Međunarodno statusno pravo Nadležnost srpskog pravosuđa

To su sledeća pitanja:
Reč je o vanparničnom postupku.
1. Pitanje sticanja pravne i poslovne
sposobnosti i njihova ograničenja Srpski sud biće nadležan:
2. Pitanje starateljstva
3. Pitanje statusa pravnig lica 1. u slučaju da lice prema kome je
podnet zahtev ima prebivalište kod
U tačke 1 i 2 spadaju: nas, a ako učestvuje samo 1 lice u
- (1) sticanje, gubitak i ograničenje pravne i postupku – ukoliko ono ima naš
poslovne sposobnosti, (2) proglašenje domicil
nestalog lica za umrlo, (3) starateljstvo

2. ako su i podnosilac zahteva i lice

Osnovna poveznica za tačke 1 i 2 jeste LEX
NATIONALIS – državljanstvo lica u pitanju.
prema kome se on podnosi
državljani Srbije, ili ukoliko
STARATELJSTVO učestvuje samo 1 lice – ukoliko ono
ima naše državljanstvo.
1. Za starateljstvo je inače merodavno lex
nationalis lica koje se pod njega stavlja, ne
staraoca, ali izuzetak je: Posebna pravila
Starateljstvo i Proglašenje nestalog
1) Kod privremenih mera zaštite prema lica umrlim
strancu koji je u Srbiji
Za oba postupka postoji isključiva
2) Kod mera zaštite imovine odsutnog nadležnost srpskog organa (organa
stranca koja se nalazi u Srbiji. starateljstva kod starateljstva i suda kod
proglašenje nestalog lica umrlim) ukoliko su
u pitanju lica koji su srpski državljani.
Kod ova dva slučaja merodavno je srpsko pravo kao
LEX FORI.
Kod mera starateljstva koje je prema
PROGLAŠENJE NESTALOG LICA UMRLIM srpskim državljanima sa stranim
prebivalištem preduzeo strani organ –
Merodavan je LEX NATIONALIS, odnosno srpski organ ih neće preduzimati ukoliko
državljanstvo nestalog lica, ali zbog mobilnog sukoba oceni da predstavljaju korektnu zaštitu u
zakona izvršeno je konkretizovanje, pa je merodavno datim okolnostima.
pravo državljanstva koje je nestali imao U MOMENTU
NESTANKA.

STATUS PRAVNIH LICA

Za pitanje da li je neko lice – pravno lice, da li ima

pravnu sposobnost, koliki mu je obim poslovne
sposobnosti, ko su njegovi organi i zastupnik i ostala
pitanja - merodavno je pravo njegove PRIPADNOSTI.

Kod nas se pripadnost određuje prema pravu države

po čijim je propisima ono osnovano – teorija
inkorporacije. Izuzetak – ako to pravno lica ima svoje
stvarno sedište u drugoj zemlji koja ga smatra svojim
lice – i mi ćemo ga smatrati licem te zemlje.
 Merodavna prava i nadležnost srpskog pravosuđa
Službeni glasnik Gašo Knežević i Vladimir Pavić 2019, 115 strana
Merodavno pravo za zaključenje braka
U pogledu uslova za zaključenje braka merodavno je
pravo države lica koje zaključuje brak.
U ovom slučaju reč je o distributivno-kumulativnoj
primeni LEX NATIONALISA, što znači da svaki
supružnik mora ispuniti uslove svoje države i to u
trenutku zaključenja braka.
Ako oba prava imaju istu smetnju, npr. srodstvo, te to
prvom pravu granica za zaključenje jeste 4. stepen
srodstva, a po drugom 5. stepen srodstva – važi
pravilo primena strožeg prava.
Međutim, čak i kada ispunjavaju uslove svojih država,
neće im se dozvoliti zaključenje braka zbog povrede
srpskog javnog poretka i to u slučaju:
1. Postojanje ranije braka
2. Srodstva
3. Nesposobnosti za rasuđivanje
FORMA ZAKLJUČENJA
U pogledu forme važi princip LEX LOCI
CELEBRATIONIS, te će se primeniti srpsko pravo uvek
kada se zaključuje brak u Srbiji, bez obzira na
državljanstvo supružnika.
POSEBNA VRSTA – DIPLOMATSKO KONZULARNI
BRAK
Pred srpskim Diplomatsko - konzularnim podnošenja tužbe.
predstavništvom (DKP) u inostranstvu brak se može
zaključiti ako:
1. Oba supružnika SRPSKI DRŽAVLJANI
2. Ukoliko je srpsko DKP ovlašćeno da
zaključuje brakove od strane našeg
ministarstva
3. Ako se tome ne protivi strana država
Pri zaključenju braka DKP koristi srpske kolizione
norme jer se radi o eksteritorijalnom prostoru.
Merodavno pravo za nevažnost braka
Za nevažnost braka (nepostojanje i ništavost)
merodavno je bilo koje pravo po kome je brak
zaključen.
Merodavno pravo odrediće koliko je razlog
relevantan, te kakve su njegove posledice.
Ukoliko prava merodavna u konkretnom slučaju
(pravo muža i pravo supruge) imaju razlitiča
rešenja, primeniće se sankcija u strožem pravu.
Što se tiče roka za podnošenje tužbe za poništaj,
kako se radi o procesnoj stvari, njega uvek treba
ceniti prema srpskom pravu – kao pravu
merodavnom za vođenje postupka.
Što se tiče poništaja zbog forme, razloge treba
ceniti prema LEX LOCI CELEBRATIONIS, pravu
države gde je brak zaključen.
Merodavno pravo za razvod braka
Ako su supružnici državljani iste zemlje u vreme
podnošenja tužbe:
Za razvod braka merodavno je pravo države čiji
su državljani oba bračna druga u vreme
Ako su supružnici državljani različitih zemalja u
vreme podnošenja tužbe:
Za razvod braka merodavna su kumulativno
prava obe države čiji su oni državljani. (obična
kumulacija, koja vodi primeni strožeg prava).
Ako se brak po običnoj kumulaciji ne može
razvesti, jer npr. jedno pravo države ne poznaje
razvod kao institut, a ne zato što nisu ispunjeni
uslovi za razvod – primeniće se srpsko pravo
ako:
 1. Ukoliko jedan bračni drug u vreme
podnošenja tužbe ima prebivalište u
Srbiji
2. Ukoliko je jedan od njih srpski
državljanin

Nadležnost srpskog pravosuđa u bračnim

sporovima

Bračni sporovi su:

1. Utvrđivanje postojanja/nepostojanje
braka
2. Poništavanje braka
3. Razvodi

U slučaju ovih sporova postoji nadležnost

sprskog pravosuđa ako:

1. Ako tuženi ima prebivalište u Srbiji

(alternativna nadležnost), ako bi imao i
naše državljanstvo postojala bi isključiva
nadležnost.

2. Ako su oba bračna druga naši državljani

bez obzira na prebivalište.

3. Ako je tužilac srpski državljanin i ima

prebivalište u Srbiji.

4. Ako tužilac u vreme podnošenja tužbe

ima prebivalište ili boravište u Srbiji, a
bračni drugovi su imali svoje poslednje
zajednično prebivalište u Srbiji.

5. Ako su bračni drugovi imali svoje

poslednje prebivalište u Srbiji, a tužilac
je ovde utužio, ali samo ukoliko tuženi
pristane da mu sudi srpski sud, a pravo
zemlje njihovog državljanstva dopušta tu
nadležnost.

Tužilac koji je srpski državljanin može tužiti pred

srpskim sudom i sud će prihvatiti nadležnost i
ukoliko pravo države čiji je sud inače nadležan ne
poznaje ustanovu razvoda. Ukoliko bi za ovaj
razvod mogli biti nadležni sudovi više zemalja,
srpski sud može prihvatiti nadležnost tek ukoliko
je brak nerazvodiv po pravima svih zemalja
kojima pripadaju ovi elektivni sudovi.

Ukoliko se brak inicira predlogom, a ne tužbom,

oba predlagača treba smatrati i tužiocima i
tuženim istovremena, te navedena pravila
primeniti shodno tome.
 Merodavno pravo za izdržavanje Nadležnost srpskog pravosuđa

Obaveza izdržavanja postoji kao: U sporovima o zakonskom izdržavanju dece,

nadležnost srpskog suda postoji:
1. Obaveza između bračnih drugova
2. Obaveza između roditelja i dece, odnosno 1. Ukoliko je prebivalište tuženog u Srbiji
drugih krvnih i tazbinskih srodnika.
PROTOKOL - STR. 98 SG 2. Ukoliko dete podnosi tužbu i ono ima
prebivalište u Srbiji
Merodavno pravo:
1. Zajedničko DRŽAVLJANSTVO
Ako ga nemaju 3. Ako su i tužilac i tuženi naši državljani
2. Zajedničko PREBIVALIŠTE
Ako ga nemaju 4. Ako je tužilac maloletne dete koje je
3. Poslednje ZAJEDNIČKO PREBIVALIŠTE državljanin Srbije
Ako ga nikad nisu imali
4. Merodavno je pravo Srbije kao 5. Ako tuženi ima imovinu u Srbiji iz koje se
LEX FORI može naplatiti potraživanje

Polipatridi: U sporovima o zakonskom izdržavanju između

Ukoliko je jedno od njihovih državljastva srpsko –
treba ga smatrati domaćim državljaninom. Ukoliko
ima više stranih državljanstava, treba ga smatrati
državljaninom zemlje gde ima prebivalište. Ukoliko
nema prebivalište ni u jednoj državi, treba ga
smatrati državljaninom one sa kojoj ima najbližu
vezu.
Apatridi: Prebivalište zamenjuje kriterijum
državljanstva, ukoliko apatrid nema ni prebivalište,
primeniće se pravo njegovog boravište, ako nema ni
to – primeni će srpsko pravo kao lex fori.
bračnih drugova i bivših bračnih drugova, postoji
nadležnost srpskog pravosuđa:
1. Ako je prebivalište tuženog u Srbiji
2. Ako je tužilac državljanin Srbije koji u toj
zemlji ima i prebivalište
3. Ako su bračni drugovi imali poslednje
zajedničko prebivalište u Srbiji, a tužilac u
vreme suđenja i dalje ima tu prebivalište

Osim izdržavanja, član 40. ZMPP-a regulište i pitanje

4. Ako tuženi ima imovinu u Srbiji iz koje se
određivanja imena deteta, briga o njemu, čuvanje,
može naplatiti potraživanje
upravljanje njegovom imovinom...

Merodavno pravo: U svim drugim sporovima o zakonskom izdržavanju

naša nadležnost postoji:
1. Zajedničko DRŽAVLJANSTVO
Ako ga nemaju 1. Ukoliko je prebivalište tuženog u Srbiji
2. Zajedničko PREBIVALIŠTE
Ako ga nemaju 2. Ukoliko je tužilac državljanin Srbije koji u toj
3. Pravo Srbije ako je neki akter srpski zemlji ima i prebivalište
državljanin
Ako nije
4. Pravo državljanstva deteta 3. Ukoliko tužen ima imovinu u Srbiji iz koje se
može naplatiti potraživanje

Mobilni sukob treba rešiti na način što se uzima

državljanstvo ili prebivalište u momentu donošenja
sudske odluke.
Za obavezu izdržavanja između drugih krvnih i
tazbinskih srodnika merodavno pravo se određuje
primenom princima LEX NATIONALIS DEBITORIS –
Merodavno je pravo državljanstva onog lica od koga
se izdržavanje traži.

Merodavno pravo za obligacije Nadležnost srpskog pravosuđa

I. UGOVORI Najveći izbor osnova nadležnosti postoji upravo kod

sporova iz ugovora.

Sadržina ugovora: 1. Stranke se mogu dogovoriti o nadležnosti

nekog pravosuđa – izričito i prećutno
Strane najčešće određuje svojoj voljom koje će se
pravo primeniti u slučaju spora – LEX VOLUNTATIS.
2. Opšti forum, zajedno sa retorzionim
Da bi mogle da izaberu neko strano pravo dovoljno je
da je njihov odnos barem jednim svojim elementom 3. Može se tužiti u Srbiji ukoliko se u njoj nalazi
vezan za inostranstvo, a nekada mogu izabrati i pravo imovine tuženog
koje nema nikakve veze s njima i ono tada ima ulogu
– neutralnog prava.
4. Može se tužiti u Srbiji ukoliko se u njoj nalazi
Izbor može biti izričit, rečima, ali i prećutno, kada se predmet koji se tužbom traži. Tužba mora
iz samog ugovora i okolnosti slučaja i ponašanja biti kondemnatorna.
stranaka može zaključiti namera ugovoranja nekog
stranog prava.
5. Može se tužiti u Srbiji za obaveze koje su
To su: nastale za vreme boravka tuženog u njoj.

1. Prorogacija sudske i arbitraržne nadležnosti

6. Ako je tuženi fizičko ili pravno lice sa
2. Pozivanje u ugovoru na neke lokalne
sedištem u inostrastvu, za sporove iz
običaje i zakone
obaveza koje su nastale u Srbiji, ili se tu imaju
3. Korišćenje tipskih ugovora zasnovanih na
izvršiti, nadležno je srpsko pravosuđe, samo
lokalnom pravo
ukoliko to lice ima predstavništvo ili ga je
4. Izbor jezika, valute, mesta istunjenja
neka domaća firma ovde zastupa.
5. Upotreba insituta i termina određenog
lokalnog zakonodavstva.
7. Srpsko pravosuđe je nadležno i za trgovačke
sporove, tj. za sporove o postojanju ugovora,
Po našem pravu stranke mogu svoj izbor učiniti bilo izvršenja ugovora i naknadi štete zbog
kad, od momenta zaključivanja ugovora, pa i u toku njegovog neizvršenja ukoliko se prema
suđenja. Odluku mogu izmeniti uvek, a mogu i za neke sporazumu stranka ugovor imao izvršiti u
delove odrediti različita prava. Srbiji.
Ukoliko nisu izabrale merodavno pravo – sud će ga
odrediti tako što će utvrditi sa kojom je zemljom
ugovor u najbližoj vezi.

Kao kriterijume sud će koristiti državljanstvo,

pripadnost, sedište, prebivalište....

Ako se i dalje ne može odrediti merodavno pravo, kao

kriterijum primeniće se kriterijum karakteristične
prestacije.

U tom slučaju primeniće se zakon zemlje na čijoj se

teritoriji u trenutku prijema ponude – nalazilo sedište
nosioca. Kod ugovora o prodaji – prodavac, kod
ugovora o građenju – izvođač radova.

Odstupilo se kod 3 ugovora:

1. Za poslove zaključene na berzi merodavno

je pravo njenog sedišta

2. Za ugovore o licenci, pravo sticaoca licence

 3. Za potraživanja iz ugovora o radu, pravo
zemlje u kojoj se rad obavljao

Pravilo za neimenovane ugovore jeste da se do

merodavnog prava dolazi preko sedišta (prebivališta)
ponudioca.

Na pitanja zastarelosti, određivanja momenta od kog

sticalac ima pravo na proizvode i plodove,
određivanje prelaska rizika – spadaju pod ugovorni
statut, ali da se na pitanja načina predaje stvari i mera
koje treba preduzeti ukoliko se prijem odbije
primenjuje zakon mesta predaje.

Ukoliko se radi o stvarnim i ličnim obezbeđenjima

(kamate, jemstva, zakole, hipoteke...) merodavno je
pravo koje se primenjuje za glavni posao, dakle za
osnovni ugovorni statut.

Kod cesije imamo 2 odnosa:

1. Odnos cedenta i cesionara – potpada pod

pravo merodavno za ugovor koji je osnov
cesice, npr. prodaja

2. Odnos cesionara i cesusa potpada pod pravo

koje je merodavno za ugovor iz koga
proizilazi osnovno potraživanje, a ne pod
pravo koje reguliše ugovor kojim je ono
preneto naknadno

Ugovori koji se odnosi na nepokretnosti regulisani su

posebno i za njih je ekskluzivno merodavan zakon
zemlje na čijoj se one teritoriji nalaze, te je isključena
autonomija volje.

FORMA UGOVORA

Merodavno je pravo mesta zaključenja ugovora

– LEX LOCI ACTUS. Međutim, alternativno je
merodavno i pravo sadržine ugovora, a sve u cilju
održavanja ugovora na snazi. Dovoljno je da u
pogledu forme ispunjava uslove jednog od ova
dva prava.

JEDNOSTRANI PRAVNI POSLOVI

Javno obećavanje, raspisivanje konkursa...
Merodavno je pravo prebivališta dužnika.

Merodavno pravo – delikti i kvazikontrakti – Nadležnost srpskog pravosuđa

vanugovorna odgovornost za štetu
Za određivanje merodavnog prava primenjuje se 1. Opšti forum, zajedno sa retorzionim
princip mesta (zemlje) na kome se delikt dogodio –
LEX LOCI DELICTI COMMISSI. Međutim, kako je
moguće da posledica štetne radnje nastupi na drugoj
2. Prećutna prorogacija srpskog pravosuđa
teritoriji, primeniće se pravo koje je povoljni za vodi našoj nadležnosti
oštećenog. Oštećeni nema pravo izbora tog prava, već
to pravo pripada isključivo sudu.
3. Nadležan je srpski sud ako je šteta
Mesto izvršenja radnje: nastupila na našoj teritoriji
1. Ako je radnja pozitivna – mesto štetnika u
trenutku njenog preduzimanja
2. Ako je radnja negativna – mesto gde je 4. Naša nadležnost postoji i po forumu
štetnik bio dužan da preduzme radnju imovine
3. Ako je radnja izvršena putem medija –
mesto sedišta medija
5. Ako je obaveza naknade štete nastala
4. Odgovornost za opasne stvari- mesto gde se
ona otrgla kontroli
za vreme boravka tuženog u Srbiji

Da bi se radnja smatrala protivpravnom, dovoljno je

da takvom smatra ili zakon gde je ona izvršena ili
zakon gde je posledica nastupila.

KVAZIDELIKTI I KVAZIKONTRAKTI

Sticanje bez osnova – merodavno je pravo za odnos

koji je nastao, bio očekivan ili pretpostavljen, a
povodom koga je nastalo sticanje.

Poslovodstvo bez naloga – merodavno je pravo u

kojoj je izvršena radnja poslovođe.

Obaveze nastale iz upotrebe stvari bez poslovodstva

– merodavno je pravo zemlje na čijoj se teritoriji
odigrala radnja koja je prouzrokovala štetu.
-----------------
U praksi najveći broj zahteva za naknadu
vanugovorne štete danas je vezan za saobraćajne
udese. Srbija je ratifikovala Hašku konvenciju o pravu
merodavnom o drumske saobraćajne nezgode.

Konvencija se ipak ne primenjuje kada je tužbeni

zahtev usmeren na:

1. Prodavca vozila
2. Servisera
3. Vlasnika puta
4. Organizaciju koja put održava
5. Druga lica koja odgovaraju za štetnika

Osnovni princip Konvencije jeste LEX DELICTI

COMMISSI. Odstupanje najčešće – pravo zemlje
registracije vozila.
 Međunarodno stvarno pravo Nadležnost srpskog pravosuđa

Srpski zakonodavac određuje primenu zakona mesta
nalaženja pokretne ili nepokretne stvari – LEX REI
SITAE.
Kod pokretnih stvari izaziva probleme jer se njihovo
nalaženje može menjati, te se postavlja pitanje kuda
nas vodi LEX REI SITAE kada stvar promeni mesto
nalaženja.
Problem mobilnog sukoba zakona rešava se
formulom:
Treba primeniti pravo one zemlje na čijoj se teritoriji
nalazila stvari kada su se, po tom pravu, stekli svi
uslovi za sticanje ili gubitak nekog prava.
Stvari u prevozu:
Kada se radi o sporovima povodom nekretnina,
nadležnost mesta nalaženja nekretnina je
isključiva:
1. Sporovi o pravu raspolaganja
nekretnina u društvenoj svojini
2. Sporovi o pravu svojine nekretnina u
vlasništvu građana i građanskih
pravnih lica
3. Sporovi zbog smetanja
4. Sporovi iz zakupa i najma nekretnina
Posebno je određena nadležnost za smetanje
na pokretnim stvarima:

Podrazumeva se roba koja se nalazi u prevoznom 1. Opšti forum

sredstvu upućena iz zemlje A – zemlja odašiljanja u 2. Pristanak tuženog na nadležnost
zemlju B – zemlja opredeljenja i to dok se ona nalazi srpskog suda
na teritorijama trećih zemalja.
3. Smetnja koja se dogodila na teritoriji
Smatra se da je kontakt sa trećim zemljama slučajan, Srbije
pa se ne može opravdati primena LEX REI SITAE.

U tom slučaju, merodavno je pravo LEX LOCI

DESTINATIONIS i ona vodi primeni zakona zemlje u
koju je stvar upućena i u kojoj će se naći na kraju
prevoza. Ukoliko dođe do trajnog prekida prevoza
(zaplena robe) tada će se ipak primeniti REX REI
SITAE.

Prevozna sredstva:

Zbog ekonomskog i bezbedonosnog značaja pojedinih

pokretnih stvari (brodovi i vazduhoplovi) one se
upodobljavaju nepokretnostima do nivoa
konstituisanja posebnih registra u koje se unose mere
publiciteta.

Upis u te registre ima konstitutivni stvarnopravni

karakter i same stvari nakon upisa stiču nacionalnu
pripadnost zemlje u čiji su registre upisane.

Odstupanje postoji isto kao i kod stvari u prevozu - u

slučaju zaplene.
 Međunarodno nasledno pravo Nadležnost srpskog pravosuđa
TESTAMENTALNA SPOSOBNOST
Spadaju sledeći sporovi:
Da li je neko imao sposobnost da sačini, izmeni ili
opozove testament – biće merodavno pravo 1. Ostavinsko vanparnični postupak
državljanstva lica koje je preduzelo tu radnju i to ono
koje je on imao u trenutku njenog preduzimanja.
2. Odlučivanje u sporovima iz naslednih
Ako je bipatrid, a jedno od državljanstava je srpsko – odnosa
primenjuje se srpsko. Ako nije srpsko, onda pravo
zemlje u kojoj ima i državljanstvo i prebivalište.
3. Odlučivanje u sporovima o potraživanju
Ako nema – primeniće se pravo one zemlje čije poverioca prema zaostavštini
državljanstvo lica poseduje i sa kojom je i u bližoj vezi.

Ako je apatrid, državu njegovog državljanstva (koja ne Ukoliko je ostavilac srpski državljanin čija se
postoji) zamenjuje država njegovog prebivalište, a nepokretnost nalazi u Srbiji – nadležnost
ako je ono vagabund – država njegovog boravišta. srpskog suda je isključiva, a ukoliko se
Ako se ne može utvridi boravište (što je ekstremno) nepokretnost nalazi u inostranstvu nadležnost
onda je merodavno srpsko pravo kao LEX FORI.
srpskog pravosuđa postoji, ali samo ukoliko po
pravu države u kojoj je nepokretnost nije
SADRŽINA TESTAMENTA
nadležno njihovo pravosuđe.
Merodavno je pravo zemlje državljanstva koje je
ostavilac imao u momentu smrti. Ukoliko je ostavilac srpski državljanin čija je
pokretnost nalazi u Srbiji, nadležnost srpskog
PUNOVAŽNOST FORME suda je elektivna, a ukoliko su pokretnosti u
inostranstvu, nadležnost srpskog suda postoji
Haška konvencija o sukobu zakona kod forme ukoliko po pravu države u kojoj je nepokretnost
testamentalnih raspolaganja i ZMPP imaju skoro nije nadležno njihovo pravosuđe.
identično rešenja za određivanje merodavnog prava.
Ukoliko je ostavilac stranac čija se nepokretnost
Testamentu je pruženo više mogućnosti da „preživi“.
Testament će biti punovažan u smislu forme ako je nalazi u Srbiji, naša nadležnost je isključiva, a ako
punovažan po bilo kom pravu od sledećih: je nepokretnost van Srbije – naša nadležnost
1. Pravu mesta sastavljanja nikada ne postoji. Za pokretne stvari stranka u
2. Po LEX NATIONALISU ostavioca Srbiji naša nadležnost postoji i elektivna je.
3. Po LEX DOMICILLII ostavioca
4. Po pravu BORAVIŠTA ostavioca
5. Po SRPSKOM PRAVU
6. Po pravu gde se ostavljena nepokretnost
nalazi

OPOZIV TESTAMENTA

Punovažan je u pogledu forme ukoliko ga takvim

smatra jedno od prava za ocenu punovažnosti
testamenta koji se opoziva, ili jedno od prava koje se,
po istim principima kao za testament, može primeniti
na samo pismeno kojim se testament opoziva.

INTESTATSKO NASLEĐIVANJE
Zakonsko nasleđivanje – lex nationalis u trenutku
smrti ostavioca.
 Merodavno pravo za usvajanje Nadležnost srpskog pravosuđa

Za uslove zasnivanja usvojenja i prestanka usvojenja Organ Srbije je isključivo nadležan da

merodavno je pravo države čiji su državljani odlučuje o usvojenju i o prestanku usvojenja
usvojilac i usvojenik. lica koje je srpski državljanin i ima
prebivalište u Srbiji.
Ako su usvojilac i usvojenik državljani različitih
država, za uslove zasnivanja usvojenja i prestanka Organ Srbije nadležan je da odlučuje o
usvojenja merodavna su kumulativno prava obe usvojenju i o prestanku usvojenja ako je lice
države čiji su oni državljani. koje usvaja srpski državljanin i ima
prebivalište u Srbiji.
Ako bračni drugovi zajednički usvajaju, pored prava
države čiji je državljanin usvojenik, merodavna su za Kad bračni drugovi zajednički usvajaju, za
uslove zasnivanja usvojenja i prestanka usvojenja i nadležnost organa Srbije dovoljno je da je
prava država čiji su državljani i jedan i drugi bračni jedan od bračnih drugova srpski državljanin
drug. i da ima prebivalište u Srbiji.

Za oblik usvojenja merodavno je pravo mesta gde

se usvojenje zasniva.

Za dejstvo usvojenja merodavno je pravo države čiji

su državljani usvojilac i usvojenik u vreme
zasnivanja usvojenja.

Ako su usvojilac i usvojenik državljani različitih

država, merodavno je pravo države u kojoj imaju
prebivalište.

Ako su usvojilac i usvojenik državljani različitih

država, a nemaju prebivalište u istoj državi,
merodavno je pravo Srbije ako je jedan od njih srpski
državljanin.

Ako u slučaju iz stava 3. ovog člana ni usvojilac ni

usvojenik nisu srpski državljani, merodavno je pravo
države čiji je državljanin usvojenik.