Download as docx, pdf, or txt
Download as docx, pdf, or txt
You are on page 1of 2

ТЕРМИЧКА И ТЕРМОХЕМИЈСКА ОБРАДА

Термичка обрада је поступак обраде метала и легура, загревањем до одговарајуће температуре и


хлађењем, да би се постигла жељена механичка својства.
Процес термичке обраде(или термохемијске обраде) састоји се из три фазе:
1. фаза - Загревање материјала на одређен начин,до задате температуре,одређеном брзином
2. фаза - Задржавање на тој температури одређено време
3. фаза - Хлађење материјала одговарајућом брзином
Основне методе термичке обраде су: жарење, нормализација, каљење, отпуштање, побољшање.

Термохемијска обрада се врши загревањем делова у одговарајућој хемијски активној средини


ради промене хемијског састава површинског слоја да би се добила захтевана својства материјала.
Примењује се при изради зупчаника, осовина, вратила и других машинских делова.
Основне методе термохемијске обраде су цементација, нитрирање, цијанизација, силицирање и
дифузна метализација ( алитирање, борирање, хромирање) и др.
Каљење челика је поступак обраде челика загревњем на температуре од 750 до 950 °C, после чега
се задржава на тој температури, а затим брзо хлади. Циљ каљења је повећање тврдоће и чврстоће
челика. Загревање се врши зависно од: врсте челика,облика дела,врсте пећи и расхладног средства,са
циљем да се добије аустенитна структура -која брзим хлађењем прелази у мартензитну,повећавајући
тврдоћу челика. Врши се предгревање делова у загрејаним пећима (до потребне температуре),
прогревање на тој температури(да би се комади равномерно загрејали по целом попречном пресеку).
Режим хлађења се одређује,а средства за хлађење челика су :вода и минерално уље.
Каљење се може различито изводити. Постоје:
 Запреминско, које може бити континуално, у два расхладна средства, степенасто (са
прекидом) и изотермално
 Површинско каљење се изводи само континуално, у једном расхладном средству, тако што се
загрејани предмет потопи у расхладно средство и остави док се не охлади.
Зависно од врсте челика загревање се врши од одређене температуре:
 Подеутектоидни челици се кале из области аустенита, са температуре која је за 20 до 50 °C
изнад GS линије. Код њих, каљење са нижих температура није погодно, јер настаје структура
која садржи ферит (мека фаза), који умањује ефекте каљења.
 Надеутектоидни челици се кале из двофазне области (аустенит са честицама секундарног
карбида), јер честице карбида које остају у структури после каљења додатно повећавају
тврдоћу челика и отпорност на хабање. Међутим, пре каљења челик треба подвргнути меком
жарењу да би се честице карбида уситниле.
Жарење се изводи лаганим загревањем и лаганим хлађењем у пећи за жарење. Жарење је поступак
термичке обраде загревањем делова до одређене температуре, на којој се задржавају извесно време, а
затим се полако хладе.
Разликују се следеће врсте жарења:
 хомогенизационо жарење
 меко жарење
 рекристализационо жарење
Нормализација је поступак термичке обраде који има за циљ да неповољну, грубу крупозрнасту,
игличасту и другу структуру, насталу при ливењу, ваљању, пресовању или каљењу, преведе у
нормалну ситнозрнасту структуру по целој запремини дела. Изводи се тако што се челични делови
загревају на температури до 30°С, која се задржава све док се не формира аустенитна структура.
Хладе се на мирном ваздуху.
Побољшање је поступак термичке обраде који се састoји од каљења и накнадног високог
отпуштања. Челике који се подвргавају побољшању (челици од 0,2 до 0,6%) C после каљења треба
загрејати до температуре високог отпуштања. Побољшањем се повећавају жилавост и граница
развлачења, а смањује тврдоћа. Нова структура се образује по целом пресеку загревањем до одређене
температуре и постепеним хлађењем у пећи или на ваздуху.
Посебан вид побољшања је тзв. патентирање. Користи се при извлачењу челичних жица за опруге,
ужад и за инструменте. Жица се пре последњег извлачења загреје на температури од 850°С до
1000°С , а затим се нагло хлади у растопљеном олову на 500°С и онда настави хлађење у струји
ваздуха до собне температуре.
Отпуштање је отклањање унутрашњих напона и повећање жилавости, које се спроводи увек после
каљења челика. Сразмерно се смањује тврдоћа и затезна чврстоћа. Температуре отпуштања могу
бити у широком интервалу, до 200 до 700°C.
Разликују се три типа отпуштања:
- ниско отпуштање – угљенични и легирани челици, 250-350°C
- средње отпуштање – опруге и еластични елементи, 400-500°C
- високо отпуштање – код конструкционих и брзорезних челика, 550-650°C
Овим поступком се не дешавају структурне промене у челику већ се уклањају напони који су настали
као последица брзог хлађења. Комнинација каљења и високог отпуштања конструкционих челика се
назива побољшање.
Цементација је метода термохемијске обраде, при чему долази до наугљеничавања површинског
слоја делова израђених од нискоугљеничних челика, са садржајем угљеника до 0,25%. Загревање се
врши на температури око 900° С у присуству средстава за цементацију, из којег се издваја угљеник
који дифундује у површински слој. Делови се затим загревају и кале да би се повећала тврдоћа
површинског слоја, а унутрашњост остала мекша и жилавија. Цементација се може вршити чврстим
и гасовитим средствима.
Нитрирање је поступак термохемијске обраде нисколегираних челика. Циљ нитрирања је да се
повећа тврдоћа површинског слоја, отпорност на хабање и корозију и динамичка чврстоћа. Поступак
нитрирања траје неколико сати, што зависи од захтеване дубине нитрираног слоја. При нитрирању
се у комору доводи амонијак, који се при загревању разлаже на водоник и азот. Време нитрирања
зависи од захтеване дубине нитрираног слоја. Поступак је веома дуг и скуп.
Цијанизирање је поступак термохемијске обраде делова од легираног челика са садржајем од
0,25% С.
Силицирање је поступак термохемијске обраде засићењем површинског слоја материјала са 14%
Si.
Метализација је поступак термохемијске обраде при чему се обогаћује површински слој
материјала дифузијом атома метала.
Алитирање је процес засићења површинског слоја челичног дела дифузије алуминијума да би се
добила отпорност на корозију.
Борирање је поступак којим се остварује повећана тврдоћа, чврстоћа и отпорност на повишеним
температурама, дифузијом атома бора у површински слој челика.
Хромирање је поступак којим се повећава отпорност на корозију.

You might also like