I.

PROCENA DISFUNKCIONALNIH SHEMA/UVERENJA

I. Razmatranje problematičnih obrazaca

Radi se o klijentu srednje životne dobi, zaposlenom, u dugogodišnjoj vezi. Iz razgovora

dolazimo do saznanja da se radi o osobi koja ima problem sa kontrolom besa. Smatrao je da u
svakom trenutku mora biti nabolji u svemu što radi i da ukoliko to nije tako, bio bi izuzetno
besan na sebe. U situacijama kada su mu drugi ukazivali na propuste ili greške, takođe je
imao vrlo agresivnu reakciju. Uveren je da „moram u svakom trenutku biti najbolji inače
sam nesposoban i treba me kazniti“.Takođe smatra da i drugi ljudi moraju da zadovolje
njegove visoke standarde u svemu što rade u protivnom,treba ih kazniti , i zbog toga često
biva akter u svađi , čak i sa slučajnim prolaznicima, a ukoliko i ne reaguje u trenutku, izvesno
vreme razmišlja o mogućim scenarijima za datu situaciju, u smislu šta je sve trebao reći a nije
ili čak smišlja i „detaljan plan oscete“ za slučaj da ponovo sretne tu osobu.

II. Upitnici

Za procenu maladaptivnih shema korišćen je upitnik shema-YSO-S3, kao i upitnik

roditeljstva YPI-R2.

III. Identifikovanje disfunkcionalnih shema

Kroz razgovor sa klijentom, ispostavilo se da on sam ima izuzetno visoke unurašnje

standarde prema sebi i prema drugima i da samo ukoliko se ti standardi zadovolje sve će biti
u redu, u protivnom verovao je da će stvari krenuti po zlu i da zbog toga obavezno treba
kazniti druge ( i sebe) kako bi naučili lekciju. Prema rezultatima upitnika shema YSQ-
S3,klijentovi rezultati su bili sledeći: previsoki standardi skor 23, a potom sklonost ka
samokažnjavanju 20.Obe ove vrste shema su iz domena preterane opreznosti/inhibicije te je
zaključak da je visok intenzitet izraženosti navedenih šema. Ovaj rezultat je u skladu sa
rezultatima upitnik roditeljstva YPI-R2, po kome je klijent kažnjavan od strane oca. U daljem
razgovoru, klijent saopštava da su mu rana iskustva vezana za neki vid kazne u slučaju da
nije ostvario najbolje rezultate ili bar bio među najboljima (škola, sport, vannastavne
aktivnosti, ponašanje,...). Kazna je uglavnom bila u vidu najave katastrofe, „takvo ponašanje
je nedopustivo, niko se tako ne ponaša“, „ukoliko ne budeš učio, sve što smo ti pružili ništa
ne vredi“, „samo dobra deca idu na more/skijanje“, „zar to nije mogla biti čista petica?“,
„zašto sad plačeš,plakamje ti neće pomoći“,...U daljem životu, uvek je pokušavao da bude
najbolji u svemu što radi, u protivnom smatrao bi da je gubitnik i da ga treba kazniti jer bolje
nije zaslužio. Takve standarde je postavio i prema drugim ljudima kao i prema svetu.

IV. Identifikovanje negativnih načina prevladavanja

U daljem radu, klijent navodi da jako loše podnosi bilo kakvu vrstu kritike. Odlaganje je
izlazak na ispit na doktorskim studijama, jer je smatrao da nije dovoljno dobro naučio.

V. Odabir sheme na koju ćete se fokusirati u daljem radu i definisanje nove šeme

Klijent se izjasnio da bi želeo da radi na shemi previsokih standarda , i da umesto „moram u

svakom trenutku biti najbolji jer ako nisam, znači da sam nesposoban“ uspostavi novu,
funkcionalnih shemu „ dovoljno je biti dobar .“

II. INTEGRATIVNI ABC MODEL

Kada je upitan koji ga problem najviše muči, naveo je situaciju sa fakulteta kada je u okviru
završnih konsultacija u vez teze koju priprema, vrlo burno odreagovao na kritiku mentora jer
je smatrao da je njegov rad više nego dobar. Prema ABC modelu, navedena situacija je
aktivirajući događaj.

Upitan kako se osećao povodom te situacije,klijen je negirao postijanje bilo kakvih drugih
emocija, te smo time eliminisali postojanje sekundarnog emocionalnog odgovora. U nastavku
razgovora, klijent navodi : „ mislio sam da je moj rad sjajan“, potom „nedopustivo je da me
mentor kritikuje „ zato što „ moja teza mora biti najbolja i bez premca u protivnom sam
nesposoban“ , a zatim „ moram biti najbolji u svemu što radim jer ako nije tako znači da sam
nesposoban za život“. Time je definisana opšte jezgrovno uverenje na kome treba i raditi.
Upitan da navede svoju reakciju, klijent navodi da je u datoj situaciji reagovao povišenim
tonom, mlataranjem rukama, salvom uvreda i na kraju lupanjem vratima ( sve navedeno je
jasna demonstracija besa) shvatio i da izbegava kontakt sa mentororm jer ne želi ponovo da
bude izložen kritici.

III. PROMENA DISFUNKCIONALNIH SHEMA/UVERENJA

Kognitivne intervencije

U okviru kognitivne intervencije, sokratovsko raspravom , klijent je naveo nekoliko

argumenata koji su išli u prilog disfunkcionalne sheme kao i argumente u prilog funkcionale
šeme. Vrlo uspešno je naveo nekoliko činjenica koje idu u prilog uverenju „ ne moram uvek
u svemu biti najbolji“. U toku pragmatičkog ispitivanja, bilo je više nego dovoljan broj
primera koje je klijent naveo a koji su jasno ukazivali na loše posledice održavanja
disfunkcionalne šeme i to u svim aspektima klijentovog života u odnosu na novo uverenje.

Razmatranje istorijskih nalaza

Upitan za situacije iz prošlosti koje jasno ukazuju na „argumente“ koji idu u prilog
disfunkcionalnoj shemi, klijent navodi da „ da za svoje roditelje nikada nisam bio dovoljno
dobar“, „ nisam imao pravo na grešku“, „ morao sam u svemu biti prvi“,...Nakon reatribucije,
klijen je jasno uvideo da većina navedenih stvari jasno govori o njegovim roditeljima a ne o
njemu samom.

Semantički metod

Upitan da navede kriterijume po kojima sebe samog procenjuje kao nesposobnog, stekao je
uvid u to da se zapravo potpuno neosnovano svrstava u grupu nesposobnih, jer ispunjava
većinu navedenih stvari ( posao, porodica, prijatelji).

Korišćenje kontinuuma

Kako bi još jenom potvrdio i jasnije steko uvid u gore navedeno, klijentu je predložen
kontinuum od potpuno nesposobnog do vrlo sposobnog. Prema većini postavljenih
kriterijuma samog sebe je zapravo procenio kao osobu bliže „vrlo sposobnog“ , u nekoliko
kao „ sposobnog“ i ni jedan jedini put kao „ nesposobnog“.

Svakodnevno praćenje pozitivnih nalaza

Dogovoreno je sa klijentom da u periodu do sledećeg susreta vodi dnevnik o „pozitivnim“

iskustvima, i da zabeleži svaku pohvalu koju je dobio od drugih, u cilju sticanja izbalansirane
slike o sebi.

Bihejvioralni eksperimenti za testiranje shema

U dogovoru sa klijentom osmišljen je bihejvioralni eksperiment. Predlog je bio sledeći: iako

nije aktivno trenirao trčanje, s obyirom da je bio u dobroj fizičkoj kondiciji, dogovoreno je da
učestvuje u lokalnoj trci za vikend. Po završetku trke, nasumično je intervujisao nekoliko
ljudi i zabeležio njihove odgovore prema kojima je veći broj mislio da je njegov plasman vrlo
dobar a nekolicina i da je odličan. Stepen njegove uverenosti u to da u svemu mora biti
najbolji a ako nije onda je nesposoban, sa 90% pre eksperimenta opao je na 60%.
Emotivne/imaginativne intervencije

Rana sećanja u vezi sa kontekstom u kome je shema nastala

Izvođenjem „mosta afekta“, klijent je evocirao najranije sećanje iz detinjstva kada ga je otac
pred gostima iskritikova što je dobio četvorku na testu i tom prilikom novčano nagradio
decu koja su bila u poseti jer su „dobra, a ti si lenj i nesposoban“. Navodi da je u tom trenutku
imao stisnute pesnice i zube, i da se jako trudio da ne zaplače pred svima. Potom je sa
klijentom urađena ista scena sa zamenom uloga.

Bihejvioralne intervencije

Sa klijentom je dogovoreno da u cilju učvršćivanja novih uverenja, za početak kontaktira

mentora i prekine sa izbegavanjem situacije. Odigran je scenario u kome je klijent izložen
pretpostavljenoj kritici na koju je odgovorio asertivno ( Uvažavam Vašu kritiku, molim Vas
da mi ukažete i na druge moguće greške,....). Takođe su predložene i vežbe treninga pažnje
( npr. S.T.O.P.) u vezi besa.