УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У БЕОГРАДУ

ХОДАЊЕ И ТРЧАЊЕ У ФОРМАМА РАДА СА

ДЕЦОМ
- Дипломски рад –

Ментор: Студент:

Проф. др Даница Џиновић-Којић Љубица Радојичић

Број индекса:VI-2011/175

Београд, 2016. године

 САДРЖАЈ

УВОД..............................................................................................................................................................1
1. СИСТЕМ ОРГАНА ЗА КРЕТАЊЕ..........................................................................................................2
2. КАРАКТЕРИСТИКЕ МОТОРИЧКОГ РАЗВОЈА ДЕЦЕ ОД 6 МЕСЕЦИ ДО ПОЛАСКА У
ШКОЛУ...................................................................................................................................................9
2.1 Карактеристике развоја покрета (моторике) код деце од 6 месеци до 18 месеца......................10
2.2 Карактеристике развоја покрета (моторике) код деце од 18 до 24 месеца..................................10
2.3 Карактеристике развоја покрета (моторике) код деце од 24 до 36 месеца.................................11
2.4 Карактеристике развоја покрета (моторике) код деце од 3 до 7 година.....................................12
3. МЕТОДИЧКА УПУСТВА ПРИ ИЗВОЂЕЊУ ВЕЖБИ ЗА ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВИЈАЊА
ХОДАЊА И ТРЧАЊА.........................................................................................................................14
3.1 Ходање...............................................................................................................................................14
3.2 Трчање................................................................................................................................................15
3.3 Пример вежби за подстицање и развијање ходања и трчања.......................................................23
3.3.1 Пример вежби за подстицање и развијање ходања за узраст од 6 месеци до 36 месеца....23
3.3.2 Пример вежби за подстицање и развијање ходања за узраст од 3 до 7 година..................25
3.3.3 Пример вежби за подстицање и развијање трчања за узраст од 6 месеци до 36 месеца.....27
3.3.4 Пример вежби за подстицање и развијање трчања за узраст од 3 до 7 година...................29
4. ИГРЕ ЗА РАЗВИЈАЊЕ НАВИКА ХОДАЊА И ТРЧАЊА.................................................................30
4.1 Садржај игре......................................................................................................................................30
4.2 Правила игре......................................................................................................................................30
4.3 Улога игре на психо-физички развој деце......................................................................................31
4.4 Избор игре..........................................................................................................................................32
4.5 Организација игре.............................................................................................................................34
4.6 Улога васпитача у игри.....................................................................................................................35
4.6 Пример игара за развијање навика ходања и трчања....................................................................36
5. УСМЕРЕНА МОТОРНА (ФИЗИЧКА) АКТИВНОСТ........................................................................47
5.1 Припрема васпитача за непосредан рад..........................................................................................47
5.2 Структура и композиција усмерене активности............................................................................48
5.3 Пример модела писане припрема за усмерену активност.............................................................51
5.3.1 Усвајање различитих облика ходања и трчања (старија васпитна група)................................51
5.3.2 Различити облици ходања (припремна предшколска)...............................................................56
ЗАКЉУЧАК.................................................................................................................................................62
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................................64
 УВОД

У нашој земљи и свету сваке године се смањује степен физичког развоја деце и
њихове моторичке способности. Деца код својих кућа се забављају интернетом,
компјутерским игрицама, све мање ходају, трче, играју и мање посећују спортске
секције. Постају гојазнија. Њихови мишићи трбуха и леђа су недовољно развијени. То
доводи до деформација кичменог стуба код деце (70-80%) због седења испред
телевизора и рачунара. Да би се предшколско дете правилно развијало, неопходан му је
свеж ваздух и један вид физичког вежбања који се односи на овладавање природним
облицима кретања као што су ходање и трчање.
Правилна покретљивост детета, која се у овом периоду изражава, пре свега, у
виду игре (с обзиром на здравље и усавршавање моторног механизма) већ има велик
значај. Она је чак услов за развитак свих психичких процеса и стања. Њена важност је,
пре свега, у развијању пажње, затим што за покретљивост побуђује интерес детета и
изазива код њега непрекидно осећање задовољства. На тај начин, пажња постаје
активна; али, она не дејствује, већ само прати јаке тежње детета које одражавају пажњу
без напора и, то је, главна карактеристика овог периода.
У периоду раног детињства, дете има неодољиву потребу за кретањем. Оно жели
да по цео дан трчи, скаче и игра се. На тај начин боље упознаје средину у којој се
налази. Акцијом и игром дете показује своја осећања, утиске и своје животно искуство.
Кретањем се развија његова снага и јача његово здравље. Трогодишње дете може
ходати и трчати, али се то кретање разликује у старијим годинама. Будући да има
сразмерно велику главу и кратке ноге, дете је нестабилно у својем кретању, прави
неједнаке кораке, љуља се и врло је несигурно. Није важно за дете предшколског
узраста, да може високо прескочити, да може брзо и дуго трчати. Важно је напротив, да
дете вежбајући различита кретања постигне складност и правилност вежбе. Важно је,
да дете заволи то кретање. Стога ходање и трчање као основни облици кретања треба да
заузму посебно место при реализацији усмерених и јутарњих активности код деце
предшколског узраста.
Сматра се да су ходање и трчање природне форме кретања и да се према томе
саме од себе развијају. За правилно решавање задатака ходања са децом се могу
организовати различите вежбе као што су: ходање узбрдо, низ брдо, брзо и споро
ходање, ходање четвороношке, ходање преко гредица, ходање појединачно, у паровима,
ходање по песку, прелажење са камена на камен, организацију корака, имитирање хода
животиња и др. Кроз ове задатке коде деце се развија снага, равнотежа, координацијуа
и друге способности. За разлику од ходања, трчање као облик кретања, изискује да се у
рад укључи велика количина мишића, самим тим и већи физиолошки напор укључујући
у рад све органа и системе. Тако да трчање све до треће године дететовог живота, као
облику кретања и не можемо говорити. Трчање у предшколској установи више се
реализује кроз игру. Важност трчања је у стимулисању рада органа за дисање и рада
срца. Велики утицај трчања је на усавршавању координације кретања.
Из напред наведених разлога, у овом дипломском раду обратићемо посебну
пажњу на различите форме ходања и трчања са децом од 6 до 36 месеца и
предшколског узраста (од три до седам година), с посебним освртом на вежбе и игре за
подстицање и развијање ходања и трчања. Већина вежби и разноврсних покретних
игара, намењени ходању и трчању приказани у дипломском раду, као средства
одговарају антрополошком статусу деце предшколског узраста од 3-7 година, мада се
могу користити и код ученика нижих разреда основних школа посебно у делу у коме
су приказане разноврсне покретне игре за подстицање и развијање ходања и трчања и
посебно методичко упуство (помоћ васпитачима) за подстицање развоја ходања код
деце предшколског узраста.

1
 1. СИСТЕМ ОРГАНА ЗА КРЕТАЊЕ

Да би васпитач могао одабрати одговарајуће вежбе, покретне игре, такмичарске

игре за подстицање и развијање ходања и трчања код деце, мора поседовати основна
знања о систему органа за кретање.
Пасивни део органа за кретање чини скуп великог броја костију међусобно
повезаних зглобовима, док скелетни мишићи као активни део омогућују извођење
покрета, тј. промене положаја појединих делова или читавог тела у односу на природно
окружење.

Кости

Људски костур (скелет) састоји се од појединачних или удружених костију,

подупртих и допуњених системом лигамената, тетива, зглобова, мишића и других
органа. Скелет се мења кроз животни век. Чине га кости главе, трупа и удова. Према
облику, разликују се дуге, кратке и округле кости. Просечан костур састоји се од 208
костију; 31 у свакој нози, 32 у свакој руци, 29 у лобањи, 26 у кичменом стубу и 25
костију у грудном кошу. Скелет се састоји од кости, хрскавице и лигамената и он
обухвата 1/5 укупне тежине тела, односно око 8 kg.

лобања

надлактична
надлактичнакост
кост

жбица
лакатна кост
кичмени стуб

карлица
ребра

бутна кост

чашица
голењача
лисна кост

Слика 1. Костур (Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)

У односу на одрасле деца имају внше костију. Новорођенче се рађа са око 350
костију које током времена срастају у процесу раста. Скелет код деце није сав од кости.
Начињен је од мекшег ткива- хрскавице, која подразумева слабу везу у преношењу
силе и најосетљивија је при повређивању деце. Веома снажне мишићне контракције као
што су доскоци са висине, експлозивни стартови, одрази и чучњеви, могу да буду
штетне за неке кости које се још формирају. Стога их треба избегавати. Кад дете има 12
година, већина хрскавица очврсне у кост.

2
 Костур омогућава:

 лак, али чврст ослонац и облик тела,

 потпора је мишићима,
 штити осетљиве унутарашње органе (мозак, срце, плућа итд.),
 заједно са мишићима и нервима омогућује усправан положај кретање
(Ивановић, 2011:17).

Осим тога, кости су извор минерала, нпр. калцијума, а у неким од њих стварају се крвне
ћелије.

Зглобови и лигаменти
Зглоб представља повезивање два или више крајева костију које се додирују
глатким површинама обложених хрскавицом. Чврстину зглоба, осигурава зглобна
чаура, појачана спољашњим и унутрашњим везама (лигаментима), који личе на гумене
траке. Они омогућују извођење покрета у свим правцима.

синовијална мебрана
зглобна површина
фиброзна капсула
зглобна шупљина са
синовијалном
течношћу
лигамент
лопатица
тетива надгребног
мишића
слузна врећа испод
Синовијално
делтоидног мишића
(унутрашња) везивна
опна
делтоидни мишић зглобна хрскавица
фиброзна (спољашња)
везивна опна
испупчено зглобно
тело глава надлактичне
кости

Слика 2. Грађа синовијалног зглоба и зглоба (Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)

Према ткиву које спаја кости, разликују се две врсте спојева елемената скелета:
синартрозе и диартрозе (синовијални зглоб). Синартрозе су непокретни спојеви
костију, нпр. у лобањи, где се између зглобних елемената налази потпорно ткиво.
Диартрозе су покретни спојеви костију, код којих постоји шупљина између зглобних
површина и тзв. зглобна чаура.

Главни елементи зглоба су:

 зглобне површине, које су обложене танким слојем зглобне хрскавице

 зглобна чаура (везивна опна) која обухвата зглобне површине
 зглобна шупљина - узан простор у унутрашњости зглобне чауре; испуњен је
слузавом (синовијалном) течношћу, која обезбеђује исхрану зглобних
хрскавица и смањује трење зглобних површина (Ивановић, 2011:17).

Зглобови лактова, прстију и колена омогућују костима помицање напред-назад,

али не и у страну. Зглобови рамена и кукова, осим помицања напред-назад, омогућују и
помицање у страну.
Ако је дете гипко, то значи да су његови лигаменти растегљиви, а зглобови веома
покретни. Гипко дете може да савија тело у различите положаје: дотицање ножних
прстију опружених колена, прављење „шпаге" или савијање стопала иза главе.

3
 Лигаменти (споредни елементи зглоба) су снопови, еластичне и јаке траке
везивног ткива, разапети између зглобних тела, који појачавају зглобне чахуре или
притежу тетиве скелетних мишића уз кост на местима где оне прелазе преко зглобова,
доприносећи чврстини и стабилности зглоба. Нека деца имају растегљивије лигаменте
од осталих, па зато њихови зглобови могу више да се покрећу.

четвороглави мишић надколенице

четвороглава тетива
бутна кост

зглобна површина на бутној кости
задњи укрштени лигамент
предњи укршетни лигамент
бочни укрштени лигамент
чашица колена
унутрашњи укрштени лигамент
везивно-хрскавична творевина
лигамент чашице

лишњача
голеница

Слика 3. Грађа лигамента (Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)

Мишићи

Скелетни мишићи који су спојени за кости директно или преко тетива, дају телу
потпунији и складан облик и одржавају га. Око 1/3 или 40% укупне тежине тела детета
чине мишићна влакна, која се издужују и скраћују покрећући кости односно цело тело
или поједине његове делове.
Дечји скелетни мишићи се налазе под контролом нервног система. Мозак, нерви и
мишићи морају да сарађују како би се тело покренуло. Грчењем (скраћивањем),
мишић се скрати и тетивама привлачи кости за које је причвршћен. Опуштањем,
мишић се поново враћа у положај у којем је био пре грчења. Мишићи могу само да
повлаче - не могу да гурају. Зато мишићи раде у паровима.

Двоглави мишић који савија Троглави мишић опружа руку,

руку повлачећи кости повлачећи кости надлактице
подлактице навише наниже

Слика 4. Двоглави и троглави мишићи руку (Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)
Код деце у 5. ГОДИНИ живота посебно је изражено развијање групних мишића
(леђа, грудног коша, трбуха, доњих удова и др.), док мали мишићи, нпр. мишићи шаке
још увек нису достигли потпун развој.
Ходање деце такође се обавља наизменичним грчењем мишића прегибача и
опружача ногу. Мишићи прегибачи - савијају зглобове, опружачи их опружају,
одмииачи померају удове у страну, док их примицачи враћају у првобитан положај.

4
 Код деце која редовно вежбају мишићи су добро развијени и снажни. Да би се
направио један корак,тело мора да покрене више од 200 мишића.

око 100 мишића лица

омогућавају говор,
жвакање и дају мимику трапезни мишић
вилице грчењем повлачи главу
и рамена уназад
делтоидни мишић
грчењем подиже руку у
страну, уназад, унапред
велики грудни мишић
подиже руку и повлачи троглави мишић
је ка телу надлактице- трицепс
грчењем опружа руку
двоглави мишић
надлактице- бицепс
грчењем савија руку у
лакту
мишић који леђни мишић
исправља прсте држи тело усправним

коси мишићи трупа

трбушни мишићи грчењем окрећу труп
грчењем савијају
тело унапред
велики седални мишић
највећи мишић у телу
исправља бутну кост
унутрашњи мишић
примицач
грчењем повлачи четвороглави мишић
ногу ка унутра надлактице- квадрицепс
(спаја ноге) грчењем исправља ногу у
колену и омогућава стајање
двоглави мишић
натколенице
грчењем савија ногу
у колену двоглави мишић потколенице
грчењем савија стопало и
омогућава стајање, ходање,
скакање

Слика 5.Мишићи (Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)

Најважнији мишићи врата су::

 пљоснати мишић, затеже кожу грудног коша, горњег и предњег дела рамена
 бочни прегибач главе, прегиба главу према рамену и напред и окреће је лицем
на супротну страну,
 степеничасти - накривљени мишићи, подижу прво и друго ребро, те
доприносе удисају или прегибају кичмени стуб на своју страну

У мишиће горњих удова спадају:

 делтасти мишић, подиже и одмиче руку,

 двоглави мишић лакта бицепс, прегиба руку у
лакатном зглобу и изврће длан напред и горе),
 надлакатни мишић, прегиба руку у лакатном зглобу), Бицепс
 троглави мишић надлактице – трицепс, опружа руку
у лакту и повлачи надлактицу у раменом зглобу према
телу), и
 мишићи шаке, омогућују кретање прстију: стискање,
Трицепс
хватање.
Слика 6. Мишићи горњих удова
(Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)

5
 Мишићи грудног коша имају значајну улогу при дисању и покретању горњих
удова. То су:

 велики грудни мишић, примиче надлактицу ка трупу и обрће је унутра,

подиже ребра ако је раме учвршћено и помаже при удисају,
 мали грудни мишић, спушта раме и повлачи га ка трупу, подиже ребра ако је
раме учвршћено и помаже при удисају,
 предњи зупчасти мишић, покреће лопатицу, а кад је учвршћена, помаже при
удисају,
 спољашњи међуребарни мишићи, подижу ребра и шире грудни кош код
удисаја,
 унутрашњи међуребарни мишићи, спуштају ребра и сужавају грудни кош
код издисдаја,
 и пречага -дијафрагма која је главни дисајни мишић.

мали грудни мишић

Велики грудни мишић

Слика 7. Мишићи грудног коша (Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)

Мишићи трбуха омогућују усправан став и одржавање равнотеже током

ходања. То су:

 прави трбушни мишић, савија труп напред и подиже карлицу,

 спољашњи и унутрашњи коси трбушни мишић, повлаче ребра надоле и
савија труп,
 попречни трбушни мишић, повлачи ребра унутра и сужава грудни кош, и
 четвороугли слабински мишић, спушта 12. ребро према карлици и прегиба
труп у страну.

велики грудни
мишићи

прави трбушни мишићи

спољашњи коси
трбушни мишићи

попречни трбушни мишићи

унутрашњи коси
трбушни мишићи

Слика 8. Мишићи трбуха (Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)

6
 Мишићи леђа учвршћују и осигуравају стабилност и положај кичменог стуба
при различитим покретима и ставовима тела. Од леђних мишића најважнији су:

 трапезни мишић, повлачи лопатицу и раме уназад, доле и у страну,

 најшири леђни мишић, спушта подигнуту руку а спуштену руку
истовремено повлачи уназад и унутра потискујући лопатице уз труп.

Слика 9. Мишићи леђа (Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)

Мишић усправљач кичменог стуба, бочноребарни мишић и мишић

трнастих наставака одржавају нормалан правац и закривљеност кичменог стуба, као и
његову стабилност при сложеним покретима, опружању и прегибању бочно, или га
уврћу око вертикалне осе, забацују и прегибају главу.

Мишићи доњих удова деле се на мишиће бедра, мишиће бута или натколенице,
мишиће потколенице и мишиће стопала. У наставку навешћемо најважније:

Мишиће бедра чине:

 бедрено-слабински мишић, прегиба ногу у зглобу кука, обрће је упоље и

повлачи унутра,
 велики седални мишић, омогућује усправан став и спушта бедро
повлачећи га уназад,
 средњи седални мишић, прегиба кук и обрће бедро унутра, испружа кук и
обрће бедро упоље, и
 мали седални мишић који делује слично
средњем седалном мишићу.
терзијски мишић
Мишиће бута (натколенице) чине:
Четвороглави
мишић бута
 терзијски или кројачки мишић, прегиба
(спољашњи,
зглоб кука, одмиче ногу и обрће је упоље, средњи
испружено колено учвршћује, и унтрашњи)
 четвороглави мишић бута (прави,
спољашњи, средњи и унутрашњи),
испружају потколеницу у зглобу колена и двоглави лисни
натколеницу у зглобу кука и мишић
предњи голенични
 дугачки приводилац, обрће потколеницу мишић
унутра, испружа или прегиба зглоб колена лисни мишић
одмиче бедро.
Слика 10. Мишићи бута
(Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013)
7
 У мишиће потколенице спадају:

 дугачки мишић листа, подиже спољну страну стопала и делимично га

одмиче
 троглави мишић листа, подиже тело,
 затколени мишић, прегиба потколеницу).

Мишићи стопала подељени су на 2 групе (горњу и доњу) према ножним

прстима. Они прегибају, опружају, примичу или одмичу ножне прсте. На горњој страни
стопала налазе се 2 мишића, а на доњој страни налазе се мишићи распоређени у 3 групе:
унутрашњу (намењену покретању палца), средњу (намењену покретању II, III и IV прста)
и спољашњу (намењену покретању малог прста). Најзначајнији мишић стопала је дуги
прегибач прстију (прегиба прсте, испружа табане и обрће стопала).

Слика 11. Мишићи стопала (Извор:Ивановић, М., Ивановић, У., 2013.)

8
 2. КАРАКТЕРИСТИКЕ МОТОРИЧКОГ РАЗВОЈА ДЕЦЕ ОД 6
МЕСЕЦИ ДО ПОЛАСКА У ШКОЛУ
У свом развоју моторика пролази кроз три значајна периода:

1) рефлексни период;
2) сензомоторни период;
3) психомоторни период (Џиновић-Којић, 2002:21).

Ови периоди развоја моторике показују како се моторна активност развијала од

настанка покрета до поласка детета у школу.
"Под појмом моторика подразумева се неуро-мишићни склоп као структура и
активност мишића као специфична функција те структуре. Овај појам покрива
истовремено статичка или структурална и динамичка или функционална обележја.
Моторика је одређена нивоом зрелости структуре које је чине и нивоом напетости
мишића" (Бојанин, 1979: 13; Џиновић-Којић, 2002:21).
Моторна активност је мишићна радња којом се врши покретање тела у простору,
извршилац је рефлексних и вољних, локомоторних и манипулативних активности
екстремитетима и телом. Покрет је елементарни вид сваке моторне активности. Мишић
са својим миофибрилима јесте основа по којој се процењује квалитет структуре
моторике. Значи, импулс из нервних влакана делује на миофибриле који сачињавају
мишиће, те тако доводе до моторних активности. Мишићи су приљубљени уз кости
који делују попут полуге, тј. док се мишићи фиксирани са једне стране кости скупљају
(контрахују), они са супротне стране кости се опуштају (релаксирају). Те две скупине
мишића су антагонистичке једне према другима, али делују усклађено синергистички.
Да би покрет извршио сврсисходну радњу и кретање мора да се одвија по одређеном
редоследу у времену и простору, да располаже одређеним нивоом снаге, која се
прилагођава сврси и циљу, да буде вођен мотивацијом за вршење те радње и да
располаже одређеним нивоом слободе у односу на рефлексне активности. Да би
моторна активност била квалитетна, потребно је да сви мишићи који у њој учествују
имају исти ниво базичног или акционог тонуса.

Квалитет моторне активности је одређен:

1) снагом мишића која је ангажована у тој активности (снага зависи од броја

мишићних влакана потребних за склупљање мишића како би мишић добио на
снази којом делује) и обимом;
2) могућношћу да се та снага модулише према оним активностима које захтевају
прецизност или према потреби било којих других активности када је стално
потребно повећавати или смањивати снагу мишића;
3) координацијом покрета као условом организовања сложених моторних
активности (Џиновић-Којић, 2002:21).

Уважавајући дечије узрасне карактеристике, у наставку биће речи о

карактеристикама развоја покрета (моторике) коде деце:

 од 6 месеци до 18 месеца;
 од 18 месеци до 24 месеца;

9
  од 24 месеци до 36 месеца;
 од 3 до 7 година.

2.1Карактеристике развоја покрета (моторике) код деце од 6

месеци до 18 месеца
У овом периоду покрети детета су разноврснији (оно упражњава превртање.
седење, пузање, устајање и ходање уз прндржавање) те је потребно да у време будног
стања буде изван кревета (у ..оградици", на поду), а ако временске прилике то
дозвољавају и напољу (у дворишту, на тераси). Промена положаја тела (држање,
цупкање, љуљкање,окретање) изазива такође осећање задовољства (Опште основе
предшколског програма, 1996:3).

Дете од девет месеци моторички може много тога:

 стабилно седи и из тог положаја изводи покрете, напред, назад, лево, десно;
 способно је да оствари опозицију палца, чиме се оспособило за хватање и
вршење манипулативних активности шакама и прстима;
 може да стоји ако држимо испод пазуха;
 може само да се извуче у клечећи положај;
 пузање вучењем (8 -9 месеца);
 пузање са опирањем на колено (око 9 месеца) (Џиновић-Којић, 2002:23)

Манипулативне активности, као што су бацање, дохватање, куцкање,

премештање, слагање предметима увежбавају и асимилишу сложене шеме које ће бити
основ развоја мисаоних функција (Бојанин, 1979:36).

На узрасту од 12 месеци до 18 месеца дете може да:

 балансира неколико секунди усправно без придржавања рукама;

 хода ако га придржавамо са две руке (11 месец);
 хода ако га придржавамо једном руком (12 месец);
 изводи покрете пузања ако је ослоњено на ноге и руке, када је ослоњено на
стопала и руке;
 чини прве самосталне кораке (незграпне, кратке, са раширеним ногама, хода
на целом стопалу, а у контакту са подлогом прво је додирује петама, док
приликом промене смера и окретања наилази на тешкоће) уз подигнуте руке
ради одржавања равнотеже;
 хода са наизменичним покретима руку и ногу (16 месеци);
 трчи у круг (16 месеци)
 пење се уз степенице (једну по једну степеницу);
 узима, носи и премешта предмете (18 месеци);
 гура лопту ногом (18 месеци);
 само седи на столици (18 месеци);
 скакуће на обе ноге уз придржавање (18 месеци).

2.2 Карактеристике развоја покрета (моторике) код деце од 18 до 24

месеца

На овом степену развоја деца се крећу много и на разне начине па је потребно

обезбеднти одговарајуће услове за ону која сама пузе и ходају држећи се за нешто. за

10
ону која ходају гурајући колица испред себе, као и за ону која се пењу ходајући
самостално (Опште основе предшколског програма, 1996:9).

На узрасту од 18 до 24 месеца дете може да:

 стоји на једној нози;

 сагне се до пода, узме нешто са њега и да се врати у усправни положај;
 хода, несигурно услед недостатка аутоматнзације и координаиије. Дете
изводи много сувншннх покрета и још није у стању да помогне себи при
ходу, губи равнотежу н често пада;
 при ходу окреће главу, да се окрени и промени правац кретања чинећи већи
заокрет;
 шутира лопту без губитка равнотеже;
 силази низ степнице једну по једну, уз држање за руку (21 месец);
 овлада елементарним облицима кретања (брзо ходање које прелази у
трчање, скакање на једној и обе ноге, ако дете држимо за руке);
 баца ситен предмете, преврће странице књиге, помаже при облачењу, пуни
флашице ситним предметима, употребљава оловку и шара по папиру (фина
моторика).

2.3 Карактеристике развоја покрета (моторике) код деце од 24 до

36 месеца

Током треће године и касније, говоримо о предшколском периоду детета

(млађа васпитна група) и психомоторном активностима.
"Психомоторна активност се извршава преко психомоторног спрега кога чине
низ структура чије су функције међусобно повезане са циљем извршења
психомоторне радње, која је на нивоу на коме је и дозрелост структура и функција
психомоторног спрега" (Бојанин, 1979:93; Џиновић-Којић, 2002:25). Постепени
прелазак мускулатуре доњих екстремитета из хипертоније флексора у општу
хипотонију током прве године, доводи до тога да се крајем 30. месеца живота и у
трећој години развије пуна еутонија која ослобађа корак и могућност ходања до пуне
мере остварења моторне активности. Дакле, и даље нагло расте број покрета које дете
изводи, ти покрети су прецизнији, координарнији, боље прилагођени спољној
средини, али и даље доста хаотични.
На овом узрасту, код детета се моторика развија и усложњава. Дете се све
време налази у покрету, а његова радозналост нема границе. У овом периоду код
детета се развијају и усавршвајау основни облици телесног кретања (ходање, трчање,
скакакње, итд,) Покрети су реалтивно спори, доста површни и скромни у односу
према просторној орјентацији. Зато захтеви који се постављају у овом узрасту морају
бити мањи с обзиром на извођење покрета и трајање моторичког задатка, који не
треба да траје дуже од 10 до 15 минута (Ивановић, 2001: 30).

У периоду између треће и четврте године, дете у млађој васпитној групи уме
да уради следеће:

 трчи стабилно, креће се и стаје без падања, нагло скреће;

 високо диже стопала док трчи и поскакује и дочекује се савијених колена
иде уз и низ степенице, наизменично левом и десном ногом;
 хода по гимнастичкој греди и гиманстичкој клупи уз помоћ одрасле особе;

11
  уме да баци лопту напред на малу удаљеност до 2,5 m;
 хвата лопту ако му се директно баци у руке;
 хвата закотрљану лопту;
 баца лопту преко главе;
 скаче на једној нози;
 прескаче препреку висине 5 cm;
 кратко стоји на једној нози;
 маршира у ритму музике;
 скаче с друге степенице;
 шутира лопту у трку;
 прескаче препреку ширине од 20 cm;
 хода по правој линији ногом испред ноге раширених руку.

Коштано-мишићни систем у периоду између 4 и 5 година карактерише

повећана способност деце за телесним кретањем-вежбањем. Она су бржа, спретнија и
прецизније изводе покрете тако што разликују смер кретања (напред-назад). Боље се
сналазе у простору и с мање напора савлађују кретне задатке. То је један од разлога
што телесно вежбање деце у овом биолошком узрасту не треба да траје дуже од 20
минута (Ивановић, 2011:30; Ивановић, М., и Ивановић, У.:2012:23 ).
Да би се дете правилно развијало васпитачи морају да познају напред наведене
моторичке вештине које ће им бити од велике помоћи када буду састављали програм
рада из физичког васпитања деце узраста 2-3 године. Оно што васпитачи никако не
смеју заборавити је то да деца на овом узрасту што више времена треба да проведу на
ваздуху, у шетњи, допустити деци да се сама пењу уз мала узвишења, спуштају по
степеницама, пењу по мердевинама, прелазе преко предмета, играчака и др.

2.4 Карактеристике развоја покрета (моторике) код деце од 3 до 7

година

Од треће године живота водећа активност на том узрасту је је игра. Игром дете
задовољава своју потребу за кретањем, тако да се развој локомоторних и
манипулативних покрета наставља. Ходање и трчање млађе предшколске деце су због
слабости антропометријских димензија (коштано-мишићног и зглобног система)
несавршени.
Дете у средњој васпшпној групи (од 3 до 5 година) има способност за обављање
следећих покрета:

 хода по ивичњаку;
 пење се на степенице тобогана;
 виси на малом вратилу;
 вози бицикл;
 нагло скреће кад га јуре;
 плива;
 клиза се на леду;
 скија;
 плеше;
 скаче на трамбулини;
 скаче у даљину до 60 cm;
 баца лопту у даљину од 3,5 до 6,5 m;
 погађа у мету са растојања од 2 до 2,5 m;
 вози трицикл;
 силази низ степенице ногу пред ногу;
 скаче са 2. cтепенице;

12
  шутира лопту у трку;
 прескаче препреку висине 5-10 cm и ширине 20 cm;
 игра ластиш;
 врти обруч;
 користи дечије рекете;
 вози клизаљке (ролере).

Период детета између 5 и 7 година карактерише добро развијен коштано-

мишићни апарат. Деца брже и тачније изводе телесна кретања и покрете у односу на
претходни период. Дете је снажније, издржљивије и може да изводи сложенија
кретања. Његова просторна оријентација боља је и оно је спремније за извођење
сложенијих покрета. Дете може поднети и дужа телесна оптерећења, те његово телесно
вежбање може трајати и до 30 тт.

Способности за обављање покрета детета у најстаријој васпшпној групи

(припремни предшколски програм) су следеће:

 прескаче конопац обема ногама;

 трчи на прстима;
 вози бицикл на два точка;
 нагло креће и сече кривине док га јуре;
 одржава равнотежу око 10 s на једној нози;
 скакуће на једној нози;
 стоји на ножним прстима;
 стоји 40 з на једној нози без подршке;
 скаче с висине од 40 cm;
 скаче у висину 20 cm;
 скаче удаљ из места 80 cm,
 виси 10 s држећи се рукама за пречку;
 игра бадминтон;
 хвата малу лопту обема рукама;
 хвата лопту у скоку;
 удара лоптом о тло најмање 10 пута без прекида;
 хода право по линији;
 стојећи на једној нози, затворених очију, прелази удаљеност од 3 до 4 m.

Да би се дете правилно развијало васпитачи морају да познају напред наведене

моторичке вештине које ће им бити од велике помоћи када буду састављали програм
рада из физичког васпитања деце узраста од 6 месеци до поласка у школу. Оно што
васпитачи треба да знају је и то да у периоду на напред приказане периоде не треба се
држати строге поделе на узрасту, јер постоје одступања условљена нормалним
индивидуланим разликама и то у развоју сваке функције, у склопу развоја систем и
органа, а нарочити централног нервног система, у разликама половима и разликама
деце у погледу социјалног статуса.
Такође, но што васпитачи никако не смеју заборавити је то да деца на овом
узрасту што више времена треба да проведу на ваздуху, у шетњи, да изводе различите
вежбе, покретне игре за подстицање и развијање ходања и трчања . Кретне задатке
треба постепено усложњавати, али тек пошто дете савлада лакше покрете. Мора се
водити рачуна и о њиховом дозирању. Најбоље је да се вежба сваког дана или сваки
други дан. Трајање једне вежбе треба да износи 15 – 20 минута а сваку вежбу
понављати 3-5 пута.

13
 3. МЕТОДИЧКА УПУСТВА ПРИ ИЗВОЂЕЊУ ВЕЖБИ ЗА
ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВИЈАЊА ХОДАЊА И ТРЧАЊА

У реализацији разноврсних организационих облика физичких активности са

предшколском децом, користе се разноврсне вежбе, игре, покрете игре, чијим се
извођењем подстиче и развија ходање и трчање. Ходање и трчање, као основни облици
кретања, користе се као садржаји у свим формама рада, тако што се уче и вежбају у
усмереним активностима а усавршавају у другим формама рада, најчешће кроз
разноврсне игре. У даљем тексту тежиште је на методским упутствима наведених
кретања код деце од 0-7 година.

3.1 Ходање
Ходање, као облик кретања, има велико позитивно дејство на организам детета.
Овај облик кретања не изискује велики напор, јер се равномерно смењују скраћење и
лабављење активних мишића (Џиновић-Којић, 2002: 40).
У првој години живота детета ходање се јавља као последица пузања и
преласка из положаја лежања у седење и стајање. Већина деце са дванест месеци не
може самостално да хода, али је способно за локомоцију. Дете изводи прве кораке
боком, када се придржава за руку.
Између 11 и 13 месеци дете може самостално да хода. Цео акт ходања је
посебан, јер је центар тежишта тела изнад бедара, мишићи доњих ексремитета и бедара
су слабо развијени, површина ослонца је мала, тако да је детету доста тешко да одржи
равнотежу. Дете од тринаест месеци чини прве самосталне кораке уз подигнуте руке
ради одржавања равнотеже. Први кораци су незграпни, кратки, са раширеним ногама,
дете хода на целом стопалу, а у контакту са подлогом прво је додирује петама, док
приликом промене смера и окретања наилази на тешкоће.
У другој половини друге године (16 месеци) дете хода уз наизменичне покрете
руку и ногу. Код ходања, дете широко раставља ноге, дужина корака је мала и
неравномерна. Ход је гегав, сваки корак је пропраћен многим пропратним кретањима
руку, тело се исправља и савија, труп је савијен напред, ноге савијене у коленима,
корак је кратак и неравномеран.
У другој години живота детета задаци код усвајања ходања знатно се
усложњавају. Деца код усвајања ходања, да би одржала равнотежу, укључују и руке.
Методски поступак је следећи: код ходања паралелно се увежбава и равнотежа, важно
је применити вежбе ходања по суженој површини, када се у суштини и развијају прве
елементарне способности равнотеже. Увежбавање ходања код ове деце врши се
индивидуално или с малом групом (деца ходају различитим темпом, брзо, споро, по
шведској клупи, између две линије).
На узрасту од 2 до 3 године дететовог живота, обавезно научити дете да
правилно хода: стопала су мало растављена и крећу се паралелно, линија ослонца на
пети и други прст, унутрашњи део стопала уздигнут. Правилним ходањем спречава се
настанак равних стопала и деформацију ногу „Х“ ноге. Деци не дозволити да скачи ни
са најмање висине, јер стопала још нису очврсла. Дозвољава се једино скакутање на
равној подлози. Препоручује се: ходање по уској стази, шведској клупи, бочно ходање,
корачање преко препрека, ходање са предметима и др. (Ивановић, М., и Ивановић,
У.:2012:27).

14
 Деца на узрасту од 3 -4 године (млађи предшколски период), у потпуности
управљају различитим начинима ходања: на прстима, петама, спољним ивицама
стопала. Препоручене вежбе: ходање по линијама „као змијица“, са прекорачивањем
преко нацртаних кружних линија на тлу, прекорачење преко предмета, ходање из
обруча у обруч, подстичу детета да одиже ноге, да их правилно исправља, па се као
резултат повећава дужина корака, итд.
Ходање, код деце на узрасту од пет година је сигурно, дете при ходу држи
одређени правац, кретање ногу и руку је доста усаглашено. Посебно је при ходу
укрућен рамени појас. Управљају различитим начинима ходања: на прстима, петама,
спољним ивицама стопала. Препоручене вежбе: ходање по линијама „као змијица“, са
прекорачивањем преко нацртаних кружних линија на тлу, прекорачење преко предмета,
ходање из обруча у обруч, подстичу детета да одиже ноге, да их правилно исправља, па
се као резултат повећава дужина корака.
Код деце пред полазак у школу, ходање је правилно, кретање руку и ногу
усклађено, корак сигуран са успешним преласком тежине тела са пете на врхове
прстију. За лепо и правилно држање тела препоручују се вежбе са разним начинима
ходања: са високим подизањем колена и различитим темпом хода. Ходање са
гимнастичком палицом, џачићем на глави такође је делотворно.

3.2 Трчање

Трчање, као облик кретања, изискује да се у рад укључи велика количина мишића,
самим тим и већи физиолошки напор укључујући у рад све органе и системе. Основна
разлика измеду трчања и брзог ходања је фаза лета која се код деце појављује крајем
треће године, тако да о трчању, код деце до три године, као облику кретања, не можемо
ни говорити (дају се вежбе трчања у месту). Показатељем развоја трчања јавља се
развој брзине. Код систематског фичког вежбања брзина трчања расте (Џиновић-Којић,
2002:41).
Деца од 3-4 године теже трче у групи иако је трчање код њих коордираније од
ходања, али се доста разликује од трчања старије деце. Они се не могу одразити од
подлоге, нема фазе лета, трче целим стопалом, корак је кратак, кординација кретања
недовољно развијена. Зато се деци у почетку дају једноставне и просте вежбе
( произвољно индивидуално трчање са играчком у рукама са темпом и правцем
својственом сваком детету). Затим се деци даје трчање у одређеном правцу,
најефикасније кроз игре: "Донеси лопту, флашу, коцку.".. као и код ходања вежбати у
мањим групама, касније комбиновати ходање и трчање, односно упражњавати такве
игре које у себи садрже оба облика кретања. Код увежбавања код деце не треба толико
обраћати пажњу на тачност и координацију већ на правилно држање тела приликом
ходања и трчања.
Деца од 5-6 година, у већини случајева, већ правилно ходају и трче, тако да се
примењују игролике активности, вежбе и игре у којима су ова кретања ритмична,
слободна, где је координиран рад руку и ногу. Посебна пажња се обраћа на правилно
држање тела. Дају се такве вежбе у којима деца на дати сигнал могу стати, променити
правац кретања и задати темпо, као и вид наведеног кретања. Дијапазон вежби је
далеко већи: ходање на прстима, петама, спољашној страни стопала, по суженој
површини, уз косину, низ косину, са скраћеним и дугим кораком, прављењем заокрета
на лево и десно....,с тим што њихово трајање мора бити добро дозирано како се деца не
би брзо умарала. Код трчања је јасно изражена фаза одскока, лета и доскока, а деца
могу ходати и трчати у колони, кругу, појединачно, у пару, слободно а да при томе не
сметају једно другом. Да би се наведени облици кретања добро увежбали деци се прво

15
дају најразличитије игролике активности и игре а потом посебни задаци, као напр,
самосталне вежбе ходања и трчања уз примену најразличитијих справа и реквизита.

У наставку, у оквиру овог подпоглавља, биће више речи о:

 покретима руку,
 подизању и спуштању ногу и
 прилагођавању делова тела при техници трчања.

као неопходно методичко упуство (помоћ васпитачима) за подстицање развоја

ходања код деце предшколског узраста.

1) Покрети рукама

Током трчања важно је правилно радити рукама. У овом елементу методичког

упуства спортске кативности се указује на то. Ради прегледности, покрети рукама
приликом трчања дати су у наредној тебели.

Табела 1. Правилан положај руку при трчању

(Ивановић, М., Ивановић, У.: 2013:6)

1. Корак – Правилан положај руку

 Угао у зглобу Савити лакат под углом од 900.

лакта Мало јече затегнути мишиће руку.

Лакат не треба превише приближити телу,

али га ни превише подизати у вис.

 Положај лакта
Водити рачуна о томе да се руке не
додирују уз тело, кмахати наизменично
левом и десном руком.

не напињати мишиће руку, покретати их

Важно! наизменично напред-назад.

Ако се мишићи руку непотребно затежу ,

Важно!
то изгледа као на наредној слици.

16
 Табела 1. Правилан положај руку при трчању
(Ивановић, М., Ивановић, У.: 2013:6-7)

2. Корак – Равномерно махање рукама

Не замахивати рукама ни превише јако ни

превише слабо. Држати се златне средине.

 Махање рукама Не махати рукама претерано јако.

Не махати рукама преко мере

За вежбање руку
користити
различите предмете.

Важно је да се маше рукама од рамена -

Важно!
напред и назад.

Ако се сувише подигну лактови и

прејако маше рукама, оне ће када се
Важно! нога спусти повући горњи део тела
за собом, а труп ће се савити у
страну.

2) Правилан рад ногу

Првилан рад ногу приликом трчања подразумева подизање колена у правилан

положај. Задатак васпитача је да приликом увежбавања правилног рада ногу са децом
предшколског узраста, покрете понови више пута и усаврши основне покрете подизања
ногу при трчању:

 подизање колена;
 положај тела при трчању; и
 усавршавање научених покрета.

17
 Спортске активности усавршавања прабвианог рада ногу при трчању дати су у
табели 2.

Табела 2. Правилан рад ногу при трчању

(Ивановић, М., Ивановић, У.: 2013:9-11)

1. Корак – основни покрети

Подизати колена у вис наизменично,
равно, тако да угао између
натколенице и потколенице буде око
90°.

 Подизање Када се нога спусти на тло, треба

колена пажљиво исправити колено.

Стопала не треба да буду окренута на

упоље или унутра.

Исправити леђа, поглед усмерити у

висини очију
 Положај тела Када се колена подигну, леђа не
савијати

2. Корак – Приближавање правилном положају тела при трчању

Када се нога подигне, не треба петом додиривати тло,

већ се подићи на прсте.
Трудити се да поглед остане у висисни очију

3. Корак – усавршавање научених покрета

Равномерно и наизменично подизати леву
и десну ногу. После научених покрета
описаних у кораку 1 и 2, треба подићи
ногу и пажњу усмерити на правилан
положај тела. У почетку, не журити
изводити покрете лагано и правилно.
Касније, пошто се усвоји правилно
подизање и спуштање ногу, може се прећи
на уједначено и наизменично извођење
покрета уз бројање: „један“, „два“.
Напомена: Када се научи равномерно и наизменично подизање ногу, прећи ела при
трчањ) на подизање колена што више у висину, како би се приближило стварном

18
 положају трчања, потом брзо подизати колена (као у трчању касом). Придржавати се
бројања наглас. Када се у потпуности усвоје ови покрети, прећи на следећи корак.

3) Правилан положај ногу на тлу

Правилан положај ногу на тлу реализује се тако што дете стане чврсто на тло и
вежба покрете ногом. Исправи колена и прави покрете у глежњу (скочном зглобу).

Спортске активности при правиолном положају ногу на тлу дате су табели 3.

Табела3. Правилан положај ногу на тлу

(Ивановић, М., Ивановић, У.: 2013:11-13)

1. Корак – покрети ногу

Исправити кичмени стуб и колена и у таквом

положају почети трчање.
 Укључити
руке Кичмени стуб је прав, колена опружена,
придружити руке и наставити трчање.

Важно!

Пазити да се ноге не „лепе“ за тло

Настојати на ноге не иду у супротну страну

19
 Не истурати стражњицу

2. Корак – кретање напред

Померити се напред. Настојати да се тело не помери

уназад.

Труп се не сме померити уназад.

Треба се уверити да су мишићи листова ногу напети

4.Савијање и опружање ногу

Да би се усавршио рад ногу, треба вежбати њихово брзо савијање и опуштање. Такође
потребно је посматрати спољашње мишиће бутина.

Табела 4. Савијање и опружање ногу

(Ивановић, М., Ивановић, У.: 2013:14-15)
1. Корак – основни покрети

 Почетни
Спољашњу страну длана ставити на седални предео.
положај

20
 При ходању савијати ноге тако да пете додирују
 Покрети ногу дланове

Пажљиво пратити да ноге не додирију део тела којим

Важно! се седи.
Ноге не треба произвољно забацивати уназад.

2. Корак – Прелазак на трчање

Трчати тако да ноге додирују дланове. Прећи са корачања на трчање. Не заборавити да пете
додирују дланове. Пажљиво се придржавати тога.

Напомена 1. Дланове додиривати што брже

Придружити руке и наставити трчање. После навике да се петама

додирују дланови, дићи руке са седалног дела тела, мало их савити у
лактовима и укључити их у целокупни процес.

Напомена 2. Трчати равномерно у такту са рукама

Важно! Током трчања ноге не треба широко растављати

4. Почетни трзај
Ако се правилно стартује, онда ће се брзина повећати без проблема. Зато треба вежбати
како би се стартовало брже од осталих.

Табела 5. Почетни трзај

(Ивановић, М., Ивановић, У.: 2013:14-15)

1. Корак – правилан положај ногу

21
 Заузети полазни, стартни положај,
затим савити врат и горњв део тела
напред. Поновити два - три пута.
 Почетни положај
Ако се не сагне, тада ће се нога
постављена напред, при старту наћи у
положају иза тела.
2. Корак - Основни положај
Једну ногу испружити напред другу оставити у месту, па пренети
масу тела на предњу ногу којом је направљен корак.

Растојање између ноге која је истурена напред и прстију нога која

је позади не треба да буде мање од дужине стопала али и већа од
дужине два стопала.
3. Корак - старт

На захтев „напред", брзо коракнути напред и зауставити се.

Пазити да нога која се истури напред и којом се искорачи не буде

превише удаљена од оне позади. Она треба да буде наспрам лица.

3. Корак - старт
Треба правити брзе и јаке покрете рукама, како би се повећала брзина кретања. Вежбати на
растојању 10 - 20 m. Контролисати време.

Гледати напред према дијагонали

Браду не подизати

4) Трчање до циља
Када се стартује и достигне брзина, не смањивати је до краја. Не опуштати се пре
циља.
Табела 6. Трчање до циља
(Ивановић, М., Ивановић, У.: 2013:18,19)

1. Корак – правилан положај ногу

22
 Не дизати браду, држати се право.
Трчати, не грбити се и не забацивати
 Основни
положај главу уназад. Држати тело високо. Не
ослањати се на пете.

Напомена:
Када се ноге спусте на тло, настојати да то буде нечујно
Ако се појави умор, покушати трчати не смањујући брзину
Рукама махати правилно, не размахивати, јер ће се горњи део тела укрутиту.

2. Корак - Финиш

Трчати до финиша не штедећи снагу.

Наставити трчати још 5 m после завршне линије.
Постоји вероватноћа да се пред циљем спорије трчи и остане иза
својих супарника.

Важно! Водити рачуна да се пре циља не праве велики кораци.

3.3 Пример вежби за подстицање и развијање ходања и трчања

У оквиру овог поглавља даће се приказ неколико вежби за подстицање и

развијање ходања и трчања, које би требало да се изводе на активностима физичког
васпитања у предшколској установи.

Циљ вежби је:

 оспососбити децу да ходају и трче индивидуално, у малим групама, у целој

нгрупи у одређеном смеру, колони, врсти, кругу, елипси, слободно по
ограниченом простору;
 развијати код деце равнотежу, прецизност, брзину, спретност, координацију
кретања.

Превентивни задаци:

 стварати услове за уравнотежен, складан развој мишићно-коштаног система

(јачање локомоторног апарата, осетљивих делова кичменог стуба - вратни и
лумбални део, леђну и трбушну мускулатуру, мишиће руку);
 спречавати деформитете, отклањати недостатаке;
 утицати на правилно држање тела.

Подстицајни задаци:

 подстицати развој основних и усавршавати сложене моторичке радње ходања и

трчања следећим задацима:
 ходање (трчање) између препрека и савладавање препрека на различите начине;
 ходање (трчање) по суженој површини, ритмичко ходање (брзо, полако)

23
 развијати способност оријентације у простору (напред-назад, горе-доле, низ
косину уз косину, право, вијугаво..);
 подстицати развој спретности, пажње, сарадње, самосталности;
 успостављати контролу покрета, практичну самоконтролу;
 форсирати усвајање игра моторичког типа, као и елемента ритмике и плеса.

3.3.1 Пример вежби за подстицање и развијање ходања за узраст од 6 месеци

до 36 месеца

Опис вежби:

 деца ходају уз држање испод пазуха, за руку... сл. 12;

 деца ходају с придржавањем за обе руке, лако савијених у лакту;
 деца ходају уз придржавање за штап (двоје до четворо деце истовремено) сл. 13.;

сл.12. сл.13.
(Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

 деца ходају уз придржавање за (креветић, столице, сточић, колица) сл. 14.

 деца самостално ходају вукући играчку сл. 15.

сл. 14. сл.15.

(Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

 ходање у правцу означеног циља на удаљености 3-6 м, касније 10 м и више.

Одрасли стоји на одређеној удаљености са занимљивом играчком у руци и
позива дете да дође, подстичући га тако да пређе одређено растојање без
застајкивања и падања и узме играчку сл. 16.

24
 сл.16. (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)
 деца ходају обичним кораком, на прстима, са високо подигнутим коленима, по
суженој површини (простор обележен ластишем, палицама, тракама дужине два
метра и ширине 25-30 цм, простор може бити и тепих стаза), између две линије
различите ширине;
 право и бочно по линији сл. 17.

сл. 17. (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

 између препрека, по неравној површини на већој раздаљини, са променом смера
и брзине;
 ходање по широкој шведској клупи, хоризонталној и косој;
 по поду, са прекорачењем преко постављених реквизита (коцка, лопти,
палица..), са заокретом...
3.3.2 Пример вежби за подстицање и развијање ходања за узраст од 3 до 7
година

Опис вежби

 ходање по ограниченој површини (право., кружно, цик-цак),

 ходање и заустављање; на знак промена правца и смера кретања; начи кретања;
у почетку уз помоћ одраслог, по усвајању елементарних облика ходање
изводити самостално;
 ходање по клупи остављајући или сакупљајући врећице са песком, котрљајући
пред собом обема рукама лопту
 ходање изнад тла, у почетку до висине 20-30 цм, а затим до 50 и коначно до 70
цм
 џиновски ход – Почетни положај: Основни став. Извођење вежбе - Стати на прсте,
подићи руке и протегнути тело. Испружати се што више и више, не скидајући поглед
са врхова прстију руку. Ходати напред (као џии), сл.17.

25
 патуљков ход - Почетни положај - Чучањ на предњем делу стопала.Извођење вежби.
Чучнути на ножне прсте и опонашати патуљка. Ходати у чучњу правих леђа, напред
испружених руку у висини груди, с настојаљем да се не изгуби равнотежа (цртеж
18). Ходати час као џин, час као патуљак, са погледом усмереиим испред себе, јер је
тако миого веселије.
 „Војничко корачање". Почетни положај- Основни став. Изввођење вежбе -
Испружити руке, примаћи их уз тело, исправити леђа и ходати (као војник на паради).
Покренути ноге напред и корачати пуним стопалима (сл. 19). Пажња! Поглед
усмерити право испред себе и ходати напред на војнички иачин.
 „Родин ход". Почетни положај - Основни став. Извођење вежбе - Савити
ногу у колену, пружити је високо испред тела, па је брзо снустити на тло.
Опонашати роду како поносно хода! Раширити руке у страну, са длановима
окренутим надоле, махати рукама горе-доле (као што рода маше крилима) и
ходати гордо укруг са подигнутом главом (сл. 20).

сл. 17. сл. 18. сл. 19. сл. 20.

(Извор: Ивановић, М., 2011.)

26
 Ходање чегвороношке - као куца . Почетни положај. Упор стојећи на
коленима. - Ослонити се на пружене руке и колена н у приземном положају са
трупом у водоравном положају ходати брзо четвороношке, напред (као куца),
сл. 21. Напомена - Предложити детету да се такмичи у кретању с једног краја
собе на други, на обе ноге и обе руке.
 „Брање цвећа" Почетни положај. Раскорачни став. Нанравити дугачак
корак напред, савити труп до водоравног положаја, спустити леву, на десну
руку (као да се бере цвеће на ливади). Коракнути десном ногом и убрати
„цвет" левом руком, потом крочити левом ногом и десном руком убрати
„цвет" итд. (сл.22.). Пажња! Не треба ходати превише брзо (по могућности
опружених ногу), са погледом усмереним у цвеће.

 Ходање у клечећем ставу. Почетни положај- Клечећи став. Извођење вежбе

- Као и у претходној вежби, ходати четвороношке згрчених ногу, са
ослонцем тела на савијеним коленнма, поглед усмерити испред себе. Може
се организовати такмичење у кретању клечећи (сл. 23). Пажња! Треба имати
на уму да се у извођењу ове вежбе тло не сме додиривати рукама нити
падати.

сл. 21. сл.22. сл.23.

(Извор: Ивановић, М., 2011.)
 ходање између стопала или колена усправно, получучњу, уз косину, низ
косину, дугим и кратким корацима сл. 24.

сл. 24. (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

 Ходање са ношењем књиге па челу. Почетни положај- Раскорачни став.

Извођење вежбе - Снажно забацити главу уназад и ставити књигу или неки
други пљоснати лагани предмет на чело. Ходати у круг, поглед усмерити горе
и одржавати равнотежу (сл. 25). Напомена - Књига се не сме дотицати
прстима, нити се сме дозволити да она падне са чела. Треба бити пажљив и не

27
 подизати руке. Уколико ову вежбу изводи неколико деце, награђује се оно дете
које је најдуже успело да носи књигу на челу.

 Ходање са ношењем књиге на глави. Почетни положај- Раскорачни

став.Извођење вежбе - Ставити књигу на главу, исправити леђа и ходати у круг.
Књига се при том не сме додиривати руком, нити сме пасти са главе (сл. 26).
Напомена. Деци треба објаснити како у неким земљама жене носе бокале еа
водом на глави илн цегере као што они сада носе књигу. Захваљујући томе те
жене имају леп и правилан положај тела, односно држање. Уместо књиге, на
главу се може ставити и неки други предмет (сл.27). Пажња! Врло је важно да
дете хода усправно, равномерним кораком, како му предмет не би пао са главе.

сл. 25. сл.26. сл.27.

(Извор: Ивановић, М., 2011.)

 ходање преко низа постављених справа и реквизита (сл.28).

сл.28. (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

3.3.3 Пример вежби за подстицање и развијање трчања за узраст од 6

месеци до 36 месеца

Опис вежби:

 несигурно слободно трчање сл.29 .

28
 сл.29. (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

 одрасли позива децу и предлаже да га ухвате, при том се креће око стола,
столица. Када деца дотрче до одраслог, он мења место сл. 30.

сл.30 (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

 васпитач, сестра вуку везан реквизит, дете покушава да га дохвати;

 имитативно трчање (као коњићи, маце, куце, птице, авиони...);
 деца опонашају лет птица и слетање у гнездо;
 слободно трчање са променом смера, брзине;
 деца трче обичним кораком, на прстима, са високо подигнутим коленима и
савијеним ногама уназад;
 деца трче између две линије различите ширине;
 деца трче између постављених реквизита (коцка, лопта...) сл. 31.

сл.31. (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

 деца трче по нацртаној линији или по канапу, ластишу, кратким и дугим

кораком (сл.32),

29
 сл.32. (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

3.3.4 Пример вежби за подстицање и развијање трчања за узраст од 3 до 7

година

Опис вежби:

 деца трче као авиони, ауто, ветар..., у трчању праве заокрет или стају на знак, а
затим мењају правац, смер и начин трчања сл. 33.

сл.33. (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

 деца трче као: коњић, срна, као река, уз косину, низ косину;
 деца трче са лоптом, палицом, балонима, марамом, обручем, вијачом и решавају
постављене задатке;
 деца трче преко ластиша који је у покрету, око и преко справа и реквизита сл. 34.

сл.34. (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

30
 4. ИГРЕ ЗА РАЗВИЈАЊЕ НАВИКА ХОДАЊА И ТРЧАЊА
Телесно васпитање у предшколским установама треба организовати тако да деци
буде корисно, интересантно и забавно. Да би се то постигло, треба важбање прожети
игром и забавом. Игра је најприкладнији облик вежбања за дете, поготово млађе – јер
задовољава његову потребу за кретањем и самим тим постаје природан и значајан
подстицај за раст и развој и унапређења здравља.
Најшири културно-научни прилаз игри има Ј. Хојзинга, који одређује игру као
''добровољну радњу или делатност, која се одвија унутар неких утврђених
временских или просторних граница, према добровољно прихваћеним али
безизнимно обавезнима правилима, којој је циљ у њој самој, а прати је осећај
напетости и радости, и свест да је она нешто друго него ''обични живот''. Даље,
игра ,,стоји изван процеса непосредног задовољења нужде и прохтева, одвија се у
самом себи, и врши се ради задовољења самог тог вршења''. Игра се од свакодневног
живота разликује по месту и трајању. ,,Њена завршеност и омеђеност треће у јој
обележје.'' Она се одиграва унутар одређених граница времена и простора. Њен ток и
смисао су у њој самој. (Каменов, 1997.)
За правилан приступ и коришћење разноврсних игара, нужно је упознати њен
садржај, правила и задатке, као и њену функцију и педагошке намере.

4.1 Садржај игре

Садржај игара је разновстан и одражава живот околине која окружује дете. У

једнима се показује живот животиња, птица, инсеката, у другима живот људи, деце.
Садржај одређује редослед збивања у игри - како ће се игра одгирати, нпр. како и куда
зечеви беже и сакривају се од ловца, или како паук хвата муву не излазећи из мреже,
птице лете и слећу на кровове кућа. Готово у свакој игри деца беже, јуре или се
сакривају, и при томе користе различите облике кретања уживљавајући се у различите
улоге и ситуације. Она се поистовећују са својом улогом, па и гласом опонашају
јављање животиња, птица, инсеката, брујање мотора и др. Такав садржај мотивише
децу на активност, и да у подражавање уносе своје утиске и креације.
Већина садржаја подсећа децу да се у одређеним ситуацијама сналазе у простору,
опажају га, процењују своје могућности, одлучују на акцију примењујући разноврсне
облике кретања.
Садржај у играма одређује и начине кретања деце у простору, а и како ће
користити и помоћна средства у игри. Тако у једнима она треба да трче и носе обруч
испред тела, скачу или се провлаче, у другима гађају или хватају лопте и развијају и
усавршавају примењена кретања.
Има покретних игара у којима је садржај допуњен и обогаћен музичком пратњом,
песмом и говором. У њима деца садржај говоре или певају. За такве игре деца показују
велико интересовање, јер их текст који говоре или певају подстиче на већу активност.

4.2 Правила игре

Правила су повезана са садржајем и одређују како ће се уцесници у игри

понашати и извршавати задатке. Она чине игру интересантнијом и усмеравају активнот
деце у појединим улогама. Правила одређују како и кад треба побећи, где се
зауставити, ући и изаћи из простора, изговорити одређене речи или се поређати у

31
одговарајућу формацију. Она морају бити логична, разумљива и деци прихватљива.
Правила треба да одговарају могућностима деце и стварном животу.

4.3 Улога игре на психо-физички развој деце

Покретна игра, зависно од садржаја, задатака и правила, различито ангажује а и

уличе на дете, зато је и треба што више примењивти у васпитно-образовном раду.
За време игре, дете је активно и радосно, са уживањем трчи, скаче, пење се,
провлачи, хвата и гађа - јер тада задовољава своју потребу за кретањем. Активно дете
има више услова да се физички развија, јер кретањем подстиче крвоток и размену
материје у организму, дисање и вентилацију плућа, терморегулацију.
Игра доприноси и челичењу организма - поготову ако се игра у различитим
температурама и просторима условима, који дете наводе на прилагођавање температуре
као и на повећани физички напор.
Покретна игра развија и усавршава кретање и то она која су условљена
сазревањем нервно-мишићног система. Брз развој овог система условљава и брз развој
моторике, те је и утицај игре на кретање велик. Квалитет и квантитет моторног развоја
не зависе само од развоја поменутог система, већ и од подстицаја средине у којој дете
живи. Само ако дете у игри примењује разноврсне облике кретања у различитим
условима и уз примену помоћних средстава, може и да их развија и усавршава.
Игром се развијају и усавршавају функције појединих чула која се јављају као
неопходан предуслов за развијање моторике детета (чуло за зглобно-мишићну
осетљивост, вида, равнотеже, додира, слуха и терморегулацију).
Деца се у игри уживљавају у различите улоге, опуштају и преносе у свет
маште. Она оживљавају појаве и предмете, и преображавају их у оно што дата
ситуација захтева, претварајући игру у спонтану активност у којој имају прилике да се
спонтано изразе, покажу самосталност, иницијативу, сналажљивост у простору и
међусобну сарадњу.
Различит садржај и задаци различито ангажују пажњу мишљење и памћење
детета. Оно у игри памти правила, речи, мелодију, садржај - да би се могло укључити у
игру. Мора пажљиво да саслуша објашњење-игре, да обрати пажњу на сигнале, простор
и где треба да се заустави, у право време да реагује да не погреши или закасни. При
свему томе, оно се и физички и психички ангажује.
Деца се у игри уче на одређена понашања. Она у играма имају улоге
следбеника и издвојене улоге - и једни и други морају поштовати правила која из тих
улога проистичу. Дете ии породици има повлашћен положај и њему се понекад
испуњавају све жеље, те зато жели да има главну улогу а да му се остали потчињавају.
Међутим, у игри то се не може постићи, јер у заједничким играма дете се навикава на
ускраћења, на одређене уступке, на одређено понашање - што је предвиђено правилима.
Дете се навикава да захтеве у игри доследно извршава, да поштено жмури, да призна
ако је ухваћено, када је погрешило, да се радује када победи и не љути се када губл
У покретним играма, развијају се симпатије, солидамост, трпељивост; потреба да
се по-могне другу који је неспретан и несигуран. Дете у игри проверава себе - на
основу упо-ређивања онога што оно може и уме у односу на остале у групи - и тако
стиче стваран појам о себи. Стицање појма о себи значајно је за дете, јер тако развија
поверење у себе -своје способности, што је значајно за његову даљу сарадњу са децом,
не само у овом узрасту него и касније. Добро одабрана игра усмерава понашање детета,
посебно у смислу међусобних односа, а сталним понављањем (што је у игри редовно)
одређеног понашања, ствара се основа за продубљивање тих односа, не само у игри -
већ и у животу.
Деца се игром заносе, одушевљавају и спонтано испољавају своја осецања.
Она стално доживљавају неки нови однос прерна садржају и облицима кретања и

32
друговима у игри. Кретања прате гласним повицима, кликтањем и смехом. Осећање
смешног које се јавља у играма причињава велико задовољство деци. Радују се ако су
постиигла успех, стрепе да не погреше, навијају, љуте се ако су погрешила. Све ове
емоције које прате игру повећавају утицај игре на дете и благотворно делују на његово
понашање. У игри се ослобађају страха, агресивности - јер се кроз њу иживе, празне и
опуштају, а све то доприноси и добром менталном здрављу детета.
Покретна игра помаже развоју говора, слуха и ритма - потогову ако се у раду са
де-цом користе оне игре у којима она треба да говоре или певају текст, као што је то у
играма: Цар говедар, Мењај кућу, Скаче врабац по пољу, Балон, Јеж, Сат куца и друге.
Затим, ако се при одабирању улога користе разбрајалице које дете изговара, а и тада
када гласом опонаша јављање животиња, птица, инсеката, саобраћајна средства (џив-
џив, цију-цију, зу-зу, бр-бр и друго). Разговор после завршене игре такође помаже
развоју говора. Деца су тада пуна утисака, доживљаја и желе да о томе говоре.

4.4 Избор игре

Због велике привлачности и утицаја који покретна игра има на дете, треба је
користити у васпитно-образовном раду. Игра може бити добро васпитно средство само
онда ако се при избору полази од потреба и могућноти детета и ако се примени у право
време и смишљено организује. Стога при избору игре морамо водити рачуна о
различитим одлучујућим факторима.

Игре бирати према:

 узрасним способностима деце од 3 до 7 година;

 способностима деце једне узрасне групе;
 способностима деце унутар групе;
 циљу игре;
 интересовању;
 актуелности игре и
 просторним условима и помоћним средствима (Добрић, Н. и сар., 1983:85).

Узрасне особености детета: Избор игре условљен је психофизичким развојем

детета. Потребно је разумети потребе, интересовања и знати како се развија његов
организам и по чему се разликује од одраслог. Предшколски период обухвата време од
3 до 7 година, млади узраст од 3 до 4 године, средњи од 4 до 5 година, старији од 5 до 6
година. Сваки од тих периода разликује се у морфолошком, физилошком и психичком
погледу.

Игре се бирају према способностима деце једне нзрасне групе.

За децу млађе узрасне групе бирају се игре са једноставним разумљивим и

интересантним садржајем, лаким задацима и правилима. Децу овог узраста задовољава
сам процес кретања. Дете не интересује резултат игре, већ улога коју узима и
замишљена ситуација Оно није заинтересовано да лови и јури остале учеснике игре, јер
за то још није дорасло. Деци у играма одговарају улоге следбеника где сви имају исте
задатке, а издвојену улогу преузима васпитач.

За децу средње узрасне групе бирају се игре са сложерујим садржајем, тежим

задацима и правилима. Она су бржа, окретнија и издржљивија од трогодишње деце.
Боље се сналазе у простору, имају развијенију пажњу, памћење и мишљење и веће

33
искуство и шира интересовања. У овој групи дете мпже да има издвојену улогу, јер је
заинтересовано да лови и хвата остале, а и да бежи - да не буде ухваћено. Но, и поред
већег искуства и интересовања, у појединим играма васпитач преузма издвојену улогу.
За децу старије групе бирају се игре са тежим задацима, правилима и богатијим
садржајем, у којима има више издвојених улога. Она могу дуже времена да
упражњавају исти облик кретања и више облика заједно. Правила игре могу доследно
да извршавају. Код њихј је изражена жеља за истицарвјем и способна су да извршавају
и веће напоре. У њиховим играма има више издвојених улога и поделе деце на групе са
истим или различитим задацима као што је то у играма: Ласте и мушице, Осе и пчеле,
Пас и мачка, Пас, ловац и зечеви.
При избору игре, водити рачуна о нивоу развоја деце унутар групе. Деца истих
година разликују се по способностима, темпераменту, темпу развоја моторике, брзини
реаговања, енергетском потенцијалу, запажању, интересовањима, као и памћењу,
мишљењу. Нека деца се лако укључују у заједничке игре, док су друга плашљива,
несигурна, неспретна и теже се орјентишу у простору. Имајући у виду индивидуалне
разлике међу децом, потребно је при избору игре поћи од њихових стварних
могућности.
Од интересовања деце зависи избор игре. Дете има потребу за кретањем, а
пошто тога има у свакој игри, оне су готово све привлачне и интересантне за њега.
Најомиљеније су оне у којима се задатак изврпава трчањем, пењањем. Осим тога, деца
воле у играма и да скачу, провлаче се гађају, бацају и хватају лопте. Интересантне игре
подстичу децу на активност, изазивају пријатне емоције и пружају им могућност да се
покажу. Нарочито су интересантне игре у којима деца говоре и певају. Пошто је дете
радознало и подложно сугестији, васпитач може и да побуди интересовање за
конкретну игру коју жели из одређених разлога да примени.
При избору игре, водити рачуна о циљу игре. Све игре не утичу на дете
подједнако и не ангажују га на исти начин. У једнима се развија окретност,
сналажљивост у простору, брзина реаговања; у другима се развија прецизност покрета,
смелост, иницијатива, неке изазивају велико нервно-мишићно напрезање и вољни
напор, док су друге забавне и стварају осећање смешног (Цар говедар). Ако васпитач
смишљено врши избор игре, моћи че и поменуте способности да развија код деце.
Игре бирати према њиховој актуелности, а то подразумева избор таквих игара
које ће одговарати тематском планирању у одређеном временском периоду. Тако се у
пролеће бирају игре таквог садржаја који је у вези са лептирима, пчелама и који
одговара програмском садржају из других васпитних области. Нпр., кад се деца
упознају са појмом „пар" бирати игре у којима се деца играју у паровима. Када добију
одговарајућа знања из области саобраћаја, играју се игре: воз, авиони на писти, коњ и
кочијаш, возимо аутомобиле. То је корисно у смислу потпунијег доживљаја детета и
лакшећг садржаја игре. Ако су деца дуго седела и бавила се истом активношу, бирати
живе и интензивне игре. Игре мирнијег карактера користити после устајања, између две
напорније активности. Ако је хладније, бирати игре у којима ће деца трчати,
поскакивати, пењати се. У летњем периоду, бирати игре мањег интензитета, у којима
деца ходају, већина деце стоји или седи, а само су повремено активна.
Избор игре зависи од просторних услова и помоћних средстава. За извођење
игре треба обезбедити довољно простора - да се деца не гурају и не ометају у кретању.
Игре се могу изводити на отвореном и затвореном простору. На отвореном простору,
место за игру треба обележити на видљив начин - како се деца не би превише замарала.
У затвореном простору (соби) бирати игре мирнијег карактера.
За игру треба обезбедити одговарајућа помоћна средства. Без справа и
реквизита, многе игре се и не могу играти. Она се у играма различито користе као
препреке на које се деца пењу, трче, ходају, са њих скачу, провлаче, за обележавање
простора (кућице, јаме, гнезда, кавеза, баре). Реквизити се носе у рукама, на телу. Није

34
пожељно играти се игара у којима се користе иста средства, јер се тако не обезбеђује
разноврстан подстицај за развој детета.

4.5 Организација игре

Од добре припреме васпитача, деце и добро организоване средине, зависиће и

успех игре.

После избора, васпитач прелази на:

 организацију игре, односно објашњење,

 мотивацију и
 само играње, и
 завршетак игре.

Објашњење игре. Објашњење игре треба да је кратко, јасно и занимљиво.

Садржај игре треба излагати са пуно ведрине у гласу и пратити га мимиком,
гестикулацијом и модулцијом гласа Све то привлачи дечију пажњу, весели их и
мотивише на игру. У излагању садржаја, треба правити психолошке паузе - јер се њима
ствара интересовање за игру. На пример, у излагању садржаја игре „Вук и овце",
психолошку паузу направити у тренутку кад се објашњава долазак вука.
После садржаја, деци треба објаснити и место одакле почиње игра, где треба да
се зауставе, која ће средства и како користити и друге детаље без којих се игра не би
могла извести.
Пре објашњења, децу треба окупити. Најбоље је да седну на клупе или на под са
прекрштеним ногама, на столице, испред зида.
После објашњења, треба проверити да ли су сва деца разумела игру, упамтити
правила, садржај, научила текст који треба да говоре или певају. У току игре се могу
дати допунска упутства.
Код неких игара се на почетку дају најнеопходнија упутства за њихово извођење
а у току понављања објашњење се допуњује. После објашњења игре, треба извршити
поделу улога. Подела улога треба посветити посебну пажњу. У свим групама
разбрајалицом извршити избор издвојених улога, јер је деци такав начин избора
прихватљив. Разбрајање деце се врши од леве на десну страну. Приликом поделе улога,
погрешно је питати децу ко жели да буде ловац, односно да има издвојену улогу. Сва ће
деца тада потрчати према васпитачу са повицима: „Ја! Ја!" Гурајући се и наметнути
жељу да буду одабрана. Васпитач се тада налази у недоумици кога да изабере. И
обично се дешава да изабере наметљиво дете. Ако се овакав поступак примењује често,
онда ће увек иста деца имати издвојене улоге а увек иста бити запостављена. Подела
улога је важна само на почетку игре, јер се њеним понављањем замена деце одвија
према правилима и циљу игре.
Мотивација за игру. Деца се могу мотивисати пре почетка игре речима: Ко
уме да побегне? Кога ловац неће ухватити? Ко уме брзо да нађе кућицу? Порешно је
децу мотивисари на активност речима: Ко буде ухваћен, биће ловац и мењати улогу
ловца са оним ко је ухваћен. Тада деца не извршавају задатак, већ се подмећу у жељи
да добију издвојену улогу. Овим начином се не могу развијати окретност, брзина,
сналажљивост у простору и друге позитивне особине - што је, у ствари циљ игре.

Мотивација деце за игру постиже се:

35
  кратко испричаном причом, загонетком или песмом која има исти садржај као
и игра, а може се користити и лутка која се обраћа деци преко васпитача.
 коришћењем разноврсних обојених реквизита и апликација. Њима се
обележава простор, а и деца. Траке се стављају детету око руке, струка, преко
рамена, а налепнице на справе, под или мајицу учесника игре. Стављање
других обележја -као што су капе, репови и сл., није пожељно - јер одвлачи
пажњу детета од задатака, поготову ако му спадају па их мора придржавати и
намештати.
 ангажовањем деце у припремању средине за игру. Васпитач, заједно са
децом или у групама, поставља справе и реквизите којима ограђује простор за
игру.
 Учешћем васпитача н игри. Његово учешће може бити стално или
повремено - што зависи од узраста и садржаја игре. Он тада активира децу и
ствара ведро расположење (Богосављев, 1997:12).

Извођење игре. После објашњења игре, мотивација деце и избора помоћних

средстава, прелази се на играње. Извођење игре зависи од интензитета игре, циља и
карактера, интересовања и броја деце. Игру треба поновити 6-8 пута, а интересантне и
више пута. Водити рачуна да се игром деца у потпуности ангажују, да је науче и
упамте. Децу не треба присиљавати на игру, она ће се сама укључити у одређеном
тренутку. Ако се изгуби интересовање за игру, треба је прекинути. Игре већег
интензитета трају краће, као што су: Ласте, Осе и пчеле, Паук и муве, Чаробњак, Црна
тачка, Поплава. При њиховом понављању правити веће паузе за одмор и користити га
за давање упутстава и подстицаја за успешније играње.
Веома је важно рационално користити простор за игру. Треба га користити тако
да се сва деца крећу од једног до другог краја, да не ометају једно друго у кретању. На
пример: у игри „Мишеви и мачка" простор за мишије рупе оградити конопцем на
једном крају - а на другом месту где спава маца. Тако це деца ходајући четвороношке и
трчећи користити сав расположиви простор и максимално се ангажовати.
Завршетак игре. Игра се може завршити на више начина. Васпитач води
разговор са децом о протеклој игри. Сазнаје да ли им се игра свидела и зашто. Може да
провери да ли су упамтила текст и мелодију, назив игре. Могу се питати како би је
организовали у дворишту и којим средствима. У старијој групи, деца се похваљују за
добро извршен задатак и придржавање правила. На крају игре може се утврдити ко је
био победник, ко је био најбржи, најбољи. Наравно ово захтева да васпитач прати игру
- да би на крају саопштио резултате.

4.6 Улога васпитача у игри

Васпитач је организатор, учесник, посматрач и интервенише у односима међу де цом. Од
његовог односа према игри зависи и успех игре. Планира да у току месеца децу научи
2-3 нове игре, а научене понавља.
Игре огранизује у слободним активностима у соби, сали, дворишту, парку, као
активан одмор после или између две активности у којима су деца претежно седела.

Ангажовање васпитача у игри зависи од старости деце:

 у млађој групи он има главну улогу. нарочито у почетку, поред главне улоге
игра и улогу следбеника - јер тако помаже деци да се што успешније укључе у
игру; подстиче их на подражавање, извршавање задатака. он треба све да види

36
 али не треба стално да се меша и исправља децу, зауставља игру и ремети њен
ток. децу треба пусути да се играју што слободније, а исправљати их за време
прекида игре.
 у средњој и старијој групи, главну улогу има кад децу упознаје са игром, када
у игри треба дати знак као што је то у играма: ноге од земље, паук и мрави,
тета лијо-где си? и др. после додељивања улога, он се повремено укључује у
игру.
 у старијој групи, он као посматрач води рачуна да се правила доследно
извршавају, мотивише децу на окретност и сналажљивост.

Васпитач је правичан и доследан у захтевима. Упућује благим речима децу на

ред, похваљује их за успешно извршен задатак, бодри плашљиве, повучене и
неспретне. Не сме истицати дете као лош пример, његов неуспех не треба ни да
запази, јер дете само зна кад нешто није добро урадило и труди се да у наставку
игре буде боље.

4.6 Пример игара за развијање навика ходања и трчања

Трчање је извор задовољства за дете и зато је оно највише заинтересовано за
игре у којима се задатак извршава трчањем.
У одабраним играма ходање и трчање се вежба на различите начине: слободно,
четвороношке, тихо на прстима, са променом правца и темпа, уз савлађивање
различитих препрека и у комбинацији са другим облицима кретања (поскоцима,
пењањем, провлачењем).

 МЕЊАМО ВОЂУ (млађа група)

Деца ходају или трче једно иза другог у једну страну. Прво дете у реду је вођа
који у руци носи заставицу у боји. Изговарајући име детета, васпитач мења вођу. Дете
чије је име изговорено стаје испред претходног вође и преузима заставицу. Он је носи
све док васпитач не именује новог вођу. Игра се може понављати док се сва деца не
изређају. Васпитач одређује колико ће вођа дуго носити заставицу.

 ВОЗ (млађа група)

Деца трче у колони по један држећи се за бокове. Напред је “локомотива“ (обично

је у тој улози васпитач). Брзим и лаганим трчањем опонашају кретање брзог и
путничког воза, затим сасвим лаганим кретањем опонашају кретање воза уз већи нагиб,
заустављање у “станици“ и сл.

 ПРОЗИВАЊЕ (млађа група)

Деца трче слободно по простору за игру. Васпитач прозива једно дете. Прозвани
се одмах зауставља, док му остала деца што брже прилазе и окружују га. Када се окупе
сва деца, васпитач после краћег предаха деце, даје знак да се опет слободно разиђу по
вежбалишту и игра се наставља.

 ПРЕЛАЗИМО ПОТОК С КАМЕНА НА КАМЕН (млађа група)

Хода се разноврсним корацима: корак је сад кратак, па дугачак, нешто лево, па

десно, сад широко, па уско постављање стопала, као да прелазимо поток, па ступамо с

37
камена на камен. По поду се могу наместити дрвене коцке и ученици пролазе с коцке
на коцку, или се нацртају кругови у којима треба стати.

 ДОБОШАР (млађа група)

Васпитач је у улози добошара. Ударајући у добош, он се креће испред деце.

Деца се при кретању држе за шаке по двоје, или се крећу слободно појединачно или у
групицама. Када васпитач престане да удара сва деца седну, легну и чучну и “спавају“.
Васпитач наставља кретање без ударања у добош, а када се удаљи неколико корака
почне поново да удара у добош, на шта се деца “буде“ и потрче према васпитачу. Ко од
деце прво дотакне васпитача у наредном понављању игре постаје добошар.

 МИШЕВИ И СИР (млађа група)

Деца, ходајући четвороношке, напуштају рупе и траже храну. Када сва деца дођу
до сира, васпитач повиче: “Бежите, ево маце“! Деца трчећи беже од маце и улазе у јаме.
На једном крају простора за игру обележити јаме рамовима од шведског сандука,
обручевима, а на другом крају простора се налази сир - стиропор.

 ПОЂИ ЗА МНОМ (млађа група)

По простору за игру неравномерно се расподеле обручеви, траке, кредом

нацртају кругови - за један мање од броја деце. У обележеном простору стоје деца. Дете
које нема места почиње игру тако што хода између деце и додиром о раме позива их:
„Пођи за мном." Додирнуто дете стаје иза њега, а тако и остали - док сви не направе
дугачак ред и трче око обручева неколико кругова, док васпитач не узвикне: „На
места". Сва деца напуштају ред и траже слободно место. Ко остане без места, наставља
игру.

Слика 35. Пођи замном (Извор: Богосављев, М., 1997.)

 ХОДАЊЕ У КРУГУ (средња група)

Деца формирају више мањиих група (4-5). Свака група деце означи се једним
бројем. Васпитач изговарањем броја одређује групу деце која треба да кружно ходају
држећи се за руке. Кад он изговори други број, ходају деца друге групе а претходна
група се заустави. Пре почетка игре проверити да ли су деца упамтила свој број.
Васпитач може истовремено изговорити и више бројева. Уместо бројева, деци се дају
имена цвећа, годишњег доба, дана у недељи, месеца у години и сл.

 КУКАВИЦА (средња група)

38
 Деца седе у турском седу или стоје у кругу. Једно дете са траком у руци трчи око
круга. Траку ставља другу иза леђа говорећи: „Ку-ку". Дете иза кога је стављена трака
устане и трчи да ухвати кукавицу која бежи испред њега и спасава се седом на празно
место.
 ЖМУРКЕ (средња група)

Деца седе у турском седу у кругу. У средини круга су четири детета. Једном од
њих се окачи.звонце о врат, а осталима се стави повез на очи. Деца са повезом трче за
звуком и хватају дете са звонцетом. Кад га ухвате, бира се друга четворка.

 ХОДАМО УЛИЦОМ (средња група)

Деца седе у два реда једно поред другог, на растојању од једног метра, правећи
„у-лицу". Једно дете са везаним очима хода улицом, пазећи да не додирне дете у реду.
Прошавши улицу, стане на крај реда. Игра се дотле док сва деца не прођу улицом.

Слика 36. Ходамо улицом (Извор: Богосављев, М., 1997.)

 НАМЕСТИ СЕ КАО ВОЈНИК (БАЛЕРИНА..- средња група)

Деца ходају или трче уз ритам инструмента или удараљки слободно по простору.
На престанак тактирања, заузимају неку позу (балерине, саобраћајца, пајаца, кловна,
птице и др.). Васпитач посматра и похваљује најлепшу и најсмешнију позу. На поновно
тактирање деца настављају да трче.
Варијанта: Док васпитач тактира, деца трче, а на престанак тактирања деца
заузимају различите положаје (седну, клекну, чучну, легну, стану на једну ногу по
налогу васпитача или по сопственом избору).
На престанак тактирања, деца се зауставе и на речи васпитача: „На посао!" -
изводе различите радне покрете према налогу васпитача (пумпају гуме, цепају дрва,
окрећу точак, простиру веш, месе хлеб, тресу крпу за прашину и др.).

 МИШЕВИ И СИР (средња група)

.Деца ходајући четвороношке напуштају рупе и траже храну. Када сва деца дођу
до сира, васпитач повиче: „Бежите, ево маце!" Деца трчећи беже од маце и улазе у
јаме. На једном крају простора за игру обележити јаме рамовима шведског сандука,
обручевима, а на другом крају простора се налази сир - стиропор.

 НАЂИ СВОЈЕ МЕСТО У КРУГУ (средња група)

39
 Деца ходају у кругу држећи се за руке. На знак васпитача трче слободно по
простору. На васпитачеве речи: „Нађи своје место у кругу!" - постављају се кружно
као на почетку игре. Ходање деце васпитач може да прати ритмом удараљки На
престанак тактирања деца трче по простору, а на кратак ударац у бубањ враћају се у
круг.

 МЛАЗНИ АВИОН НА ПИСТИ (средњагрупа)

На средини простора за игру поставити два конопца или налепити селотејп

траке у боји и обележити две писте. Деца стоје поред њих у реду једно иза другог
(авипни на писти). На знак васпитача: „Пали моторе!" - деца опонашају брујање
мотора и трче једно иза другог. На поновни знак, авиони на писту стају у ред једно иза
другог.

 ПТИЦЕ СЛЕЋУ У ГНЕЗДА (средњагрупа)

Око гнезда лете птице. На позив васпитача: „Птице у гнезда!" - заустављају се,
стану седну, чучну у гнездо. Простор за гнездо обележити на више начина: конопцем,
рамовима шведског сандука, обручевима, тракама у боји.

Слика 38. Птице у гнезду (Извор: Богосављев, М., 1997.)

 ГДЕ СИ? (старија група)

Деца седе или стоје у кругу. У средини круга су два детета, једно од њих има
повез на очима, и хвата друга у кругу тако што га стално зове: „Где си“. Дете у кругу
се одазива и помера. Игра се заврши кад дете са повезом додирне друга. Ако то дуго
траје, бирају се друга два детета. Варијанта: Оба играча у кругу имају повез на очима.
Једно бежи и одазива се, друго зове и лови. Деца у кругу морају бити тиха. Пре повеза,
детету ставити хигијенску марамицу.

 КОЊИЋ И КОЧИЈАШ (старија група)

Два детета повезаних вијачом играју се коњића и кочијаша. Васпитач каже:

„Децо, упрегните коњића овако: конопац ставите другу иза врата, провуците га испод
пазуха и ухватите крајеве". Коњићи трче брзо - споро, узбрдо - низбрдо, док не дођу у
шуму. Шума се може импровизовати столицама између којих се деца крећу. Чешће
треба мењати улоге, пошто прво дете вуче друго.

 ВОЗИМО АУТОМОБИЛЕ (старија група)

40
 Обележити место (паркинг) за аутомобиле. Деца стоје на обележеним местима
и рукама испред тела држе обруч средње величине. На позив: „Крените!" - деца пале
моторе и трче једно иза другог по простору за игру. Стају испред семафора. На зелено
светло поново трче. На позив: „Паркирајте се!" - враћају се на места и угасе моторе.
Васпитач подизањем заставице у боји даје знак за полазак и враћање на
паркиралиштц. Обележена места могу представљати и гараже.

Слика 37. Возимо аутомобиле (Извор: Богосављев, М., 1997.)

 ПАУК И МУВЕ (старија група)

На простору за игру канапом или кредом у боји обележи се велики круг. То

је паукова мрежа у којој он живи. Муве улећу у паукову мрежу зујећи. Кад васпитач
повиче: „Паук!" - муве излећу из мреже, а паук покушава да ухвати неку муву.
Ухваћена мува остаје у мрежи, а бира се други паук.. Варијанта: Паук се налази у
једном углу, а деца лете по простору за игру. На узвик васпитача: „Паук!" - деца се
зауставе и труде се да се не помере. Ко направи неки покрет руком, главом, тога паук
увуће у своју мрежу. После сваког понављања игре бира се но-ви паук. Ухваћена мува
остаје у мрежи паука само за време једног понављања игре.

Слика 39. Паук и муве (Извор: Богосављев, М., 1997.)

 МАЧКА ЈУРИ МИШЕВЕ

На једном крају простора за игру поређају се обручеви - то су кућице за мишеве,

а на другом крају дрема маца. Деца ходају на прстима уз ритам удараљке према маци,
пазе да је не пробуде. Кад престане тактирање, маца се буди и јури мишеве. Они беже
према свњирн кућицама. За следеће понављање бира се друга мачка.

 ЛОВ НА ЛОПТЕ

Ова игра се може играти на равном, чистом, довољно пространом простору.

Васпитачица треба да обезбеди оноликс лопти мањег формата колико има и деце.
Лопте треба ставити у одговарајућу корпу, сандук и слично. Деца стану са леве и десне
стране васпитачице у истој линији. Она, енергично истресајући лопте у супротном
правцу од деце, говори: "Брзо у лов на лопту! Деца тада појуре за лоптама да их што

41
пре улове. Ко улови лопту доноси је и ставља у корпу. Када сва деца донесу лопте, игра
с понавља.

Слика 41. Лов на лопте (Извор: Богосављев, М., 1997.)

Касније се може тражити од деце да се такмиче ко ће пре уловити лопту. Такође

се може бацити једна или више још мање него што је деце, па да се види ко неће
уловити лопту.

 ОСЕ И ДЕЦА

Деца се поделе у две групе. Једна направи круг лицем окренутим споља, а друга
уђе у круг и стоји без реда. Група која је направила круг представља осе. Та деца се
држе за руке и крећу у круг певајући или полако изговарајући:

Зу, зу зу, зу, зу,

боцнућемо децу сву,
што нам кућу дирају.
Зу, зу, зу, зу, зу,
похватајмо дечицу.

За све време док осе певају деца, која су у кругу, ћуте и добро пазе где ће моћи
да побегну. Кад осе отпевају наведену песму, пусте се брзо, окрену се челом у круг и
настоје да задрже децу. Чим се осе пусте, деца беже из круга што даље од оса. Дете,
које не успе да побегне, придружује се осама. Победник је дете које остане неухваћено.
Код понављања игре замењују се групе деце, осе постају деца, а деца осе.

 ИГРАЈУ СЕ ВРАПЦИ

Деца - врапци ухвате се у коло. Једно дете - маца чучи у средини кола и дрема.
Деца, ходајући у круг, певају:

Ирају се врапци,
Малени несташци,
Брк се мрдну маци,
Не гледају врапци.
Скочи цица маца
Па појури врапца.

На речи "појури врапца", деца се разбеже, а маца их хвата. Када маца ухвати
врапца бира се нова маца и игра се понавља.

42
  СТРИНА РОДО

Деца се ухвате у коло, а у средину стане једно дете које игра улогу роде. Оно се
шета по колу имитирајући кретање роде. Ходајући укруг деца певају:

Дугонога стрина родо,

Зашто шећеш тако Гордо?
Ти жабе погледај,
Једну жабу упецај
Ево нас изволи,
Ако можеш ухвати.

На речи "ево нас" пуштају руке и показују на себе, на "скочи" се разбеже, а рода
их хвата. Када ухвати неку жабу, бира се друга рода и игра се понавља.

 У ШУМИЦИ ЗЕКА

Деца се хватају у коло. У средини кола се налази једно дете -зека, које чучи
држећи руке као зечије уши. Деца се крећу укруг и певају:

У шумици зека седи, сеи, седи, спи.

Јадан зеко, шта ти би те
не можеш скочити?
Скочи сад, скочи сад.
Појури нас.
На речи "скочи сад" деца се пусте и скачу као зец. Кад отпевају "појури нас", деца
се разбеже, а зец их појури. Када дотакне некога, бира се други зец и игра се понавља.

43
  ЛЕПТИРИ ЛЕТЕ ОД ЦВЕТА ДО ЦВЕТА (предшколска група)
У уводном делу се могу применити и облици кретања, на пример, на загонетку
«Нежан и леп као цвет весео је његов лет, где је цвеће тамо слеће, има крила, није
птица а био је гусеница».
Деци се каже да су они лептири који лете од цвета до цвета сл.40, (цветови су
направљени и поређани по поду да представљају цветну башту). Дакле, задатак деце је
да прво лагано ходају, а затим трче око цветова или цвета имитирајући лептира, док
васпитач не каже „лептири- слетите на цвет“, деца се заустављају поред цветова у
различитим положајима:

 прво трче лагано на прстима око цветова, а заустављају се у чучњу;

 лагано трче око свог цвета, а заустављају се тако што седну поред цвета;
 трче вијугавао и брзо (лете), а заустављају се тако што легну на стомак;
 лете у пару по двоје, поскакујући на једној и обе ноге око цвета, а
заустављају се седајући поред цвета;
 на крају ходају око цветова, полако се сагињу узимају цвет, стају на његово
место спремни за вежбе обликовања.

Слика 40. Лептири лете од цвета до цвета (Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

 КОБАЦ И ВРАБАЦ (предшколска група)

Деца се поделе по тројкама, други ухвати око паса првог, а трећи другог. Држећи
се овако, тројке се поставе кружно тако да између њих буде довољно простора за
трчање. Двоје деце су ван круга. Једно дете је кобац, а друго врабац. Кобац јури врапца
између тројки. Врабац може да трчи у свим правцима. Да би се спасао, треба да се
ухвати око паса трећег члана неке тројке. Ако врапцу успе да се ухвати за неку
тројку/онда први из те тројке постаје кобац, а дотадашњи кобац постаје врабац и игра
се наставља. Ако кобац успе да ухвати врапца, улоге добијају друга два детета.

Слика 42. Кобац и врабац (Извор: Богосављев, М., 1997.)

44
  ХАЈДЕТЕ ЗА МНОМ! (предшколска група)

На тлу се обележе четири, пет или шест звездасто распоређених линија. Зависно
од броја линија и деца се поделе на четири, пет или шест група. Свака група се постави
у облику колоне на по једну линију лицем окренута према центру "звезде". Једно дете
трчи око те "звезде" и изненада удари по рамену последњег играча из колоне и гласно
викне: "Хајде за мном!" На то цела та колона потрчи за њим око "звезде" и ко последњи
стигне на линију на којој су били, преузима улогу онога који трчи около и игра се
понавља. Да би игра била интересантнија, деца могу на линији, ако услови дозвољавају,
седети, па и лежати. Најбоља су она деца која никад не буду последња. Да би трчање
имало ефекта, обим "звезде" треба да је довољно велик.

Слика 43. Хајдете за мном (Извор: Богосављев, М., 1997.)

 ПУТУЈЕМО У СВЕМИР (предшколска група)

Опис игре:

На поду се налазе две велике ракете нацртане од картона сл. 44. Деца су
подељена у две групе. Половина деце стаје на једну ракету, половина на другу.
Одрасли се обраћа деци речима:
«Децо, ви сте мале ракете. Палимо моторе.» Деца се спуштају у чучањ,
раширених руку лепршају.
«Ако смо спремини за полетање, полећемо.» Деца устају, трче, прво лагано, па
онда брже и брже.
«Стигли смо у свемир, ваздух је згуснут, ракете се крећу спорије». Ходање са
подизањем прво једног, па другог колена.
Одједном, ракете остају без горива. Деца лежу на под, сипа им се гориво,
голицајући их.
«Децо, палите моторе, полећемо» Деца се спуштају у чучањ, раширених руку
лепршају. Ракете лете. Деца трче вијугаво.
«Децо, погледајте, то је нека планета. Хоћемо ли да слетимо на њу. Гледајте па
то је водена планета. Хоћемо ли да је препливамо да бисмо могли да наставимо наше
путовање».
Деца слећу, лежу на под, замахујући рукама као да пливају. «Децо, полећемо.»
Деца устају »Осећате ли како нас носи неки ветар, затворите очи.«
Деца ходају затворених очију и стају, спремни за вежбе обликовања..

45
 Слика 44. Путујемо у свемир Слика 45. Спори космонаут
(Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.) Извор: (Извор: Богосављев, М., 1997.)

 СПОРИ КОСМОНАУТ (предшколска група)

На два краја довољно великог простора за игру обележе се линијама, канапом или
ластишем контуре по једног космичког брода. У броду су порећане столице
(евентуално обручеви) по две, три у ред, а у врху једна. Столица треба да буде за по
једну мање у свакој ракети него што износи половина броја деце (ако је 30 деце, по 14
столица). Измећу ракета, на средини простора, обележи се простор на коме космонаути
вежбају. Сва деца -космонаути долазе на тај простор и по упутствима васпитачице
изводе разне вежбе. Васгштачица изненада викне: "Ракете полећу!" Сви космонаути
потрче према бродовима, ко према коме хоће, и седају на столице. Онај ко не наће
слободно место је спори космонаут и излази из брода. Такоће, из брода излазе и они
који при заузимању места помере столицу, јер им се седиште покварило, па не могу
тако летети. Кад се констатује који су космонаута брзи и спретаи сви.

 ХОДАЊЕ СА ПРЕСТИЗАЊЕМ (предшколска група)

Деца ходају у колони по један или у паровима држећи се за руке. На знак

васпитача последње дете или пар, ако су две колоне, убрзава кретање, престиже остале
и ступа на чело колоне. На следећи знак иде дете које је на реду или пар.

 САТ КУЦА (предшколска група)

На једном крају сале деца седе у “кућицама“ (обручеви нацртани кружићи), а на

драгом крају простора за игру је једно дете седи у обручу. На знак васпитача деца се
приближавају детету на другој страни. Кад стигну до њега окруже га, ухвате за шаке,
ходају и говоре:

“Сат куца један,

сат куца два,
сат куца три,
сат куца четири,
сат куца пет“

Када изговоре реч “пет“, пљесну рукама и побегну пред кућама. Дете из обрача их
јури, али само до кућице. Ухваћено дете не учествује у игри само за време једног
понављања игре наредном кругу игре бира се нови хватач.
46
  ПРОЗИВАЊЕ БРОЈЕВА (предшколска група)

Деца се поделе у две врсте, заузму седећи положај и окрену се једни према
другима. Размак између група је до 10 метара. Деца једне и друге групе имају бројеве
од 1 до 10 или више (ако је деце више). На средини одстојања група постави се лопта.
Када васпитач прозове неки број, деца са тим бројем једне и друге групе брзо трче
према лопти, са намером да је уграбе пре свог противника. Дете које је узело лопту
доноси својој групи један поен. Победник је група која је сакупила више поена.

 ТРЧАЊЕ СА ПРОМЕНОМ ПАРА (предшколска група)

Деца трче слободно на простору за игру у паровима. На знак васпитача парови се

раздвајају и што је могуће брже трче тражећи новог пара. Формирани пар наставља
лагано трчање очекујући нови позив васпитача. Може се усмеравати избор пара, на
пример, формирати раг дечак - девојчица исл.

 ОКРЕНИ СЕ САДА ТИ (предшколска група)

Деца образују круг и држећи се за руке ходају и изговарају речи: “Божураја,

божур ти Окрени се Весна ти На изговорене прозвани пушта руке, окреће се леђима
према кругу хвата се за руке са истом децом. Игра траје све док се сва деца не окрену
леђима ка кругу. Игра се може наставити даље с тим што се сада прозвана деца окрећу
ка средини круга

47
 5. УСМЕРЕНА МОТОРНА (ФИЗИЧКА) АКТИВНОСТ

Садржаји рада у предшколском васпитању и образовању регулисани су Основама

програма васпитно-образовне делатности дечјег вртића и васпитн групе деце при
основној школи. У оквиру тога формулисани су циљ и задаци институционализваног
друштвеног васпитања предшколске деце. Свака предшколска устнова доноси
Оперативни план и програм рада у оквиру којег с сагледавају специфични услови за
реализацију програмских задатака у конкретним условима, одређују примарни задаци и
утврђују опште мере у циљу унапређивања васпитно-образовног рада (Основе
програма предшколског васпитања и образовања деце узраста од три до седам година,
1996).

5.1 Припрема васпитача за непосредан рад

Планирање и програмирање су нераздвојни процеси у васпитно-образовном раду,

али се они и разликују: ПРОГРАМИРАЊЕ је избор и уобличавање садржаја васпитно-
образовног рада, а ПЛАНИРАЊЕ је подела садржаја на секвенце и њихов редослед,
који ће се реализовати у одређеним временским периодима.
Тематско програмирање и планирање захтева повезаност свих аспеката дечјег
развоја приликом разрађивања низа појмова који улазе у оквир сваке теме. Оно је
оправданије од ранијег униформног - детаљног планирања по областима, јер је:
глобално - уважава дечју личност у тоталитету; функционално - одговара потребама
деце у циљу свестраног развоја функција; развојно -усклађено са дечјим развојним
могућностима, прилагодљиво- прилагођава се сваком детету како би оно своје
склоности развило до највишег нивоа, а на начин који му највише одговара.
Програмирање за одређену узрасну групу у једној години је обавеза васпитача.
Оно се врши у складу са Оперативним програмом и планом рада установе, општим
васпитно-образовним задацима и оријентационим садржајима за одређени узраст деце,
узимајући у обзир карактеристике и потребе конкретне васпитне групе.
Васпитач је дужан да сваке године уради годишњи план и програм рада и да га
евидентира у Књизи рада васпитача. У годишњем плану рада треба само да се
назначе основни правци за разраду Основа програма, као и тематика којој ће се
посветити посебна пажња. У вези с тим, наводе се особености групе до којих се долази
посматрањем деце, као и објективним начинима испитивања њихових склоности,
способности, интересовања, жеља и потреба које се утврђују уз помоћ педагога и
психолога. Запажања о променама у групи и промене које се односе на поједину децу
васпитач треба да бележи у рубрику годишњи план.
Месечно програмирање представља најпогоднији временски период јер
омогућава разрађен обухват једне тематске целине и фклексибилну организацију
васпитно-образовног процеса. Поједине теме се могу обрађивати дуже или краће, а то
зависи о потреба и интересовања деце, од могућности разраде и реализације, и
специфичних васпитно-образовних задатака које треба остварити. У месечном
програмирању васпитач врши избор и одређује приоритете у општим развојним
задацима, одређује насловосновне теме, врши избор програмских целина и њихово
структурирање у тематску целину и припрема најважнија средства која ће му
послужити за обраду тематске целине.
Дневна тема проистиче из тематске целине и обухвата садржајно заокружен део
једне тематске целине, структуриран на васпитно-образовне ситуације и представљен у

48
дневној скици. У старијој узрасној групи васпитач ствара дневну скицу заједно са
децом и обезбеђује услове да се то остварује на најефикаснији и деци прилагођен
начин.
Васпитач са искуством треба за сваки дан да пише сажету припрему за
непосредан рад, тако да од свих активности који се уче у оквиру Основа програма,
овладавање основним облицима кретања (ходање, трчање), деци нуде најбољи увид у
свој рад, односно, увид у сопствене могућности и ограничења свог тела у покрету.

5.2 Структура и композиција усмерене активности

Савремене научно-методске представе о усмереним активностима из физичког

васпитања заснивају се на многобројним научним истраживањима и практичним
експерименатима у раду са децом. Безусловно, посебно значење у васпитању здравог
детета поклања се развоју кретања и физичкој култури на усмереним активностима.

У сваком узрасном периоду оне имају своју усмереност:

 малој деци оне представљају задовољство, учећи их правилном оријентисању у

простору, правилном раду са справама и реквизитима;
 код деце средњег узраста, помоћу њих се развијају физичке способности, пре
свега издржљивост и снага;
 у старијим групама, осим формирања потребе за кретањем, усавршавају се
кретне способности и развија прецизност и самосталности код деце (Џиновић-
Којић, 2002:85).

У раду са предшколском децом примењују се различити видови усмерених

активности:

 активности по традиционалној шеми, структура активности је традиционална

(уводни, главни део са вежбама обликовања, полигоном, односно, основним
психомоторним облицима кретања, покретним играма и завршним делом);
 активности које су састављене само из покретних игара великог, средњег и
малог интезитета;
 тренирајуће активности са основним видовима кретања;
 активности састављење из плесних кретања;
 такмичарске активности, где се деца у штафетама емоционално и физички
такмиче и боре за победу;
 активности за време којих се формирају физичке норме у испољавању основних
кретања у времену, брзини, растојању;
 самосталне активности, деци се предлажу облици кретања, која деца треба да
изведу у одређеном времену. Деца самостално вежбају, после чега васпитач
проверава реализацију задатка;
 активности на тему;
 активности у води, снегу, шуми, дворишту...
 активности са посебним задатком (Џиновић-Којић, 2002:85)

Да би физичке активности биле ефикасне потребни су следећи услови:

 планирање активности са задацима за одређени период, основним физиолошким

 принципима и степеном оспособљености деце;

49
  испољавање креативности васпитача у смислу организације, примене разних
средстава, метода и облика рада за упражњавање активности, у циљу повећања
дечје кретне активности;
 оптималан распоред оптерећења на дечји организам у свим деловима
активности, узастопност код обуке деце кретањима, избор и спајање новаг
материјала, понављање и учвршћење већ усвојеног;
 развој физичких и морално-вољних способности код деце;
 примена разних спортских справа и реквизита, које повећавају емоционално
стање и активности код примене вежби.

Циљ усмерене активности из физичког васпитања састоји се у томе да:

 поштујући узрасне карактеристике омогући нормалан раст и развој свих органа

и система, њихову тренираност, кроз специјално организоване, оптимално
дозиране физичке активности;
 задовољи биолошку и естетску потребу за кретањем;
 формира моторна умења и знања и развије физичке способности (снагу, брзину,
издржљивост, спретност, прецизност...). (Џиновић – Којић, 2002:86)

Једна усмерена активност има своју:

 структуру,
 садржаје,
 тип, форму,
 облике рада,
 средства (Џиновић-Којић, 2002:86).

Под структуром и композицијом усмерене активности, у најширем смислу речи,

треба подразумевати организациони план активности који се може користити као
основа за сваку поједину активност. Структура не представља програм, већ редослед и
ток зададака, односно начине како би се се задаци васпитно-образовног рада
најрационалније реализовали током усмерене активности, односно, пут како би се
физичким вежбама што ефикасније деловало на раст и развој организма. Време
предвиђено за активност треба да буде рационално искоришћено (то није увек могуће),
а прелази из једног дела активности у други треба да буду што неосетнији, објашњења
јасна и што краћа.
Што се тиче поделе на поједине делове, као и трајања појединих делова
активности, усмерена активност се састоји из три дела:

 Уводни (3-7 минута);

 Основни (где се решава комплекс програмских задатака)
1) вежбе обликовања (5-10 минута)
2) основни де (10-15 минута);
 завршни (3-5 минута).

По теоријским сагледавањима, усмерена активност не траје у свим групама

једнако:

 у млађој групи траје око 20 минута;

 у средњој узрасној групи траје око 25 минута;
 у старијој узрасној групи траје око 30 минута;
 у најстаријој узрасној групи траје око 35 минута.

50
 Оваква структура омогућава оптималну дозу физичког оптерећења (физиолошка
крива оптерећења организма деце свој максимум достиже на крају другог дела, главног
дела активности), што омогућава да се постигне један тренирајући ефекат без штетног
утицаја по здравље детета.
Под садржјем активности се подразумевају сви облици кретања, основна и
плесна кретања, доступна деци, физичке вежбе (престројавања, обликовања), спортске
и покретне игре.

По типу усмерене активности могу бити са:

 претежно новим прогрмским садржајем (овладавање новим облицима

кретања, вежбама...);
 увежбавање и проверавње научених и деци познатих физичких вежби
 активности измешаног карактера (један до два вида нових физичких вежби,
остале се понављају).

Усмерене активности из физичког васпитања по форми могу бити различито

примењиване. Специфичност садржаја разних форми физичких активности по њеним
деловима може бити следећа:

назив уводни део главни део завршни део

активности активности активности

две до три игре са

разним облицима
ИГРОВНЕ игре средње
кретња, последња мирна покретна игра
АКТИВНОСТИ покретљивости
игра са великом
покретљивошћу

АКТИВНОСТИ разни облици ходања, вежбе за крупне

мирна покретна игра,
ОБРАЗОВНО вежбе организованог мишићне групе,
ходања малог
постављања, вежбе основни облици
интезитета, вежбе
ТРЕНИРАЈУЋЕГ оријентације у кретања, покретна
дисања
КАРАКТЕРА простору, трчање игра

ТЕМАТСКЕ спроводе се по специфичној методици применом једног начина

АКТИВНОСТИ физичких вежби (пливање, игре на снегу..)
АКТИВНОСТИ НА активности са богатим садржајем интезивних кретања (трчања,
ВАЗДУХУ скакања..)
активности са елементима говора, песме, познавања околине,
КОМПЛЕКСНЕ
математичких појмова и другим програмима који се решавају
АКТИВНОСТИ
кроз кретање

ове врсте активности примењују се крајем године или квартала

КОНТРОЛНЕ
да би се добила повратна информација о томе како су деца
АКТИВНОСТИ
савладала основна кретања

Коју ће форму применити и извести, васпитач сам бира зависно од узраста,

постављених задатака, места извођења активности и услова рада. Тако, код млађе групе
првенстено ће се примењивати занимљиве тематске (садржајне), комплексне и игровне

51
активности. Код старије деце видно местсто заузеће активности образовно тренирајућег
карактера, контролно-научене активности, активности на ваздуху, тематске.

Такође, да би физичко васпитање деце предшколског узраста одговорило сврси и

циљу, студенти (будући васпитачи) морају:

 анализирати и оценити степен физичког здравља деце, развој покрета и

кретања деце;
 формулисати и поставити задаке физизичког васпитања за одређени
период и одређену групу;
 предвидети крајњи и жељени степен резултата применом физичких
активности које ће довести до циља, без обзира на тешкоће које ће се уз
пут појављивати;
 организовати процес физичких активности уз одабирање најбољих
средстава, метода и форми рада у конкретним условима;
 упоредити достигнуте резултате са почетним подацима и постављеним
задацима како би се дијагностиковале примењене физичке активности.

Сваки васпитач, придржавајући се плана и програма, бира метод рада за

решавање постављених задатака.

5.3 Пример модела писане припрема за усмерену активност

5.3.1 Усвајање различитих облика ходања и трчања (старија васпитна
група)

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Име и презиме: Љубица Радојичић

Датум одржавања
активности:
Назив вртића:

Старосна група: Васпитна група старија

Васпитна јединица: Усвајање различитих облика ходања и трчања

Тип активности: Обрада

Развијати код деце спососбност да за време ходања и трчања
одрже неопходан правац кретања
Развијати код деце спососбност да по шведској клупи ходају
Циљ: ослоњени средином стопала, ослоњени прстима, ходају на
петама.
Створити услове за развој трчања у разним правцима без
ометања

52
 Васпитни:

Створити услове за развој равнотеже, пажње, спретности

Васпитно образовни
задаци
Образовни:

Подстицати и развијати елементарне облике кретања

ходања, трчања

Биолошки: позитивно утицати на побољшање комплексног

статуса организма (свих његових органа и система)
Методе рада:
Демонстрације, разговора

Средства: Шведска клупа, лопте различите величине, корпе,

канап/креда

Облици: Индивидуани, групни рад

Корелација са другим
васпитно
Развој говора, Музичко васпитање
образовним
областима:

ТОК УСМЕРЕНЕ АКТИВНОСТИ

УВОДНИ ДЕО

Трајање У уводном делу активности васпитач позива децу да образују

3-7 минута формацију круга, тако да се он налази у средини, како би деца овладала
техником правлног ходања (природно ходање). Приликом показивања
вежби ходања деци говорим стихове песме:

„ход, ход, ход,

стопала додируј
под, под, под.
прво ножни прсти
па онда пете,
тако хода сваки човек
свако дете“

Затим прелазим на показивање вежбе ход на прстима и петама.

У завршном делу са децом организујем вежбу „Ходамо по шведским
лествама“ .

53
 (Извор: Перић, д., Цвтковић, Н., 2003.)

Задатак деце је да по шведској клупи ходају: ослоњени средином

стопала, ослоњени прстима, ходају на врховим прстију, ходају на
петама. Са стране пратим како деца изводе ову вежбу. Уколико им је
потребна моја помоћ придржавам их до ходају по шведским лествама.

Припремна фаза – Опште развојне вежбе обликовања 1

Почетни положај: Мали раскорак (раскорачни став).

Извођење вежби:
На 1: савиј руке у лактовима и
подигни их иза главе.
На 2: подигни руке горе
Пoдизање руке иза (узручење).
главе и горе На 3: спусти руке иза главе.
На 4: врати се у почетни
положај.
Увежбавање: Вежбу поновити
од 6 до 8 пута.

Почетни положај: Мали раскорак (раскорачни став). Руке су

на струку.
Извођење вежби:
На 1: окрени главу и горњи део тела надесно, леву руку
савијену у лакту стави на
десно раме, а десну руку иза
Окретање главе и леђа.
трупа На 2: врати се у почетни
положај.
На 3-4: исто то уради и на леву
страну.
Увежбавање: Вежбу
поновити од 5 до 6 пута.

Почетни положај: Ноге су састављене (спетни став). Руке су

Махање ногом на струку.
напред-назад Извођење вежби:
На 1: подигни десну исправљену ногу напред - увис,
испружених ножних прстију.
1
Ивановић, М., Ивановић, У.: Вежбајмо и растимо, за децу допредшколског узраста, Ваљево, 2010.

54
 На 2: десном опруженом ногом
замахни назад, иза тела.
На 3: замахни десном
исправљеном ногом напред,
испружи ножне прсте.
На 4: врати ногу у почетни
положај.
На одбројавање од 5 до 8: исто
то уради и левом ногом.
Увежбавање: Вежбу поновити
по 3-4 пута сваком ногом

Почетни положај: Ноге су скупљене (спетни став). Руке су на

струку.
Извођење вежби:
На 1: помери десну опружену
ногу напред са ослањањем на
прсте.
Ослонац на прстима На 2: ослони се на пету.
– пети-на прстима На 3: ослони се на прсте.
На 4: врати се у почетни
положај.
На одбројавање од 5 до 8: исто
то уради и другом ногом.
Увежбавање: Вежбу поновити од 5 до 6 пута једном,
па другом ногом.

ГЛАВНИ ДЕО

Трчање Деца трче умереним темпом по соби 1 минут

Деца у ходу узимају лопте разбацане по поду и стављају их у

Ходање
корпе које се налазе на угловима собе

Лагано трчати 2 минуте. Током трчкарања, брзо скакати са

Трчање
ноге на ногу по једној страни игралишта
Покретна игра Деца се позивају да стану на средину собе и формирају круг.
Стрина родо Васпитач се налази на средини круга и бројалицом „Еци пеци
пец“, бира дете које ће бити рода.

Деца за захтев васпитача се хватају у коло, а дете које игра улогу

роде, стане у средину кола. Оно се шета по колу имитирајући
кретање роде. Ходајући укруг деца певају:

Дугонога стрина родо,

Зашто шећеш тако Гордо?
Ти жабе погледај,

55
 Једну жабу упецај
Ево нас изволи,
Ако можеш ухвати.

На речи "ево нас" пуштају руке и показују на себе, на

"скочи" се разбеже, а рода их хвата. Када ухвати неку жабу, бира
се друга рода и игра се понавља.

Напомена. Ова игра се може изводити и уз одговарајућу

музичку пратњу.

На простору за игру канапом или кредом у боји обележи се

велики круг. То је паукова мрежа у којој он живи. Муве улећу у
паукову мрежу зујећи. Кад васпитач повиче: „Паук!" - муве
излећу из мреже, а паук покушава да ухвати неку муву. Ухваћена
мува остаје у мрежи, а бира се други паук.. Варијанта: Паук се
налази у једном углу, а деца лете по простору за игру. На узвик
васпитача: „Паук!" - деца се зауставе и труде се да се не помере.
Ко направи неки покрет руком, главом, тога паук увуће у своју
мрежу. После сваког понављања игре бира се но-ви паук.
ПОКРЕТНА Ухваћена мува остаје у мрежи паука само за време једног
ИГРА понављања игре.

ПАУК И МУВЕ

(Извор: Богосављев, М., 1997.)

ЗАВРШНИ ДЕО АКТИВНОСТИ

Трчање: лагано трчати 2 минуте

Ходање и вежбе дисања.

56
 5.3.2 Различити облици ходања (припремна предшколска)

ОПШТИ МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ

Име и презиме: Љубица Радојичић

Датум одржавања
активности:
Назив вртића:

Старосна група: Васпитна групаприпремна предшколска

Васпитна јединица: Различити облици ходања

Тип активности: Обрада

Богаћење дечијих сазнања о различитим облицима ходања,
Циљ: усавршавање сложене моторичке радње ходања

Васпитни:

Позитаван однос према раду, дисциплинован однос према

колективу, стварање позитивног односа према физичкој
активности, развијање хуманизма
Васпитно образовни
Образовни:
задаци
Формирање и усавршавање моторних навика, развијање
снаге и брзине, издржљивости, прецизности, координације
и спретности, Јачање одређених мишићних група

Биолошки:

Утицај на раст и развој организма, нормално стање апарата

за кретање, формирање и правилног држања тела

Методе рада:
метода демонстрације, разговора и метода имитације

Средства:
Обучеви, шведска клупа, цветови,

Облици: Индивидуални, групни рад

Корелација са другим
Методика развоја говора
васпитно образовним
Методика упознавања околине
областима:

57
 ТОК УСМЕРЕНЕ АКТИВНОСТИ

УВОДНИ ДЕО

У уводном делу активности са децом организујем следеће вежбе за

подстицање ходања:

Вежба 1. Брање цвећа

Почетни положај. Раскорачни став. Направити дугачак корак напред,

савити труп до водоравног положаја, спустити леву, на десну руку (као
да се бере цвеће на ливади). Коракнути десном ногом и убрати „цвет"
левом руком, потом крочити левом ногом и десном руком убрати
„цвет" итд. Пажња! Не треба ходати превише брзо (по могућности
опружених ногу), са погледом усмереним у цвеће.

Трајање
3-7 минута

Извор: Ивановић, М., 2011.

Вежба 2. Доносим кружни ластиш. Говорим деци да се ухвате за

кружни ластиш како бисмо образовали круг, и ја се хватам са њима.
Прво на мој захтев ходамо улево, па удесно (полако). Други пут
повећавамо брзину (интезитет) ходања, ходамо улево, па удесно
(кружно ходање прераста у кружно трчање). Какао бисмо се загрејали,
говорим деци да сада убрзају кретање, трче држећи се само левом руком
за ластиш, окренути бочно, затим се држе само десном руком, такође
окренути бочно. Затим имитирамо зеку, скачемо држећи се са обе руке
за ластиш, затим чучнемо па скочимо као кенгур.

Припремна фаза – Опште развојне вежбе обликовања2

ПП. Раскорачни став, руке о боку. Изводити отклоне трупом,

наизме-нично у једну и другу страну.

ПП. Раскорачни став. Изводити откл-не трупом, наизменично у

једну и другу страну, тако да рука у коју страну се струк
прегиба буде ослоњена о бок, а супротна у узручењу и обрнуто

2
Перић, Д., Цветковић, Н.: Буди прав-бићеш здрав, превентивне вежбе и игре за децу, Космајтурист,
Младеновац, 2003.

58
 Припремна фаза – Опште развојне вежбе обликовања

Изводити чучњеве са врећицом на глави.

ПП. Спетни став, руке са обручем у узручењу. Извести претклон

трупом и погледати кроз обруч, а затим се вратити у ПП.

ПП. Лежећи на стомаку, руке за обручем испред тела. Подићи

обруч, окренути га око попречне осе и вратити се у ПП.

ПП. Лежећи на стомаку, руке са обручем испред тела. Извести

заклон трупом и провући главу кроз обруч. Вратити се у ПП.

ПП. Лежећи на леђима, руке са обручем пружене иза

главе.Подићи труп и руке са обручем и једну ногу провући кроз
обруч. Вратити се у ПП. Вежбу изводити наизменичним
провлачењем једне па друге ноге.

ПП. Седећи, руке са обручем у узручењу, ноге пружене. Спустити

руке са обручем у предручење, провући ноге кроз обруч, а затим
се вратити у ПП.

ГЛАВНИ ДЕО

Различити облици
ходања Њихов задатак је да се један по један крећу око фискултурне сале
кружно на следећи начин:

- Ходамо лагано. затим ходамо као балерина или као маца на

прстима све док не кажем
другачије;
- Ходамо на петама као пингвин;
- Ходамо са високо подигнутим коленима као рода;
- Имитирамо још неке животиње по избору деце (медвед, мајмун,
кокошка, пас, слон). Деца могу да опонашају и звуке (говор)
животиња;
- Ходамо на спољашњој страни стопала (никако на унутрашњој);

59
 - Ходамо са променим интензитета, лагано, брже, још брже,
лагано трчање;

- Ходамо са променом правца, праволинијски и вијугаво

Поред деце сам и ако не знају како нека животиња хода

имитирам ходање те животиње, па онда деца имитирају.

Прликом реализације ове активности васпитач може да казује

стихове песме „Врсте хода“. Задатак деце је да на крају сваког стиха
опонашају ход роде, војника, жабе, зеца, лептира. Задатак васпитача
је да деци демонстрира ход, да стих понови још једном да деца сама
демонстрирају ход роде, војника, жабе, зеца, лептира

ВРСТЕ ХОДА
Да ли знате како хода,
на суву, у бари, рода?

Да ли знате, како ступа,

војник кад му добош лупа?

Како иду пас и мачка?

Али, ни ту, није тачка.

Како врана, како мува,

како скачу жаба, бува?

Два зечића, ко снег бела?

Како лете лептир, пчела?

Како пужу колена,

кад прах лети с полена?

Ко зна, нека одмах дода,

још понеку врсту хода.
Покретна игра
Сат куца На једном крају сале деца седе у “кућицама“ (обручеви нацртани
кружићи), а на драгом крају простора за игру је једно дете седи у
обручу. На знак васпитача деца се приближавају детету на другој
страни. Кад стигну до њега окруже га, ухвате за шаке, ходају и
говоре:

“Сат куца један,

сат куца два,
сат куца три,
сат куца четири,
сат куца пет“

Када изговоре реч “пет“, пљесну рукама и побегну пред

кућама. Дете из обрача их јури, али само до кућице. Ухваћено дете
не учествује у игри само за време једног понављања игре наредном
кругу игре бира се нови хватач.

60
 Шведску клупу уз помоћ деце преносимо на средину фискултурне
сале (деца су са леве и десне стране шведске клупе док је носимо,
укључујем што више деце, највише десеторо са једне и десеторо са
друге стране). Деца су у колони са леве стране шведске клупе, а ја
сам са десне стране.

Вежба 1:

Једно по једно дете се попне на шведску клупу и хода по њој уз

пљесак рукама испред једне, а затим друге ноге.

Вежба 2:

На мој захтев деца ходају по шведској клупи: на прстима, петама,

укрштено, нога до ноге ослоњена целим стопалом, нога до ноге
хватајући прстима руб клупе.

Ходање по
шведској клупи (Извор: Перић, Д., Цветковић, Н., 2003.)

Ја сам поред клупе, пратим свако дете, ходам за јим, уколико дете
изгуби равнотежу придржавам га. Ходамо до краја шведске клупе,
замахом руку из заручења, преко предручења до узручења дете
изводи мекани доскок на струњачу, руке са стране доводи до
приручења, до става мирно!

Вежба 3.

Кад то заврше и даље су у колони, ја сам поред њих. На шведску

клупу стављам реквизите, три мање прављене коцке (унутра је
сецчни стиропор, пресвучене су разнобојном тканином). Свако дете
има задатак да хода по шведској клупи и прелази преко реквизита
(прављених коцки). Пратим свако дете, са леве стране шведске клупе
сам. уколико неко дете изгуби развотежу или се саплете на реквизит
придржавам га и дете потом обавља задатак до краја-. На крају
шведске клупе се налази струњача. На крају, замахом руку из
заручења, преко предручења до узручења дете изводи мекани доскок
на струњачу, руке са стране доводи до приручења, до става мирно!

Вежба 3.

Након тога враћамо шведску клупу на место (деца и ја) и поново уз

помоћ деце подижемо клупу са кукама и качимо је на рипстол
(висина до четврте преграде на рипстолу).

61
 Деца су у колони (деца су са леве стране
клупе, а ја сам са десне стране) и имају
задатак да ходају уз и низ постављену
клупу. Свако дете хода уз и низ
постављену клупу, ја сам поред
детета, у случају неравнотеже (Извор:
Перић, Д., Цветковић, Н., 2003.)
придржавам дете, које после тога извршава задатак до краја и на
крају понавља поступак доскока на струњачу.
Деца и ја спуштамо клупу доле и враћамо је на место.

У уводном делу се могу применити и облици кретања, на пример, на

загонетку «Нежан и леп као цвет весео је његов лет, где је цвеће
тамо слеће, има крила, није птица а био је гусеница».

Деци се каже да су они лептири који лете од цвета до цвета сл.40,

(цветови су направљени и поређани по поду да представљају цветну
башту). Дакле, задатак деце је да прво лагано ходају, а затим трче
око цветова или цвета имитирајући лептира, док васпитач не каже
„лептири- слетите на цвет“, деца се заустављају поред цветова у
различитим положајима:

 прво трче лагано на прстима око цветова, а заустављају се у

чучњу;
Покретна игра  лагано трче око свог цвета, а заустављају се тако што седну
поред цвета;
Лептири лете од  трче вијугавао и брзо (лете), а заустављају се тако што легну
цвета до цвета на стомак;
 лете у пару по двоје, поскакујући на једној и обе ноге око
цвета, а заустављају се седајући поред цвета;
 на крају ходају око цветова, полако се сагињу узимају цвет,
стају на његово место спремни за вежбе обликовања.

(Извор: Џиновић-Којић, Д., 2002.)

ЗАВРШНИ ДЕО АКТИВНОСТИ

Трчање: лагано трчати 2 минуте

Ходање и вежбе дисања.

62
 ЗАКЉУЧАК

Активности деце предшколског узраста из области физичког васпитања (за овај

узраст -физичке и здравствене активности) су од великог значаја за њихов целокупни
развој, представљају један од значајнијих фактора подстицања правилног раста и
развоја, и уједно, представљају извор забаве и разоноде који заокупља дечју пажњу, те
је, стога, радо прихваћено од деце.
Савладавање најразличитијих облика кретања условљавају да се будућа
моторичка знања брже и лакше науче и усвоје.
Моторичке и функционалне способности деце предшколског узраста се
побољшавају путем природних облика кретања као што су ходање и трчање.
Природни облици кретања (ходање и трчање), као што смо видели у излагању у
самом дипломском раду су значајна средства физичког васпитања којим се остварују
биолошки задаци: јачање мишића, побољшање функционалних способности, дисајних
и срчаних органа, побољшање издржљивости, брзине, спретности и окретности.
Ходање као природан облик кретања, утиче на јачање мишића ногу и стопала,
развој координације, доприноси формирању правилног држања тела, развој
издржљивости, побољшава рад органа за крвоток и дисање, као и рад органа за варење.
Трчање, као природни облик кретања утиче на велики број мишића, највише на
мишиће ногу и стопала, мишиће руку и раменог појаса, на кардиоваскуларни и
респираторни систем, побољшава рад органа за варење.
Да би се ходање и трчање добро увежбали, поред вежби за подстицање и
развијање ходања и трчања приказаним у овом раду, предшколској деци свакако треба
понудити и најразличитије игролике активности и покретне игре, јер ходање, а посебно
трчање једино има смисла ако су део игролике активности или покретне игре.
У предшколским установама, приликом састављања комплекса вежби ходања и
трчања као и при одабиру разноврсних покретних игара у којима доминира ходање и
трчање, васпитач превасходно треба водити рачуна о узрасту деце, и мора познавати
карактеристике моторичког развоја деце од 6 месеци до поласка у школу, приказане у
оквиру другог поглавља у дипломском раду.
Из свега досада изложеног у дипломском раду можемо закључити да физичко
васпитање, као и физичке и здравствене активности деце у предшколском узрасту, је
стручно-педагошки процес где се индивидуално и колективно развијају и подижу на
виши ниво и усавршавају кретне активности деце, нарочито природни облици кретања,
кретно-техничка знања, умећа, вештине, правилне технике кретања, и стварају навике
заузимања, држања и чувања правилног става тела у седењу, стајању и кретању,
обезбеђује забава и разонода, афирмише појединац и колектив. Ове активности, такође,
својим циљем, задацима, различитим организационо-методшким облицима рада и
програмским садржајима доприносе складном био-психо-социјалном развоју детета,
јачању здравља, смањењу негативног утицаја недовољног кретања (хипокинезија),
дуготрајног седења, као и обликовању морално-вољних, културних и карактерних црта
личности детета.

63
 Искрено се надама да ће разноврсне вежбе и покретне игре којима се подстиче
и развија ходање и трчање код деце, приказане у овом раду, користити не само
васпитачима у њиховом професионалном раду, већ и свима онима који се припремају
да се јадног дана нађу у прилици да се брину о оним малим/великим људима који
треба да се припреме за полазак у школу. Ти мали/велики људи пре него што пођу у
школу треба да расту и да се правилно развијају. А да би се правилно развијали, и о
њиховом телу мора се водити брига. Јер, усвајање различитих облика кретања и
разноврсне физичке вежбе су благодатна храна њиховом малом бићу, њиховој
личности која треба правилно да се развија. Међутима, ова спацифична храна корисна
је само ако се правилно користи, а због бриге за правилан телесни развој је и овај
дипломски рад написан. Да подсети читаоце на то како би се та храна, физичка вежба,
покретна игра и игролике активност, правилно могли користити за подстицање и
развијање ходања и трчања.

И на крају савет васпитачима:

Не заборавите! Не мојте ограничавати природну покретљивост детета,

покретљивост и интелигенција су повезане, кретање у предшколском узрасту је
основа свих дечијих способности.

Не заборавите! Игра је најважнија активност детета. Па стога детету

омогућити да се што више игра. У игри са дететом правилно изговарајте речи,
читајте му књиге, причајте му приче јер је развој интелигенција такође од великог
значаја на овом узрасту.

64
 ЛИТЕРАТУРА

[1] Богосављев, М.: Методика физичког васпитања деце предшколског узраста.

Кикинда: Педагошка академија, 1986.
[2] Богосављев, М:.Покретне игре у дечијем вртићу, Нови Сад, 1997.
[3] Добрић, Н., Диклић, Д., Адамовић, Н., Шуковић, Љ., Матић, Р., Крсмановић,
М.:Игра за предшколску децу, математичке игре, за упознавање околине,
покретне игре, говорне игре и језичко стваралаштво деце, музичке игре, ликовне
игре, Београд, 1983.
[4] Ивановић, М.: Физичко васпитање, припрема за васпитаче, припремни
предшколски програм, Висока школа струковних студија за образовање васпитача,
Сремска Митровица, 2010.
[5] Ивановић, М.: Весела гимнастика 3-7 година, Висока школа струковних студија
за образовање васпитача, Сремска Митровица, 2011.
[6] Ивановић, М., Ивановић, У.: Спортске активности у најстаријем предшколском
узрасту, атлетика-гимнастика-пливање, Висока школа струковних студија за
васпитаче и пословне информатичаре СИРМИЈУМ, Сремска Митровица, 2013.
[7] Ивановић, М., Ивановић, У.: Вежбајмо и растимо, за децу допредшколског
узраста, Ваљево, 2010.

[8] Ивановић, М., Ивановић, У.: Физичко васпитање детета од 2. до 8. године,

Ваљево, 2012.

[9] Крагујевић, Г.: Методика наставе физичког васпитања. Београд: Завод за

уџбенике и наставна средства, 1975.
[10] Каменов, Е.: Васпитно образовни рад у припремној групи дечијег вртића, Драгон,
Нови Сад, 2006.
[11] Каменов, Е.: Модел основа програма васпитно образовног рада са предшколском
децом, Одсек за педагогију Филозофског факултета у Новом Саду, Републичка
заједница виших школа за образовање васпитача, Нови Сад, 1997.
[12] Матић, М.: Час телесног вежбања. Београд: Партизан НИПУ, 1973.
[13] Матић, Р.: Игре и активности деце, Нова просвета, Београд, 1990.
[14] Основе програма предшколског васпитања и образовања деце узраста од три до
седам година, Београд: Просветни преглед, 1996.
[15] Перић, Д., Цветковић, Н.: Буди прав-бићеш здрав, превентивне вежбе и игре за
децу, Космајтурист, Младеновац, 2003.
[16] Ђурковић, З.: Методика физичког васпитања деце предшколског узраста.
Шабац: Висока школа за образовање васпитача, 1995.
[17] Џиновић-Којић, Д.: Физичко васпитање предшколског детета. Београд:
Самостално издање аутора, 2002.

65
[18] Џиновић-Којић, Д.: Игром до телесног развоја здравственог васпитања
најмлађих, Практикум, Београд, 2002.

66