Download as docx, pdf, or txt
Download as docx, pdf, or txt
You are on page 1of 15

Висока школа струковних студија за образовање васпитача

Сремска Митровица

ПРЕДМЕТ: МЕТОДИКА УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ

БИЉНИ СВЕТ

Професор: Студент:
Проф. др Милан Грујичић Надица Радовановић 130/2011

У Сремској Митровици, 2014.


САДРЖАЈ

УВОД.......................................................................................................................................................1
БИЉНИ СВЕТ.........................................................................................................................................2
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................................12
УВОД
Предшколско детињство представља веома важан период за учење деце о животној
средини, с обзиром да узрасна граница испод које дете не може да се васпитава и
образује за животну средину, не постоји (Каменов, 2004). Иако дете није довољно зрело
да разуме зашто је важно да се бави проблемима животне средине, довољно је одрасло
да схвати лепоту природе. Да би деца правовремено стекла навику да штите природу
она најпре треба да је упознају и заволе, односно природа треба што раније да постане
саставни део њиховог животног искуства. Ово упознавање са једне стране подразумева
развој способности да се уоче и анализирају карактеристике живе и неживе природе, а
са друге стране да се природа доживи на естетски начин (Каменов, 2004).
Стицање разноврсних искустава, знања и буђење емоција повезаних са мотивима за
заштиту и унапређивање животне средине може се обезбедити једино разноврсним
интрерактивним наставним методама и облицима рада. Иако данас у предшколској
педагогији углавном постоји слагање о општим циљевима и задацима предшколског
васпитања, мало је сагласности о путевима којима они треба да се остваре. Методе које
се користе у традиционалној школи не могу се примењивати у предшколском
васпитању, већ их је потребно трансформисати и прилагодити карактеристикама детета
предшколског узраста. Оне морају поћи од начела васпитно-образовног рада која
уважавају дечје потребе и могућности, као и предвиђене васпитно-образовне задатке,
морају подстицати унутрашњу активност детета и не смеју се заснивати на преношењу
готових вербалних знања које немају јасно одређену функцију.
У стицању знања iz životne sredine , васпитач у зависности од услова, могућности
деце и њиховог интересовања, затим од природе материјала са којим се деца упознају,
као и циљева који се желе постићи у васпитно-образовном раду може да примењује
како индиректне, тако и директне методе васпитно-образовног рада. Индиректне или
посредне методе подразумевају одлазак деце у одабране објекте из природне и
друштвене средине, док директне методе обухватају непосредно показивање и
причање деци (Каменов, 2004).
Васпитно-образовне методе треба разликовати од активности деце, односно од
начина на који деца уче и развијају се. Ове активности су срж васпитно-образовног
рада у дечјем вртићу, а програмски садржаји и поступци васпитача добијају смисао у
оној мери у којој су децу покренули на њих у складу са циљевима и задацима
васпитања и образовања. Да би активности одиграле своју улогу у развоју и учењу
деце, оне треба да буду прилагођене њиховим могућностима и извођене на највишем
нивоу за које је способно свако дете које у њима учествује.
У овом раду у наставку биће речи о програмском садржају из Методике
упознавања околине и то о Откривању биљног света у предшколском узрасту.

1
БИЉНИ СВЕТ

Све васпитно образовне садржаје везане за област упознавања околине могуће


је сврстати у више група и то (према програму за предшколско образовање и васпитање
из 2002. године - Приручник): живи свет, свет животиња, биљни свет, човек као
припадник живог света, човек као друштвено биће, рад људи, материјални свет и
саобраћајни васпитање.
Циљеви. Познавање изгледа и назива основних делова биљака (корен, стабло,
лист, цвет, плод и семе). Познавање неких услова за раст и развој биљака. Посматрање
животног циклуса биљака: од семена до плода. Разликовање неких представника
биљака које слободно расту у природи (пољско цвеће, гљиве, зимзелено и четинарско
дрвеће) од биљака које је култивисао човек за своје потребе (житарице, воће, поврће,
украсно цвеће). Елементарно познавање животних заједница у којима расту поједине
биљке (на ливади, у шуми, бари, њиви, воћњаку).
Садржаји и активности. Откривање карактеристичних својстава биљака,
разликовање растиња по лишћу, цветовима и плодовима, дрвећа по стаблу, лишћу и
кори, упознавање биљака карактеристичних за крај у коме деца живе. Прикупљање
узорака препарираних биљака, сушеног и пресованог лишћа, сувих плодова, отисака
коре, гранчица и слично не нарушавајући животну средину. Посматрање
карактеристичних фаза у расту и развоју појединих представника биљног света.
Поређење биљака које слободно расту у природи и оних које култивише човек, уз
уочавање користи које има од њих и начина на које их гаји. Уочавање промена на
биљкама у разним годишњим добима и разликовање зимзеленог од листопадног
дрвећа. Експериментисање са утицајем влаге, светлости и топлоте на клијање семена,
раст и развој биљака. Старање о појединим представницима биљног света и стицање
искуства у том погледу.
На слици 1 дат је пример Плана обраде теме „Сејати, гајити, плевити, поливати,
брати и посматрати“. (Јокић, 2007)

2
Слика 1. План обраде теме Сејати, гајити, плевити, поливати, брати и посматрати
Пре него што реализују активности из садржаја биљног света, на васпитачима је
да поседују и одређена знања из биљног света. Нека од потребних теоријских знања
васпитача из биљног света биће приказана у наставку излагања.
За живот биљака неопходни су: светлост и топлота, земљиште са одговарајућим
састојцима, вода и ваздух. Биљке користе сунчеву светлост да би произвеле храну и
расле, при чему ослобађају кисеоник неопходан за дисање људи. Биљни свет је веома
разноврстан полазећи од маховине до дрвећа.
Биљке храну узимају кореном, лист расте према спољашњем свету, док код
животиња органи се налазе унутар тела. Деца упознају само основне делове; корен,
стабљика, лист, цвет.
Лист може бити прост и сложен .Прости лист састоји се из лисне плоче и лисне
дршке. Сложени постоји једна лисна дршка и више лисних плочи. Деци се могу дати
или слике или листови где ће деца путем огледа да запажају и откривају да ли је лист
прост или сложен. Са децом треба организовати активности да сакупљају лишће,
посматрају, упоређују, суше и постављају лишће у хербаријум. Оно што деци треба
нагласити да иста врста дрвета има исту врсту лишћа. Од деце се захтева да препознају
неколико врста дрвећа захваљујући њиховом лишћу.
Деца прате ПРОМЕНЕ на биљкама, како расту, листају, цветају, како опада
лишће, како се суше делови, умиру. То се прати током дужег периода.

Слика 2. Прости и сложени


листови

Фотосинтеза биљака са аспекта земаљског живота од


битног је значаја. овај процес се одвија непрекидно и
омогућава стварање органских веза које храна ЧИТАВ ЖИВИ
СВЕТ.
Биљке расту целог живота, али на одређеном месту,
док животиње расту само одређено време.
Биљка је једино живо биће које може произвести
органску материју из неорганске. Зато без биљака нема
живота.
Немогуће је упознати све биљне врсте, зато ћемо се
бавити само биљкама типичним у окружењу.
Дете треба да схвати да су биљке део природе и да се
природа посматра као целина.

3
Већина биљака цвета има и семе. Цвет биљке прелази у плод са семенкама из
којих настају нове биљке. Семе настаје од семеног заметка, након оплођења. Клијање
је трансформација у нову биљку или клијање клијање је процесСлика избијања клице
2. Основни избиљке
делови
семена.

Из семена најпре се прво појављује корен биљке Затим пуца опна и појављује се младица
са котиледонима

Затим јача главни корен са споредним изданцима


и појављује се први пар правих листова

Слика 3. Клијање семена


За клијање семена је потребан: ваздух, топлота, вода и земљиште. (Васпитач
мора да провери, неће свако семе да клија!).
Такође гајење биљака у дворишту вртића или у соби изузетно мотивише
децу. Гајити, пре свега, значи деловати и манипулисати. Сигурно је да деца воле
башгованство, тј. да додирују и огкривају свет рукама. Сигурно је, такође, да није реч
само о рукама већ и о мозгу, који иомаже у лакшем активном и промишљеном
истраживању биљног света код деце.
У предшколском узрасту за децу је интересантно када биљке пролазе свој
потпуни циклус, али их занимају и најважнији тренуци њнховог развоја. Сађењем
пасуља могу поново добити пасуљ, који им опет може дати нову биљку, што има
велику педагошку вредност. Деци у предшколској установи сејање, уз поштовање
природних услова (земља, велики суд, различити засади), омогућује бројна запажања.
Уз овакве активности на дужи рок постоје и активности у краћем временском
интервалу, с ограниченим деловањем у контроли ових ефеката на биљке. И оне могу да
подстичу нека од истраживања.
Тако нека деца замишљају да сејањем више зрна у исту "рупу" добијају већу
биљку. Међутим, пошто посеју нешто и посматрају, могу да запазе да једно посејано
семе, ако проклија, даје само једну биљку. Друга деца дискутују о посејаном кромпиру

4
који се "нагиње према прозору": Померајући и лагано окрећући биљку могу да закључе
да је светлост та која утиче на оријентапију биљака у простору.
Посејавши и посадивши неке биљке, окупирана њиховим растом, деца
констатују доста тога у вези с биљним светом: раст, потреба за водом и, евентуално,
светлошћу. Уз повољне услове развоја биљке (земља, простор...), могу сазнати све о
биљном циклусу, који чини клијање, раст и развој, репродукција, смрт биљке.
Откривају да има животиња које једу биљке које су они посејали. Пореде их међусобно
и с другим биљкама које већ постоје у окружењу, посебно с дрвећем као
вишегодишњим биљкама. Упознају вррсте дрвсћа захваљујући лишћу, а сазнају и
њихова имена.
У табели 1 дат је пример реализације активности „Сејање и клијање“.(Јокић,
2007 )

Секвенце Материјал Опис


Предложите Васпитач припрема кесице у којима нсу потпуно
различита Материјал : исте колекције семена. Свако дете добија једну
семена кесицу. Циљ је да после сејања деца добију
-одабир семена, која лако различите резултате.
клијају, средњих или
већих димензија (кукуриз, Представљајући материјал, васпитач поставља
пасуљ, грашак, боб, жито, питања и подстиче дискусију :
зоб, сунцокрет, сочиво "Шта је ово? Како знаш да је то семе? … "
…); различите луковице и Са циљем да се оствари што успешнија сетва
клице; биљке и саднице васпитач даје следеће упутство : « Посејте семе које
(бегонија, парадајз,…). имате у кесицама » Препушта деци да сами
-Различити баштенски манипулишу са семеном и очекује евентуална
судови (земљани, питања. Тражи начин да их упути и води тако да
пластични, стаклени) следе одређен број активности при овом раду.
-Различите подлоге за Сејање је индивидуално. Пошто су деца оспособљена
биљке : земља помешана да самостално сеју, могуће је у наставку предложити
са хумусом, обична заједничко сејање које захтева одређену
земља, тресет, песак, организацију и сарадњу.
памук, сунђер, стаклена
вуна … Васпитач такође сеје али и обележава на судовима
-Кофе за поливање, која је врста семена у питању (на пример, лепљењем
прскалице, штрцаљке, одговарајућих етикета).
мале пластичне боце (од После неколико дана деца ће видети да ли семе
минералне воде, на клија брже или спорије, или пак да уопште не клија.
пример) стругалице, мале Ови резултати ће подстаћи запажања и питања, што
лопатице, кашике, ће бити нека врста увода за истраживачке активности
виљушке… које следе : У овој саксији нема биљке. Биљке, у овој
саксији, нису исте. Много је биљака у овој саксији
-Каталози расада. …Ова биљка је највећа …

5
Дрвеће се дели на четинарске и листопадне. Њихових врста је јако много, са
веома различитим иглицама груписаним у разне комбинације и такође врло различитим
облицима и нијансама боје лишћа.

Слика 4. Листопадне и четинарске шуме

Биљке се користе за исхрану, лекове, израду намештаја, папира, од ротквице и


шаргарепе се једе корен, од лука главица, од карфиола цвет, од пшенице, кукуруза и
пиринча семе, од купуса и салате лишће а од парадајза, вишње и лешника плодови.
Биљке као и друга жива бића, подложне су различитим болестима. Човек чини
кораке за превенцију и лечење.
Биљке имају своје непријатеље – штеточине.

6
Однос човека према биљкама: човек упознаје и користи биљке за своје
потребе. У историји: прошлости – људи су користили биљке онако како су их налазили
у природи. Сакупљали плодове, користили и лишће и друге делове. Касније су открили
разне начине обраде биљака. Кување, сушење, конзервирање.
Биљке у природи расту према њеним законима. За раст вегетације треба
времена, али човек је открио на који начин може да убрза раст биљака (заливање,
ђубрење, копање...).
Биљкама да би расле потребна је вода.Васпитач групише и меша биљке
(природне и вештачке). Он их упоређује, а потом позива децу да наведу потребе
биљака. "Ко ће да негује биљке? Шта мора да ради? Да ли је неопходно заливати све
биљке? Којима од њих је потребна вода? Зашто?" У предшколској групи могу да се
изучавају и аналогије дете/лутка и природне биљке/вештачке биљке: "Да ли лутка има
потребу за водом? А ви, да ли је вама потребна вода? Зашто?" Ако придев "жив" није
још употребљен, пожељно би било да се уведе тако што ће се деца подсетити на знања
која су им већ блиска: "Жив сам, пијем воду. Биљке су живе. Имају потребу за водом“.
Може се донети грана која је остављена да вене да би се уочиле последице недостатка
воде за неку биљку. Закључује се да биљка која нема оно што јој је потребно може да се
осуши.
У табели 2 дат је пример реализације активности „Природне биљке – вештачке
биљке – потребна вегетација“. (http://rukautestu.vin.bg.ac.rs)

Секвенце Материјал Опис


Природне биљке, Материјал Поређење природних и вештачких биљака
вештачке биљке; -асортиман семена, онаВаспитач доноси у собу једну или више врста
потребе која лако клијају, вештачких биљака и цветова (од пластике,
вегетације средње или велике свиле, ...) различитог изгледа. Неке су у саксијама
(кукуруз, пасуљ, са земљом а неке не. Природне биљке, узгајане у
грашак, боб, жито, зоб,
соби, су постављенепоред вештачких биљака. "Шта
сунцокрет. сочиво, ...) ;
је то? Зашто ова није у земљи?" Деца пореде
различите луковице у облик, величину и боју и позивају се на
клице; биљке и садницеодговарајућу лексику, пореде материјале и њихова
(бегонија, парадајз,...).
своства (додиром, мирисом, савијањем, ...). Низ
Неколико верно дригих особина и разлика може бити
направљених идентификован.
вештачких биљака и Опажања у вези потпуног развоја биљке
цветова (од свиле или Такмичење за "огајање највеће биљке" може бити
пластике) врло продуктивно. У питању је иденфиикација
различитих врста (неке биљке увек остају мале) да
-Различити баштенски би се уверили у разноврсност и јединство биљног
судови (земљани, света. у одређеном временском интервалу ће се
пластични, стаклени) посматрати нека култура која се добија из семена,
саднице или неке биљке. Циљ је да се евидентира
-Различите подлоге за раст и појава одговарајућих биљних органа.
биљке: земља Евентуални развој цвета, плода и семена омогућује
помешана са хумусом, откривање репродуктивних функција: настала
обична земља, тресет, семена ће сејањем дати нове биљке.
песак, памук, сунђер, Природа истог такмичења захтева да се реализују
стаклена вуна ... активности обележавања, мерења и поређења

7
(употреба трака да би се конструисали хистограми).
-Кофе за поливање, Ова активност је веома погодна за успостављање
мале прскалице, релације између времена и развоја биљке.
штрцаљке, мале Добијање нових биљака без сејања семена.Деци
пластичне боце (од се, као комплеметарана активност, може
минералне воде, на предложити да питају родитеље или деде и бабе о
пример) стругалице, оном што раде у школи. Они могу да донесу
мале лопатице, кашике, конкретне узорке и објасне одељењу технику
виљушке ... њихове репродукције.
Васпитач предлаже упоредну активност Да ли је
-Катаози расада могуће засадити: луковице (зумбула, нарциса, бар
једну по ученику) или плод саме биљке (кромпир)?
На који начин? Предлаже се сејање и појединим
саксијама. могуће је и паралелно специјално
сађење: луковице у шљунак или у суд изнад воде
или у стаклени суд да би се могао посматрати
развој корена у различитим условима (учионица
или башта).
Откривање структуре неке биљке. пошто деца
једном открију различите врсте биљака, могу врло
лако да евидентирају карактеристике њихове
заједничке структуре. Биљке, без обзира на њихову
величину, имају видљив део који е у простору
(стабљика која носи лишће и пупољке, евентуално
цветове и плодове) и део под земљом (корење).
Разврставање садржаја корпе, у којој је воће и
поврће донето са пијаце, омогућујуе да се запитају
и увиде који део биљке ми једемо.

Биљке су осетљиве на хладноћу. Ситуације и поступци. Могуће је поредити


развој две културе (семе, гране...), од којих је једна постављена у учионици, а друга на
отвореном.
Ефекат мраза: користимо биљке осетљиве на мраз, на пример бегонију, која се
врло лако размножава пресађивањем или струкове парадајза или пасуља одгајане у
васпитној групи. Ако се оставе напољу на ниској температури, смрзнуће се. Биљка
постављена унутра (соба) и даље опстаје и сведочи о негативном дејству мраза. Могуће
је идентификовати неке врсте које су отпорне на мраз.
Биљке имају потребу за светлошћу. Деца обично мешају топлоту и светлост.
Нису у могућности да открију потребу за светлошћу ако изводе експеримент само у
вези с осетљивошћу на воду, топлоту и хладноћу. Ако је то случај, нарочито са
старијом децом, могла би се покренути дискусија у вези с клијањем пасуља или боба у
мраку и указати на ефекте иедостатка светлости при развоју (стабљике с лишћем се
издужују и постају беличасте, биљке вену). Могуће је и посматрати биљку чија се
стабљика при развоју окреће ка прозору. Насупрот томе, као експериментална потврда
ове тврдње се могу узети вештачке биљке које не доживљавају никакве промене.
Запажање - Недостатак светлости нема утицаја на клијање, али има па развој биљке.
Деца запажају неке чињенице, а васпитач им помаже да поставе проблем:
"Биљке потпуно побеле ако се узгајају у плакару. Шта им то недостаје?" (Неопходно је

8
узгајати биљку на светлости, која ће указати на разлику у односу на биљку узгајану у
плакару).
Биљке дишу. Да би деци доказали да биљке дишу показаће се уз оглед са
пузавицом која ће се увући у епрувету, потом епрувету напунити водом, прстом
затворити доњу итвор да вода не изађе и уронити у воду у чаши. После излагања биљке
сунчевој светлости примећујемо да је ниво воде у епрувети опао, пошто је биљка
дисањем испустила кисеоник, који је својим притиском потиснуо воду из епрувете у
посуду.
Биљке се хране уз помоћ капиларних цевчица. Биљке имају много јако
узаних цевчица у себи, путем којих храњиве материје пролазе по принципу
капиларности. Путем огледа може се показати шта се дешава са белим каранфилом, ако
га ставимо у плаво мастило. Убрзо ће каранфил постати плав. Васпитач треба да зна да
капиларне цевчице имају врло мали отвор и ако их ставимо у обојену течност,
констатоваћемо да се она пење до извесне висине у цевчици. Између течности и стакла
владају привлачне атхениозне силе, а стуб течности има хидростатички притисак:

P=ρ·g·h

где је ρ- густина течности, g - гравитационо убрзање, h - висина стуба течности. Пошто


је отвор у цевчици врло мали, те до већег изражаја долази атхезиона сила а до успостављања
равнотеже долази када се она изједначи са силом насталом због хидростатичког притиска.

Биљка кроз корен апсорбује воду. Циљ је да се евидентирају појаве и раст


корена и то повеже преко неке функције: исхрана (ограничимо се на апсорпцију воде и
минералних супстанци, што је невидљив процес, али се, ако је потребно, може укратко
поменути).
Предшколској деци се могу показати разна животна станишта биљака
(бара, ливада, шума, дориште и сл.) и разне врсте биљака коришћење сликовница и
филмова и посетом расаднику, парку или ботаничкој башти. Самостална активност
предшколске деце у узгоју биљака се најчешће своди на гајење цвећа и поврћа у радној
соби и екстеријеру забавишта. Учење предшколске деце о поврћу се може остварити
путем системског приказа датог на слици 5.

9
посета повртњаку
берба плодова и
пољопривредног добра
расађивање, плевљење,
сејањењихово коришћење
и негаили
расада
приватног баштована
окопавање, заливање у
у радној соби бађти вртића

поврће

Слика 5. Систематски приказ садржаја учење деце о поврћу

У оквиру реализације ове теме треба заступати разне игре попут „чаробне торбе",
погоди по укусу, погоди по мирису, кулинарска припремаи козметичка примена. Децу
треба научити о значају поврћа за њихов расти развој. Поврће садржи основне елементе
биљног организма: угљеник, кисеоник и водоник, витамине, протеине и минерале.
Поврће је за човека извор биолошки значајних материја пре свега:
 витамин С (паприка, купус, лук влашац, лист целера, коприва);
 витамин А (шаргарепа, тиква, паприка, целер);
 витамин В1 (грашак, бели лук, купусњаче);
 витамин Е и протеини (краставац, пасуљ, парадајз, купус, ротквица);
 калијум ( карфиол, келераба, грашак, боранија, спанаћ, тиква);
фосфор (лист першуна, спанаћ, салата, блитва);
 натријум (блитва, цвекла, целер, спанаћ, шаргарепа);
 магнезијум (грашак, боранија)и
 гвожђе (целер, паштрњак, коприва).
Неке врсте поврћа су значајан извор:
 протеина (грашак, боранија, кељ, брокола);
 угљених хидрата (кромпир, шаргарепа, цвекла) и
 целулозе (паприка, купусњаче, боранија, цвекла).

У природи раст и сазревање биљака зависи и од годишњих доба. На почетку


је човек морао да сачека да биљка сазре. Међутим, човек је пронашао начин да се
умеша и убрза тај процес, као и квалитет плодова (укрштање, нове сорте, хибриди).
Годишња доба у повртњаку се могу са предшколском децом обрадити према
системтском приказу

10
штеточине
упознајмо
у
повртњаку
моја веселаратарске културе
моје омиљено
башта поврће
прво је било семе ја и природа око
а затим... мене
годишња доба
у повртњаку

Слика 6. Систематски приказ садржаја учење деце о годишњим добима у повртњаку

Цвеће предшколска деца могу гајити у ентеријеру и екстеријеру забавишта и


тим путем много научити о настанку и развоју биљног света. Ова тема се може
реализовати и по систематском приказу на слици 7.

у дворишту
у радној соби у шуми
на ливади у бари

цвеће

Слика 7. Систематски приказ садржаја учење деце о цвећу

У односу на годишња доба треба показати деци шта чине пролећно, летње, јесење
и зимско цвеће. Весници пролећа су деци најинтересантнији и у радну собу треба
донети висибабе, кукурек, љубичице, нарцисе, зумбуле и лале. Ове биљке се могу
извадити из земље, потом показати деци из чега се састоје, а онда посадити у каљеве и
неговати у прозору.

11
ЗАКЉУЧАК

Активности гајење одговарајуђих култура у соби вртића или дворишту


забавишта веома мотивишу децу. Идеја пројекта може имати као циљ декорисање
дворишта, прављење леје са поврћем, или пак баште са одговарајућим
карактеристикама (башта боја или мириса...). Ако ово није могуће урадити у дворишту
забавишта, онда се уређује простор „сејање и сађење” у соби и на тај начин развију
бројне активности на задовољство деце.
Поред задовољства деца развијају чула додира, мириса, вида која користе у
откривању боја, облика или мириса цвећа који се шири. Задовољство је и при
посматрању њиховог развоја, а понекад у убирања плодова посађених биљака.
Реализовањем напред наведених тематских садржаја и активности из биљног света,
доприноси се развоју самопоуздања детета, али и моторних способности. Ове
активности подстичу и коришћење одговарајуће терминологије попут плевљења,
копања и закопавања. За ово су им потребне и одговарајуће алатке: штапићи, мотика,
грабуља, ашов.... Осим тога гајење одговарајућих култура захтева и одговарајуће
организовање деце.
Од године до године могуће је враћати се на већ изведене активности уз њихово
комплетирање и допуну. Деца на овај начин обогаћују искуство у вези биљака,
откривају биљни свет, формирају прве представе или први ниво сазнања, на коме се
развијају концепти за наставак школовања у прва четири разреда.
Током размена миш љења с васпитачима, одрсалим и својим друговима деца
конструишу јасније представе ослањајући се на усвојену прецизнију лексику: семе,
корен, стабљика, лист, посејати, засадити, цветати, клијати, расти, храст - топола (врсте
из најближег окружења) и др.
Упознавање биљног света у предшколској установи пружа се прилика да деца
биљке посматрају као жива бића, као и да се формирају прве вештине и знања на која
ће се ослањати сва будућа.

12
ЛИТЕРАТУРА

1. Грујичић, М. (2011). Методика упознавања околине, Сремска Митровица,


Висока школа струковних студија за образовање васпитача.
2. Диклић, Д., Брадић, Д. (1980): Упознавање предшколске деце с околином.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
3. Јокић, С. (2007). Откривање света у предшколској установи – живи свет,
материја, предмети, Београд, Просветни преглед.
4. Каменов, Е. (1983). Методика васпитно-образовног рада са предшколском
децом, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства.
5. Каменов, Е. (1997). Методичка упутсва за Модел Б Основа програма
предшколског васпитања и образовања деце од три до седам година, Нови
Сад,Филозофски факултет.
6. Каменов, Е. (2004). Зелена планета – Програм васпитања и образовања за
заштиту животне средине деце предшколског и млађег школског узраста, Нови
Сад, Драгон.
7. Опште основе предшколског програма, (2006). Министарство просвете и спорта
Републике Србије, Београд.
8. http://rukautestu.vin.bg.ac.rs/

13

You might also like