjem različitih instrumenata i tehnologija.
 Ankete i intervjui: ova metoda se koristi za prikupljanje informacija od ljudi koji su
direktno ili indirektno povezani sa procesom, kao što su radnici, klijenti ili
dobavljači.
 Dijagnostičke analize: ove analize se koriste za ispitivanje uzroka problema ili
prilika za poboljšanje. To se može uraditi korišćenjem metoda kao što su FMEA
(failure mode and effects analysis) i ISO 9001.
 Statističke analize: ove analize se koriste za obradu podataka i identifikaciju
trendova i zakonitosti u procesu. To se može uraditi korišćenjem metoda kao što
su histogrami, box plotovi i statističke testove.

11
  Merenje procesnih kapaciteta: Proces kapaciteti se koriste za merenje radnog
toka, troškova, vremena, kapaciteta i drugih ključnih performansi procesa.

Ove su neke od najčešćih metoda korišćenih u fazi merenja Six Sigma procesa,
međutim, korišćenje metoda zavisi od specifične situacije i problema koji se pokušava
rešiti.

U ovoj fazi, Six Sigma tim koristi različite statističke tehnike i alate, kao što su dijagrami
Ishikawe, histogrami, Pareto analize, itd. za identifikaciju i merenje ključnih procesnih
parametara i utvrđivanje njihovih trenutnih performansi. Te informacije se koriste za
određivanje koji su procesi kritični za uspeh projekta i gde su potrebna poboljšanja.

Cilj ovog procesa je osigurati da se tačno i pouzdano mere ključni procesni parametri,
kako bi se mogla provesti pouzdana analiza procesa, te osigurati da se procesi
poboljšaju na osnovu dokaza, a ne nagađanja.

4.2.1. KPI - KLJUČNI POKAZATELJI PERFORMANSI

KPI (Key Performance Indicator - Ključni PokazateljI Performansi) je metrika koja se

koristi za merenje i praćenje uspešnosti procesa, poslovanja ili organizacije u celini.
KPI-ovi su specifični pokazatelji koji pokazuju kako organizacija funkcioniše i koliko
dobro ostvaruje svoje ciljeve.

KPI-ovi se razlikuju po svrsi i svakom procesu, sektoru ili organizaciji se prilagođavaju.

Oni se koriste za praćenje i analizu procesa, te se koriste kao pokazatelj performansi.

KPI-ovi su ključni za poboljšanje poslovanja jer pomažu u identifikaciji problema,

pružaju uvid u performanse i omogućuju timu da se fokusira na kritična područja za
poboljšanje.

Sprovođenje praćenja i analize procesa KPI-ovima u praksi podrazumeva nekoliko

koraka:

1. Definisanje ciljeva i KPI-ova: Prvi korak je odrediti ciljeve i ključne performanse

pokazatelje (KPI-ove) koji će se koristiti za praćenje i analizu procesa. To
uključuje definiranje mjera uspešnosti i ciljeva koji su relevantni za proces ili
organizaciju.

2. Izbor odgovarajućih alata za merenje: Nakon što su ciljevi i KPI-ovi definisani,

sledi izbor odgovarajućih alata za merenje. To uključuje odabir alata za
prikupljanje podataka i alata za analizu podataka, koji su potrebni za praćenje i
analizu KPI-ova.

3. Prikupljanje podataka: Sledi faza prikupljanja podataka. To uključuje postavljanje

sistema za prikupljanje podataka, kao i odabir ljudi koji će prikupljati podatke.

12
 4. Analiza podataka: Nakon što su podaci prikupljeni, sledi faza analize podataka.
To uključuje analizu podataka kako bi se utvrdilo stanje procesa i stanje KPI-ova,
te se utvrdi postoje li problemi u procesu ili KPI-ovima.

5. Izveštavanje i prezentiranje rezultata: Nakon što su podaci analizirani, sledi faza

izveštavanja i prezentiranja rezultata. To uključuje izradu izveštaja sa rezultatima
analize i prezentaciju rezultata relevantnim ljudima unutar organizacije.

6. Poboljšanje procesa: Nakon što se proces analizira i utvrde se kritična područja

za poboljšanje, sledi faza poboljšanja procesa. To uključuje identifikaciju i
implementaciju poboljšanja procesa.

Postoji veliki broj alata koji se mogu koristiti za praćenje i analizu KPI-ova. Zavisno od
potreba procesa i organizacije, neki od najčešće korištenih alata su:

 Histogrami: Histogrami se koriste za prikaz distribucije podataka i pružaju uvid u

to koliko su podaci raspoređeni. Oni se koriste za analizu rasporeda podataka i
mogu se koristiti za određivanje koliko su podaci kontinuirani ili diskretni.

Histogram6

 Dijagram Ishikawa: Diagram Ishikawa, poznat i kao "riblji lučni dijagram", se

koristi za identifikovanje uzroka problema. On se koristi za analizu korena
problema i identifikovanje izvora problema, koji su kritični za poboljšanje procesa.

6
Wikipedia

13
 Dijagram Ishikawa7

 Pareto analiza: Pareto analiza se koristi za analizu korena problema i

identifikaciju kritičnih područja za poboljšanje procesa.
Pareto princip pokazuje da 80% naših rezultata nastaje kao rezultat 20% naših
napora. Pokazuje nam gde treba da usmerimo naše akcije kako bismo povećali
našu produktivnost i performanse. Svrha Pareto analize je postizanje velikog
uspeha uz najmanje moguće napore. Pareto princip posebno pomaže u
poslovnim oblastima sa strogim rokovima, u pravilnom fokusiranju radi
ispunjavanja zadataka u zadatom vremenu.

 Control chart-ovi : Control chart-ovi se koriste za praćenje i analizu podataka u

vremenu. Oni se koriste za otkrivanje trendova i odstupanja u podacima, te su
korisni za određivanje da li proces funkcionira u granicama stabilnosti ili ne.

Za analizu podataka KPI-ova, neki od najčešće korišćenih alata su: Excel (jedan od
najčešće korištenih alata za analizu podataka koji se koristi za prikupljanje, uređivanje i
analizu podataka), Statistical software (kao što su R ili SAS, se koriste za statističku
analizu podataka, kao što su testovi, regresije, i sl.), Business Intelligence (BI) alati
(koriste se za analizu podataka, kreiranje izveštaja), i Predictive analitika (koristi se za
analizu podataka i pronalaženje trendova i predviđanje budućih događaja).
Faza "Measure" se bavi prikupljanjem i analizom podataka o procesu koji se analizira.
Podrazumeva identifikaciju i definisanje mernih parametara za proces. Cilj ove faze je
da se prikupljaju pouzdani i relevantni podaci koji će se koristiti u fazi "Analyze" za dalju
analizu.

4.3. ANALYZE FAZA

7
Wikipedia

14
Faza "Measure" i "Analyze" u metodologiji Six Sigma su međusobno povezane, ali
svaka od njih obavlja specifične zadatke.

Faza "Analyze" se bavi analizom prikupljenih podataka. Ova faza obuhvata korake kao
što su: statističke analize, identifikacija ključnih uzroka problema, definisanje hipoteza, i
planiranje intervencija za ispravljanje problema. Cilj ove faze je da se utvrdi uzrok
problema i da se daju osnove za testiranje i verifikaciju.

Dakle, razlika između faze "Measure" i "Analyze" u Six Sigma je u tome što prva faza se
fokusira na prikupljanje podataka, dok se druga faza fokusira na analizu podataka u cilju
identifikacije i kvantifikacije izvora varijabiliteta u procesu.
U fazi analize Six Sigma procesa se koriste različite metode. Neki od najčešćih su:

 Mapiranje procesa: ovde se se identifikuju začepljenja, neefikasnosti i oblasti za

poboljšanje.
 Dijagram uzroka i posledica poznat kao Ishikawa ili dijagram riblje kosti, ovi
dijagrami se koriste da se identifikuju potencijalni uzroci problema ili prilike.
 Kontrolni dijagrami se koriste da se prate performanse procesa tokom vremena i
da se identifikuju stanja u kojima se proces nalazi u statističkoj kontroli.

Merni parametri za proces koji se analizira su karakteristike procesa koje se mogu

meriti i koje su važne za kvalitet proizvoda ili usluge. Ovi parametri obično uključuju
pokazatelje kao što su:
 Proizvodnost: količina proizvoda ili usluga koje se proizvedu u određenom
vremenskom periodu.
 Kapacitet: maksimalna količina proizvoda ili usluga koje proces može da
proizvede.
 Kvalitet: stepen ispravnosti proizvoda ili usluge.
 Pouzdanost: stepen sposobnosti procesa da proizvede proizvod ili uslugu sa
određenim kvalitetom u određenom vremenskom periodu.
 Efikasnost: stepen iskorišćenja resursa u procesu.

Ovi parametri se odabiru za analizu procesa zato što su ključni za uspešno postizanje
ciljeva kompanije ili projekta, uključujući: kvalitet, pouzdanost, proizvodnost, efikasnost,
troškovi, i druge.

15
 Alati u Six sigma fazama8

4.4. IMPROVE FAZA

Faza "Improve" u metodologiji Six Sigma se bavi implementiranjem planiranih

intervencija koje su definisane u fazi "Analyze" kako bi se smanjio ili uklonio uticaj
problema na proces.

Ova faza obuhvata korake kao što su:

1. Testiranje i verifikacija hipoteza o uzrocima problema: hipoteze o uzrocima

problema koje su definisane u fazi "Analyze" se testiraju kako bi se utvrdilo da li
su one zaista uzrok problema.
2. Implementacija intervencija: planirane intervencije se implementiraju u proces
kako bi se smanjio ili uklonio uticaj problema. Ove intervencije mogu uključivati
izmene u procesu, promenu tehnologije, ili druga poboljšanja.
3. Kontrola i praćenje: implementirane intervencije se kontrolišu i prate kako bi se
utvrdilo da li su one donele željene rezultate i da li je problem u potpunosti
uklonjen.

8
Imaginer, blog o strategijama biznis procesa

16
 4. Standardizacija: proces se standardizuje i dokumentuje kako bi se osiguralo da
će se poboljšanja zadržati u budućnosti i da će se lako primeniti na druge slične
procese.
5. Prenošenje znanja: Poboljšanja se prenose na druge procese i/ili organizacije
kako bi se povećala efikasnost i efektivnost.

Cilj faze Improve jest da se implementiraju i testiraju intervencije kako bi se izmenio

proces da radi sa manje grešaka i da se sa time postigne viši nivo kvaliteta proizvoda ili
usluge.

4.5. CONTROL FAZA

Faza Control u metodologiji Six Sigma se bavi održavanjem poboljšanja koja su

postignuta u fazi Improve i sprečavanjem ponavljanja problema. Ova faza obuhvata
korake kao što su:
 Implementacija plana za kontrolu procesa: plan za kontrolu procesa koji je
izrađen u fazi Improve se implementira i primenjuje na proces kako bi se
osiguralo da se poboljšanja zadrže.
 Praćenje i kontrola procesa: proces se redovno prati i kontroliše kako bi se
utvrdilo da li se poboljšanja zadržavaju i da li su se vratili stari problemi.
 Identifikacija i rešavanje novih problema: novi problemi se identifikuju i rešavaju
ukoliko se pojave.
 Izgradnja kulture kvaliteta: Razvijaju se aktivnosti za podizanje svesti o kvalitetu i
promovisanje kulture kvaliteta unutar organizacije.
 Standardizacija procesa: proces se standardizuje i dokumentuje kako bi se
osiguralo da se poboljšanja zadrže u budućnosti i da se lako primenjuju na druge
slične procese.
 Prenošenje znanja: poboljšanja i iskustva se prenose na druge procese i/ili
organizacije kako bi se povećala efikasnost i efektivnost.
 sprovode se interne i eksterne revizije procesa kako bi se utvrdilo da li se procesi
i procedure koriste i da li su poboljšanja održiva.

Cilj faze Control je da se implementiraju mere za održavanje procesa i da se spreči

ponavljanje problema. To se postiže kroz kontrolu procesa, praćenje i analizu podataka,
kao i standardizacijom procesa i prenošenjem znanja.

17
 5. STUDIJA SLUČAJA
Jedan primer studije slučaja uspešne implementacije Six Sigma metodologije je
projekat koji je sproveden u kompaniji GE (General Electric) u 1990-im godinama.

GE je koristio Six Sigma metodologiju kako bi se poboljšao kvalitet proizvoda i smanjio

broj grešaka u svojim proizvodnim procesima. Projekat je vodio Jack Welch, tadašnji
CEO GE, koji je bio odlučan da implementira Six Sigma metodologiju u celoj kompaniji.
GE je koristio DMAIC pristup za Six Sigma projekte, i cilj projekta je bio smanjiti broj
grešaka u proizvodnim procesima na nivo od 3,4 greške na milion proizvoda.

Kroz projekat, GE je identifikovao i eliminisao uzroke varijabiliteta u proizvodnim

procesima, što je rezultiralo smanjenjem broja grešaka za više od 50%. To je dovelo do
značajnih poboljšanja u kvalitetu proizvoda, što je dovelo do povećanja prodaje i
povećanja profitabilnosti kompanije.

Projekat je bio tako uspješan da se Six Sigma metodologija kasnije implementirala u

svim divizijama GE-a, što je dovelo do značajnih poboljšanja u celokupnom poslovanju
kompanije. GE je postigao značajne finansijske rezultate, kao što su povećanje
profitabilnosti za 20% i smanjenje troškova za 1 milijardu dolara godišnje.9

9
George Eckes, Emerald Insight, 2002., The Six Sigma Revolution: How General Electric and Others
Turned Process Into Profits

18
 6. SIX SIGMA I/ILI ISO STANDARDI
ISO standardi se koriste za uspostavljanje standardizovanih procesa i procedura u
organizaciji, što može pomoći u poboljšanju procesa i uočavanju problema.

ISO standardi pružaju okvir za unapređenje procesa u organizaciji. Oni se fokusiraju na

uspostavljanje sistema menadžmenta kvalitetom koji podrazumijeva kontinuirano
poboljšanje procesa i praćenje performansi. Ovo se postiže kroz definisanje standarda i
procedura koji se primenjuju na sve aspekte poslovanja, kao što su proizvodnja,
isporuka, i uslužni procesi.

Six Sigma metodologija je također usmerena na kontinuirano poboljšanje procesa i

uklanjanje problema. Ona se koristi za analizu i eliminaciju izvora problema u procesu,
što doprinosi poboljšanju kvaliteta proizvoda ili usluge.

Tako da, implementacija ISO standarda i Six Sigma metodologije se mogu pokazati
kompatibilnim, i mogu doprineti unapređenju procesa u organizaciji. Implementacijom
ISO standarda se postavlja okvir za unapređenje procesa, dok Six Sigma metodologija
pruža alate i tehnike za analizu i eliminaciju izvora problema. Ova dva pristupa se mogu
koristiti zajedno kako bi se poboljšala efikasnost i efektivnost procesa i povećao kvalitet
proizvoda ili usluge.

19
 7. SIX SIGMA I/ILI INTERNA REVIZIJA
Six Sigma metodologija i interna revizija su dva različita pristupa, ali imaju neke sličnosti
u svom cilju i procesima.

Cilj Six Sigma metodologije je poboljšanje kvaliteta proizvoda ili usluge kroz eliminaciju
varijabiliteta u procesima i smanjenje broja grešaka. Cilj interne revizije je osiguravanje
kvaliteta i efikasnosti poslovanja kompanije ili organizacije kroz proveru procesa i
kontrolu rizika.

Oba programa koriste analitičke i statističke tehnike za identifikaciju problema i

poboljšanje procesa. Six Sigma program se fokusira na procese i koristi DMAIC (Define,
Measure, Analyze, Improve, Control) pristup, dok interna revizija fokusira na kontrolu i
upravljanje rizicima.

Koncept interne revizije se često koristi kao okvir za merenje i poboljšanje poslovnih
procesa u organizaciji, što je kompatibilno sa Six Sigma programom. Kratko, iako Six
Sigma i interna revizija su dva različita pristupa, oni se mogu koristiti zajedno kako bi se
poboljšao kvalitet poslovanja i smanjio rizik u organizaciji.

20
 8. IZAZOVI U METODOLOGIJI SIX SIGMA
Postoji više izazova u sprovođenju Six Sigma programa u organizaciji, međutim neki od
najčešćih su:

 Kulture promena: preuzimanje Six Sigma filozofije može biti teško za neke ljude
u organizaciji i može zahtevati promenu svesti i navika.
 Nedostatak angažovanja: uspeh Six Sigma programa zavisi od angažovanja svih
zaposlenih, pa ako neki zaposleni nisu motivisani ili angažovani, program može
biti otežan.
 Nedostatak kapaciteta: ako organizacija nema dovoljno stručnjaka koji su
obučeni u Six Sigma metodologiji, ili ako nema dovoljno resursa da se finansiraju
potrebni alati i tehnike, to može uticati na uspeh programa.

Ako kompanija ili organizacija ne pridaje dovoljno pažnje promeni kulture ili ne angažuje
sve zaposlene, to može otežati implementaciju programa i smanjiti šanse za uspeh.
Takođe, ako se ne obezbede dovoljni resursi i ne odabere odgovarajući projekat za
analizu, to također može uticati na uspeh programa.

Bez odgovarajućih alata i tehnika, proces analize i identifikacije problema može biti teži i
manje efektivan.

9. PREDNOSTI I NEDOSTACI SIX SIGMA

21
Six Sigma je metodologija upravljanja kvalitetom koja ima za cilj da poboljša kvalitet
procesa identificiranjem i uklanjanjem uzroka nedostataka i minimiziranjem
varijabilnosti. Neki potencijalni nedostaci Six Sigme uključuju:

 Visoki troškovi: Implementacija Six Sigma može biti skupa jer zahteva značajna
ulaganja u obuku i resurse.
 Oduzima puno vremena: implementacija metodologije i vidljivi rezultati mogu
potrajati dugo, što za neke organizacije možda nije izvedivo.
 Nefleksibilnost: Six Sigma može biti nefleksibilna i možda nije prikladna za
određene vrste organizacija ili procesa.
 Preterano oslanjanje na podatke: Six Sigma se uvelike oslanja na podatke i
statističke analize, koje ne moraju uvek biti ačne ili primenjive.
 Ograničeni opseg: Six Sigma je primarno usmerena na poboljšanje procesa, ali
se ne bavi širim organizacijskim pitanjima kao što su strategija, kultura ili
vođstvo.
 Složenost: Six Sigma je složena metodologija i zahteva kvalifikovanu radnu
snagu koju je teško pronaći i zadržati.

Prednosti Six sigma programa su:

 Poboljšan kvalitet: Six Sigma pomaže organizacijama identificirati i ukloniti

nedostatke, što može dovesti do poboljšanog kvaliteta proizvoda i usluga.

 Povećani učinak: prepoznavanjem i uklanjanjem grešaka u procesima, Six Sigma

može pomoći organizacijama uštedeti vreme i novac.

 Ušteda troškova: Six Sigma pomaže organizacijama identificirati i ukloniti otpad,

što može rezultirati značajnim uštedama troškova.

 Poboljšano zadovoljstvo kupaca: Poboljšanjem kvalitete proizvoda i usluga i

smanjenjem nedostataka, Six Sigma može dovesti do povećanog zadovoljstva
kupaca.

 Povećana konkurentnost: Six Sigma pomaže organizacijama da poboljšaju svoje

procese i postanu konkurentnije na tržištu.

 Poboljšana uključenost zaposlenih: Six Sigma podstiče uključenost zaposlenih u

proces poboljšanja, što može dovesti do povećane motivacije i zadovoljstva
poslom.

 Vođen podacima: Six Sigma je vođen podacima, što organizacijama omogućuje

donošenje odluka na osnovu činjenica i dokaza, a ne pretpostavki ili intuicije.
 Skalabilan: Six Sigma se može primeniti na bilo koji proces, bez obzira na
njegovu veličinu ili složenost, i može se skalirati kako bi zadovoljio potrebe bilo
koje organizacije.
22
 10. SIX SIGMA LIDERI
Da bi neko postao Six Sigma lider, nije neophodno da polaže određene ispite ili da ima
određene sertifikate. Međutim, obuka i sertifikacija u Six Sigma metodologiji se
preporučuje, jer to pomaže liderima da razviju potrebne veštine i znanje za vođenje Six
Sigma projekata i programa.

Postoje različiti nivoi obuke i sertifikati u Six Sigma metodologiji, kao što su Six Sigma
Green Belt, Six Sigma Black Belt i Six Sigma Master Black Belt. Ovi sertifikati se obično
dodjeljuju nakon što se položi odgovarajući ispit.

U svakom slučaju, ono što je važno za lidere Six Sigma projekata je da imaju dovoljno
iskustva i znanja o Six Sigma metodologiji i da su sposobni da vode projekte i da razviju
efektivne strategije za poboljšanje procesa.

U organizaciji ili kompaniji koje sprovode Six Sigma program, različiti profesionalci iz
različitih zanimanja mogu imati ulogu u različitim fazama programa.

Six Sigma Black Belts su glavni lideri Six Sigma projekata i odgovorni su za
identifikaciju, analizu i rešavanje problema u procesima. Six Sigma Green Belts su
podrška Black Belts i pomažu im u identifikaciji, analizi i rešavanju problema. Oni
također mogu voditi sopstvene projekte pod nadzorom Black Belts.

Menadžeri procesa: Oni su odgovorni za upravljanje procesima u organizaciji i mogu

pomoći u identifikaciji problema i implementaciji poboljšanja.

Tehnički stručnjaci i operativni radnici: Oni mogu pomoći u analizi i rešavanju problema,
kao i u implementaciji i testiranju intervencija. Operativni radnici mogu pomoći u
prikupljanju podataka i identifikaciji problema u procesima.

23
Osim ovih specifičnih pozicija, svi zaposleni u organizaciji su važni za uspeh Six Sigma
programa. Oni su svi uključeni u identifikaciju problema, komuniciranju o poboljšanjima i
promovisanju kulture kontinuiranog poboljšanja.

24
 11. ZAKLJUČAK
Metodologija, odnosno program Six sigma nije nov, čak ni na domaćem tržištu, međutim
predstavlja u praksi rezultate sa fascinantnim uštedama u kompanijama. Six sigma nas
čak i vraća na statistička merenja koja su možda bila zapostavljena. Takođe, uvodi i nov
način unapređenja procesa i poslovanja preduzeća.

Mnoge kompanije uspešno primenjuju Six sigma metodologiju, međutim, na tržištu, a

posebno domaćem postoje kompanije koje nisu zadovoljne, mada se dovodi u pitanje
da li su menadžeri zaista uključili u proces sve zaposlene i dozvolili slobodu anketiranja
i pristupa informacijama koje su možda i trivijalne, ali otkrivaju greške, pa je sam
program realizovan sa manjim procentom uspeha. Takođe, ukoliko ne dođe do
promene svesti u procesima rada kojeg moraju primenjivati svi zaposleni, od najnižeg
do najvišeg nivoa, program ne može beležiti uspeh na duge staze. Veoma je značajno,
a ujedno i najteži deo kod Six sigma metodologije - razvijanje svesti i promene
aktivnosti kod zaposlenih na način koji nije uobičajen do tada.

Six sigma program omogućava i bolju komunikaciju između zaposlenih, olakšava

donošenje odluka na dnevnom nivou a sama upotreba ove metodologije ne
podrazumeva dodatnu obuku zaposlenih, niti troškove kompaniji za takve obuke, već
samo elementarna znanja statistike.

25
LITERATURA

"Six Sigma: Kvalitet bez kompromisa", Miroslav Antić

"Six Sigma - Menadžment kvaliteta u praksi",Goran Marjanović
"Six Sigma for Dummies" Craig Gygi
Linkedin grupe i forumi na temu Six sigma gde licencirani Six sigma lideri aktivno
učestvuju u savetovanju, deljenju informacija i pomoći u trenutnim aktivnim
sprovođenjima programa
Wikipedia
Akademija Oxford Beograd
Portal Kvalitet - Vanja Rajković
What is Lean Six Sigma, Mike George, Dave Rowlands i Bill Kastle
Imaginer, blog o strategijama biznis procesa
Prepiska sa Dragoljubom Savkovićem, senior Six Sigma coach, sa 17-togodišnjim
iskustvom u Americi, Kini, Rusiji i Omanu, trenutno zaposlen i sprovodi program Six
Sigma u Omanu (Petroleum Development Oman, Gasco, Gazpromneft)

26