Rakija od breskeve

(Marko Vuletić)
A evo nekog mog iskustva što se tiče zlatom ocenjene breskve.
Većina sorti breskve su vodene, sa niskim procentom šećera, svi procesi se brzo odvijaju, pa
zahteva obazrivost i preciznost u svakom koraku radi očuvanja što više arome. Breskvu ne
čekati na punu zrelost, već je obradjivati u najmekšoj konzumnoj zrelosti. Detalj koji je vrlo bitan
je taj da je koštica breskve vrlo krta, ili već pukla, puna je cijanovodonične kiseline, a jezgro je
meko i gorko, pa je savet da se ne otkoštava na pasirku sa krupnim promerom sita, a ko nema,
najbolje je ručno. Posao je za nijansu lakši od odvajanja semene lože kod dunje, samo se mora
raditi brzo. Sorte breskve pri fermentaciji ne mešati, već sa svakom sortom vršiti
podrazumevano odvojenu fermentaciju. Uz obavezno korišćenje selekcionih kvasaca, obavezna
je i anaerobna fermentacija. U zavisnosti od temperature u kojoj se odvija fermentacija, kao i od
sorte, završava vrenje izmedju 7 i 11 dana. Pri redestilaciji i odvajanju treće frakcije treba biti
posebno obazriv, jer ume da zavara na ukusu, pa početak kontrole vršiti već od 60% na luli.
Meni najzanimljivije sorte su nektarine caldesi2000, maria luci i orion, a od "čupavih" gloria.
Finalnu jačinu ne spuštati ispod 45-44%, jer ćete imati bljutav ukus, pogotovo ako ste uhvatili
odredjenu količinu treće frakcije.