Инфузиони раствори

Инфузијама називамо парентерално уношење вечих количина течности, лекова,

хранљивих материја.
Какви могу бити инфузиони раствори ?
Инфузиони раствори могу бити :
- Изотонични – са истим бројем растворених честица, истим осмотским притиском
као у плазми.
- Хипотонични – са нижом концентрацијом
- Хипертонични – са вишом концентрацијом
Шта је дехидратација:
: Дехидратација је метаболички поремећај који настаје због губитка воде и електролита.
Дехидратација настаје због недовољног уношења воде и електролита и појачаног губитка
воде и електролита екстраренално.
Каква може бити дехидратација ?
Дехидратација може бити : Изотонична – када се из организма губи једнака
количина воде и електролита ; Хипертонична – када се из организма губи више воде
а мање електролита ; Хипотонична – када се из организма губи мање воде а више
електролита.
Нервни систем и ендокрине жлезде регулишу метаболизам воде и електролита, када дође
до поремећаја у беланчевинастом делу плазме појављују се отоци, а то прати болести
срце, бубрега и јетре.

Основна подела инфузионих раствора ?

Кристалоидни ( задржавају се 1-2 сата у организму, користе се за регулисање
метаболичкох поремећаја – 0,9 % Физиолошки раствор, Рингеров раствор, Глукоза -5%,
10%, 15%, 25%, као увод у трансфузију се користи Јоностерил, Изостерил, Јоностерил Л
Колоидни – природни ( желатини, пектини ) и синтетски (Хемацел, Декстран )
Најчешће примењујемо синтетске колоидне растворе. У организам се задржавају 6-8 сати
након уношења. Примењују се код хипотензије и хиповолемијских стања. Идеални су
заменици крви и крвне плазме, нису битне крвне групе, не стварају алергију, лако се
производе.

Подела инфузионих раствора према намени ?

: Према намени инфузиони раствори се деле у четири групе :

 За надокнаду течности и електролита – Физиолошки раствор, Рингеров раствор
и Хартманов раствор. Примењују се за корекцију дехидратације и надокнаду
васкуларног волумена, могу послужити и за давање хидросолубилних лекова.
  За парентералну исхрану – изотонични ( 5% раствор глукозе, 10-20% емулзије
масних киселина- Интралипид ) и хипертонични ( 10, 25% раствор глукозе и
раствор аминокиселина – Аминостерил )
 Заменици крви и крвне плазме - изотонични колоидни раствори ( Желатин,
Пектин , Хемацел, Декстран ). Примењују се као заменици плазме, првенствено за
корекцију васкуларног волумена.
 За посебне терапијске намене – хиперонкотски раствор кухињске соли (7,5 %-
10 % Na Cl ) и 10 %, 20% Манитол. Примењују се за смањење едема плућа,
мозга, за форсирање диурезе у случају попуштања бубрежне функције, за
подстицање цревне перисталтике после абдоминалних захвата.

Надокнада раствора у организму се користи :

- Да би се успоставила ацидо базна равнотежа

- Да би се регулисао биланс воде и електролита
- Да би се волуминозно надокнадила изгубљена крв
- Парентералним путем нахранио болесник
- Када се жели повећати осмотски притисак ради повећања излучивања урина
- Да се поправи пре и постоперативно стање болесника
- Да се поспеши постоперативни ток

Сестринске интервенције при давању инфузије :

 Припремна фаза

1. Припрема болесника за лечење инфузијом

Болеснику је неопходно објаснити поступак, односно неопходност и начин извођења.
Како инфузија обично захтева дуже мировање болесника медицинска сестра мора
обезбедити обављање физиолошких потреба болесника, удобну и чисту постељину,
удобан положај.

2.Припрема потребног материјала :

 Боца са инфузионим раствором (раствори који се дају налазе се у пластичним или
стакленим боцама различитог капацитета (50 -500мл ). Врсту раствора, брзину
капања и количину одређује лекар, а медицинска сестра контролише исправност
раствора )
 Систем за инфузију ( који се састоји из коморе за капање, гуменог или пластичног
црева са конусом и уређаја који регулише проток капи и ваздуха )
 Стерилне бризгалице, игле, интравенске каниле
 Ампуле лека
 Тупфери вате
 Дезинфекционо средство – алкохол
 Гумена повеска
 Мушема – компреса
 Бубрежњак
 Леукопласт
 Држач за боцу – корпица
 Сталак
 Бубрежњак