Razvojna psihologija 1: PITANJA ZA ISPIT

Nastavna tema: Univerzalno-konstruktivistički pristup razvoju: Pijažeova teorija

1. Pijaže je sebe smatrao biološki orijentisanim genetičkim epistemologom. Objasnite je pod tim
podrazumevao i u tom svetlu analizirajte njegov naučni program (predmet, ciljevi,
metode).Pijaže je smatrao da se razvoj može razumeti samo kao ishod interakcije bioloških
i sredinskih faktora.Saznanje i kognitivni razvoj je posmatrao kao sredstvo adaptacije na
sredinu naglašavajući kontinuitet između biološkog i kognitivnog.Kognitivni procesi su
rezultat su rezultat filogenetskog razvoja tj. „organske samoregulacije“ koji se odvija kroz
interakciju sa sredinom.Mehanizmi adaptacije su zajednički za organske i kognitivne
procese.Interakcija posredovana aktivnošću deteta omogućava razvoj.Znanje se gradi na
osnovu delovanja subjekta tj. na osnovu modifikovanjaa i transformisanja objekta.
Smatrao je da postoje univerzalna kognitivna svojstva ljudske vrste kao i univerzalni
principi u osnovni saznajnog funkcionisanja čoveka.Nastoji da objasni univerzalna,
kulturno nepromenljiva svojstva kognitivne organizacije,funkcionisanja i razvoja. Pijaže
je koristio klinički metod ili metod kliničkog intervjua.

2. *Koji je, po Pijažeu, jedini formativni faktor razvoja? Kako shvata ulogu sredine i socijalne
interakcije? Kako shvata prirodu učenja, a kako odnos učenja i razvoja?Formativni faktor
razvoja za Pijažea je URAVNOTEŽAVANJE(kognitivna adaptacija,ravnoteža asimilacije
i akomodacije).Po njemu proces razvoja je rezultat interakcije jedinke i sredine ali da
sredina i kultura imaju samo podsticajnu ulogu u razvoju deteta te stoga deca brže ili
sporije prolaze kroz opisane stadijume razvoja.Po Pijažeu, razvoj je spontani proces
pokrenut urođenom sposobnošću uravnotežavanja a učenje je proces koji je spolja
izazvan. Prema tumačenju Pijažea učenje je podređeno razvoju.Ne utiču ni sredina ni
kultura.

3. *Zašto se Pijažeovo gledište o razvoju smatra interakcionističkim, tj. konstruktivističkim. A

zašto se naziva INDIVIDUALNO-konstruktivističkim, odnosno UNIVERZALNO-
konstruktivističkim? Razvoj je ishod interakcije jedinke i sredine (ravnoteža asimilacije i
akomodacije),rezultat bioloških i sredinskih faktora posredovan aktivnošću jedinke,
kognitivne strukture se se postepeno grade kroz uravnotežavanje u kome je svaka
prethodna struktura osnova i preduslov za nastanak sledeće, proces građenja sve
stabilnije i čvršće kognitivne strukture.Individualno-konstruktivistički zato što je razvoj
vezan za aktivnost jedinke, a univerzalno-konstruktivistički zato što je postoje ista
(univerzalana) kognitivna svojstva ljudske vrste, kao i univerzalni principi koji stoje u
osnovi saznajnog funkcionisanja čoveka i procesa razvoja.

4. Šta je Pijaže zamerio tradicionalnom, empiristčkom shvatanju prirode saznanja? Kako on

shvata prirodu saznajnog procesa? Za Pijažea je empirističko shvatanje smatrao
pasivističkim i mehanicističkim po kome je zadatak kognitivnog sistema samo da
klasifikuje i uredi objekte.Za Pijažea saznanje je podrazumeva aktivnost jedinke i
delovanje na objekte.Priroda saznajnog procesa može biti vrlo različita, od senzo-
motornih akcija, do intelektualnih operacija ili interiorizovano i izvršeno u mislima .
Saznanje je neprekidna transformacija i posledica interakcije subjekta i objekta.

5. Objasnite razliku između fizičkog i logičko-matematičkog iskustva i ilustrujte odgovor

primerima.Razlika se odnosi na promenu menjanja prirode akcionih šema (menjaju se
saznajna sredstva deteta).Na početku akcione šeme su senzo-motorne ili praktične akcione
(prakseme). Pojavom simboličke funkcije poszaju interiorizovane i izvode se na

1
 mentalnom planu. Sazrevanjem saznajnih šema one dobijaju nove karakteristike i
nazivaju se logičke. U odnosu na promenu prirode akcionih šema u različitim fazama
razvoja deteta , na početku putem posmatranja lopta je crvene boje, potom objekat koji
može da se uhvati, i da se baci vidi, odskače ili ne,meka ili tvrda, pa preko objekta za igru
postaje geometrijsko telo kome može da se izračuna površina,zapremina i slično.

6. *Šta Pijaže podrazumeva pod kognitivnom shemom? Navedite pimere. Navedite sinonime
ovog pojma i objasnite zašto ih Pijaže koristi (koju dimenziju značenja naglašavaju).Kognitivna
šema je mentalna struktura koja organizmu daje model akcije za slične ili analogne
uslove.To je ono što se može prenositi na nove, slične situacije.Akciona šema
sisanja.Sinonimi su :saznajna, kognitivna šema.S obzirom da predstavljaju saznajne
alatke , u odnosu na njih se kvalitativno menja način na koji dete misli u različitim fazama
razvoja.

4. *Šta Pijaže podrazumeva pod kognitivnom strukturom? Objasnite vezu između pojmova
kognitivna struktura i razvojni stadijum.Skup svih kogntivnih šema i saznanja koje jedinka
poseduje na određenom uzrastu predstavlja kognitivnu strukturu. Stadijumi razvoja se
razlkuju u odnosu na kognitivne strukture (saznajne alatke).

5. *Šta je kognitivna asimilacija? Koja je njena uloga (značaj) u procesu saznavanja i kognitivnog
razvoja? Navedite primere. Kognitivna asimilacija podrazumeva uklapanje
objekata/informacija iz spoljašnje sredine u postojeće saznajne šeme.Asimilacijom
interpretiramo objekat/informaciju tako da dobija zn ačenje a u skladu sa postojećim
kognitivnim šemama.Asimilacija dovodi do transformacije objekta/informacije
usličnjavajući ih sa postojećim .Asimilacija osigurava kontinuitet između starog i
novog.Koren(biolog,zubar,matematičar).

6. *Šta je deformišuća asimilacija? Koje su loše strane dominacije asimilacije? Navedite

primere.Dominacija asimilacije predstavlja reinterpretiranje novih informacija tako da im
se potpuno menja značenje kako bi se uklopile u već postojeće šeme ili se potpuno
odbace(ignorišu), ne uočava se specifičnost novog.Primeri dominacije asimilacije
su:predrasude,konzervativizam.

7. *Šta je kognitivna akomodacija? Koja je njena uloga (značaj) u procesu saznavanja i

kognitivnog razvoja? Navedite primere.Kognitivna akomodacija predstavlja proces
menjanja kognitivnih šema tako da se u njih uklope nove informacije/objekte.Akomodacja
je mehanizam saznavanja i razvoja jer remeti postojeću ravnotežu u kognitivnoj
strukturii tako poidstiče promene i napredak.Sistem varenja se menja da bi vario drugu
vrstu hrane, podaci koji ne mogu da se objasne postojećom teorijom ( izostanak Edipovog
kompleksa u nekim tradicionalnim kulturama).

8. *Šta je deformišuća akomodacija? Koje su loše strane dominacije akomodacije? Navedite

primere.Dominacija akomodacije predstavlja nekritičko menjanje saznajnih šema bez
očuvanja kontinuiteta i integrisanja starog i novog.Primeri su:konformizam,pomodarstvo,
„bubanje“.

9. *Šta je kognitivna adaptacija? Šta je uravnotežavanje? Šta je kognitivni konflikt? Objasnite

odnos ovih pojmova i ilustrujte ga primerima.Ravnoteža između asimilacija i akomodacije
predstavlja kognitivnu adaptaciju.postojeća kognitivna struktura se menja samo onoliko
koliko je potrebno da bi se mogle uklopiti nove informacije.Uravnotežavanje
(autoregulacija) je samoregulativni mehanizam koji stoji u osnovi kognitivnog
funkcionisanja kao i kognitivnog razvoja.počiva na adaptaciji –ravnoteži asimilacije i

2
 akomodacije.Stanje neravnoteže predstavlja kognitivni konflikt i pokreće saznajnu
aktivnost.Po Pijažeu , šema sisanja je biološki programirana akcija koja koja
„prorarđivanjem“ postaje prva kognitivna šema-akciona šema sisanja. Nova sredinska
iskustva stalno provociraj postojeće kognitivne šeme.

10. *Objasnite i primerima ilustrujte pojmove: reproduktivna, generalizujuća i rekognitivna

asimilacija. Objasnite, pomoću ovih pojmova, kako dolazi do razvoja akcionih
shema.Reproduktivna asimilacija :kada dete primenjuje jednu šemu na na istim ili sličnim
objektima. Generalizujuća:kada se jedna šema primenjuje na najrazličitijim objektima.
Rekognitivna: kada se iz stare šeme diferencira nova,koja liči na prethodnu.

11. Šta Pijaže podrazumeva pod promenljivim strukturama (na kom Flavelovom kriterijumu se
zasniva ovaj pojam), a šta pod konstantnim funkcionisanjem ili funkcionalnim invarijantama?
Pod promenljivim strukturama podrazumeva prirodu akcione šeme , što se zasniva na
Flavelovom principu homogenosti. Konstantno funkcionisanje razvoj uvek ide u istom
pravcu,ishodi su univerzalni i stadijumi su uniformni.

12. *Sažeto opišite Pijažeove razvojne stadijume: (a) koji UZRAST obuhvataju stadijumi; (b)
kakve su PRIRODE akcione sheme na svakom stadijumu; (c) šta su glavna razvojna
DOSTIGNUĆA I OGRANIČENJA svakog stadijuma. Navedite primere. 2-3g., senzomotorni,
(opažaji i motorne radnje),razvijaju se saznajne kategorije8prostor,vreme, uzročnost),dete
je centrirano, 2-3g.- 6-7g., preoperacionalni, akcione šeme su mentalne, interiorizovane
akcije, razvijanje simboličke funkcije,egocentrizam, 6-7g.-11-12g., konkretno-
operacionalni,akcione šeme su logičke operacije,oslobađa se egocentrizma ,operacije nisu
dovoljno generalizovane,12g.-,formalno-operacionalni,akcione šeme su formalno-logičke
operacije,reflektujuća apstrakcija,stvara teorije o svemu.

13. Pijaže smatra da se kognitivni razvoj najkraće može opisati kao proces progresivne
decentracije. Objasnite šta on pod tim podrazumeva, odnosno u čemu se ogleda decentacija
kroz razvojne stadijume (po prekretnicama). Decentracija je postepeno oslobađanje od
centracije i znači mogućnost postavljanja na poziciju objekta.Do druge godine dete ne
razlikuje sebe od okoline i objekti postoje samo kao produžeci akcija,potom dolazi do
egocentrizma kada u tumačenju sveta meša subjektivno i objektivno u oba
smera:animizam i realizam.Od 6-7g se oslobađa egocentrizma razlikuje svoju od tuđe
tačke gledišta.

14. *Zašto je redosled razvojnih stadijuma fiksiran ili nepromenljiv? Od čega zavisi brzina
prolaska kroz razvojne stadijume? Pijaže i sledbenici su se bavili tipičnim ponašanjem dece
različitog uzrasta. Tvrdi da se deca različitog uzrasta razlikuju po opštim
karakteristikama mišljenja i ponašanja koji se razlikuju po svojoj prirodi.Redosled
razvojnih stadijuma je konstantan.Razvoj je u svojoj suštini proces konstrukcije sve
stabilinije ravnoteže. U svakoj fazi nova, bolje uravnotežena kognitivna struktura se
zasniva na temeljima prethodne.Tempo razvoja zavisi od individualnih, socijalnih i
kulturnih razlika.

15. U čemu zastupnici kognitivno-informacionog pristupa vide najveći problem Pijažeove teorije
stadijuma? Na kojim empirijskim nalazima zasnivaju kritiku? Koja dva rešenja ovog problema
predlažu? Za njih je najveći problem to što Pijaže smatra da sa promenom uzrasta dolazi
do kvalitativne promene mišljenja dok je za njih to povećan kapacitet za obradu
informacija. Zadatak sa klackalicom je doveo do ovog zaključka, u kom su deca mlađeg
uzrasta u većem procentu tačno odgovorila,iako iz pogrešnog razloga-obraćali su pažnju
samo na težinu.rešenja?

3
16. Šta Pijaže podrazumeva pod fenomenom pomeranja (decalage), a šta pod zatvaranjem
kognitivne stukture? Navedite primere. Koji problem teorije stadijuma je Pijaže pokušao da reši
uvođenjem ovih pojmova? Pijaže je smatrao da se uravnotežavanje neke strukture dešava u
jednom kontekstu ili situaciji bez istovremene generalizacije.Pod zatvaranjem kognitivne
strukture podrazumeva da se u prelaznim periodima između dva stadijuma tačni odgovori
postaju sve češći, odnosno, nova kognitivna struktura se ne stvara odjednom, već se
stabilizuje, uravnotežava.Zadatak konzervacije(lakše diskretni materijal perlice od
tečnosti). Homogenost.

17. *U čemu zastupnici sociokulturnog pristupa vide najveći problem Pijažeove teorije stadijuma?
Na kojim empirijskim nalazima zasnivaju kritiku (navedite rezultate istraživanja)? Dovodi u
pitanje homogenost. Primer oksapminima: broje delovima tela sa visoko razvijenim
spacijalnim sposobnostima.Po sockult. Razvoj nije univerzalan zavisi od prakse,načina
života.Stadijumi nisu univerzalni zavise od prakse po njima.

18. *Kako Pijaže i pristalice univerzalno-konstruktivističkog pristupa odgovaraju na tri ključna

pitanja razvojne psihologije? Priroda razvojnih promena je kvalitativna,
diskontinuitet,razvoj je rezultat interakcije bioloških i sredinskih faktora posredovan
aktivnošću jedinke. Uravnotežavanje je jedini mformativni faktor razvoja.Opisuje opšte
zakonitosti razvoja.Ne zanimaju ga individualne razlike.

Nastavna tema: Sociokulturni pristup razvoju: teorija Vigotskog

1. U čemu je Vigotski video suštinsko ograničenje tradicionalnog pristupa psihološkim pojavama?

Šta je postavio za cilj svog naučnog programa? U čemu se ogleda uticaj Marksovog
antropološkog učenja na njegovo shvatanje razvoja?

2. Zašto se teorija razvoja Vigotskog naziva instrumentalističkom? Šta on podrazumeva pod

kulturnom autogenezom čoveka?

3. *Koje su dve osnovne uloge kulturnih instrumenata? Navedite primere. Koje kulturne tvorevine
imaju najznačajniju ulogu u razvoju čoveka? Navedite primere.

4. *Šta Vigotski podrazumeva pod kulturnom (semiotičkom) medijacijom razvoja? Koje su dve
najvažnije promene psihičkih funkcija, odnosno dva razvojna efekta semiotizacije mentalnih
funkcija? Navedite primere.

5. Šta Vigotski podrazumeva pod stvaranjem sistema psihičkih funkcija? Navedite primere.

6. *Kako glasi genetički zakon Vigotskog? Objasnite smisao ovog zakona na primeru
internalizacije jezika (govora).

7. *Šta Vigotski podrazumeva pod socijalnom medijacijom razvoja? Navedite primere iz

kognitivnog i socio-afektivnog razvoja deteta.

8. Mogu li principi asimetrične interkcije biti ugrađeni u kulturne produkte? Navedite neki
primer.

9. *Sažeto rezimirajte kako Vigotski shvata pitanje faktora razvoja: šta su formativni faktori
razvoja. Koji je osnovni mehanizma razvoja po Vigotskom?

4
10. *Šta je zona narednog razvoja (dva značenja)? Po čemu ovaj pojam razlikuje od pojmova
zona prošlog razvoja i zona budućeg razvoja?

11. *Koje karakteristike treba da ima podrška odraslog da bi predstavljala delovanje u zoni
narednog razvoja? Navedite primere.

12. Objasnite teorijski i praktični značaj pojma zona narednog razvoja.

13. *Kako Vigotski shvata odnos učenja i razvoja? Objasnite vezu između ovakvog shvatanja i
pojma zona narednog razvoja.

14. Šta Vigotski podrazumeva pod artificijelnim razvojem? Zašto je ovaj pojam važan za
razumevanje razlike između pijažetanskog i vigotskijanskog shvatanja odnosa učenja i razvoja,
odnosno uloge obrazovanja?

15. *Kako pristalice sociokulturnog pristupa odgovaraju na tri ključna pitanja razvojne
psihologije?

16. *Po čemu su slični, a po čemu se razlikuju sociokulturni i univerzalno-konstruktivistički

pristup razvoju (Pijaže i Vigotski)?

Nastavna tema: Kognitivno-informacioni pristup razvoju

1. Kako su Pijažeov i psihometrijski pristup uticali na nastanak kognitivno-informacionog

pristupa: u čemu su informacionisti videli dobre strane i ograničenja ova dva pristupa i kako su
odredili svoj naučni program - ciljeve, zadatke i metode proučavanja kognitivnog razvoja?

2. Koja su dva osnovna tipa istraživanja u okviru kognitivno-informacionog pristupa?

3. Kako se u okviru informacionističkog pristupa shvata kognitivni sistem? Opišite shematski

prikaz procesa obrade informacija („kogitogram“) i ilustrujte ga na primeru zadatka
reprodukcije pročitanih reči (koji smo radili na času).

4. Sažeto opišite Sternbergov model komponenti (tri tipa komponenti).

5. *Kako se u okviru informacionističkog pristupa shvata kognitivni razvoj: koja su četiri glavna
aspekta ili faktora razvojnih promena? Ilustrujte odgovore na primeru zadatka reprodukcije
pročitanih reči.

6. Opišite četiri aspekta u razvoju pažnje i ilustrujte odgovore primerima.

7. *Istraživanja pokazuju da se sa uzrastom povećava broj elemenata koje deca mogu da

reprodukuju u zadatku pamćenja. Navedite DVA objašnjenja zasnovana na bazičnim
karakteristikama kognitivnog sistema („hardver“). Koje od njih podržavaju nalazi Čena i
Stivensona? Obrazložite odgovor (objasnite zašto).

8. *Šta su strategije? Opišite tri najčešće strategije pamćenja i ilustrujte ih primerima.

9. *Navedite nalaze istraživanja o razvoju strategija: (a) na kom uzrastu deca počinju da koriste
pomenute strategije; (b) u čemu se ogledaju razvojne promene u korišćenju strategija (u sklopu
toga objasnite i Siglerov model preklapajućih talasa).

5
10. *Šta se podrazumeva pod razvojem baze znanja? Navedite nalaze istraživanja koji potvrđuju
važnost baze znanja u kognitivnom razvoju (istraživanja Čijeve i saradnika).

11. Opišite kako se razvijaju reprezentacije znanja u dugoročnoj memoriji, na primerima razvoja
skripta (istraživanja Nelsonove) i sheme priče.

12. *Koje su tri osnovne vrste metakognitivnog znanja (po Flavelu i Velmanu)? Šta o njihovom
razvoju govore nalazi istraživanja?

13. *Kako Flavel tumači razlike između mlađe i starije dece u pogledu korišćenja kognitivnih
strategija? Koji empirijski nalazi govore u prilog njegovog tumačenja? U čemu se sastoje
obrazovne implikacije ovih nalaza?

14. *Kako zastupnici kognitivno-informacionog pristupa odgovaraju na tri ključna pitanja

razvojne psihologije?

15. *Uporedite kognitvno-informacioni i pijažetanski pristup razvoju: sličnosti i razlike.

16. *Koje su dobre strane i ograničenja kognitivno-informacionog pristupa razvoju?

Nastavna tema: Psihodinamski pristup razvoju: Frojd i Erikson

1. Zbog čega se psihoanalitičkoj teoriji razvoja često osporava naučna zasnovanost (objektivnost
i empirijska utemeljenost). Kako ocenjujete opravdanost ovih kritika?

2. *Koji je najveći Frojdov doprinos razvojnoj psihologiji – zašto se, uz Darvina, on smatra
utemeljivačem razvojnog (genetičkog) pristupa psihološkim pojavama?

3. Zašto je relativizacija granice između normalnog i patološkog važna za razumevanje razvoja?

Koji Eriksonov pojam počiva na ovakvom shvatanju razvoja?

4. Koji podsistem ličnosti je, po psihoanalizi, prisutan od rođenja? Kojim se načelom (principom)
rukovodi? Kojim psihičkim procesima raspolaže? Zašto je to važno za razumevanje najranijeg
perioda života?

5. Zašto se razvija ego? Kojim se načelom (principom) rukovodi? Kojim psihičkim procesima
raspolaže? Zašto se kaže da ego ima integrativnu funkciju u procesu razvoja ličnosti?

6. Kada se razvija super-ego, kojim se načelima (principima) rukovodi i koje funkcije ga

sačinjavaju?

7. Objasnite važnost koncepta nesvesnog i nagona za psihodinamsko tumačenje razvoja. U tom

kontekstu objasnite značenje pojmova: libido i infantilna seksualnost.

8. *Opišite Frojdove stadijume psihoseksualnog razvoja: (a) koji UZRAST obuhvataju ti

stadijumi; (b) šta je glavni sadržaj PSIHOLOŠKE DINAMIKE na svakom od tih stadijuma, i (c)
šta su RAZVOJNE POSLEDICE (ishodi) neadekvatnog iskustva na svakom od tih stadijuma.

9. *Objasnite značenje i značaj Eriksonovih pojmova razvojni zadatak i razvojna kriza. Zašto se
njegovo shvatanje naziva PSIHOSOCIJALNOM teorijom razvoja?

10. *Zbog čega se Eriskonovo gledište o razvoju može okarakterisati kao: (a) maturacionističko;
(b) interakcionističko?
6
11. *Objasnite Eriksonov epigenetski dijagram i implikacije tog koncepta za razumevanje
razvojnih stadijuma.

12. *Opišite Eriksonove stadijume psihoseksualnog razvoja: (a) koji UZRAST obuhvataju; (b)
razvojni zadatak i razvojnu krizu na svakom od tih stadijuma; (c) optimalan i negativan način
razrešenja krize i njihove razvojne posledice – ishode.

13. *Objasnite šta Erikson podrazumeva pod pojmom responzivna (osetljiva) briga i zašto je ovaj
pojam važan za razumevanje prvog razvojnog stadijuma.

14. Objasnite šta Erikson podrazumeva pod pojmom retentivno-eliminativni modusi

funkcionisanja (navedite primere) i zašto je ovaj pojam važan za razumevanje drugog
razvojnog stadijuma.

15. Objasnite šta Erikson podrazumeva pod pojmom intruzivni modalitet (navedite primere) i zašto
je ovaj pojam važan za razumevanje trećeg razvojnog stadijuma.

16. *Kako Erikson odgovara na tri ključna pitanja razvojne psihologije? Po čemu je Eriksonovo
shvatanje razvoja slično, a po čemu se razlikuje od Frojdovog?

17. U čemu se ogleda sličnost između Frojdovog i Pjažeovog shvatanja dečije prirode? Po čemu
su slična shvatanja Vigotskog i Eriksona?

Nastavna tema: Etološki pristup razvoju i tumačenja afektivnog vezivanja

1. *Šta je etologija? Šta se podrazumeva pod etološkim pristupom razvoju? Koje dve vrste
metoda se koriste u okviru ovog pristupa i šta je prednost svake od njih? Etologija je
interdisciplinarna nauka(deo biologije, zoologije) koja se bavi evolucionim osnovama
ponašanja životinja.Podrazumeva se istraživanje razvoja iz evolucione perspektive.
Uključuje posmatranje ponašanja jedinki u prirodnom okruženju. Tako se ispituju
tipične, ekološki validne manifestacije ponašanja. Drugi metod je u kontrolisati uslovima ,
eksperiment. Na taj način se identifikuju ključne varijable koje kontrolišu ponašanje.

2. *Šta su rigidni (fiksirani) obrasci ponašanja i koje su njihove karakteristike? Navedite

primere. Zbog čega se danas češće koristi termin uobičajeni obrasci ponašanja? Rigidni
obrasci ponašanja su uobičajeni obrasci ponašanja koji su urađeni(biološki
programirani), univerzalni za sve pripadnike iste vrste, ne zahtevaju učenje (osim za
aktualizaciju),stereotipi su i pod minimalnim uticajem sredinskih faktora.Kljucanje kod
pilića, okupljanje antilopa u krda, pravljenje mravinjaka kod mrava.Nizovi reakcija koje
čine obrasce ponašanja i nisu toliko rigidni.

3. Koje vrste ponašanja su primarni predmet interesovanja etologa i zbog čega? Urođena
ponašanja su predmet interesovanja. Aspekti ponašanja koji su pod kontrolom urođenih
evolucionih procesa.

4. Objasnite po čemu je komunikacija kod životinja različita od komunikacije kod ljudi. Šta su
signali, a šta simboli? Komunikacija kod životinja je različita po tome što jedina jedinka
kojoj životinja ne upućuje signale je ona sama.Simboli su znaci proizvedeni sa namerom
ukazivanja na nešto.

7
5. *Sažeto opišite ponašanja odojčeta preko kojih se manifestuje afektivno vezivanje i uzrast na
kome se javljaju.

6. *Sažeto opišite Frojdovo, Eriksonovo i bihejviorističko tumačenje afektivnog vezivanja: kako

nastaje i da li je to primarna ili izvedena potreba. Frojdova pretpostavka je da odojče postaje
vezano za osobu koja zadovoljava njegovu potrebu za hranom.Po Eriksonu, deca postaju
afektivno vezana za one koji su pouzdani zastupnici njihovih potreba,prema kojima su
razvili osećanje poverenja.Po Bolbiju mehanizam koji obezbeđuje ravnotežu između
potreba za sigurnošću i potrebe za istraživanjem naziva se afektivno vezivanje.

7. Objasnite sličnosti i razlike između Frojdovog i Eriksonovog tumačenja afektivnog vezivanja.

8. *Opišite Bolbijevo tumačenje afektivnog vezivanja: (a) koncept PRIMARNE

SOCIJALNOSTI (c) koncept SIGURNE BAZE; (d) deskriptivni koncept afektivnog vezivanja
(sistem PONAŠANJA bebe i majke); (e) dvosmerni SISTEM REGULACIJE (princip
termostata).

9. *Opišite Harlovljeve oglede sa majmunima odgajanim od strane veštačkih majki (proceduru i

nalaze). Objasnite njihove implikacije za tumačenje afektivnog vezivanja (koja tumačenja
dovode u pitanje i zašto, a koja potvrđuju i zašto).
10. Kako biste vi odgovorili na Zazoovo pitanje: da li je Bolbijeva teorija afektivnog vezivanja
"posmrtno slovo psihoanalize ili njeno drugo rođenje"? Obrazložite odgovor.

Nastavna tema: Ekološki pristup razvoju: teorija Bronfenbrenera

1. *Koje su opšte teorijske i metodološke karakteristike ekološkog pristupa razvoju? Po čemu je

ovaj pristup srodan sociokulturnom?

2. Objasnite šta Bronfenbrener podrazumeva pod transakcijskim modelom odnosa jedinke

(deteta) i sredine, a šta pod razvojno podsticajnim karakteristikama deteta. Navedite primere.

3. *Opišite Bronfenbrenerov ekološki model: koji ga sistemi čine i kako su grafički predstavljeni
(odnos tih podsistema i način uticaja na dete).

4. *Šta čini mikrosistem i kako on utiče na dete? Navedite primere.

5. Opišite na koja dva načina porodica utiče na razvoj dece (neposredan i posredan uticaj) i
navedite primere.

6. Opišite povezanost različitih elemenata ekosistema na primeru protektivnih faktora u razvoju

rizične dece (veća verovatnoća javljanja razvojnih teškoća), utvrđenih u čuvenoj Kauai studiji.

7. *Šta je mezosistem? Kakakv mezosistem ima pozitivan uticaj na dečji razvoj? Navedite primer.

8. *Šta je egzosistem? Navedite nekoliko elemenata egzosistema i opišite njihov uticaj na razvoj
deteta.

9. Navedite rezultate istraživanja koji potvrđuju važnost egzosistema i način njegovog uticaja na
razvoj deteta.

10. *Šta je makrosistem i kako elementi ovog sistema utiču na razvoj deteta (neposredno i
posredno)? Navedite primere.

8
11. *Opišite i primerima ilustrujte međusobnu povezanost različitih eko-sistema u
Bronfenbrenerovom modelu.