31 I KOLOKVIJUM ~ USTAVNO PRAVO aoe sot Veabrang PRIN GE) 1 UWE poste - “\ 31. LEGITIMITET, LEGALITET I SUVERENOST -—~ Cilj svakog politiékog udruzivanja je ofuvanje prirodnih i nezastarivih prava éovjeka i njihov pristanak tj. pristanak gradjana da obrazuju politiéku zajednicu sa osnovnom svrhom da zaititi njihova prirodna prava Gini legit Corija legifimitet razumije ne samo kao legalitet veé ikao_dostojnost poretka da bude priznat. Viast ‘Je Tegitimna samo ako je legalna. Odluke koje Suveren donosi na osnovu_datog pristanka legitimne su ukoliko si donljete w skladu sit sporacumom o Zajednici, dakle, ukoliko su Jegaine. Suveren je ‘ditan_da se pridréava sporazuma, jer sporazim Konstituige suverenost. Suverenitet je Ograniéen ptifo razuMs Koji Worl polititku zajednicu i karakterom_prirodnih_prava gradjana wu : cs polititkoj zajednict, Viast je suverena u granicama svoje legitimnosti. ‘ : ae \ a “\\ 3% PODJELA VLASTI ee Oblik _ili_sistem dréayne_vlasti_je naéin_na koji je organizovano vréenje drZavnih funkcija i ‘Sepostevjen mekanizam odgovarsiudih odnose_iamediu nosilaea zakonodayne, favrine-{ sudske ‘¥lasii, Imamo predsjedni¢hi, parlamentarni, i skupStinski sistem vlasti. Tvorcem podjele viasti ored uncie AeA uc Parlamentarni sistem viaSti je rezim a kome viasti saradjuju i uzajamno zavise jedna od druge. Srukturu parlamentarnog sistema Gine parlament 1 vidda,§- legislativa i egzekutiva, U_ eee “WASIL si Set—acAave, republike ili monath i vlada ili ministarski kabinet. U pralamentamom sistemu parlament je u moguénosti da nepsredno-utite,na “pjeno_trajanje ne moze da ia8i_trajanje parlamentarnog sastava. Clan vlade istovremeno zadréava poslaniéit mandat, tako da Ti janja i dualizam postoje ne izmedju vlade i ‘arlamenta nego izmedju viade i opozicije u parlamentu, ipovi amog _reZi :_dualistiSki, monistiki, Klasiéni i racionalizovani, parlamentarizam, ‘Udualisti¢kom parlamentarizmu odgovornost viade je dvostruka. Ona mora da uZiva povierenje parlamenta, ali i podriku Sefa drave, Sef dréave mode da smijeni ‘ado rapist parlament ima Pree Sipe vng VE SARS ParIEMTE, ENE TrazreSava ministre i dr. imonistiékom parlamentarizmu viada odgovara iskljutivo partamentu ili njegovom donjem ‘domu, jer moZe da se oslanja jedino na anforitet parlamenta iz razloga Sto je ovdje uloga Sefa driave marginalizovana,Kiasiéni_parlamentarizam funkcionisao_je_na osnovu_nekolikeosnavnih pravila od kojih je aaajvainije vecinsko naéelo, i. zahtjev da vieda_uvijek ima_pavjerenje parlamentame vedi EEDnaanl parame oblik dréavne viasti_u kojem su zatno_detalj institucfonalizovant odnosi_izmedju parlamenta_i viede w eilju jafanja stabilnog poloiaja viade, 33. PREDSJEDNICKI SISTEM VLASTI Predsjedniki sistem pored parlamentamog oblika viasti, drugi je oblieprelti¢ne realizacije navela podiele vast. Uspostavijan je u SAD ustavom od 1787. godine i sutins ostao nepromijenjen, 34, SKUPSTINSKI SISTEM — MIESOVITI SISTEM Misti sen viasti_je i samo prema vladi nego j prema parlamentu, ‘Mjetovit sistem viasti obiljezava Portugaliju, Finsku, mada vesina drZava naginje mjeSovitom sistemu viasti. ‘Stupitinskd sistem je najpoznatii oblik dréavae viesti_zasnovan na principy jedinstva vlasti. § SEarom na to Koff org sprovodl jedineivo vias azlfnjemo stupstineki sistem { sutortarni nacizam w Nene ee Skupitinski sistem jo zasnovan na de ym jedinstva i nju vias pie je koncentracija ast! ostvarena amenta, Ovaj sis jiod francu: ivao se onventski sistem. Slapitinski sistem obiljeZava kolegijalni oblik egzekutive gdjo je izviina vast imenovana od strane Skupitine uz me ‘SkupStine_da jeu svako doha_razrijeki. Skupitina viii 1 Kontrofu rada égzckutive raspolabusi onittavanja njenih odluke, Sa druge strane izvrina vlast nema ona GHGs jin sao sat patsatoanen Sach a eke ae skup8tinski odhor koji nema viast da samostaino upravija drZavom. Dyodomni savezni parlament, tj.3 federalni parlament kao najvisi i centralni organ federalne vlasti objedinjuje sve funkeije viasti tako “Ho neke od funkeija neposredno vrSi, dok nad dnugim ostvaruje vrhovni nadzor, 35. USTAVI I EKONOMSKO UREDJENJE Slobodna privreda_- Ekonomske slobode jedan su od Kijutnih elemenaa demokratskog drustva, Slobodna_pri rivredi zasnovanoj_na centralnom dréavnom planiranju. Ona ‘otiva na logict da slaboda nije po sebi dovolina za postizanje privrednog uspjeha. Dva sustinska clementa slobodue privrede su: pravo privatne svojine j sloboda konkurencije. Pravo svojine je jo8 ‘od DeKlaracje prava fovieka_i_gradjanina_ljudsko_pravo,, ono ulazi_u”red_prirodaTh_prave spore Tsvetih jer proZa ista jemstva odbrane od svemodi drZave kao i ostala kar prava, Sloboda konkurencije nije neogranitena, i trpi dva bitna ogranitenja, prvo je zattita “profzvoafata i tegovaca Eiji jecl da zahvaljujud-slobadnom frit obezbijede manopolsku dobit, a Sp Faas aie inte be de ie ae sloboda konkurencije. AN 36. PRINCIP FEDERALIZMA Federacija podrazumijeva postoj: jistema viasti, lizacije. Jedna je eI a a ee Panerai Poste Rakes ddravna vlast, odnosno vlast federalinih jedinica Koja obavija poslove Uh jedinica. Posebne funkeije | “vlasti obavijaju posebni organi, savezni i dr¥avni, tako da oba nivoa viastl inaju svoju posebau “éavau orginizcfu, Zant i drugi propel federal organ prin 6 ua Evo ‘teritoriji “federacife, vais za Sve njene gradjane a zakont 1 propisi drzava Elanica samo na ajihovo] teritoriji i samo za nove devia, Suitinska Karakteristika federacije Je da i savezna dréava i federaine ‘Jedinice Keo dréave tlanice obavijaju:sve drZavne finkeije. Federacija mor dinstveno at ‘u Hjenom slutaju di i ozvani da predstavliaju pravo. Savezno pravo donose federalni organi, Federalni organi su organi federacije, ali i zajedniGk(- organi drZ nica La oat da su snjenim organima_zastupliene stvuju_u dono¥enju federalnih odluka, Bundesrat _je svoje Slanove odnosno predstavnike prema broju, <\ . W 37. PRINCIP TERITORIJALNE AUTONOMIJE 7, Vera. auwtonomija nastao je od grSkih rjel_autos — sam in ravilo, zakon. Teritorijalna autonomija je dio unutrainjeg dréavnog uredjenja i jedan ¢ So eeenral as ene Pore ‘decentralizacije, izvrSene_na_teritorjjalnoj.osnavi.moguéa je j_derentralizacija.na funkcionalnoy i ino} osnovi. Postojanje autonomija vezuie se za unit se neki oblici pojaviti iu federaciji. J it i uunutranjeg uredjenja jedne drizav. jena teritorija i stanovnistvo te teritorije uzivaju relativno visok stepen autonorinostit w” odio: ‘Osnov-autonom!je_leste-pasiojanie-—znaajnib i ult =p “tule Te al atlder-sulonoalie-s obziron da je sudska Tunkcja Upiéno dfavma Tinkelja i\ 34 peganizuie se_kao jedinstven sistem u deéavi-odnosno-u-odgovarajuéoj_mjeri.u_federalnoj iedinic, Gionatainie pravo autonomne jedinice koje nju odvaja od iokalne samouprave je pravo na viSenjs autonomija podrazumijeva i odredjenu finansijsku samostalnost politizko - teritorijalne j . Autonomija ima vlastitu organizaciju tako da njen samostaini djelokrug ostvaruju organi koji su Pajama oe centralnih dezavnih organa, Sistem viasti zasnovan je na predsiavnigkom modehi na Kojem se zasniva i sistem centraine dréavne vias, 38. POJAM I VRSTE LOKALNE SAMOUPRAVE De utracija_je spustanje viasti odlutivanja sa viSih stepena hijerathije na nize. Decentralizactja_je kada se odredjeni poslovi dfavne upravne viasti prenose lokalnim organima koje ne postavija drZava, nego ih neposredno 10 stanowniktvg. ji nkcionaina, personalna_\_teeiorjalns, Kod Finkel zac fienim_javpit fie _o ji obuhvata_upravijanje ienje 7 r lizacija ustanovijena je s im svojstvima Tinteresima na_primjer vjerska 1 nadfovalna . Ezboi organ okalae soup ubrave prem svOjoj strukturi moZe da bude jednostepena, dvostepena i Evropska _povelia o lokalnoj samoupravi_usvojena je od strane Savjeta Evrope, najstarije Bt ie ‘Seaezbupy, DZSC pe oktobra T985. godine na zasijedanjurn Sraczburu, DZSCG primljena je 2a Punopravnog élana Savjeta Evrope aprila 2003- godine Poveliom se utvrdjuie opsti_dielokrug35 lokalne_samouprave. Povelja predvidia pravo lokalnih viasti da odredjuju sopsivent, inter upravnu strukturu, Jokelne vlastiimaju pravo na odgovarajiée sopstvens irvore Fin u okviru. svojih_ ovk 39, IZBORI (principi i tehnika) - POSLANICKI MANDAT UU predstavniskom sistemu predstavnici naroda dobijaju mandat da viSe sve bitne poslove u ime naroda i za narod i to Je mogude osivaritislobodnim ili vezanim mandatom, Slobodni mandat Poslanikw mogugnost da so pri donosenju odluka slobodio opredjeljuje_za onu odluku koja je od opSteg interesa {za opste dobro. Slobodni mandat fe svojstven za odbornitki I poslaniéka sistem, odnosio za Tasiéat lzborni sistem. Vezanom mandatu wabrani predstavnik je duzan da, se ridrzava Stavova 1 instrukeija birata, i da i predetenigkom elu castuna Inenese-svaiih tala: “Brat mandate Rarakiriaitan ma delegats sistem “gdje je svaki delegat duzan da se drii nstrukefje i da po njoj postupa. Izbor iuje kako se biraju narodni_predstavnicl. Osnovni stub parlamentarno; sistema i demokratije predstavijaju izbor! f viast koja se Konstituise na bazi izbornos ta. 40. INSTITUCIJE NEPOSREDNE DEMOKRATIJE Institucije demokatije_javljaju se kao posredne, poluneposredne i neposredne. ‘astituelle posredne demotratiie 21 fora zamjene donoenja odluka formama demokcatije, tj. wfestodotadath iuka od strane drZave odluke donose predstavnici_izabrani_od Istitucije_poluneposredne demokratije javijaju se kao natin donogenia_odluka od izabranih predstavnika, ali uz neka ogranivenja. itu nen co kojih gradjani bez posrednika donose_neke znatajne odluke. rede demokratie i nlime se iskazuie narodna volja 0 nekom javanja u Kome ufestvuju svi gradjani koji imaju biratko Mieka, Draga fara nastaje nakon uspjetno Tzvedenth Burdoasth revotucjau-ossmmacsfom via. ‘Treta “Faza_nasiaie_nosetkom poslednic decentie dvadessetoe vileka i jos trae. Plebiscitom se ‘oaiusuje o tesitorijainim_pitanjima, o drZavnom uredjenju ili obliku viadavine Sto prediage, Sef GrZave. Imamo unuirasnjt i vanjskt piebischt. ‘Unutrasnji plebiscit je svaki onaj koga raspisuje i sprovodi neka suverena driv: veste ito: 8) s obzirom na Sicinu terit 0}. s obzirom na sadrzaj moze biti_drzavno — poiiticki, ustavno-pravni j ciconomske-socjjaini_,36 ©) ‘s obzirom na to ko ga raspisuje moze biti parlamentani i izvrini . Yan|ski plebisct je_svaki onaj koga organizaje neka syjetska medjunarodna organizacija, mnogo Je rjedjrod unutranjeg poravinje-sena dva nating: 1) Da plebiscit zahtijeva i organizuje neka svjetske specijalizovana organizacija ili konferencija 2) Da plebiscit organizuje svjetska organizacija, Nadin odrZavanja plebiscite Referendum je najrasprostraijenija institucija eposredne demokratie, pti od letinske iti “referendum S10 Zhaei ono o emu treba da se kale. ium podrazumijeva neposredno glasanjc mj biraeko pravo o pihvatanju il basta ‘ustavnog, zakonskog ili nekog alta ili drugog biinog polit ‘ekonomsko; ja. S obzirom na to da se risti za izjaSnjavanje o mnogobrojaim pitanjima_razlikayjemo: Je isti kao i referendum, a odluka plebiscita je opSte obavezna, 1._Ustave 2." Obavezni i fakultativni Prethodni i i Oat aadan Abrogacioni i konstitutivaii Radno —funkeonalni, Ustavotvornim i zakonodavnim referendumom jani__ney janjem jeluju u donoSenju_ustava iN revizili postojegeg. U Tea ao ‘postoji eS ae i en nae Obavezui i fakul ema_obaveznosti njihove_primjene i_takvi aye Rrethodai i nakmadui referendum se odredjuje prema srenen_nisgove-pimjene, Prethodni ‘eferendun fe one na ome se i IzjaSnja i xeferendum odnosi se na potvrdu ili ukidanie nekoe atta. Konstituivai referendum je ona} kojim gradjani potvrdjuju nek pravai iit Grigl ake Zele da on ostane na snazi, a SBrogaGion! rererencdiim je ona} Koj sreajant uidaju vez soneseni aia ine Zele dase donese igus. ‘Kaduo fonkcionsini ceierenéum_je-onaj koji se provodi w preduvedima.instanovama. ‘Kgterenaum | plepiscr u vrtosticne. a osnoval element za rauikovante su zngea)o1tana 0 kome se Sadan ZEsmRVaN Tics RDVORETA ee37 Slignosti izmedju referenduma i plebiscita su: a) Raferendum i plebiscit su demokratski oblici ué prava i sloboda gradjana b) Pravo uée8éa gradjana na referendumu i plebiscitu je isto: izjaSnjavaju se svi punoljetni gradjani s pravom glasa u skladu sa zakonom ©) Postupak provodjenja referenduma i plebiscita je isti, utvrdjuju se izborne jedinice, formiraju glasaéke komisije i glasatki odbori . 4) Sistem kontrole provodjenja referenduma i plebiscita je isi i temlji se na ustava i zakonu, a gradjana u odluéivanju i ostvarivanju Razlike izmedju referenduma i plebiscita su: a) U samom naziva i uéesnicima. Plebiscit se organizuje iskljutivo za narod i od naroda a referendum se moze organizovati i za narod ali i za zaposfene gradjane u radnim organizacijama, po osnovu uée%éa Ijudi plebiscit je Siri od referenduma b) Ko moze raspisivati referendum i plebiscit. Plebiscit moZe raspisivati samo dréavni organ ili medjunarodna organizacija a referendum mogu raspisivati dréavni i lokalni organi, preduzeéa, ustanove, pa ak i mjesne zajednice, odnosno svaki subjekt za podrutje svoga djetovanja. ©) Plebiscitom se odlutuje 0 vainijim pitanjima kao Sto su oblik vladavine, pripajanje ili odvajanje teritorije pojverenje Sef dréave i dr., dok se referendumom odluéuje 0 mnogobrojaim pa i velo sitnim pitanjima u ustanovama i preduzeGima. d) Referendum se odrzava Gesto i na vi8e nivoa, a plebiscit rijetko i na svega dva nivoa — ‘dr2avni i mediunarodni. ©) Odluke plebiscita mogu biti punovazne ako se za ili protiv ne glasa barem natpolovitna veéina a ustavom ili zakonom moze se utvrditi i dvotere¢inska ili jo$ iata vecina. dok odluka referenduma moze bi relativnam veéinom, punovaina i sa natpoloviénom -veéinom, pa éak 7 sa redne demokratiie koii .DtaVvu ‘Odredienog broja gradjana da mmjenu ustava, dono’en) iii nekog Grugog opsteg aina. Peticiia_ie pravo erupe eradiana da se obra¢aiu predstavni¢kom tiielu sa zahtievom da to tiielo _Narodni veto ie vodvrsta zakonskoe raferenduma outem koza eradiani ukidaiu vazenie nostoiecea Zvorovi (sisupitine) gradjana je jedan. i erate. 41. PARLAMENT — nastanak i struktora Fariament ie orean viasti izabran neoosredno od strane kome ie povierena zakonoaavna . ¥iast kao naj inija funkeija viasti, jer se njenim_ostvarivanier ‘Gpsti pravni propisi — Zaxom xouma se a nawvazny zarecuic!, rariamentariaam Kao ooliK Dreamavmeke viacavine pociva ha pore, 2 zacom Kon ureanne W2pore preastavijay temelihe ‘pkavne ARS USVRo® Znacsia. rosianict # pariamenty pirat se za aontt Gom + ssmi comBonji_dom__je predstavnistvo gradjana_i poslanike ovog doma nepostedno biraju gradjani na atlamentarnim izborime, opStim j jednakim biratkim pravom i tajnim glasanjem, Gornji-dom slozenim dréavnim zajednicama kao Sto su federacije reprezentuje fe iedinice i_njegove poslanike biraju najcescepredstavnitka tijela f federalnih jedinica, Parlament se bira na odredjeni mandstni period koji je odredjen ustavomn. Mandat poslanika parlamentu moze biti produzen za vrijeme dok traje vanredno stanje ili dok se ne steknu uslovi za odréavanje parlamentamih izbora, U ustavu se utvedjuju razlozi zbog kojih viada moze zatra%iti raspustanje parlamenta, Parlament je opSte predstavniitvo gradjana koji donosi najznatajnije prayne propise — ustav'i zakone. Parlament epoca UAV aay ast ire 1 Kontrotige rad izveinih organa Viast, prvenstveno Viade. Kao centralni organ vlasti parlament ‘Taspolae ovlaiéenjima da bira odredjene c im da soared ore dravne viasti. josi_u drdavnoj zajednici i on je u nadleZnosti parlamenta uredjuju osnovai ii najznatajniji odnosi u drZavnoj raj Koll ustavatvoran viast vr¥i samostalno ili zajedno sa gradjanima, u zavisnosti od toga da li ustay donosi samostaino ili ne. Karalcterige, je ustava neposrednim udeSéem gradjana i to podnoSenjem xeviziju ustava i odlutivanjem o ustavno} revizi 3. Pravo podnoSenja Za reviziju ustava je ovla8éenje gradjana da podnesu parlamentu Dredg: da 52 Na Tae eo ene gredins de pods 1 pravo ne moze ‘Korisiti_pojedinac vee grupa gradjans. Minimalni broj potpisa koji podr2avali predlog 2a ‘UT eta UTR aTS atl poles kot podrPava pedo iivanja © reviziji ustava gradjani ostvaryju putem ustavnog referendums, koji mote biti obavezni, fakultativni, savjetodavni, prethodni i naknadni. 42, iL okviru svojih ovla&éenja iu oblastis xrdjenim u_ustavu, {zuzetno parlament moze prenijeti dio zakonodavnih ovlaSéenja na Viadu. Aldi koje Viada donosi po osnovu delegacije viasti obavezno se podnose na potvrdu parlamentu. Parlament donosi obigne zakon¢ ie, _organske, osnovne, finansiji zakone, zakone 0 _ratifikaciji ~ Ustavnim zakonom se uredjuje materiia i njihova pravna snaga je manja od ustava ali i veéa od obi€nih zakona; Pe ee ee - Qsnovni zakoni su op8ti ravni aktiz ~ Budietski zakoni su specifitni pravni alti koji xc donoce u fem ju deayne ihode i rashode; - Zakon o ratifikeciji_medunai us donosi_parlament_kada_drzava_prihata medjunsrodna obavezu koja _nalaze izmjenu_vavecih ili donoSenje novih zakonat'ti ‘nedjuantoda igavor raft seu form zakonse ustay i uredjyju ustavau materiju;39 PARLAMENTARNA KONTROLA VLADE. je bitna odluka parlamentrizma = Boslanitko pitanje_je instrument parlamentame Kontrole Vlade pomoéu koga sé ostvaruje pave postke di zai objatieija dob informacljeo-Fadr wade i minstastava, “upuéuje se viadi_ili pojedinom ministru u vrijeme za postavljanje poslanitkih pitanja; : ija_je instrument parlamentarne Kontrole viade Kofi nja nepovjerenja viadi; - “Glasanje 0 povjerenju viadi je najznatajniji i najdjelotvorniji_in st parlamentame Kontrole Viade; - “Budietsko pravo parlamenta_je Jeden-od_instrumenata_parlamentame Kontrole Viade. Parlament.usvaja budéet, ako parlament ne usvoji budzet Vlad: eda abavija poslove tz svoje nadletnosti; ravo vodi_istragu_prikupi obavj ita rad Viade i ostvarivanje njenih oviaséenja Quiaiten|a parlamenta vezana 2a labore od kojih Je pravo iho organa detavne vast jedny nadlefnosti parlamenta jiéna Za par imi sistem a to su? ae Pravo izbora Vade Tt Fanceleséeiparlamentame vlade - Parlament bira _predsjednika Vlade, a predsjednik Viade postavija (i razreSava) ostale ministre koji ulaze u sastav Viade i o tome obavjestava parlament, i ovo je kancelarska Mada. paramentarnoj vedi perament bra pisdsednika. Vieds. a.na njegov predog.i ‘stale ministre koji ulaze u sastav Viade; (sudije, javni:tuzioci)_izbor ial ‘ombdusmana i izbor guvernera centralne banke pripada parlamentu. - Izbor pravosudnih organa (sudije, javni tuzioci) je jedno od ovlaSéenja parlamenta vazeno za izbore organa viast. Rarlament radi ma osuovu Poslonika o radu prlamenta, zatim w olviry svojy nadletnosti dongs opie i poyeamagie prawns aki. Opti pravni akt su ustav, zakoni i poslovnik o radu parlamenta, pojedinatni pravni akti su odluke i zakljutci. Parlament_donosi 1 polititke akte medju kojima su_deklaraeij ‘Parlamenta o vaznim drustvenim pitanjima i politici koju parlament Zeli da vodi, i koji polititki obavezuje njenog donosioca i rezoluelja - politiéki akt parlamenta u_kome parlament utvrdjuje _Dravoe svoje politike i definiie mjere za njeno sprovodienje. Unutrainja organizacija parlemanta se sastoji od domova parlamenta (1,2 ili vise) radnih tijela parlamenta, koja mdgu biti staina—ilipovremena, —predsjednik, potpredsjednici, kolegijum parlamenta, sekcetar parlamenta POslanicke grup. 43 44 VLADA jo8 i ministarski savjet. ‘TZ astay Vad mogu bt i ministr bez portfelin koi ne rukovode ni jednim od _posebnih upravnih resora. Vlada_proi: iZ_parlamenta i_ona mora uZivati_povjerenje parlamentarne veéine tokom trajanja svog mandata. U zavisnosti od pripadnosti polititkoj stranci jmamo homogene ([ednostranaéke) viade i nehomogene (koalicione) viade, kkoncetracioneili40 maniinske vlade. Odnos izmedju vlade i ienta_podiva na_natelu podjele viasti_u obliks specifiéne.ravnatede izmedju zakonodavne i izvrine viasti koja ima za cilj da onemoguél prevagu bilo koje od ovih viasti Prema stranatkoj pripadnosti anova ku olitiéke od nepolitigkih viada, U_ zavisnosti od toga koje stranke u parlamentu obrazuju viadu razlikayju se jednstranatka, koaliciona, Koncentraciona i manjinska viada. Jednostranaéka viada je eSina poslanitkih mjesta pripada ‘jecno polititkoj stranci. Kada nijedna.od polifiékih stranaka nema vesinu u parlamentu obrazuje se toaliiona Vad Kaneontracions vies obramije se u_vijme koje odlukuju_ vanredne prilike ili -barlamentaia friza. Manjinsie viadu obrazuje sirarika Koja nema parlamentarnu veéinu ali ima Atajveéi broj poslanike u-parlamentu. Nestran: rts! Sinovnit U sastav ekspertske viade ulaze strutpjaci iz sazligitih oblasti i ona se formira kada je potrebno izvrSiti krupne reforme u drustvu koje zahtijevaju a i mandat ove viade je kraéi, zato se ekspertska viada smatra prelaznom vladom. Cinoyniéka administracije i ona obavija poslove dok se ne steknu uslovi za izbor politike viade. is arlamentarnu i ju $ obzirom na ulogu koju mandatar za sastav vlade ima pri izboru élanova viade. S-obzirom_na institut parlamentmog inkompatibiliteta razlikuju se_poslanitke, neposlanigke i_ unjedovite lade. mjedovite enta Koji je izabrao Viadu. Medjutim tu postoje iviade éiji mandat traje koliko i mandat lamenta koji mandat viade dijeli Sinovnidku_i ekspertslay viadu. ei formirao u ove viade ubrajamojednostranatke i poslaniske parlamentame viade. i * je mandatara_za sastav viade, predlaganje Slanova vlade i izbor vlade. llaze mandat i prediade Elanave vlade i parlament gdluéuje o izboru viade. se bira. 9 izbora a moguée je i u toku trajanja mandala_parlamenta. Tek po8to sasluSa miSljenje predstavniékih grupa u pailamenti 1 obavi Konsultacije sa njima Sef dréave podnosi predlog parlamentu za mandatara. Parlament odlutuje 9 izhoru viade. Mandat viade traje sve dotle dok vlada_u2iva poviorenie i podrskar parlamentams Yesine.4 44, NADLEZNOSTI VLADE Izvrlavanje zakona i politike predstavlja tradicionalno ovla&éenje viade, gdje viada obezbjedjuje ‘yezu_izmedju zakona donijetog u parlamenta i njegove primjene od strane uprave.,Uredbe zakona i nagin njegovog sprovodienia i njih donosi Viada ili na osnovu_generalnog ustaynog ja ili na osnovu ovlaséenja iz zakona. Viada obezbjedjuje jedinstvenu primjenu zakone, “koordinira re aT uskladjuye rad ministarstava, postavija trazreSava funkeToneye u ide_primjenuzakona,nadzire rad ministarstava kao i _Kontrolige “ejelishodnosti akata uprave. Priprema zakona je u rukama Viade, predlaze parlamentu donoSenje ili izmjenu zakona, ima prayo da podnese amandmane na predlo; nna j sl, Delegirano zakonodavstvo je specifitno ovlaSéenje lade gdje:parlament svoja_zakonodavna ovla8éenja prenosi_na vladu, na osnovu ustavnog. ili zakonskog ovlaSéenja po kom osnovu viada donosi uredbe sa zakonskom snagom,_Nadle7ost Viade ic ivodienje spolinje politike, koje viada dijeli_sa Sefom dr¥ave. Viada preuzima operativno ie poslovima spoline politike dok ef driave dee proikolama oven vezi nj vezaria za ‘odnosima. Za’ vrijeme vanrednog. stanja_vi odluku 0 proglaSenju vanrednog stanja. Uauteainia_organlzactja vade wredjule se zakonom o-viad i poslonikom.o radu vide, igo interni viade doné no. Vlada je kolektivno tijelo koje podiva na naéelu ‘hijerarhije, Gine je predjsenike— plete kot rukovodi radom viade j odgovoran je za njen tad, zafim otpredjsednici (vicepremijer]) mi sekretar vl im _sekretarijaism ee = 7 avodt gen es mm i razme Pojedinatni. ation odluke, rjesenje! 45~ 46 - SEF DRZAVE - ODGOVORNOST Izbor predsjednika dr2ave moze biti povjeren parfamentu ili nepostedno gradjanima. Sef drZave Sha Sole adlefoosin skvinn na osuomtustava i akon likom stu drZave polaze zakletvu i javno prihvata ohavezn da ée postavati nstav izakone. Monarhije odlil drZave. Neodgovornost viadara je apsolutna 3to se ‘Eaiitito_Konstatuje_u_Ustavu. Odavornost za_akte_viadara—peuzit i ji premapotpisuje njegove akte. cna Sefa driave — Scfa dréave hiraju_gradjani neposredno.. Zavisno od ovlaSéenja Kojima laze Sef drZave 30. ovlaééenj oslovi Sofa dave ovlaséenja koja pripadaju poslovima izvrSne viasti,42 ‘Tradicionalna ovlaiéenja Sefa dréave su pravo predstavijanja dave w_zemifi i inostranstvu, ie or ee a oe sua, doin ade Ostala oviaiéenja Sefa su: 5: i jie élanova vlade, kao i rad vlade. U Vanrednim prilikama. mnosi akte (ratne ae U nekim ustavnint sistemima Sef dréave Gonosi_uredbe sa_zakonskom_snagom, ima_pravo ustavatvorne { zakonodavne inicijative, prayo zakonodavnos iznijeti na referendum vafnije zakone i zatra%iti izjainjavanje birats o lima (Francuska), raspuitenje parlamenta (Francuska). U Francuskoj Sef dréave imenuje Elanove visokog savjeta pravosudja kao ,,garant* nezavisnosti sudske viasti, ima pravo da pokrene postupak ocjene ustavnosti zakona, imenuje trecinu Zlanova ustavnog savjeta kao i predsjednika Ustavnog savjeta, zaldjuéuje i ratifikuje medjunarodne ugovore idr, Soaks omc Principi na Kojima potiva nezavisnost sudo postavijeja stitucio inormativni eee nafele nezavisnost sn Usgon iae a adredjuje vide natela: onomije, Suds gall Iitanja drZave, drugih insitucija nih nagela koji obezhjedjuju nazavisnost sudstva a najve2niji su: - iskijutiva jurisdikeija suda u svim pitanjima sudske prirode, Sto pretpostavija zabranu promjene sudskih odfuka od strane vansudskih organa viasti faxzimajuéi od ovog osnovnog pravila na zakonu zasnovano ubla%avanje ili zamjenu kazne kao i pomilovanje. Saglasno natelu dvosepenosti o preispitivanju sudske presude mode odfuéivati samo vi8i sud. ~ Odvajanje sudstva od tudiladtva i njegova potpuna nezavisnost prema tuZilastvu. TuZilac je Jedna strana u sporu koji se vodi pred sudom, a nezavisnost sudstva zahtijeva da funkcija tuzZioca bude odvojena od sudske.43 = Odvajanje sudstva od uprave i podvrgavanje uprave sudskoj Kontroli_garantyje poseban polozaj suda u odnosu na izvrSnu viast i predstavija jedan od osnovnih principa ustavne driave, ae a era Pam cmanliy okvint usta zekona, Neavisnont sudstn_LJesaliet ‘Status suda je uredien ustavom i zakonom, i saglasno tome iskljuéuje formiranje posebnih sudova ‘koji ne bi bili obrazovani zakonom. osebnu_garancii is ii i i aterijalne samo: tisudova, U nekim ustavnim sistemima materijalnu samostalnost suda obezbjedjuje poseban sudski bud%et, 8to se izritito garantuje ustavom. sui jouredien tako da garantuje ost sudija, Na polozaj sudije dolazi se izborom ili imenovanjem. dije na polo%aj dol izboru odiukuje predstavnitko tijelo_i to_pripada parlamentu, koji to pravo ostvaruje samostalno ili na predlog posebnih suskih tijela. amore (sudski cot visoki_ savjet pravosudj). 0 pravosudja razlidit je i u pojedinim zemljama, i u njegov sastav ulaze sudije, istaknuti .advokati i dr. Po poloZaju ili po narotitom postupku izbora ait ira naivii sud, U izboru dijela “Slanova_visokog savjeta mogu suielovati i domovi parlamenta.. ovog tijel kog savjeta mos ielovati_i domovi ‘Waa minister pravde, U neki ust soko sa ave Ti sinistar pravde ali bez. prava da sudjeluju u odlutivanju. U-nekim-ustavima-visoki-sudski-savjet samostalan_je_pri_imenovanju sudija,a_u_drugim savjet samo_predia’e_imenovanjo_sudijq,_a imenovanje_je_povjereno Sefu_dréave ili_predla%e izbor sudija, a sudije bira_parlament. ‘Za ‘nezavisnost sudske viasti posebno je znatajno osiguratislobodu izhora_sudija od svakog uticaja Jzviine viasti. 48, SISTEMI KONTROLE USTAVNOSTI U_ustavnim sistemima u kefima, postoji_sudska zaitita ustaynosti razlikuju se sudska koja je u halls! elo sun 2 redov wvilu vrhovnog sud: ¢, | ustavnosudska cijalizovanim o144 Preventivna kontrola ustaynosti_odvija se-prije nego Sto zakon ili duugi opti pravni akt stupi-ne ~snagu, Naknadna kontrola ustaynosti_ostvaruje se posle donoeaja i stupanjana snagu pravnog propisa i ostvaruje se kao apstraktan spor o ustavnosti i_kan konkretan spor o.ustavnosti, Apstraktni spar_o ustavnosti_dopuita osporavanje ustavnosti_zakona_u sluéaju kada subjelgi, _ovlaséeni di ¢ ustavnosti smatraju da i 2 neka odredba zakona neustavria,.a _usloy za pokretanje ocjene ustavnosti-nije vezan za primjenu spore zakonske odredbe. Konkretni spor o ustavnosti ograniien je samo na pokretanje postupka ocjene-ustavaosti-u sh ada bi spormu odredin zakona trebalo_primijeniti Pra Konkan shay kame so alee ed _sudom. 49. USTAVNI SUD Je poseban osgan_drfavne viasti nadleZan za zaStitu ustavnogi,_tiji status u ustavnom sistema, polozaj i izbor sudija, nadleinosti, ‘ele tor enlle, nadietat,postepak ada i dejstvo njegovih odluka_uredjuje ustay a po Yezavianost-ustsvnog sud obezbeduie se | dudinam mandata, sudije uslavnog suda bicsiu ge vance sv ne bio pled hoon, sda ners dif ob: obezhjodjuje dodatnn zaita nezavisnosti salstva lozi za_prestanak. i_postuy i lata sudija ustavnog suda utvrdjuju_se_precizno_u_u: i .._Nepristrasnost ustavnog suda é immo odredjenim uslovima neki od sudija bude izuzet prilikom adfuitivanja.o odredjenom pitanja 2bog konilikta interes. _NADLEZNOSTI USTAVNOG SU . = ZaStita ustavnosti - Kontrola i ocjena ustavnosti45 ~ Odludivanje o optuZbama protiv Sefa dréave i drugih visokih dréavnih Einovnika = Odlugivanje o zabrani rada polititke stranke ~ Odlutivanje 0 izbornim sporovima = Odluéivanje o osporavanju validnosti poslanigkih mandata ~ Neposredna ustavno sudska zaitita osnovnih fjudsih prava - Tumatenje ustava 50. VOJSKA Pod vojskom se podrazumijeva cjelolupnost oruZanih snaga (vojne sile) jedne dréave.Vojska je s Jedne strane autonomni i izdiferencirani éinilac u drZavi, a sa druge strane ona je dréavni organ i kao takva sastavni je dio dréavnog aparata. Osnovni uzrok postojanja vojske i osnovni razlog zbog kojeg gradjani treba da sluZe vojni rok jeste nuznost odbrane drZave. 51. pe ocuE LJUDSKIB PRAVA su: Prava aktivnog i prava pasivnog statusa - Prava pozitivnog i negativnog statusa - Prava Zoveka, prava gradjanina - Prava drZavijanina - Prirodna i gradjanska prava = Zakonska i etitka prava ~ Liberalna odbrambena prava i demokratska prava sudjelovanja ~ Individualna prava i prava kolektiviteta - . Prava prve, druge, treée i Zetvrte generacije - Osnovna (ustavna) i zakonska prava ~ Lina druitvena i gradjanska prava = Opite slobode i prava - Prava gradjana - Lina politiéka i socijalno — ekonomska prava i dr. Osnoyne grupe Hjudskih praya u ustavno — pravnoj teoriji su: ~ Line slobode i prava ~ Politiéke slobode i prava = Socijalno ekonomske slobode i prava ‘Posebne podgrupe su: + Kulturno obrazovna prava - Duinosti Zoveka ~ Posebna prava nacionalnih manjina i - Prva stranaca Dvije zascbne podgrupe lignih sloboda ~ Lina prava koja Stite tlesni i - Lina prava koja tite duhovni integritet litnosti46 Prirodna_prava_pripadaju Ijudima kao rauzmnim bi¢ima samim rodjenjem. -Ona su _jednaka, opita, individuatna i pripadaju_svakom pojedineu kao fudskoj iénosti i imaju ravime (“dnuStva i dr2ave-Primadna prava sw opita i jednakea. Prava i slobode koleltiviteta razlilujn sed individualnih Jjndskih prava po nizu svojstava. Sradjanska-{poltéka-prava-noivaju na individualist) koneplji dskih prava. Socijalno — -ckonomska,_kulturna, obrazovna i_njima_sliéna_prava_su_prava_odredjenih kolektiviteta i ne —pripadaju pojedincu kao individui, ved pojedinim, u#im ili_Sirim kolektivitetima. ska_j politiska prava su po_svoio|_prirodi opSta prava i njima se korsti svaki pojedigac nezavisno od stafusa j drugih lignih svojstava. Soocijalno — ekonomsk, ohrazovna, injima slina prava posebna sus obzirom na subjekte kojima pripadaju ito su posebna a ne opita praya. 52. MEDJUNARODNE KONVENCIJE o tjudskim pravima su: ‘Sveopita deklaracija o pravima Zoveka ~ Povelja UN iz 1945. godine + Sveopéta deklaracija o pravima Sovjeka iz 1948 godine - Medjunarodni pakct o gradjanskim i politiékim pravima (1966. godine) ~ Medjunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima iz 1966, godine Reglonaine medjunrodne konvencije su: - Deklaracija o pravima djeteta — 1959. godine - Deklaracija o ropstvu ~ 1963. godine ~ Deklaracija UN 0 ukidanju svih oblika rasne diskriminacije ~ 1963. godine = Medjunarodna konvencija oukidanju svih oblika rasne diskrimninacije 1965. godine - Konvenoija o eliminisanju svih oblika diskriminacije Zena — 1979. godine ~ Konveneija o spregavanju i kaznjavanju zlotina genocida— 1948 godine i dr. L Prava kof te ih integrtt not ~ Biayo na £ivet (elementarno pravo Eovjeka ) - Lignaslobeda - Sloboda kretanjai-nastanjivanjas47 = Sloboda vjeroispouijesti 3. Prava privatnosti su: + Nepowredivast stana zat ee Socijalno ekonomska prava_se-nazivajn jo’ i pravima tree generacije - Prava yezanaza rad: ~ pravo na socijalno osiguranje - ostvarivanje privrednih, druStvenih i kultumih prava ~ pravo na rad i slobodan izbor zaposlenja kao i zadovoljavajuée uslove rada ~ pravo na jednaku platu za jednak rad ~ pravo na minimalnu naknadu za rad = pravo na odmor - Bravo na obrazovanje - Pravo na zaititu zdravlja - EkoloSka prava 1g dnzetnit 54, ROLITICKA PRAVA I SLORODE Zajedno sa liénim slobodams i pravima_pripadeju gsupi tcdilonalaih Huds prava koje sp 2. Slobode kojestite duhoynl integritet lifuosti su: 7 aie. i nim poi ravine oh im pravima i slobodama gradjana su: - “dokada Soins oe loboda i pmvo ma polite organizoinjo - 7 BBpope tere okuplanfodzherove, demonionle LnnalBteoje Birafko_pravo je jedno od najznatajnibh politidith prava gradjana da nepostedno sudjeluju u onstituisanju organa drZavni taj nagin is 10 i __pasivno hiraéko pravo. Alktivno biratko ju u is i ijela i to ji je i jednako “pravo, So izrazava navelo jedan Sovek, Jjeda 3» -Aldivno—biratko_pravo_pripada dvavijanima odredjene zemlje istite se-sa. ti Pasi je radjanit iran. Sloboda Stampe pripada.grupi-tradicionalnih Jjudskih prava i ujedinjuje di brava. enziju Jignih i politi¢kih48 Sloboda.,udruzivanja_{_pravo_polititkog_organizovanja je pravo ja_da_se_pol oxgntinj jedan jd sunavaih deinapog sustain aban een plies gi i. 55. SOCIJALNO — EKONOMSKA PRAY A- Su prava tree generacije injihay smisaa je je sovijalne i ekonomske sigumnosti gradjana okvi Konvepia sonjalne pravne dréave, tu ubrajamo prava vezana za tad, prave na GbFazovan aovanie, Diavo na zattitu adravia, dkologka brava’. avo na preduzeinii. Prava vezana 2a.¢ ‘vezana za rad_odnose se na i Eovjeka na njegovom.radnom holoSka_prava su prava Kojima se ite osnovni_prirodni_ resursi, prirodna dobra, biljni i Zivotinjski svijet Zivotna sredina uopste. 56. PRAVA MANJINA ‘Su_garantovana_ustavom kako pripadnicima vecinskog naroda (ako i pripadnicima nacionalnih ‘manjina i etnigkih grupe_ Lona obubataju osnovne garancije To: - ravnost nacionalnih 1a pripadnosti ~ pravona obrazavanje > -Prao_na_razvoj nacionalne Kulture ofuvanje kultumog blaga i obrazovanej_kultumih dnstitucija 57. IKI PRAVA se klasifikuju u nekolit 20 ienja ~_Ogamitenja konkretnih Ijudskih prava ~ Zloupotreba Tudskih prava ~ Odstupanje od judskih prava u vanrednim prilikama ja_ti jis i_nagin juju_granice i_okviri ostvarivanja Ijudskih prava } odnose se na sva fjudska prava_garantovana_ustavom. Ozranitenja konkretnih Ijudslih prava dine ustavne odredbe kojima se u vezi sa vejedinin Konkretnim Tudskim pravima navode uslovi i asin-aliovog osvarivania kojima je moguée ods g i tivno razlogu zbog isivanjen49 58. DUZNOSTI GRADJANA I POSEBNA PRAVA STRANACA. Osnovna_ustavna duinost svakog pojedinca je da pottuje slobode i prava drugih kao i da sp pridréava ustava i zaKona. Kao posebne duznosti gradjana u ustavima se navode: opita obayeza “eradjaniana postovnaje ustava 1 zakoni jost_i_ast_odbrane zemlje, staranje o drustvenim dobrima, zastita javnih dobara, savjesno i po8teno izvrSavanje jevnih funkcija, duinost savjesnog ‘ada, Guvanje prirode j Zivotne sredine, éuvanje-istorijskih Llouliumih spomenika i drugih kaultumnih _Vrijednosti, obaveza poStovanja nacionalnag dastojanstva gradjana itd, ‘Najvedi.broj ustava jeméistranim licima_liéna prava kao i odredjena socijalno - ekonomska prava. Ustavi najveéeg broja zemalja garantuju strancima_{neka posebna prava tijismisao_i razlog.zbon ‘Kojeg su zajaméena je zaitita koji tva_pod-odredjenim uslovima pruza strancima a to je pravo azila Koje s€ garantuje strancima pod odredjenim uslovima, koja-su-propisana ustavom i zajaméeno ‘Je samo strancima. 59, ZASTITA LJUDSKIH PRAVA -Ombdusman je-poschna insfitucija tiji je zadatak da titi Ijudske prava, On pravi ostvativanjg, ‘Tiudskit_prava, upozor i edlads cu ilu ostvatiyanja ~liudskih prava i otklanjanja pavreda, Djeluje-vaspitno ier javnosti skrese panja na kSenje Tudeh ~Drava. Legislativa = parlament Egzekutiva = vada