Marko Kraljević i Novak kovač
Kliče vila sa Šara planine,
Pravo kliče po Prilepu gradu,
Pa doziva Kraljevića Marka,
Pa je njemu ‘vako govorila:
Ču li mene Kraljeviću Marko
Danas je petak, a sjutra subota
Ti se spremi u bijelom dvoru,
Pak ti uzmi iz riznice blaga,
Te ti idi Novaku kovaču,
Da ti kuje sablju okovanu,
Tako vila riječ savršila.
To iz dvora niko ne čujaše,
Al' to čuo Kraljeviću Marko,
Kad u jutru ogranulo sunce,
Poranijo Kraljeviću Marko,
Prije zore i bijela dana,
Pa opremi sebe i Šarina,
Iz riznice nakupio blaga,
Pa se Šarcu na ramena baci,
Pravo ode dvoru Novakovom.
Kad je tamo dolazio Marko,
Daleko ga ugledao Novo!
Malo bliže njega susretao,
Ruke šire, u lice se ljube,
Pitaju se za junačko zdravlje.
Uzeše se za bijele ruke,
Pa odoše na gornjem čardaku;
Vino služi ćerka Novakova,
Za gotovu sofru zajsedoše,
Piju vino, a jedu jestivo,
Vino piše tri bijela dana,
Vino piše dok se ponapiše,
Tada reče Kraljeviću Marko:
Ču li mene, Novače kovače,
Nisam doš‘o da pijemo vino,
Vina imam kod dvora mojega,
Već sam doš‘o, Novače kovače,
Ja sam doš‘o i donio blaga,
Da mi kuješ sablju okovanu, Ni o moju ni o tvoju glavu.
Što je takvu iskovao nisi Ja imadem devet pomagača,
Do sad, Novo, ni jednom junaku. Udri Marko o koju ti drago,
Ne žal‘ blaga Kraljevića Marka, Manu Marko sabljom i desnicom,
Da je kališ do dvanajest puta! I pogubi devet pomagača,
Novak Marku na to odgovara: Pa okrete sablju dva tri puta,
Mogu tebe sablju sakovati, Na sablji se ništa ne poznade.
Što je take ja skovao nisam, Tada reče Kraljeviću Marko,
Kaliću je do dvanajest puta. Oj boga ti, Novače kovače,
Marko pita Novaka kovača: Jesi li je bolju sakovao?
Ču li mene, Novače kovače, Novak Marku tijo progovara,
Kad će sablja da bude gotova? Čuješ li me Kraljeviću Marko,
Novak Marku tijo odgovara, Kad me pitaš pravo da ti kažem,
U nedjelju koja prva dođe. Jesam jednu bolju sakovao,
I onda se bratski izljubiše, Bolju sablju, a boljem junaku,
Marko ode prebijelom dvoru, Baš onome Musi Kesedžiji,
Novak osta sablju kovajući. Kad to začu Kraljeviću Marku,
Kova sablju za nedelju dana, To je njemu vrlo mučno bilo,
Kada bude nedeljica dana, Pa on njemu ‘vako progovara,
Al‘ eto ti Kraljevića Marka, Čuješ li me pobratime Novo,
Pa on viče iz grla bijela: Pruži meni ti desnicu ruku,
Čuješ li me, Novače Kovače, Da ti platim tvoju zametiju.
Jesi li mi sablju sakovao? Prevari se, ujede ga guja,
Progovara Novače Kovače: Pak on pruži svoju desnu ruku,
Jesam tebe sablju sakovao, Uvati ga Kraljeviću Marko,
Pa je skida pustu s čiviluka, Uvati ga za bijelu ruku,
I dade je Kraljeviću Marku. Mače sabljom i desnicom rukom,
Uze sablju u desnicu ruku, odsječe mu desnu do ramena.
Prevrte je i dva i tri puta, Dade njemu desnu u lijevu,
Da ko broji i stotinu puta, Pak izvadi hiljadu dukata.
Marko njemu vako progovara: Eto, tebe Novače kovače,
Ču li mene Novače Kovače, Te se rani i oda zla brani.
Ošta ćemo sablju ogledati, Kada tebi ponestane blaga,
Il‘ o moju, il‘ o tvoju glavu? A ti pitaj za Kraljević Marka.
Kad to začu Novače kovače, Ja sam tebe osjekao ruku,
On je Marku ‘vako govorio: Da ne kuješ ni bolju ni goru!
Čuješ li me Kraljeviću Marko, Marko ode dvoru pjevajući,
Lako ćemo sablju ogledati, Novak osta bolan plakajući.