Џорџ Гордон Бајрон „Путовање Чајлда Харолда“ (Ходочашће Чајлда Харолда)

Прва два поглавља чувеног „Путовања Чајлда Харолда“ Бајрон је објавио 1812. по повратку са путовања по
Медитерану на ком је провео две године. Треће и четврто објавио је након другог путовања по Швајцарској,
Италији и Грчкој. Штампање већ прва два поглавља доноси му огромну славу и популарност и Бајрон постаје прва
личност енглеске књижевности, књижевни узор. Постао је песник који је у моди, обожаван од жена, а бајронизам
се уздигао до митских размера. Слава ће му донети буран живот, скандале и сукобе с друштвом. Због тога бива
присиљен да заувек напусти Енглеску.

„Путовања Чајлда Харолда“ је поема. Бајрон је творац поеме као књ. врсте.
Поема (гр. песничко дело) је епско-лирска врста тј. обимније песничко дело у коме се преплићу лирски и епски
елементи. Има дужу форму и исповедни тон. Обично приказује догађај (епски елемента) са наглашеним
субјективним доживљајем (лирски елемент).
Ова поема се састоји из 4 певања:
1. певање је инспирисано путовањем по Португалији и Шпанији;
2. певање је инспирисано путовањем по Грчкој и Албанији;
3. и 4. певање је инспирисано путовањем по Белгији, Швајцарској и боравком у Венецији.

Оригиналан назив је „Ходочашће Чајлда Харолда“. Овакав наслов сугерише религиозну садржину, али о томе
овде није реч. Ходочашће је верско путовање у света места, а за Бајрона као романтичарског песника путовање у
далеке земље и знаменита места из прошлости има значај ходочашћа.

Чајлд значи перјаник, коњаник, витез, предводник побуне. Чајлд Харолд је први и најзначајнији јунак, предводник
европског романтизма. Бајрон у овој поеми слика романтичарског јунака Чајлда Харолда који одбацује грађанско
друштво и усамљен лута далеким земљама. Он је измишљен лик, али идентичан Бајрону:
- аристократског порекла, ненавикнут на рад, има новца, води буран живот склон пороцима, посвећен
сновима и идеалима;
- страсни путник – оставља завичај да би упознао друге земље;
- ужива у природи;
- интересује се за знаменитости прошлости;
- у сукобу је са друштвом;
- осећа „светски бол“ (нејасна и неизлечива туга и осећање да је овај свет најгори од свих могућих светова);
- саосећање са поробљеним и обесправљенима и слободарске, револуционарне идеје.

Са Чајлдом Харолдом је настао тзв. бајроновски типи јунака: усамљен, фаталиста (верује у непроменљивост
судбине), осећа чамотињу, незадовољство, „светски боли“, пркос, презир, гордост, чежњу за даљинама, лута у
потрази за слободом и смислом живота.
Европски романтичари стварају низ јунака бајроновског типа којима је заједнички сукоб између срца и ума,
патње и бунтовништва, индивидуе и друштва, идеала и стварности.

„Лаку ноћ“ је лирски фрагмент који се налази између 13. и 14. строфе 1. певања. Посвећен је тренутку када
песник креће на пут и опрашта се од домовине. Песму уоквирује стих „Родна земљо – Лаку ноћ!“ којим песник
изражава жељу да домовина остане у миру и спокоју.

.На који начин се Чајлд Харолд опрашта од родног краја? Од којих мотива се посебно
опрашта? Које песничке слике имају функцију да симболички појачају утисак растанка?
Чајлд Харолд се са харфом у рукама опрашта од своје родне груде. Домовина која остаје за њим симболички је
представљена пустим дворима, угашеним пламеном огњишта, густим коровом који је свуда и гласним завијањем
пса. Насупрот томе стоји оно чему је Чајлд Харолд окренут: хука мора, ноћни ветар, крик галеба и сунце које
залази. Успостваљена је паралела између сунца и песника. Као што сунце залази, тако и песник одлази из
домовине, мада за разлику од сунца које ће ујутру опет изаћи, песник ће ујутру бити далеко од своје земље.
Богатство мотива из природе је одраз сталне потребе романтичарског јунака за природом. Понављењем речи
збогом на почетку поеме („Збогом! Збогом!“) изражава се незадовољство лирског субјекта и разочарање у
домовину, али и туга због растанка.
 Којим уметничким средствима песник супротставља лик Чајлда
Харолда и младог пажа, његовог пратиоца на путу? Пронађите
места у одломку где се уочава ироничан став Чајлда Харолда
према свету.

Песник путем дијалога између младог пажа и Чајлда Харолда контрастрира осећања која владају у овим
ликовима. Паж пати за оним што оставља иза себе (дом, жену, децу, оца), док Чајлд Харолд оставља
утисак хладноће и одсуства туге јер његово срце није чисто као срце пажа. Његов дом је свакако пуст, па
му је растанк лакши. Он је био усамљен и у свом дому, па му усамљеност на путовању неће сметати. Код
куће или на путовању, исто је – оне је увек сам.
Чајл Харолд не верује ни у кога и ни у шта. У његовом доживљају све је лажно и варљиво. Не верује су
искреност нежних осећања жена и љубавница. Он каже: „Што остављам све је – жалост“ и зато нема и
кап сузе да жали оно што оставља. Овакав однос према стварности и животу назива се романтичаркса
иронија.

Уочи коме се Чајлд Харод на крају обраћа као једином сапутнику? Какав је
његов доживљај света којем иде у сусрет? Које је симболично значење
мотивима из природе којима је дочаран свет у који одлази?

На крају се обраћа свом броду, као једином сапутнику. Као и брод и он је вечити путник. Иде у сусрет
бурама, шпиљама и пустињама које ће му пружити нове доживљје. Оне симболично представљају
опасности, изазове, пустош, тајанственост, непознате пределе, скривене ствари које треба открити. Он
напушта познати свет у који се разочарао и нада се да ће пронаћи смисао у новом и непознатом.

Бајрон je Ходочашћe Чајлда Харолда испевао у александринцу (симетричном

дванаестерцу, са паузом после шестог слога)