УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ

СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ИСТОРИЈЕ

Семинарски рад из предмета психологије

ПРИПРЕМНИ ЧАС ИЗ ИСТОРИЈЕ

(КОСОВСКИ БОЈ)

Студент: Предметни професор:

Желимир Илић Милица Дробац-Павићевић

 Тема семинарског рада је како припремити час историје за дјецу од четрнаест
година на тему „Косовски бој“. Тема је веома значајна за историју српског народа. О
њој се може причати и писати на стотине и стотине страница. Одлика доброг
наставника историје је, да се уклопи у један школски час који траје четрдесепет минута,
да не изостави најбитније податке, да ученицима појасни и објасни чињенице које нису
добро схватили. И тек дата може са олакшањем и без забринутости напустити час.

Како бих час био потпун, а сви ученици заинтересовани за тему, потребно је
задати ученицима домаћи задатак, да се информишу о Косовском боју да ли путем
интернета или литературе из предходних разреда. Да би ученици имали потпуну слику
и схватили значај овог догађаја, на почетку часа било бих пожељно пустити им епску
пјесму, из обимног броја пјесама о косовском догађај. Јер баш овај период српске
историје је у народној епској пјесми највише опјеван, а ученици овог узраста већ су се
сусрели са оваквом врстом пјесме пролазећи градиво из српског језика и књижевности.
Како бих се наставник боље уклопио и презентовао час, требао бих сазнати знања
ученика, из њиховог домаћег задатка. Постављајући питања када је био бој, ко је
учествовао у битци, наставник има представу колико ученици разумију и каква су
њихова општа сазнања о овој теми. Косовски бој један од најзначајнијих догађаја у
српској историји, од историјског догађаја с временом је прерастао и у легенду гдје су
поједине личности искривљене. Након увода, у којем наставник сагледа знање ученика,
настоји да прикаже бој на јасан и ефикасан начин. Ученицима бих се на њиховом нивоу
презентовала тема, гдје се пуно наставник не одмиче од онога што се налази у уџбенику
а ипак са мало проширења, која је у складу са званичном историјом. Све ово било бих
пожељно подкријепити са сликама кнеза Лазара, Вука Бранковића, кнегиње Милице,
Влатка Вуковића, султана Мурата I. Јер ученици имају слику учесника, ток догађаја, и
могу стварати слику, како би лакше запамтили градиво. Да би се јасно ученицима
разјаснила права истина од легенде, јер се са временом препричавањем и личним
захтјевима искривљивали званични догађаји, а касније као искривљени и представљени
на филмском платну. Као наставни материјал могао бих се искористити поједини
дијелови из филма „Косовски бој“. Јер филм је одличан примјер гдје се могу поједине
сцене издвојити и приказати као вјеродостојне (ток битке) а поједине као легенде које
је народ искварио (издаја Вука Бранковића). Ово је и у складу са градивом које се
налази у уџбеницима, за седми разред основне школе, гдје се у уџбеницима налази
пасус у коме је описана легенда косовског боја.
 На крају часа, наставник би требао испитати ученике о ономе шта су радили на
часу. Тиме бих видио ефикасност оваквог вида предавања, јер кроз укљученост ученика
у разговор са наставником, и одговарање на његова питања, могао бих уочити какав је
траг овакво излагање оставило на њих и да ли је могуће да се и убудуће изводи овакво
настава. Јер у данашњем времену гдје технологија напредује а омладина све више сједи
за рачунарима, не бих требало да наиђе на незадовољство.