Висока школа струковних студија за васпитаче и пословне информатичаре-

Сирмијум Сремска Митровица

Семинарски рад из предмета:

ПЕДАГОГИЈА
Тема: Компаративна анализа предшколског
образовања у Републици Србији (Модел А и Б) и
Републици Словенији

Професор ментор: Студент:

Проф. др Мирјана Николић Јелена Раичић
бр.индекса: 122/13

Сремска Митровица, мај 2014. год.

 САДРЖАЈ

УВОД...............................................................................................................................................................1
1.Општи (Основни) Циљ предшколског образовања..................................................................................2
2.Начела предшколског образовања.............................................................................................................3
3.Циљеви предшколског васпитања и образовања (система активности).................................................4
4.Улога васпитача у организацији васпитно-образовног процеса..............................................................7
ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................................8
ЛИТЕРАТУРА................................................................................................................................................9
 УВОД

Полазне основе актуелних предшколских програма у Републици Словенији и Републици

Србији представља утврђен систем педагошко-психолошких вредности, у потпуности
заснован на научним сазнањима о карактеристикама развоја деце раног узраста, али и систем
опште усвојених друштвених вредности, важећих и признатих у датим друштвима. Актуелне
програмске концепције у овим друштвима престављају израз јединственог погледа на дете,
што одређује ток и домет његовог развоја, али и крајње циљеве друштвено организованог
предшколског васпитања и образовања.

Предшколски програм (курикулум) у многим друштвима данас представља полазну основу

за планирање и програмирање рада васпитача у предшколским установама од чијег
правилног сагледавања структуре и садржаја, зависи на који начин ће рад васпитача у
предшколским установама бити организован и до које мере унапређен.

Васпитач није централна личност у представљеним предшколским програмима

(курикулумима), али је кључни фактор од кога зависи успех васпитно-образовног процеса
који се одвија са децом раног узраста у институцијама за предшколско васпитање и
образовање.

Познавање општих карактеристика и специфичности ових предшколских програма

(курикулума), који их уско одређују, дефинишу и чине јединственим, препознатљивим и
другачијим од осталих предшколских програма (курикулума) у савременом друштву, од
изузетног је значаја за васпитаче као практичаре, односно креаторе, иноваторе и реализаторе
предшколског програма, при чему се не спори и не умањује значај и осталих учесника у
васпитно-образовном процесу (породице, стручних радника у установи, локалне заједнице и
осталих релевантних фактора).

Структуру и садржај већ поменутих предшколских програма (курикулума) чине њихови

структурални елементи чији је однос такав да је њихов заједнички утицај међусобно
комплементаран.

Поред важећих законских и подзаконских аката у овим друштвима, програмски документи

којима се регулише поље односно систем предшколског васпитања и образовања у
Републици Словенији и Републици Србији јесу:

1. Kurikulum za vrtce, 1999; у Републици Словенији

(доступно на: www.mizs.gov.si/fileadmin/mizs.../vrtci_kur.pdf);

2. Правилник о Општим основама предшколског програма, 2006; у Републици Србији,

(доступно на: www.zuov.gov.rs/.../propis-74-Pravilnik_opste_osnove_predskolskog_pro...)

У циљу компаративног сагледавања садржаја и структуре поменутих предшколских

програма (курикулума) који у многим земљама у нашем окружењу данас представљају
основу за планирање и програмирање васпитно-образовног рада васпитача кроз приказ
циљних оријентација програма, следи њихово упоредно предстаљање. У складу са нашом
претпоставком да се програми (курикулуми) предшколског васпитања у Републици
Словенији и Републици Србији структурално и садржајно разликују, резултати наших
теоријских разматрања биће у раду дескриптивно и табеларно представљени.

1
Оно што свакако треба нагласити је и то, да јединствена и целовита концепција
предшколског васпитања и образовања у Републици Србији, у Основама програма је
разрађена у два модела: модел А и модел Б.
Према Основама програма Модел А «је отворен систем предшколског васпитања и
образовања и садржи: полазиште програма, циљеве, начела, планирање и евалуацију
васпитно-образовног рада и улогу васпитача као практичара, креатора, истраживача
сопствене праксе.» (Основе програма: 1996, 11) Овај модел припремила је др Мирјана Пешић
са сарадницима (Мара Шаин, Мирјана Марковић, Славица Чарапић и др.) Упутства за
реализацију овог модела представљена су у приручнику поменутих сарадника, под називом
«Корак по корак у Основе програма»
Према Основама програма Модел Б «... се ослања на позитивна искуства васпитно-
образовне праксе и садржи: начела, циљеве, систем активности, организацију живота и
васпитно-образовног рада, сарадњу са породицом и локалном заједницом.» (Основе
програма: 1996, 11) Творац овог модела програма васпитно-образовног рада са
предшколском децом је др Емил Каменов. Методичка упутства за реализацију Основа
програма по Моделу Б аутор представља кроз три дела Методике.

1. Општи (Основни) Циљ предшколског образовања

Полазећи од природе детета и његовог развоја, као и од могућности и функција

предшколске установе, у моделима Основа програма предшколског васпитања и образовања
деце узраста од три до седам година на следећи начин је одређен општи (основни) циљ
васпитања и образовања предшколске деце према моделу А, моделу Б у Републици Србији и
Републици Словенији.

Србија
Модел А
«...да се допринесе целовитом
развоју детета предшколског
узраста, тако што ће му пружити
услове и подстицаје да развије
своје способности и својства
личности, проширује искуства и
изграђује сазнања о себи, другим
људима и свету.»
(Osnove programa: 1996, 15)
Модел Б
«...целовит развој укупних
потенцијала детета и напредовање у
сваком од његових аспеката, уз
проширивање, односно, квалитативно
усавршавање оних домена које је већ
усвојило. Тежи се формирању
еманциповане личности, свесне себе
и својих потенцијала, своје
друштвене и природне средине,
личности која је отворена,
комуникативна, конструктивна и
креативна, задовољна, која се
руководи хуманим вредностима и
тежњама, код које су уравнотежена
интелектуална, емоционална и
социјална својства, однеговане
аутентичне потребе, развијене личне
карактерне црте, као и индивидуалне
склоности и способности.»
(Основе програма: 1996, 26)
Словенија
оријентисан на дете, полази од
детета, његових потреба и
подразумева сарадњу са
породицом. На основу претходно
изнетих констатација можемо
закључити да основе циљних
оријентација у словеначком
курикулуму предшколског
васпитања и образовања
подразумевају: хуманистичку
оријентацију концепције система
институционалног предшколског
васпитања и образовања;
отвореност система као полазна
основа за израду курикулума;
конкретизација општих
(глобалних) и посебних циљева;
заједничке законитости дечјег
развоја као основа за креирање
курикулума; заједничка начела
предшколског васпитања као
основа за креирање курикулума;
холистичко схватање дечјег
развоја

2
 2. Начела предшколског образовања

Србија
Словенија
Модел А Модел Б
1. Начело демократичности и
плурализма
2. Нечело отворености
курикулума, аутономности и
струковне одговорности вртића
и струковних радника у вртићу
3. Начело једнаких могућности и
узимајући у обзир различитости
1. Начело целовитости и међу децом и начело (принцип)
интегритета мултикултуралности
2. Начело оријентације ка 4. Начело могућности избора и
општим циљевима различитости
1. Начело поштовања 3. Начело праћења и 5. Начело поштовања приватности
другог, подстицања дечијег и интимности
2. Начело развоја 6. Начело уравнотежености
ангажованости, 4. Начело активности и 7. Начело струковне утемељености
животности курикулума
3. Начело животности,
5. Начело доминације 8. Начело услова за увођење новог
4. Начело игара и игровних курикулума
реалистичности поступака 9. Начело хоризонталне
5. Начело 6. Начело ускладјености са повезаности
доследности. узрасним и 10. Начело вертикалне повезаности
индивидуалним респективно непрекидност
карактеристикама деце 11. Начело сарадње са родитељима
7. Начело постепеног 12. Начело сарадње са околином
осамостаљивања деце 13. Начело тимског планирања и
8. Начело социјалне издвајања предшколског
интеграције и образовања и професионалне
континуитета обуке
14. Начело критичког вредновања
(евалуације)
15. Начело развојног процеса
приступа
16. Начело активног учења и
пружање могућности
вербализације и других начина
изражавања

3
 3. Циљеви предшколског васпитања и образовања (система
активности)
Према Моделу А истакнути општи циљ предшколског васпитања и образовања конкретизује
се кроз следеће три групе циљева који означавају три глобалне сфере развоја и васпитања
детета:

1. Упознавање и овладавање самим собом,

2. Развијање односа и сазнања о другим људима и
3. Изграђивање сазнања о околини и начинима деловања на њу.

Према Моделу А васпитни циљеви се остварују у предшколској установи кроз низ спонтаних
ситуација, слободно одабраних или заједнички планираних активности (животно-
практичних, говорних, друштвених. игровних, спортско-рекреативних, уметничких,
изражајно-стваралачких, истраживачко-сазнајних,...), уз примену различитих средстава и
материјала.

На основу овако одредјених циљева, полазећи од саме деце и њихове животне ситуације,
постављају се задаци «за индиректне и директне васпитне релације.»

Према Моделу Б циљеви васпитања и образовања предшколске деце остварују се кроз

систем активности, који доприноси остваривању одређених аспеката развоја и дечије
личности у целини, према потребама и могућностима сваког детета.

Словеначки курикулум предшколског васпитања и образовања обухвата активности које

су класификоване у следеће области: физичко, језик, уметност, друштво, природа, математика.
Општи циљеви за поједине области васпитања и образовања представљају оквир унутар којег
садржаји и активности који вадспитачи са децом реализују. На нивоу школског програма васпитач
предложе теме и активности и различите начине повезати, надоградња и допуне док уз
професионалну помоћ приручника, који су методично и дидактички разрађени, показују све важне
фазе образовног рада: планирање, образовни рад, посматрање, процена.

Према Моделу А истакнути општи циљ предшколског васпитања и образовања

конкретизује се кроз следеће три групе циљева који означавају три глобалне сфере развоја и
васпитања детета:
 да разликује делове тела,
 упознаје своје потребе, осећања и мисли,
1. Упознавање и  открива, изграђује и овладава различитим начинима изражавања:
овладавање самим собом: тело, покретом и гестом, ликовно и пластично, музички и
вербално,
 помоћу уметничких медија и кроз игру развија своје креативне
потенцијале,...
2. Развијање односа и  да на основу сигурности и поверења у себа гради отвореност и
сазнања о другим поверење према другима,
људима  упознаје и разуме правила понашања и опхођења у групи и
средини у којој живи и изграђује елементарне моралне норме,
 научи да препозна и уважж потребе и осећања других,

4
  развија пријатељске и сарадничке односе са вршњацима и
одраслима,...

 да открива и упознаје својства и одлике предмета и појава у

својој околини, на основу сопствене активности,
3. Изграђивање сазнања о  развија интелектуалну самосталност кроз самостално изношење
околини и начинима својих идеја, испробавањем, ослобађањем доминације
деловања на њу перцептивних информација,
 оспособљава се да на конструктиван и креативан начин користи
предмете и информације,...

Модел Б - Остваривање циљева у систему активности

 телесне активности
1. Физички развој
 перцептивне активности
 здравствено-хигијенске активности

 друштвене активности
2. Социо-емоционални и  активности за развој позитивне слике о себи
духовни развој  афективне активности
 еколошке активности

 откривачке активности
 логичко-математичке активности
3. Когнитивни развој
 радне активности
 саобраћајне активности

4. Неговање комуникације
и стваралаштва

 говорне активности
 ликовне активности
 музичке активности
 драмске активности

Република Словенија
 Олакшавање и подстицање кретање деце,
Свест о својем телима и задовољства искуства у покрету,
 Омогућити деци деци да уче о својим моторичким
способностима,
 развој моторичких способности,
 Добијање поверење у сопствено телои моторичким
Физичко способностима,
 стицање основних појмова кретања,
 прогресивно учење и стицање основних елемената
различитих спортова,
 научити важност сарадње и поштовања, као и поштовање
различитости.

5
 Република Словенија
 Језик као објекат игре
 свест о постојању властитих и других језика, као и своје и
других култура,
 Доживљавање и учење о основним књижевним делима за
децу
 развој језика у погледу моралних и етичких димензија,
Језик
 подстицање креативности,
 развој невербалне комуникацијске вештине,
 промоција језичких вештина (артикулација, речник, текст,
комуникација, итд.)
 учење о симболима писаног језика,
 перцепција статуса словеначког језика као државног језика.
 Искуство, разумевање и уживање уметности,
 Развити естетску перцепцију и уметничку визуализацију,
 Задовољство индивидуалних облика уметности
Уметност
 Развијање изражавања и комуницирања у уметности
 Развијање креативности и специфичне уметничке
способности
 Искуство предшколске установе као средине у којој постоје
једнаке могућности за укључивање у активности у
свакодневном животу, без обзира на пол, физичке и психичке
конституције, национално порекло, културно порекло,
религију, итд.,
 Уче о себи и другим људима,
 Стварање основних животних навика и уче о разликама
између нашег начина живота и других култура и између
различитих друштвених група,
Друштво (социјализација)  Задовољавање непосредних и шире друштвене и културне
контексте и учење о интеркултуралности и друге разлике
 Промовисати осетљивост на етичке димензије различитости,
 Стварање основе за разумевање историјских промена
 Упознају људе и промену животне средине, друштва и
културе током времена,
 Могућност за упознавање са различитим културама и
традицијама,
 Упознавање са сигурним и здравим начином живота.
 Доживљава и учење о живој и неживој природи у својој
разноликости, интеграцији, сталним променама и естетским
димензијама,
 развој пријатељства, поштовања и одговорног односа према
живој и неживој природи,
Природа  Учење осопственом телу, животном циклусу и здравом
начину живота
 Увод у супстанцу, простор, време, звук и светлости
 Да се упозна са техничким наукама и развије вештине у
инжењерству и технологији,
 Препознаје различите приступе учења о природи.
 Примена математике у свакодневном животу,
 Развијање математичких израза,
Математика  Развој математичког мишљења,
 Развој математичких вештина
 Перцепција математике као пријатно искуство.

6
Напомена: Циљеви напред поменутих методика су разврстани према узрасту детета: 1-3
године, 3-6 годин, као и улога васпитача у реализацији њихових активности.

4. Улога васпитача у организацији васпитно-образовног процеса

Модел А.

Према Моделу А, у складу са његовим циљевима и начелима, улога васпитача је одређена у

два правца:
1. стварања услова за квалитетан живот, учење и развој деце, кроз организовање
физичке средине (простора, средстава и материјала) и организовање социјалне средине
(начин груписања деце, временску организацију живота у установи и ван ње, стварање опште
социјалне климе) и
2. директно подстицање развоја деце и њихово учење (пружањем подршке, помоћи
и информација, договарање и учествовање у заједничким активностима, моделовање
понашања, поступака и техника, предлагање активности и начина рада,пружање повретне
информације).

Модел Б.

Према Моделу Б улога васпитача у организацији васпитно-образовног процеса се разматра

кроз следеће садржаје:
1. Квалитет емоционалне везе васпитач-дете ( васпитач као добар организатор, његов
еластичан у приступу деци и захтевима које им поставља, успостављање богатог и
садржајног, пријатељског и сарадничког емоционалног односа са децом,...),
2. Врсте ауторитета васпитача (ауторитаран, анархичан и демократски тип васпитача, у
односу на распоредјивање права и дужности измедју њега и деце ) и
3. Учешће васпитача у активностима деце ( задовољавање дечијих потреба и помагање да
се све више ослања на сопствене снаге, изазивање, подстицање, усмеравање и богаћење
дечије активности,...)

Република Словенија.

У курикулуму Републике Словеније не постоји засебна целина која се односи на улогу

васпитача у организацији васпитно образовног процеса. Већ је њихова улога описана у
оквиру напред описаних циљеви предшколског васпитања и образовања (система
активности) (За додатне информације видети: Kurikulum za vrtce, 1999; у Републици
Словенији (доступно на: www.mizs.gov.si/fileadmin/mizs.../vrtci_kur.pdf) )

7
 ЗАКЉУЧАК

Када анализирамо заједничке карактеристике оба модела србијанског предшколског

програма (Модел А и Модел Б), видимо јединствену оријентацију на сарадњу са
окруженњем. Модел А је специфичан управо због тога што наглашава отвореност система
(према споља и према унутра), јер је конципиран као отворен систем предшколског
васпитања и образовања. У Моделу Б, такође запажамо отвореност система која подразумева
сарадњу са родитељима, сарадњу са школом и сарадњу са локалном заједницом. У
словеначком курикулуму се ова полазишта дефинишу као заједничке законитости дечјег
развоја и заједничка начела предшколског васпитања. Такође, полазну основу србијанског
предшколског програма представљају педагошко-психолошка сазнања о развоју и учењу
детета. Запажамо да се у њему децидирано и јасно истичу начела предшколског васпитања и
образовања и она указују на основна обележја васпитно-образовног рада у предшколским
установама, која су у складу са представљеним полазиштима модела.
На основу компаративне анализе актуелних предшколских програма (курикулума) у Р
Србији као и изнетих података можемо констатовати да су циљне оријентације актуелних
предшколских програма (курикулума) у Р Словенији и Р Србији идентичне и подразумевају
оријентацију на дете као појединца у друштвеној заједници, хуманистичко схватање
дететове природе и његовог духовног и физичког развоја. Овим потврђујемо да поменути
предшколски програми (курикулуми) имају исте програмске (циљне) оријентације у односу
на дете.

8
 ЛИТЕРАТУРА

Kurikulum za vrtce, 1999; у Републици Словенији

(доступно на: www.mizs.gov.si/fileadmin/mizs.../vrtci_kur.pdf);

Правилник о Општим основама предшколског програма, 2006; у Републици Србији,

(доступно на: www.zuov.gov.rs/.../propis-74-Pravilnik_opste_osnove_predskolskog_pro...)