Тактика 1

1. Дефиниција тактике и место у систему војних наука (наука одбране)?

Тактика је војна наука (наука одбране) која се бави изучавањем појава,
законитости и начела употребе тактичких јединица у борби и боју. Тактика је војна
наука о употреби трупа пре, за време и после борбе, вештина вођења трупе.
2. Тактика као теорија и пракса?
Тактика је теорија и пракса припремања, обезбеђења и вођења борбе и боја на
копну, мору и у ваздушном простору. Као теорија она изучава законитости и
карактеристике борбених дејстава у различитим условима, разрађује и дефинише
основна начела борбе и боја. Непосредна провера теоријских поставки и сазнања,
као и стицање нових сазнања непосредно у борби и боју је садржај тактике као
практичне дисциплине. Тактика такође изучава услове, могућности, организацију,
формацију и тактику у страним армијама. Тактика је и синтеза теоријских сазнања
и разноврсних практичних мера и поступака.
3. Историјски развој тактике?
Тактика је најстарија наука у оквиру војних наука (наука одбране). Из ње су се
развиле оператика и стратегија. Она је прошла кроз више епоха у свом развоју:
1. Епоха хладног оружја: Тактика се бавила описивањем догађаја на бојном пољу
из чега су извлачена основна искуства о понашању у борби. У борби је одлучивао
један појединац, водила се на малом простору. Борбени поредак: од фаланги до
еластичних постројавања јединица у борби. Sun Cu (554-496 п.н.е.): ,,Најбоље је
победити непријатеља без борбе“ ; ,,Мудар је онај генерал који храну отима од
непријатеља“ ; ,,Онај ко познаје свог непријатеља и познаје самог себе неће бити
угрожен ни у стотину битака. Онај ко не познаје свог непријатеља, а познаје самог
себе имаће подједнаке могућности и за победу и за пораз. Херодот (484-425
п.н.е.): Описујући историју грчко-персијских ратова, даје верну слику тактичких
поступака грчке фаланге. Енеја Тактичар (4 в.п.н.е.): Приручник о ратовању, на
једном месту о употреби ватре записао је: ,,А сама ватра да би била моћна и
неугасива мора се припремити на следећи начин. Смолу, сумпор, кучину, тамјах
угранулама и струготину бора ставити у џакове и запалити, ако желиш да ватром
уплашиш и отераш непријатеља.“ Нова ера-,,Грчка ватра“: Основни елемен је
чинила шалитра, а помоћу сифона се бацала према непријатељским бродовима и
проузроковала је јак пожар. 2. Епоха класичног ватреног оружја: Развојем друштва
долази до јачања војске и појаве ватреног оружја. Брз развој наоружања и
борбрне опреме имао је значајне последице на вођење рата, на развој ратне
вештине, а нарочито тактике која у том периоду доживљава процват. Висок степен
развоја тактика је развила у Наполеоновим ратовима нарочито у домену праксе.
Развијају се покретни борбени процеси и стварају тактичке групације. Основна
начела тактике, настала су почетком XIX века- избор тежишта, маневар,
изненађење). Наполеон Бонапарта: ,,Војник мора мењату своју тактику сваких 10
година како би одржао своју супериорност“ ; ,,Реч ,,немогуће“ не постоји у мом
речнику“ ; ,,Нема ништа теже, а самим тим ни вредније него бити у могућности да
доносиш одлуке“ 3. Епоха савременог конвенционалног оружја и оружја за
масовно уништење: Брзи развој нуклеарног и другог оружја масовног уништења и
њиховог сталног усавршавања и претње. Више него икад раније у тактику се
уграђују и преко ње испољавају научна достигнућа у свим сферама људског
стваралаштва, а нарочито развоја нових врста оружја. Изузетна пажња на избору
тежишта, повећане су маневарске способности јединица, долази до већих
губитака у људству и огромног утрошка материјалних средстава.
4. Конституенси тактике (предмет, метод, језик и теорија)?
Тактика је најстарија наука у оквиру наука одбране, има изграђен свој предмет,
метод науке, користи сопствени језик и има развијену сопствену теорију. Предмет:
тактике су борба и бој. Тактика проучава борбу и бој у свим облицима оружане
борбе и у свим условима извођења борбених дејстава, она има и велики број
конкретних задатака везаних непосредно за борбу и бој. Метод: у основи
представља начин, поступак којим се утврђује научна истина о предмету и
садржају одређене науке. Користимо: опште методе друштвених наука,
филозофске методе, опште научне методе, посебно научне методе, емпиријске
методе, методе операционих истрживања. Језик: јасан и недвосмислен , заснива
се на српском књижевном језику, уз одређене специфичности које произилазе из
језика војних наука, стално се дограђује и има различите симболе. Теорија:
представља систематизовано сазнање о предмету истраживања науке. Теорија
тактике изузетно је обимна и богата, имајући у виду да су појаве из ове области
бележене хиљадама година уназад. Стално дограђивање теорије тактике је
изузетно значајно. (Живојин Мишић, Сун Цу, Херодот..)
5. Садржај и задаци тактике?
Тактика посебно изучава основне карактеристике борбеног дејства појединца,
групе, тактичких јединица, као и осталих снага одбране. Полази од тога да теорија
и пракса чине дијалектично јединство. Садржај тактике опредељује њене
конкретне задатке. Основни задаци тактике: изучава и примењује опште
законитости рата и теоријске ставове доктрине, начела и методе стратегије
оружане борбе; изучава развој и употребу савременог наоружања и војне опреме
и њихов утицај на извођење борбеног дејства; изучава развој и борбене поступке
страних армија; изучава организацијску-формацијску структуру; изучава и
унапређује све облике садејства и сарадње; унапређује оперативну и
функционалну способност.
6. Појам, елементи и суштина борбе и боја?
Борба: борба је основни облик оружане борбе у коме се начелно ангажују снаге
величине одељења, вода, чете и батаљона ради извршења задатка ограниченог
по циљу, простору и трајању. Изводи се на малом простору, самостално. Бој: виши
облик оружане борбе који обједињује више борби и пресудно утиче на исход
оружаног сукоба у тактичким резервама. У бојевима се начелно ангажују снаге
величине бригаде. Елементи борбе и боја: покрет, ватра, удар
Покрет: организовано, повремено и борбено довођење снага на одговарајуће
положаје. Ватра: основно средство за неутралисање и уништење непријатељеве
живе силе и борбених средстава у борби и боју. Дејства свих оружја обједињују се
у јединствен систем ватре који се заснива на подели циљева. Ватром се стварају
повољни услови за покрет и удар. Учинак ватре одлучујуће утиче на све појаве и
процесе у борби и боју. Удар: једновремено, снажно, синхронизовано и одлучно
дејство ватром и покретом, чиме се непријатељ разбија, уништава или
онеспособљава за борбу. П+В=У Правилно искоришћавање ватрених могућности
наоружања, покретљивости и концентрације снага, изненађење, успешно
садејство и командовање битно утичу на резултате удара. Одлучност, смелост,
храброст, увежбаност.. битни услови ефикасног удара у борби и боју.
7. Физиономија рата и оружаних сукоба?
Доминантан облик испољавања војне силе у досадашњем развоју људског
друштва био је рат. Рат настаје најчешће услед могућности да се сукоб између
држава, војнополитичких савеза .. реши мирним путем. У рату се масовно и
организовано примењује оружано насиље извођењем борбених дејстава. Све
теже је повући јасну границу између рата и мира. Због тога се све већи број држава
опредељује за превентивно деловање и спречавање сукоба. Ратови и даље
представљају основни облик употребе војне силе ради наметања сопствене воље
и остварења одређених циљева. Ратови су могући на глобалном регионалном и
локалном нивоу. Рат глобалних и регионалних размера могућ је у случају светске
кризе, настале као последица супротстављених интереса великих сила или држава
у региону. Локални ратови су вероватнији и могу настати као последица
нерешених граничних и других међудржавних спорова. Рат се веома често
сврстава у категорију оружаних сукоба. Оружани сукоб је процес међусобног
уништавања сукобљених страна карактерише га примена оружане силе ради
остваривања ограничених циљева. Оружани сукоби представљају претњу миру и
могу угрожавати безбедност и виталне интересе и држава које не учествују у
сукобу. Сукоби се могу водити између држава или унутар граница једне државе.
Физиономија оружаних сукоба је одређена њиховим основним обележјима:
однос међународних субјеката према узроцима сукоба и начину њиховог
решавања; врсте и специфичности оружаних сукоба; однос оружаних сукоба и
оружане борбе; однос оружане борбе и борбених дејстава; тенденције у развоју
фактора оружане борбе. Савремене војске, поред своје основне намене да буду
оспособљене за извођење борбених операција развијају капацитете за учешће у
мировним и хуманитарним операцијама. Карактеристике савремених оружаних
сукоба: асиметрија између сукобљених снага и нелинеарност у извођењу дејстава.
Асиметрија сукобљених страна: у све већој мери актуелизује развој нуклеарног
оружја, с једне стране и примену герилског ратовања и терористичких активности
с друге стране. Нелинеарност у борбеним дејствима: користи слабости
непријатеља и одбија правила борбе коју намеће непријатељ.
8. Фактори оружане борбе?
На ток и исход оружане борбе утичу следећи фактори: људски ресурси,
материјални ресурси, простор, време, информације. Људски ресурси: они
пресудно утичу на ток и исход оружаних сукоба. Огледају се кроз квантитативни и
квалитативни сегмент. Материјални ресурси: обухватају природне, привредне,
финансијске, енергетске и информационе потенцијале сукобљених страна који се
ангажују за војне потребе. Простор: обухвата копно, акваторију и ваздушни
простор у коме се изводе операције и својом величином и квалитетом битно утиче
на ток и исход оружаних сукоба. Операције војних снага изводе се без јасно
дефинисаних обележја просторне координације и поделе на фронт, позадину и
дубину. Време: испољава се као историјски период, трајање, доба дана и године
и метеоролошка појава. Време је необновљив ресурс. Време је један од пресудних
фактора у оружаној борби. Информације: изражавају расположивост знањима и
подацима за успешно командовање. Квалитет и правовременост информација су
захтеви које сваки ниво командовања настоји да обезбеди.
9. Мисије и задаци Војске Србије?
Мисије и задатке Војске Србије дефинише Народна скупштина Р. Србије у складу
са Уставом. Мисије: одбрана Републике Србије од оружаног угрожавања споља;
учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету; подршка цивилним
властима у супротстављању претњама безбедности. Додељене мисије Војска
Србије реализује извршавањем задатака. Одбрана Р. Србије од оружаног
угрожавања споља: одвраћањем од оружаног угрожавања; одбраном територије;
одбраном ваздушног простора. Учешће у изградњи и очувању мира у региону и
свету: учешће у мултинационалним операцијама; учешће у међународној војној
сарадњи. Подршка цивилним властима у супротстављању претњама безбедности:
помоћ цивилним властима у супротстављању унутрашњем угрожавању
безбедности, тероризму, организованом криминалу и сепаратизму; помоћ
цивилним властима у случају природних непогода, техничко-технолошких и
других непогода.
10. Начела организовања Војске Србије?
Начела организовања В.С. су усвојени ставови о организовању и развоју В.С. за
реализацију додељених мисија и задатака. Начела: ефективност и ефикасност;
трокомпонентност састава; трокомпонентност намене; модуларност; еластичност;
интероперабилност; финансијска одрживост. Ефективност и ефикасност:
представља изграђеност организације ВС, засноване на оперативним
способностима која ће бити у стању да одговоре на додељене мисије и задатке.
Трокомпонентност састава: подразумева да се ВС попуњава професионалним
припадницима, активном и пасивном резервом. Трокомпонентност намене:
подразумева организованост ВС у снаге за реаговање, главне одбрамбене снаге и
снаге ојачања. Модуларност: подразумева формирање састава ВС у складу са
потребама за извршење задатака и мисија. Основна модуларна јединица ВС је
батаљон и јединице истог ранга. Еластичност: подразумева способност
прилагођавања променљивим условима у окружењу и примену нових решења у
конкретној ситуацији. Интероперабилност: представља способност ВС да са
оружаним снагама других земаља изводи ефикасну обуку, вежбе и операције у
заједничким мисијама и задацима. Финансијска одрживост: подразумева да ће ВС
бити димензионална и организована у складу са одбрамбеним потребама и
финансијским могућностима Р. Србије.
11. Састав Војске Србије?
Војска Србије се састоји од сталног и резервног састава. Стални састав: чине
професионални припадници ВС и војници на (добровољном) служењу војног рока.
Професионални састав: чине официри, подофицири, професионални војници и
цивилна лица на служби у ВС. Резервни састав: ВС дели се на активну и пасивну
резерву. Активна резерва: чине је војници, подофицири и официри у резерви који
попуњавају мирнодопско језгро ВС и министарства одбране, њихова права и
дужности регулисана су законом и уговором. Пасивна резерва: чине војници,
подофицири и официри у резерви који попуњавају ратне јединице.

12. Структурна оргинизација Војске Србије?

13. Функционална организација Војске Србије?
Војска Србије се: структурно дели на видове, родове и службе; функционално
организује у команде, јединице и установе на стратегијском, оперативном и
тактичком нивоу. 12. Структурна организација: Видови ВС: копнена војска; ратно
ваздухопловство и противваздушна одбрана. Копнена војска: је вид ВС чије су
организација, састав, оружје и опрема прилагођени извођењу операција на копну
и упп. Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана: је вид ВС чије су
организација, састав, оружје и опрема прилагођени за извођење операцијама по
циљевима у ваздушном простору и из ваздушног простора. Родови ВС: су делови
ВС који имају специфичну организацију, обуку и носиоци су једног дејства у оквиру
борбених операција. Пешадија, оклопне јединице, артиљерија, инжињерија,
речне јединице, артиљеријско-ракетне јединице за противваздухопловна дејства,
авијација, јединице за електронска дејства. Службе ВС: намењене су за
остваривање једног од садржаја обезбеђења и подршке командовању. Деле се
на: опсте и логистичке. Опште: кадровска, обавештајна, безбедносна,
телекомуникације, информатичка, атомско-биолошка-хемијска, геодетска,
ваздушно осматрање и јављање, метеоролошка и навигацијска, финансијска,
првана, верска и музичка служба. Логистичке: техничка, интендантска,санитетска,
ветеринарска, саобраћајна, грађевинска. 13.Функционална организација:
Команде, јединице и установе ВС могу бити сталне и привремене структуре, а по
намени организоване у: снаге за реаговање, главне одбрамбене снаге и снаге
ојачања. Снаге за реаговање: чине модерно опремљене, оспособљене и
попуњене јединице високог степена развијености, представљају основну снагу ВС
за реаговање на претње безбедности, деле се на снаге за хитно реаговање и снаге
за брзо реаговање. Снаге за хитно реаговање: чине професионално, специјално
опремљене, врхунски оспособљене јединице високог степена развијености,
намењене су за контролу и заштиту ваздушног простора, противтерористичка,
противпобуњеничка.. дејства. Задатке остварују самостално. Снаге за брзо
реаговање: чине професионалне јединице високог степена развијености,
оспособљене за одбрану земље од оружаног угрожавања, стварање услова за
мобилизацију, учешће у мултинационалним операцијама и међународној војној
сарадњи. Главне одбрамбене снаге: чине део ВС опремљен и оспособљен за
одбрану од оружаног угрожавања споља, противпобуњеничка дејства и подршка
цивилним властима. Састоје се од мирнодопских команди и јединица ВС нижег
степена развијености. Снаге ојачања: део ВС опремњен и оспособљен за
извршење задатака одбране територије у додељеним зонама одговорности и
подршка цивилним властима, попуњавају се из резерве. Стални саствав ВС:
Команде- организују се од Генералштаба ВС до нивоа батаљона и јединица истог
ранга. Јединице- организују се од нивоа биргаде до одељења. Установе-
формирају се за задатке образовања, истраживања и развоја, ремонта,
испитивања наоружања и војне опреме. Привремени састав ВС: формира се за
реализацију конкретне мисије и могу бити тактичког и оперативног нивоа. Нивои
привременог састава: Оперативна група- бригада са ојачањем или више бригада.
Тактичка група- батаљон са ојачањем до јачине бригаде. Борбена група- чета са
ојачањем до нивоа батаљона. Тимови- од одељења до ојачаног вода. Снаге за
командовање: планирају и усмеравају борбена дејства и омогућавају непрекидно
командовање. Борбене снаге: састављени су од јединица родова, имају задатак
да поразе непријатеља. Снаге за борбену подршку: имају задатак да обезбеде
ватрену и оперативну подршку борбеним снагама. Снаге за обезбеђење: имају
задатак да створе услове за извођење борбених дејстава и командовање снагама.
14. Командовање и руковођење Војском Србије?
Командовање и руковођење ВС је засновано на начелима јединства, ефикасности,
непрекидности, еластичности, оперативности и сигурности. Односи у
командовању заснивају се на једностарешинству и субординацији. Председник
Републике- одлучује о употреби ВС и командује ВС у миру и рату. Министар
одбране- координира и спроводи утврђену одбрамбену политику и руководи ВС.
Начелник Генералштаба- командује и руководи ВС у складу са законом и актима
командовања предпостављених. Систем командовања и руковођења у ВС је
организован на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу. Стратегијски ниво:
носиоци командовања и руковођења су председник Републике, министар
одбране, начелник Генералстаба ВС. Оперативни ниво: носиоци командовања и
руковођења су команде видова, команда за обуку и друге оперативне команде.
Тактички ниво: носиоци командовања и руковођења су команде бригаде и њима
равних јединница.
15. Оперативне способности Војске Србије?
Оператвне способности представљају могућност ВС или њених делова да у
предвиђеном времену и под одређеним условима остварују жељене оперативне
ефекте комбинацијом снага, средстава и начина извршења задатка. Оперативне
способности: командовање, правовремена расположивост снага, размештај и
мобилност у зони операција, искоришћење информационог простора, делотворна
или ефикасна употреба снага, отпорност и заштита снага, одрживост снага.
Командовање: представља могућност ефикасног планирања, вођења и контроле
операција ВС ради остваривања оперативних циљева. Развој способности
командовања треба да буде усмерен на скраћивању времена, припрему и
упућивање снага у зону извођења операција , као и обезбеђивање ефикасног
планирања и вођења операција. Правовремена расположивост снага: изражава
могућност ВС да формирају и подрже довољне војне снаге у датом времену за
реаговање, а ради извођења операција. Размештај и мобилност у зони операција:
изражава могућност ВС да у предвиђеном времену разместе снаге у зону
операција и изврше маневар снага у складу са циљевима операција. Та способност
одређена је капацитетима транспортних средстава. Искоришћење
информационог простора: подразмева могућност ВС да прикупља, обрађује,
користи и размењује податке о простору, времену, сопственим и непријатељским
снагама. Делотворна и ефикасна употреба снага: подразумева могућност ВС да
успешно изводи операције и постиже борбене и неборбене ефекте који су у
функцији остваривања циљева. Та способност се изражава могућностима
јединица родова да изводе дејства и противдејства. Отпорност и заштита снага:
представља могућност ВС да умањује вероватноћу откривања властитих снага и да
смањује и отклања ефекте дејства непријатељског наоружања. Одрживост снага:
представља могућност ВС да збрињава, одржава, снабдева и преместа људство и
војну опрему ради обезбеђења повољних услова за употребу расположивих снага.
Чиниоци оперативних способности: доктрина, обука, организација, наоружање и
војна опрема, кадрови, образовање, инфраструктура, интероперабилност.
16. Обавештајно-безбедносне припреме?
-Припреме ВС имају стратегијски значај и обављају се непрекидно, свеобухватно
и плански. Основна сврха припрема јесте изградња и одржавање високог степена
оперативних и функционалних способности команди, јединица и установа.
Елементи који одређују оперативне и функиционалне способности условљени су
врстом и наменом команди, јединица и установа. (15. Оперативне способности;
Функционалне способности: командовање и руковођење, управљање људским
ресурсима, обавештајно-извиђачки послови, оперативни послови, логистички
послови, планирање и развој, послови телекомуникације и информатике, послови
обуке, доктринарно уређење, финансијски послови, цивилно-војна сарадња,
војнополицијски послови, планирање, програмирање, буџетирање и извршење)
Припреме ВС: обавештајно-безбедносне припреме, планирање развоја,
планирање употребе, стратегијски и оперативни развој, припреме људских
ресурса, мобилизација, оспособљавање, материјалне и здравствене припреме,
уређење и припрема територије.
Обавештајно-безбедносне припреме: обухватају: обавештајно-оперативне,
обавештајно-извиђачке и контраобавештајне мере. Мере се спроводе ради
идентификације индикатора угрожавања безбедности и потребних способности
за заштиту Војске Србије. Обавештајно-безбедносне припреме усмерене су на
правовремено познавање доктрине и метода деловања, организације,
способности, праваца и времена дејства носилаца безбедносних претњи. Стручне
послове обављају: војнообавештајна агенција, војнобезбедносна агенција и
надлежни организациони делови ГШ ВС.
17. Планирање развоја?
Циљ планског приступа развоју система одбране јесте одржавање потребних
одбрамбених способности у време смањења јавних расхода и повећања захтева
за ефикасност. Најзначајније место у оквиру тог процеса припада планирању
развоја Војске. Два доминантна приступа за планирање: приступ заснован на
претњама; приступ заснован на ограничењима. Приступ заснован на претњама:
приступ планирања за време ,,хладног рата“. Укључује идентификацију
потенцијалних непријатеља и процену њихових способности. Потребе за
одбрамбеним способностима засноване су на критеријуму супериорности у
односу на непријатеља. Планирање засновано на ограничењима: приступ одозго
надоле; приступ технолошког оптимизма; приступ избегавања ризика; приступ
заснован на сценаријима; приступ заснован на способностима Планирање развоја
ВС реализује се применом приступа на способностима- прилагођено је
савременом безбедносном контексту, у којем нема јасне поделе на пријатеље и
непријатеље. Овај тип планирања припрема војне снаге за будућност, у смислу
препознавања будућих мисија и задатака, то је планирање у условима
неизвесности. Потребне способности развијају се и одржавају у оквиру
додељених финансијских средстава. Планирање развоја засновано на
способностима реализује се кроз фазе: развој сценарија; оперативно планирање;
утврђивање потребних оперативних способности; утврђивање постојећих
оперативних способности; анализа усаглашености потребних и постојећих
способности; активности за изградњу оперативних способности; успостављање
повратне спреге између планова развоја, мисија и задатака. Планирање развоја
ВС обухвата: изградњу оперативних способности; развој организације; систем
обуке; систем доктрине. Основу за планирање развоја ВС чине изазови, ризици и
претње безбедности. Плановима развоја ВС утврђују се циљеви, задаци и мере за
модернизацију ВС и њено оспособљавање за извршење мисија и задатака.
18. Планирање употребе?
Употреба ВС планира се на основу: додељених мисија и задатака; могућих
сценарија угрожавања безбедности земље; стања ВС; планова развоја система
одбране; смерница и одлука. Планирање употребе ВС треба да обезбеди војни
одговор на изазове , ризике и претње безбедности. Превентивно планирање је
процес израде планова заснован на сценарију. С обзиром на ниво детаља до којих
се планира, планирања могу бити: планови превенције кризе и стални планови
употребе. У Војсци Србије израђују се: планови употребе; планови превенције
криза; планови одговора на кризе. Стални план употребе: представља комплет
плана, идентификује конкретне снаге, подршку и друге ресурсе потребне за
њихову реализацију. Након дефинисања времена извршења може се превести у
оперативно наређење за извршење мисије. Израђује се у командама, закључно са
командом јединице - установе ранга батаљона непосредно потчињеног команди
оперативног нивоа или организацијској јединици ГШ ВС. План употребе команди
– јединица – установа одобрава надлежни ниво командовања који је иницирао
планирање. Планови превенције криза: примењују се ради одговора на могуће
кризне ситуације, који своје полазиште имају на израђеним сценаријима избијања
и развоја кризе. План се састоји од главног текста и појединих прилога, израђују га
команде ранга самосталног батаљона и више. На стратегијском нивоу план
превенције кризе одобрава начелник Генералштаба ВС, а на нивоу потчињених
јединица одобрава старешина који је наредио планирање. Планови одговора на
кризе: израђују се како одговор на актуелну или новонасталу кризу. Крајњи исход
планирања одговора на кризу може бити оперативни план и оперативно
наређење. У току процеса планирања користе се: постојеће процене; основни
планови; планови превенције кризе. Оперативни план: може се изграђивати на
свим нивоима планирања, састоји се од главног текста, потребних прилика и
додатака. Одобрава га старешина који је наредио планирање. Прераста у
оперативно наређење када се дефинише време извођења операција. Оперативно
наређење доставља се потчињенима на извршење, а као информација
непосредно претпостављеном. Планирање употребе ВС за пружање помоћи
цивилним властима у супротстављању претњама безбедности остварује се у
оквиру планирања превенције криза и у складу са конкретном ситуацијом.
19. Стратегијски и оперативни развој?
Стратегијски развој Војске Србије обухвата размештај команди, јединица и
установа у миру. Оперативни развој ВС је радња којом се ВС правовремено доводи
у повољан положај за извршавање додељених мисија и задатака. Остварује се
груписањем у простору и формирањем оперативног распореда у складу са
донетом одлуком.
20. Планирање људских ресурса?
Припрема људских ресурса обухвата: планирање људских ресурса; регрутовање
војних обвезника; селекцију и пријем професионалних припадника ВС;
социјализацију; распоређивање; планирање каријере; решавање статусних
питања; вредновање и оцењивање ефикасности и способности кадра; морално –
психолошке припреме. Циљ припрема људских ресурса: је попуна ВС
високомотивисаним и оспособљеним људством. Мотивација људства као циљ
морално – психолошких припрема остварује се кроз едукацију, бенефиције,
информисање, изградњу и јачање војних колектива, развијање и неговање
традиција и вере. Основу за припрему људских ресурса чине планови употребе,
основне организације ВС, планови и програми управљања људским ресурсима.
21. Мобилизација?
Мобилизација ВС: представља скуп мера, поступака и борбених радњи које
омогућавају да ВС, по деловима или у целини, правовремено достигне планирану
величину и способности за извршавање додељених мисија и задатака. Остварује
се у сарадњи с надлежним органима РС. Мирнодопски део ВС ствара услове за
мобилизацију и развој команди, јединица и установа ВС. План мобилизације ВС је
саставни део плана одбране РС.
22. Оспособљавање?
Оспособљавање ВС: један је од најзначајнијих садржаја припрема за њену
употребу, која се реализује кроз обуку сталног, рочног и резервног састава у
центрима за обуку и јединицама. У центрима за обуку изводи се индивидуална, а
у јединицама колективна обука. Обука снага за учешће у мултинационалним
операцијама планира се, организује и изводи у посебно одређеним јединицама и
на вежбама. Обука за пружање помоћи цивилним властима у супротстављању
претњама безбедности изводи се у оквиру редовне обуке и оспособљавања
команди, јединица и установи ВС. Основа за планирање обуке команди, јединица
и установе је додељена мисија и утврђена листа тежишних задатака мисије. Листа
задатака се утврђује за све команде, јединице и установе од Генералштаба до
нивоа чете и њој равних јединица.
23. Материјалне и здравствене припреме?
Основе организовања и функционисања материјалних и здравствених припрема
ВС утврђује Влада. Посебан значај за одржавање оперативних и функционалних
способности има: опремање; модернизација и генерални ремонт НВО;
одржавање материјалних резерви на потребном нивоу за развој ратне ВС.
Здравствена заштита припадника ВС реализује се у санитетским јединицама. Део
здравствене заштите може се реализовати у здравственим установама на
територији.
24. Утврђење и припрема територије?
Утврђивање и припрема територије обухвата изградњу нових и прилагођавање и
одржавање постојећих војних и објеката од значаја за одбрану ради стварања
услова за извођење операција и повећања ефикасности система одбране и
употребе ВС. Спровођењем планова уређења и припреме територије обезбеђује
се превентивно размештање, мобилизација, оперативни развој, заштита
становништва, материјалних добара и ресурса. Утврђивање и припрема
територије се остварује у складу са: просторним плановима РС; оперативним
потребама ВС; финансијским могућностима.
25. Употреба Војске Србије у миру?
Војска Србије се може употребити у миру, ванредном и ратном стању. Употреба
ВС обухвата мирнодопске активности и планирање, припреме и извођење
борбених и неборбених операција. ВС у миру усмерена је на изградњу и јачање
оперативних и функционалних способности, ради одвраћања од агресије и
спречавања оружаних сукоба. Циљ одвраћања од агресије је да непријатељ
одустане од планираних намера. Употреба ВС у миру обухвата различите
активности које се најчешће спорводе у сарадњи са другим снагама система
одбране РС. ВС у миру може изводити борбене и неборбене операције, а њени
делови се могу употребити у мултинационалним операцијама. У борбеним
операцијама ВС је носилац, а у неборбеним операцијама је подршка другим
снгама система одбране. Борбене операције: операције превентивног
размештања снага; противтерористичке операције; противпобуњеничке
операције. Операције превентивног размештања снага: изводе се у миру и у
вандредном стању, без употребе оружане силе, да би се обезбедило
правовремено поседање положаја за извршење задатака. Током извођења
операција војна сила се примењује само у крајњих нужди. Противтерористичке
операције: изводе се у миру, у ванредном и ратном стању, ради пружања подршке
и помоћи цивилним властима у онемогућавању и неутралисању терористичке
активности. У случају напада на војне објекте ВС може да буде употребљена за
разбијање и уништавање терористичких снага. Противпобуњеничке операције:
изводе се у миру, ванредном и ратном стању у случају избијања оружане побуне.
Те операције се изводе у садејству са снагама МУПа. Циљ извођења операција:
присиљавање побуњеника да одустану од оружаног насиља, њихово разоружање
и дезангажовање и усмеравање да своје захтеве решавају мирним путем у
надлежним институцијама политичког система. Неборбене операције: операције
подршке цивилним властима у супротстављању неоружаним претњама
безбедности, изводе се у случају природних непогода, индустријских и других
несрећа и епидемија. Циљ извођења: подршка цивилним властима и
становништву ради заштите и спасавања живота људи, материјалних добара и
животне средине. Основни предуслови за успех операције: непосредна сарадња
и координација с државним органима који руководе свим снагама на угроженом
подручју; употреба потпуно оспособљених и опремљених јединица ВС. Основ за
ангажовање јединица ВС: захтев надлежних органа за ангажовање ВС; одобрење
(председник државе).
26. Употреба Војске Србије за време ванредног стања?
Употреба Војске Србије у условима ванредног стања регулише се законом, а
усклађена је Планом мобилизације ВС, Планом употребе ВС и одлукама
председника РС. У случају проглашења ванредног стања услед природних и других
несрећа и катастрофа делови ВС могу бити стављени у приправност и
употребљени по одлуци начелника Генералштаба ВС или надлежног старешине, а
по посебном овлашћењу председника Републике. У условима ванредног стања ВС
може планирати, припремати и изводити борбене и неборбене операције.
Неборбене операције: информационе операције: изводе се на свим нивоима
командовања, као интегрални део других операција или самостално. Представља
скуп координисаних активности ради деловања на процес доношења одлуке
непријатеља.
27. Употреба Војске Србије за време ратног стања?
Употреба ВС за време ратног стања: је у функцији безбедности РС у одговору на
оружано угрожавање споља. Циљ употребе ВС: је да се испољавањем њених
укупних способности непријатељ побуни да одустане од намера које жели да
оствари оружаним насиљем. Употреба ВС за време ратног стања обухвата
планирање, припремање и извођење борбених и неборбених операција. Циљ
извођења борбених операција: се остварује извршавањем мисија и достизањем
одређеног стања. Предуслови за остваривање циља операције су: правовремене
и потпуно владање информацијама; утицај на непријатељеве процене, одлуке и
морала; командовање у реалном времену; целисходан маневар снага; разбијање
непријатељевог тежишта или уништавање главних снага; одржавање иницијативе;
успешна комбинација нападних и одбрамбених борбених дејстава; постизање
комулативних ефеката узастопним дејствима. Циљ операција је одређен: врстом,
нивоом организовања и начином употребе снага; борбеним, просторним,
временским и другим условима. Борбене операције: нападне операције;
одбрамбене операције; помоћне операције. Нападне операције: изводе се ради
наметања воље непријатељу употребом оружане силе. Ове операције изводе
снаге Копнене војске, Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране,
специјалне снаге.. помоћу офанзивних борбених активности. Одбрамбене
операције: изводе се ради сламања офанзивне моћи непријатеља и стварања
предуслова за прелазак сопствених снага у напад. Основни циљ јесте
супротстављање вољи и намерама непријатеља и неутралисање снага. Тежи се
условима за преузимање иницијативе и прелазак у офанзивна дејства. Помоћне
операције: изводе се ради подршке достизања циља главне опоерације или
остварењу циљева главне операције, као и стварање услова за прелазак из једне
у другу операцију. Основни типови помоћних операција: обавештајне операције;
операције кретања и груписања снага; операције одмарања; операције евакуације
становништва; операције трагања и спасавања и операције логистичке подршке
снага.
28. Начела употребе Војске Србије?
Употреба ВС у миру, за време ратног и ванредног стања пројектује се као здружени
оперативни концепт, а заснива се на утврђеним начелима употребе. Начела
употребе ВС су доктринарно прихваћени ставови који се примењују на нивоима
командовања, као предуслов успешне операције. Обезбеђују и смернице за
акцију. Употреба ВС заснива се на начелима: Избор циља и утврђивање тежишта;
груписање снага; обавештеност; упорност; морална чврстина; активност и
иницијатива; изненађење; заштита снага; маневар; економија снага; адекватност;
одрживост. Избор циља и утврђивање тежишта: подразумева правилну и јасну
усмереност употребе ВС у достизању жељеног крајњег стања. Циљ дејства мора
бити јасан и реалан, а задаци прецизни и недвосмислено додељени. Ангажоване
снаге усмеравају своја дејства на центре гравитације и критичне тачке
непријатеља. Тежиште се изражава груписањем и активностима главних снага.
Груписање снага: подразумева ангажовање довољних снага у одлучујућем
времену и на одлучујућем месту ради достизања одлучујућих резултата. Бројност
и квалитет снага не морају бити опредељујући чинилац у груписању снага већ
вештина командовања, изненађење, кохезија и борбени морал јединица.
Обавештеност: заснива се на поседовању неопходних информација које су
потребне за одлучивање о употреби ВС у процесу планирања, припреме и
извођења операција. Упорност: подразумева истрајност команди, командира и
припадника ВС у остварењу постављеног циља. Морална чврстина: заснива се на
употреби ВС у складу са законом, међународним хуманитарним правом и
начелима њене употребе. Борбеним моралом се обезбеђује воља за борбу и
победу, без које нема успеха у оружаној борби. Активност и иницијатива:
представљају непрекидно дејство ВС и предузимање радњи и активности које
доприносе успешном извршењу задатака. Активност и иницијатива су тесно
повезане: испољавају се у свим условима припреме и извођења борбеног дејства
на фронту, заузетој територији и властитој позадини; заснивају се на реалним и
смелим одлукама; садржај им је офанзивност кроз примену оптималних мера,
радњи и поступака, што се постиже довођењем јединица у тактички положај ради
извршења удара у бок и позадину, извршење противнапада.. Изненађење:
неочекивани поступак и активности приликом употребе ВС у односу на
непријатеља. Основни предуслови за остварење изненађења су познавање
непријатеља, маскирање, очување тајности припрема, покрет властитих снага,
брзина и одлучност у извођењу дејстава. Извођење се постиже: неочекиваним
почетком напада; неочекиваним начином дејства; применом нових, за
непријатеља непознатих оружја. Извођење може бити потпуно и делимично.
Обезбеђење од изненађења се постиже: применом мера и поступака наших
јединица како би се избегла изненадна дејства непријатеља; сталним јачањем
јединица и других снага одбране; правовремено предузимање мера; спровођење
што потпуније организације садејства и сарадње у зони борбеног дејства. Заштита
снага: представља скуп свих мера заштите ВС од свих облика угрожавања и
предузимање мера на смањењу и отклањању последица дејства непријатеља.
Економија снага: представља тежњу да се време извођења операција скрати, уз
рационално учешће и трошење укупних људских, материјалних и других ресурса у
складу с постављеним циљем. Основно мерило економичне употребе снага су
постигнути резултати и степен властитих губитака. Економија снага се постиже:
реалним одређивањем циља; правилним избором тежишта; применом
одговарајућег маневра; активношћу и иницијативом; наметањем властитих
облика и начина борбеног дејства; успешним организовањем садејства и
сарадње; рационалном доделом задатака јединицама. Маневар: чини скуп радњи
и поступака којима се јединице ВС доводе у повољнији положај за оставрње циља.
Циљ маневра: правовремено формирање борбеног распореда; груписање снага;
постизање надмоћи на одређеном тежишту; преношење тежишта, ватре и удара.
Облици маневра у нападу: обухват (једноструки или двоструки); вертикални
маневар; обилазак; пробој; фронтални напад. Облици маневра у одбрани:
маневар унапред- ради затварања бреша; маневар уназад-ради стабилизовања
одбране; маневар са једног правца на други-преношење тежишта; маневар из
позадине- ради спречавања довођења непријатељских снага. Адекватност:
употреба оружане силе подразумева уздржавање од прекомерне употребе силе,
односно употреба снага и средстава за остваривање циља, без непотребних
разарања и наношења губитака и патњи непријатељу. Одрживост: подразумева
укупну оспособљеност и опремљеност ВС да истраје у извршавању мисија и
задатака до остваривања циља. У случају да дође до самоодбране у реализацији
мултинационалних операција, контингенти ВС поступаће по начелима употребе
ВС. Самоиницијатива, креативност и упорност командног кадра битно утичу на
успешност употребе ВС.
29. Копнена војска (појам, мисије и задаци, начела организовања, структурна и
функционална организација, командовање КоВ)?
Копнена војска: вид ВС чији су организација, састав, оружје и опрема прилагођени
извођењу операцијама на копну и унутрашњим пловним путевима. У складу са
мисијама ВС, основни задаци КоВ су: У првој мисији: ,, одбрана РС од оружаног
угрожавања споља“ - одвраћање од оружаног угрожавања споља; одбрана
територије; обезбеђење услова за мобилизацију и развој Војски и других органа и
организација система одбране; учешће у извођењу десаната; учешће у дејствима
против побуњеничких снага. У другој мисији: ,, учешће у изградњи и очувању мира
у региону и свету“ – учешће у међународној војној сарадњи; учешће у
мултинационалним операцијама. У трећој мисији: ,, подршшка цивилним
органима власти у супротстављању претњама безбедности“ – помоћ цивилним
властима у супротстављању унутрашњем угрожавању безбедности, тероризму,
сепаратизму и организованом криминалу; помоћ цивилним властима у случају
природних непогода, техничко - технолошких и других несрећа. Стални задатак
КоВ: оспособљавање војника, старешина, команди, јединица и установа за
реализацију мисија и задатака. Начела организовања КоВ: Ефикасност:
представља организацију КоВ која је заснована на оперативним и функционалним
способностима и омогућава њеним снагама успешну употребу у организацијама.
Ефективнност: организациона структура КоВ којом се може остварити постављени
циљ у дефинисаним операцијама. Трокомпонентност састава: КоВ се попуњава
професионалним припадницима, активном и пасивном резервом.
Трокомпонентност намене: подразумева организовање КоВ у снаге за реаговање,
главне одбрамбене снаге и снаге ојачања. Интероперабилност: способност
извођења ефективне обуке, вежбе и операције у заједничким мисијама и
задацима. Модуларност: подразумева организацију, формирање састава КоВ у
складу са потребама. Основна модуларна јединица КоВ је батаљон – дивизион –
одред. Еластичност: подразумева способност прилагођавања променљивим
условима. Финансијска одрживост: подразумева организовање КоВ у складу са
одбрамбеним потребама и финансијским могућностима РС. Структурна
организација КоВ: представља устројство које се манифестује кроз однос и
заступљеност родова и служби у њој. Војска се структурно дели на родове, службе,
врсте и специјалности. Родови: пешадија; оклопне јединице; артиљерија; речне
јединице; инжињерија; артиљеријско – ракетне јединице за противваздушна
дејства. Пешадија: најмасовнију род Ков који има пешадијско наоружање и
опрему, носилац је пешадијских дејстава у оквиру борбених операција. Организује
се у стрељачке, противоклопне, минобацачке, извиђачке, диверзантске,
падобранске, противтерориистичке и војнополицијске јединице. Оклопне
јединице: главну снагу чине оклопна борбена возила и тенкови. Имају специфичну
обуку, организацију, носилац су оклопних дејстава у оквиру борбених операција.
Артиљерија: род намењен за ватрену подршку и праћење ТЈ, пешадије и оклопних
јединница. Носилац је артиљеријско – ракетних дејстава у оквиру борбених
операција. Инжињерија: род који има специфичну организацију и опрему,
носилац је инжињеријских дејстава у оквуру борбрних операција. Оспособљена је
за израду и савлађивање разних враста препрека на копну и воденим
површинама. Речне јединице: род који чини пловне и ронилачке јединице.
Носилац су бродских дејстава, оспособњене су за извршење минских,
противминских, ронилачких и артиљеријских задатака, као и задатака преношења
и контроле на унутрашњим пловним путевима. Артиљеријско – ракетне јединице
за ПВД: намњене за заштиту важнијих објеката и елемената оперативног
распореда снага КоВ и за борбу против ваздушних десаната. Службе:
представљају делове КоВ, намењени су за остваривање једног од садржаја
обезбеђења, логистичке подршке и подршке командовању. Деле се на опште (13)
и логистичке (7). Функционална организациија КоВ: Копнена војска се функцијално
организује у команде, јединице и установе, оне могу бити сталне и привремене
структуре. КоВ се по саставу организује у бригаде, батаљоне – дивизионе – одреде.
Бригада: је тактичка јединица модуларно организованих јединица родова и
служби које су међусабно функционално повезане. Батаљон (дивизион, одред):
представља основни модул организовања. Организује се према сталним
формацијама различите врсте. Привремни састави КоВ: формирају се за
реализацију конкретне мисије и могу бити тактичког и оперативног нивоа.
Привремени састави могу са се формирају у различите нивое: оперативна група;
тактичка група; борбена група;тим. По својој намени КоВ је организована у снаге
за реаговање, главне одбрамбене снаге и снаге ојачања. Снаге које изводе,
планирају и припремају борбене операције према функцији организују се у снаге
за реаговање, борбене снаге, снаге за борбену подршку и снаге за обезбеђење.
Копнену војску чине: команда копнене војске; четири бригаде КоВ; мешовити
артиљеријски батаљон; речна флотила; одређени број других снага непосредно
потчињених команди копнене војске. Командовање КоВ: је део јединственог
система командовања Војском Србије. Засновано је на начелима: јединства,
ефикасности, непрекидности, еластичности, оперативности, сигурности. Односи у
командовању заснивају се на једностарешинству и субординацији. Систем
командовања организован је на два нивоа: оперативном – командовање КоВ у
целини, носилац командовања и руковођења су команде оперативног нивоа и
тактичком – командовање јединицама ранга бригаде и нижим јединицама и
саставима, носиоци командовања и руковођења су команде бригада и њима
равних јединица.
30. Ратно ваздухопловство и противваздушна одбрана (појам, мисије и задаци,
начела организовања, структурна и функционална организација, борбено
организовање)?
РВ и ПВО је вид ВС чији су организација, састав, оружје и опрема прилагођени за
извођење операција по циљевима у ваздушном простору и из ваздушног простора
Начела организовања РБ и ПВО: Ефективност и ефикасност: РВ и ПВО изразито су
технички вид ВС чије основно напружање и опрему одликује висока вредност и
мала бројчана величина, као императив се поставља изграђеност организације,
која омогућава ефикасно и прецизно извршење више различитих мисија и
задатака употребом истих средстава. Трокомпонентност састава: састоји се сталог
и резервног састава, али се попуњава углавном професионалним припадницима
ради одржавања способности и степена готовости за хитно реаговање у миру и
рату. Двокомпонентност намене: снаге РВ и ВПО одликује висок степен
развијености и то што се у најкраћем року могу довести у стање за извршење
задатка. Карактерише их висок ниво попуњености људством и опремом у миру,
зато се сврставају у снаге за реаговање и мањим делом у главне одбрамбене снаге
ВС. Модуларност: у складу са начелом модуларности у РВ и ПВО се формирају
ескадриле – дивизиони – батаљони као основни организациони састави за
извршење мисија и задатака. Организација мора да обезбеди успошно издвајање,
комбиновање и формирање састава. Еластичност: способност брзог
прилагођавања новонасталим условима. Употребу снага РВ и ПВО у операцијама
одликује висока динамка. Еластичност организације и избалансираност величине
обезбеђује брзу промену улоге снага у операцији и једновремено извршење
различитих задатака. Интероперабилност: ради успешне заштите суверенитета
ваздушног простора РС и извршења заједничких мисија и задатака РВ и ПВО
развија способност да свим снагама одбране изводи обуку, вежбе и операције.
Финансијска одрживост: опремање, одржавање, употребу снага РВ и ПВО
карактеришу високи финансијски трошкови. Зато њихова организација мора бити
усклађена са финансијским могућностима. Интегрисаност у јединствен систем:
због високког нивоа међусобне зависности операција РВ и ПВО подразумева
непрекидну и потпуну интегрисаност родова и служби, оперативних и тактичких
команди и јединица, као и система наоружања, чиме се обезбеђује остварење
намене и задатака вида у целини. Структурна организација РВ и ПВО: Родови:
авијација; артиљеријско – ракетне јединице за ПВД; у структури РВ и ПВО налазе
се јединице и рода инжињерије. Авијација: род РВ и ПВО који представља ударну
снагу и носиоца борбене моћи и маневра. Намењена је за дејство по циљевима у
ваздушном простору. Карактеришу је велики радијус и брзина маневра, могућност
ангажовања на свим висинама лета и дању и ноћу, употреба разноврсних убојитих
средстава... Авијација се дели на: борбену авијацију; извиђачку, транспортну,
борбене хеликоптере, вишенаменске транспортне хеликоптере, школску
авијацију и авијацију опште намене. Авијацијске јединице се организују у
авијацијска одељења, ескадриле, ваздухопловне бригаде. Артиљеријско –
ракетне јединице за ПВД: намењене су за заштиту већих и важнијих објеката и
рејона територије или групација ВС. Намењене су и за борбу против ваздушних
десаната као и за затварање праваца у ваздушном простору. Опремљене су за
осматрање, управљање ватром и противваздухопловна дејства против свих
средстава за напад из ваздушног простора. Карактеришу се великом
ефикасношћу, способношћу уништавања свих врста ваздухоплова и
аеродинамичких пројеката. Деле се на: ракетне јединице за ПВД и артиљеријско
– ракетне јединице за ПВД. Организују се у: одељења, водове, батерије,
дивизионе и ракетну бригаду ПВО. Инжињерија: намењена је за инжињеријско
уређење, одржавање и маскирање инсталација. Јединице инж. опремљене су
средствима за одржавање, оправку, запречавање и разминирање. Организована
је у одељења, водове, чете и батаљоне. Службе: опште и логистичке. У структури
РВ и ПВО садржане су све опште службе ВС али се за специфична обезбеђења и
подршку у операцијама РВ и ПВО издвајају: ваздушно осматрање и јављање;
метеролошка и навигацијска служба; служба телекомуникације. Служба
ваздушног осматрања и јављања: намењена је за непрекидно осматрање
целокупног ваздушног простора, правовременео и поуздано откривање и
идентификацију и праћење свих летелица, радарско обезбеђење јединица и
обавештење јединица о ситуацији у ваздушном простору. Метеролошка и
навигацијска служба: намењена за праћење, осматрање, обраду и јављање
података о метеролошкој ситуацији ради обезбеђења јединица авијације. Бави се
прикупљањем, обрадом и дистрибуцијом информација командама и јединицама
о навигацијским условима који утичу на примену и извођење активности у
ваздушном простору. Служба телекомуникације: у њеној надлежности је
остваривање везе са ваздухопловима и функционисање ваздухопловних
навигацијских средстава. Логистичке службе: Техничка, интендантска,
саобраћајна, санитетска, ветеринарска и грађевинска. Техничка служба:
најзначајнија и најмасовнија, намењена за техничко обезбеђење борбеног дејства
и делатности јединица РВ и ПВО. Учествује и у истраживању, развоју, усавршавању
и увођењу нових средстава.Функционална и борбена организација снага РВ и ПВО:
снаге РВ и ПВО су функционално организоване у команде, јединице и установе на
оперативном и тактичком нивоу и чине део снага за реаговање и главних
одбрамбених снага ВС. У складу са мисијама и задацима снаге се организују у:
снаге за командовање; борбене снаге; снаге за борбену подршку; снаге за
обезбеђење. Борбено се организују у: снаге за извођење ваздухопловних
операција; снаге за извођење операција противваздухопловне одбране. Команде,
јединице и установе организују се од нивоа команде РВ и ПВО до ескадриле –
батаљона – дивизиона. Команда РВ и ПВО планира операције РВ и ПВО и носилац
је командовања и руковођења снагама вида које изводе борбена дејства.
Ескадрила: основна тактичка јединица рода авијација, може бити према врсти
авијацијска или хеликоптерска, према намени борбена, транспортна, школско-
тренажна и мешовита. Дивизион: основна тактичка јединица, према врсти
наоружања може бити ракетни и артиљеријско ракетни. Батаљон: основна
тактичка јединица сталне формације. По свом саставу може бити: батаљон војин,
инжињерије, везе, ваздухопловно – технички и батаљон за обезбеђење
аеродрома. Борбена организација: омогућава најефикаснији начин употребе
снага и ресурса и усмерена је ка успешном извођењу борбених и неборбених
активности ради извршења додељене мисије и остварења крајњег стања. Снаге РВ
и ПВО за извођење операција чине јединице: борбене авијације; борбених
хеликоптера: извођачке авијације; транспортне авијације; вишенаменских
транспортних хеликоптера; авијација опште намене; војин; рј пвд; арј пвд;
логистичке подршке; инжињерије; телекомуникација.
31. Родови у Војци Србије (пешадија; оклопне јединице; артиљерија;
инжињерија; артиљеријско – ракетне јединице за ПВД; авијација; речне
јединице и јединице за електронска дејства)?
Пешадија: је најмасовнији род ВС који има пешадијско наоружање и опрему,
специфичну организацију, обуку и употребу, и носилац је пешадијских дејства у
оквиру борбених операција. Основне карактеристике пешадије: висока
покретљивост, остварена применом механизације и моторизације и смањењем
оптерећења војника; снажна ватрена моћ, захваљујући савременом наоружању и
његовом сталном усавршавању; способност вођења противоклопних дејстава,
противдесантне борбе и противваздухопловних дејстава; самосталнос у домену
опште ватрене подршке и извршавању борбених задатака у свим земљишним и
временским условима. Основни задаци пешадије: брани веће рејоне, зоне у
просторије у свим земљишним и временским условима, наносећи непријатељу
губитке, те тако ствара услове за противнапад; напад непријатеља у свим
најризичнијим замљисним, временским и борбеним условима; води борбу у
насељеним местима, уништавајући непријатеља по деловима до коначног
ослобађања насељеног места; води борбу у шуми, када долазе до изражаја неке
специфичности: ограничено осматрање и ватрено дејство, отежано командовање
и велике могућности изненађења; води борбу против непријатељевих снага у
позадини и на заузетој територији. Врсте и специјалности у пешадији: стрељачка,
противоклопна, минобацачка, бацач граната, војно – полицијска, посебне намене.
Тактичке јединице у пешадији: одељење, вод, чета, батањон. Одељење: најмања
јединица у пешадији. Може бити: стрељачко одељење, митраљеско,
минобацачко, одељење ПОЛК, одељење БГА, одељење специјалиста, командно
одељење, војне полиције, за противдиверзиону заштиту, за сузбијање
криминалитета, саобраћајне војне полиције. Вод: нижа тактичка јединица у
пешадији, сталног је састава. Према намени и специјалности може бити:
стрељачки вод, извиђачки вод, вод за подршку, вод минобацача, ПО ракетни вод,
ракетни ПО вод, вод за службе војне полиције, саобраћајне војне полиције и вод
водича службених паса. Чета: основна тактичка јединица, може бити: командна,
пешадијска, противоклопна ракетна чета, чета минобацача, падобранско –
диверзантска, диверзантска и војне полиције. Батаљон: основна модуларна
јединица, може бити: пешадијски, извиђачко – диверзантски, војне полиције,
војне полиције специјалне намене, за противтерористичка дејства, падобрански
батаљон. Данас род пешадије чине пешадијски батаљон у КоВ и Територијалним
снагама, а припадници рода пешадије чине основу људства у специјалној бригади.
Пешадијске јединице активно узимају учешће у припреми и ангажовању за
учешће у мировним операцијама.
Оклопне јединице: су род ВС чије основно наоружање чине тенкови и борбена
возила пешадије. Имају специфичну организацију, обуку, употребу и носилац су
оклопних дејстава у оквиру борбених операција. Основне карактеристике
оклопних јединица: велика тактичка и оперативна покретљивост; ватрена моћ;
оклопна заштита; ударна снага. Велика тактичка и оперативна покретљивост
оклопних јединица: могућности кретања и дејства ван комуникација дању и њоћу
у различитим временским и земљишним условима; брзој концентрацији и
експлоатацији постигнутог успеха; великом радијусу дејства, преко 500 km;
савлађивању водених препрека газом: до 1,2 m и кретањем под водом (дубина до
5 m); извођењем дејстава у условима употребе НХБ оружја. Ватрена моћ у основи
се огледа: врсти, броју и ефикасности тенковског наоружања нарочито у
противоклопној борби; дејствују у покрету дању и ноћу са могућношћу брзог
сасређивања и преноса ватре на покретне, непокретне и циљеве који се изненада
појаве у борби; за лакше руковање и управљање ватром у борби, савремени
тенкови су опремљени системима за управљање ватром; за остваривање задатака
у складу са ватреном моћи, тенкови користе различите врсте муниције. Оклопна
заштита: оклоп штити посаду и унутрашње агрегате на борбеним возилима од
дејства ватре стрељачког наоружања, парчади граната, мина и авио-бомби, а у
одређеној мери и од дејства НХБ оружја; сви данашњи тенкови 4 генерације
поседују вишеслојни оклоп предњег дела тенка, чија је отпорност на пробијање
доведена на вредност 500 mm хомогене челичне плоче; постављају се различите
врсте додатака на оклоп у циљу боље заштите. Борбена возила пешадије: пружају
заштиту од пројектила страних наоружања пешадије и десанта; са додатним
оклопом од аутоматских топова калибра 20 до 30 mm; имају куполу са два места
са топом калибра 20 до 45 mm; ватрена моћ је довољна за уништење оклопне
технике непријатеља изузев основних тенкова; омогућава посади осматрање
дању и ноћу; може отварати ватру кроз пушкарнице на десант непријатеља. Могу
да извршавају и друге задатке: извиђање; заштита и пратња колона; заштита
објеката и делова терена; вођење офанзивних дејстава; могу да се примењују на
тешко доступним местима; могу да прелазе преко мостова чија носивост није
предвиђена за тенкове. Ударна снага: постиже се употребом што већег броја
оклопних средстава на изабраном правцу. Имају примену различитих облика
маневра, брзо развијање успеха, мењање тежишта дејства... Слабости ОЈ: тешко
се маскирају, отежано кретање, осетљиве на дејства из ваздушног простора...
Задаци ОЈ у нападним операцијама: напад на засебном правцу, првенствено у
бокове и позадину непријатеља; експлоатацију створених бреша у
непријатељевом распореду; развијање постигнутог успеха у нападу; гоњење
разбијеног непријатеља; одбијање противнапада и противудара непријат. ОЈ;
уништење непријатељевих ваздушно - десантних снага. Задаци ОЈ у одбрамбеним
операцијама: одбрана најважнијих оперативно – тактичких праваца; затварање
бреша; прихват снага, које се извлаче под притиском надмоћнијег непријатеља;
противудари, самостално или у саставу других снага; одбрана најважнијих
просторија у зони више јединице од дејства ваздушно - десантних снага.
Артиљерија: род војске са великом ватреном моћи која у борбеним дејствима
ватром и покретом прати и подржава здружено - тактичке саставе и носилац је
артиљеријско - ракетних и противартиљеријско - ракетних дејстава. Основне
карактеристике артиљерије: разноврсност и сложеност наоружања и опреме
према намени, конструктивним решењима и борбеним могућностима; Могућност
дејства на разним даљинама и пројектилима различите моћи и намене; Велика
пробојна моћ пројектила, брзина и тачност гађања; Могућност остваривања
правовремене, изненадне и тачне ватре у свим земљишним и временским
условима; Велика тактичка и оперативна покретљивост; Примена различитих
облика гађања и маневра ватром зависно од места и заклоњености циљева и
сопствених ВП; Осетљивост на дејство авијације, артиљеријских, ракетних,
пешадијских и диверзантских снага непријатеља за време кретања. Основни
задаци артиљерије: неутралисање или уништење живе силе и борбених
средстава, дејством по пешадијским, оклопним, механизованим, артиљеријским,
ракетним и др. снагама непријатеља; рушење или онеспоспобљавање објеката за
дејство и заштиту, командовање и саобраћај и објеката и уређаја у систему ПВО;
обезбеђење бокова и спојева јединица које подржава на маршу и у борбеним
дејствима; отварање пролаза у минско - експлозивним препрекама, жичаним
препрекама. Посебни задаци: ометање, изнуравање и узнемиравање јединица
непријатеља у предвиђеном времену; обазовање димних завеса ради ометања
непријатеља при осматрању и дејству или прикривања покрета и дејства
сопствених снага; изазивање пожара у одређеним објектима и рејонима
непријатеља; убацивање и растурање пропагандног материјала у рејоне
непријатељевог распореда. Артиљеријско ракетне јединице за ватрену подршку
су организоване у: артиљеријске јединице за ватрену подршку и јединице за
обезбеђење борбених дејстава. Артиљеријске јединице: одељење, вод, батерија,
дивизион, бригада. Артиљеријско – ракетна подршка: представља ватрено дејство
артиљеријско-ракетних јединица подршке по непријатељским снагама, у циљу
подршке сопствених снага у операцији. Непосредна артиљеријско-ракетна
подршка: испољава се на елементе који имају непосредан утицај на дејства
јединице која се подржава. Општа артиљеријско – ракетна подршка: испољава се
као ватрено дејство по непријатељевим копненим снагама, објектима,
средствима, имају општи утицај на дејства јединице која се подржава.
Противартиљеријско-ракетна борбена дејства: представљју ватрено дејство
артиљеријско-ракетних јединица подршке, авијације, хеликоптера, оклопних
јединица ради наношења губитака (неутралисањем или уништењем)
непријатељевој артиљерији. Снаге за извођење АРД сачињавају: артиљеријско-
ракетне јединице које образују привремене саставе у циљу ватрене подршке, а
снаге за ПАРД сачињавају: 1) Артиљеријско-ракетне јединице 2) Други родови КоВ
3) РВ и ПВО 4) Војно-територијалне јединице, које се активирају у рату 5)
Становништво. Придавање: је привремено одузимање дела формацијске
артиљерије којом се ојачавају потчињене јединице ради побољшања њихове
ватрене моћи и осамостаљивања за извршење појединих задатака.
Претпотчињавање: је одузимање придате или формацијске артиљерије пре или у
току б/д од једне јединице да би се придала другој ради успешног извршења
задатка.
Инжињерија: род војске опремљен и оспособљен за све врсте активности из
оквира инжињеријских и противинжињеријских дејстава. Карактеристике
инжињеријских и противинжињеријских дејстава: Непрекидност - представља се
кроз континуирани рад на задацима инжињерских дејстава која се морају
спроводити без обзира на учествовање или неучествовање јединица у борбеним
дејствима. Покретљивост - способност јединица у целини, или појединих делова
да у различитим борбеним, земљишним и климатским условима савладају
простор на бојишту или ван њега. Масовност – спроводе их све јединице родова и
служби у свим временским и земљишним условима, а сложеније задатке
реализују јединице рода инжињерије. Инжињеријска и противинжињеријска
дејства се спроводе кроз: запречавање; утврђивање; савлађивање препрека;
уређење путева.
Запречавање: је скуп радњи, на изради и стварању разноврсних вештачких и
ојачавању природних препрека. Запречавање је основни задатак инжињерских
дејстава у одбрани. Реализује се: минирањем линија, рејона, положаја и праваца
у зони; припремом објеката у захвату комуникација за рушење и њиховим
рушењем; израдом фортификацијских препрека и ојачавањем природних
препрека; израдом лажних препрека, посебно минско – експлозивних препрека.
Утврђивање: представља уређење земљишта за борбена дејства кроз изградњу и
подешавање природних и вештачких објеката на земљишту за ватрено дејство,
осматрање, командовање, кретање и заштиту. Савлађивање препрека: обухвата
уништавање и неутралисање минско-експлозивних и других вештачких препрека,
насилни прелазак и прелажење преко водених и сувих препрека. Водене
препреке: се савлађују прелажењем и насилним преласком - (на препреке које
брени непријатељ). Вештачке препреке: минско-експлозивне препреке; препреке
изазване рушењем; фортификацијске препреке ојачане и неојачане МЕС;
препреке изазване плављењем; препреке изазване пожарима; препреке изазване
РХБ контаминацијом. Треба их обилазити кад код то ситуација дозвољава.
Уређење путева: обухвата одржавање, оправку и реконструкцију постојећих и
изградњу нових путева. Одржавање путева: подразумева довођење у функцију
континуираног и функционалног коришћења појединих путних праваца управног
и рокадног типа. Оправка и реконструкција пута: обухвата уклањање насталих
оштећења на путу. Израда путева: за краткотрајну употребу; за трајно коришћење.
Артиљеријско-ракетне јединице за ПВД: намењене су за заштиту већих и
важнијих објеката и рејона територије или групација ВС од напада и извиђања из
ваздуха на свим висинама њиховог борбеног искоришћења. Род АРЈ за ПВД се
организује у одељења, водове, артиљеријско ракетне батерије, артиљеријско-
ракетне дивизионе и ракетну бригаду ПВО. Борбена дејства АРЈ за ПВД
карактеришу: ограничено време дејства; што захтева висок степен обучености
људства; поузданост СРТ; аутоматизован рад у управљању ватром. Најважнији
задатак АРЈ за ПВД је борба са непријатељским нападним средствима из
ваздушног простора. Велика ефикасност постиже се захваљујући примени
радарских средстава за осматрање ваздушног простора, усмеравање оруђа на
циљ, прецизно нишањење на циљ… Успешно извршење задатака постиже се:
оптималним коришћењем борбених могућности система; брзим развијањем за
борбу и честим променама ВП; непрекидним осматрањем и правовременим
откривањем и најавом непријатељских нападних средстава из ваздушног
простора; сврсисходном употребом и груписањем у функцији непријатељских
нападних средстава из ваздушног простора и карактеристика брањеног објекта;
високим степеном обучености целокупног састава; одржавањем високог степена
оперативних способности; одржавањем високог степена борбеног морала и
дисциплине. Подела циљева: Критеријум уочавања циља на радарским
показивачима: појединачни циљ; група циљева; групни циљ. Критеријум брзине
циља: циљеви мале брзине; дозвучни циљеви; надзвучни циљеви. Према
критеријуму носача сметњи: циљеви носачи сметњи; циљеви, налет без ЕО. Према
критеријуму маневра: циљеви који не изводе маневар;циљеви који изводе
маневар.
Авијација: род РВ и ПВО и представља његову офанзивну компоненту, ударну
снагу и носиоца његове борбене моћи и маневра, носилац је ваздухопловних и
противваздухопловних дејстава у борбеним операцијама. Намењена је за: дејства
по циљевима у ваздушном простору; ватрена дејства по објектима на копну и
води; извиђање из ваздушног простора; ваздушни транспорт. Карактеришу је:
велики радијус дејства и брзина маневра; могућност ангажовања на свим
висинама лета ваздухоплова и у разним метеоролошким условима дању и ноћу;
употреба разноврсних убојних средстава; брза промена тежишта дејства; висок
степен универзалности намене и еластичности употребе.
Према врсти ваздухоплова у свом саставу, његовим ТТ особинама, борбеним
могућностима и намени, авијација се дели на: борбену авијацију; извиђачку
авијацију; транспортну авијациј; борбене хеликоптере; вишенаменске
транспортне хеликоптере; школску авијацију; авијацију опште намене.

Авијацијске јединице се организују у: авијацијска одељења, ескадриле и бригаде.

Ескадрила: је основна тактичка јединица рода авијација. Према врсти
ваздухоплова може бити авијацијска или хеликоптерска, а према намени може
бити борбена, транспортна, школско-тренажна и мешовита. Ваздухопловна
ватрена подршка се изводи у оквиру: блиске ваздухопловне ватрене подршке
(непосредна ваздухопловна ватрена подршка) борбом против оклопних снага
непријатеља; изолације бојишта (посредна ваздухопловна ватрена подршка)
дејствима по систему снабдевања и одржавања. Непосредна и посредна
ваздухопловно ватрена подршка су тесно повезане, воде се истовремено и
усклађено. Два начина извођења непосредне ваздухопловне ватрене подршке: по
плану (унапред су планиране); по позиву (обично је резултат неочекиван).
Речне јединице: род Копнене војске намењен за одржавање повољног
оперативног режима пловидбе и заштиту интереса Р. Србије на унутрашњим
пловним путевима, носилац су бродских дејстава. Унутрашњи пловнии путеви: су
значајна мрежа комуникација, којима је повезан северни део наше земље и
којима се одвија речни промет робе. Чине их: пловне реке и канал ДТД.
Мисија 1: „Одбрана Републике Србије од оружанoг угрожавања споља“ 1. Задатак
мисије: одвраћање од оружаног угрожавања; безбеђење речног саобраћаја. 2.
Задатак мисије: одбрана територије и унутрашњих пловних путева; превожење
јединица и покретних ствари (лаке и тешке технике); запречавање; трагање и
спасавање. Мисија 2: „Учешће у изградњи и очувању мира у региону и свету“ Ова
мисија реализује се: учешћем у међународној војној сарадњи; учешћем у
мултинационалним операцијама. Мисија 3: „Подршка цивилним властима у
супротстављању претњама безбедности“ 1. Задатак мисије: помоћ цивилним
властима у супротстављању унутрашњем угрожавању безбедности, тероризму,
сепаратизму и организованом криминалу; обезбеђење речног саобраћаја. 2.
Задатак мисије: помоћ цивилним властима у случају природних непогода,
техничко-технолошких и других несрећа; превожење људства и покретних ствари
из поплављених подручја; трагање и спасавање.
Јединице за електронска дејства: Основни садржаји електронских дејстава:
електронски напад - употреба елекетромагнетне или усмерене енергије за напад
на непријатељске снаге, постројења или опрему, у циљу деградације,
неутрализације или уништења његове моћи; електронска подршка - акције
предузете у циљу пресретања, лоцирања и идентификације извора намерно или
случајно емитоване електромагнетне енергије, као и анализа пресретнутих
сигнала; електронска заштита - акције предузете у циљу заштите људства,
постројења или опреме од ефеката насталих савезничким или непријатељским
дејством средствима електронског рата, која могу да изазову деградацију,
неутрализацију или уништење војне моћи.
Основни садржај електронског дејства:

Јединице за ЕД: су специјализоване јединице ВС, намењене за прикупљање и

обраду обавештајних података о непријатељу, простору борбеног дејства и
метеоролошким приликама, података о непријатељевим техничким
електронским системима, електронско ометање, обмањивање и електронску
заштиту, носилац електронских и противелектронских дејстава у борбеним
операцијама. Формиране су у одељења, водове, чете и батаљоне. Величина и
организацијска структура јединица електронског дејства, на одговарајућем
командном степену одређује се формацијом. Јединице за ЕП су организоване:
структурно у јединице од нивоа одељења до нивоа батаљона; функционално у
елементе ЕП – станице, групе и центре. Обавештајне податке о непријатељу
јединице за електронско дејство прикупљају непрекидно на копну, мору, ваздуху
и космосу, употребом специјалних техничких електронских средстава.
Електронско ометање и обмањивање реализује се по посебном наређењу.
Основни задаци јединица ЕД: откривање и утврђивање индикатора агресије који
се могу уочити у раду радио, радио-релејних и сателитских веза; прикупљање и
обрада обавештајних података о непријатељевим оружаним снагама, простору
борбеног дејства и метеоролошким приликама; прикупљање и обрада података о
свим другим непријатељевим структурама; откривање и утврђивање појаве и
присутности и прикупљање података о непријатељевим специјалним снагама у
нашој позадини уколико користе средства везе; прикупљање и обрада података о
терористичким ћелијама и групама; откривање непријатељевих снага и средстава
и утврђивање метода и начина електронског ометања и електронског
обмањивања; откривање непријатељевих радарских станица и система; учешће у
извршавању одређених задатака из домена информационог ратовања; учешће у
извршавању одређених задатака стратегијско - оперативног маскирања;
прикупљање и обрада података о непријатељевим везама, техничким решењима
у електронским средствима и системима и уопштавање закључака о њима, ради
оцене достигнућа и нивоа развоја електронске техничке и опремљености његових
оружаних снага.
32. Опште службе у Војсци Србије?
Службе су делови војске који имају специфичну опрему, организацију, обуку и
употребу, а намењени су за остваривање једног од садржаја обезбеђења,
логистичке подршке и подршке командовању. Опште службе Војске Србије су:
кадровска, информатичка, телекомуникације, атомско-биолошко-хемијска,
обавештајна, безбедносна, геодетска, финансијска, правна, верска, музичка,
метеоролошка и навигацијска и служба ВОЈ. Кадровска: планира, организује и
изводи организовано управљање кадром у војсци. Задаци које реализује: попуна
команди и јединица оспособљеним људством; информисање; предузимање мера
за одржавање и јачање морала; психолошке припреме; решавање статусних
питања и брига о члановима породица. Три категорије кадра: перспективан кадар
(који у потпуности испуњава прописане критеријуме); потенцијално перспективан
кадар (који не испуњава, али може достићи прописане критеријуме);
неперспективан кадар (који не испуњава и не може достићи прописане
критеријуме). Служба телекомуникације: својом опремљеношћу, начином
употребе и задацима у миру и рату, обезбеђује квалитетан, брз и безбедан пренос
порука у систему командовања и руковођења Војском Србије. Врсте веза које се
остварују: према намени: везе командовања, садејства, јављања и обавештавања;
према средствима и снагама: радио, жична, сигнална и курирска веза. Служба
информатике: планира и спроводи електронску обраду података и размену
различитих информација на стратегијском, оперативном и тактичком нивоу, чиме
ствара услове за командовање и везу у реалном времену. Задаци: прикупљање;
обрада; пренос; размена; заштита података и информација у реалном времену.
Атомско-биолошко-хемијска служба: је опремљена и оспособљена за планирање,
организовање и спровођење посебних мера и обезбеђења од нуклеарних и
хемијских удеса.

Обавештајна служба: планира, организује и изводи активности прикупљања,

обраде и коришћења обавештајних података о стању и намерама носилаца
угрожавања безбедности, простору ангажовања снага и времену, ради
спречавања изненађења и правовременог реаговања на насталу ситуацију.
Безбедносна служба: активна на заштити људи, објеката, средстава, података и
докумената од носилаца обавештајних, терористичких, криминалних и других
субверзивних делатности усмерених према Војсци. Реализује их применом
општих безбедносних, контраобавештајних и војнополицијских мера. Геодетска
служба: врши прикупљање и обраду података о простору, израду геотопографских
материјала и коришћење геоинформационог система ради подршке процесу
доношења одлукa, одређивања елемената распореда сопствених и
непријатељских снага и припреме елемената за ватрено дејство. Финансијска
служба: Финансијска служба: врши финансијско пословање, води пословне књиге,
врши евиденцију и контролу законитости располагања, управљања и коришћења
средстава у ВС. Правна служба: даје мишљење и препоруке приликом израде
наређења, планова, правила ангажовања и употребе борбених система и оруђа,
израђује нормативно-правна акта, уговоре и студије и врши њихово усклађивање
с националним и међународним законодавством и одредбама међународног
хуманитарног права. Верска служба: је организован вид делатности
традиционалних цркава и верских заједница у војној средини и обухвата
богослужења, верске обреде и остале верске делатности у Војсци Србије. Музичка
служба: је општа служба ВС која је намењена за извршавање задатака у миру и
рату, којима се јача морал и негују традиције војске. Задаци: војни и државни
протоколи; свечане академије поводом историјских празника; комеморације и др.
Метеоролошка и навигацијска служба: Бави се прикупљањем, обрадом и
достављањем података о метеоролошким и хидролошким условима,
хидрометеоролошким приликама и прогнози за одређени период. Служба ВОЈ:
намењена је за непрекидно осматрање целокупног ваздушног простора изнад и
на прилазима РС, правовремено и поуздано откривање, идентификацију и
праћење свих летелица у ваздушном простору, радарско обезбеђење јединица РВ
и ПВО и обавештавање јединица и команди ВС и становништва о ситуацији у
баздушном простору.
33. Логистичке службе у Војсци Србије?
Логистичке службе се организују и димензионишу према организационој
структури система одбране, тако да могу непрекидно, потпуно и правовремено да
спроводе логистичку подршку у реализацији мисија и задатака војске. Задатке
извршавају преко својих управних и извршних органа. Логистичке службе у Војсци
Србије су: техничка, интендантска, саобраћајна, санитетска, ветеринарска и
грађевинска. Техничка служба: је логистичка служба, са стручним органима,
јединицама и установама, која организује и реализује: снабдевање покретним
средствима и одржавање материјалних средстава из своје надлежности.
Тежишни задаци техничке службе у функцији снабдевања су: снабдевање
основним ПС; снабдевање убојним средствима и одржавање; снабдевање
погонским средствима и одржавање погонске опреме; снабдевање електричном
енергијом у теренским условима. Тежишни задаци техничке службе у функцији
одржавања су: одржавање покретних средстава; израда и регенерација резервних
делова; снабдевање резервним деловима, потрошним и репродукционим
материјалом; извлачење и евакуација ПС. Интендантска служба: је логистичка
служба са стручним органима, јединицама и установама, која организује и
реализује опште логистичке делатности. Интендантска покретна средства:
интендантска опрема; интендантски материјал; интендантски ситан инвентар.
Опште логистичке услуге: услуге за потребе исхране људи и животиња; услуге
одевања; комуналне услуге; енергетске услуге; услужне делатности; опремање
објеката; услуге стандарда и репрезентативно производне услуге. Саобраћајна
служба: је логистичка служба са стручним органима и јединицама, која организује
и реализује саобраћај и транспорт људи и материјалних средстава. Тежишни
задаци: транспорт људи и МС; спровођење саобраћаја. Санитетска служба: је
логистичка служба са стручним органима, јединицама и установама која
организује и реализује здравствену заштиту: професионалних и пензионисаних
војних лица; чланова њихових породица; војника на добровољном служењу
војног рока. Тежишни задаци санитетске службе су: превентивно-медицинска
заштита; збрињавања повређених и оболелих; снабдевање санитетским
материјалним средствима. Ветеринарска служба: је логистичка служба, са
стручним органима, јединицама и установама која организује и реализује задатке:
ветеринарско-санитарни надзор над стоком за клање и намирницама
животињског порекла; здравствену заштиту животиња; збрињавање повређених
и оболелих (п/о) животиња; изолацију (п/о) животиња. Грађевинска служба: је
логистичка служба са стручним органима, јединицама и установама, која
организује и реализује инфраструктурне делатности јединица и установа.
Тежишни задаци грађевинске службе су: планирање и организовање изградње
непокретних ствари за војне потребе; обезбеђивање типских програма, пројеката
објеката посебне намене; вођење послова управљања непокретним стварима за
војне потребе и послове вођења војног катастра; организација и реализација
одржавања непокретних ствари за војне потребе, прибављање енергената,
електричне енергије и воде у стационарним објектима.
Задаци логистичких служби могу се груписати у неколико функција: снабдевање;
одржавање; транспорт; општа логистика; здравство; инфраструктура.
Снабдевање: укључује у себе: билансирање потреба за средствима; утврђивање
норматива и критеријума следовања, набавку материјалних средстава и
расподелу у складу са дефинисаним приоритетима, критеријумима, нормативима
и нормама припадања; ешелонирање МС по нивоима командовања;
складиштење средстава, праћење стања, чување и одржавање ускладиштених
материјалних средстава; управљање залихама ускладиштених материјалних
средстава; издавање и дотур ПС до крајњих корисника; отуђење материјалних
средстава из система одбране. Одржавање: је логистичка функција којом се, кроз
примену организационих и техничко-технолошких мера, радњи и поступака,
чувају и обнављају ресурси и постиже захтевани степен исправности и
поузданости техничких система и материјалних средстава. Општа логистика: је
логистичка функција коју чине они сегменти логистичке подршке који немају
директног утицаја на маневарске способности и ватрену моћ јединица Војске, али
су од изузетног значаја за морал, мотивацију, способност и функционалну
употребљивост јединица Војске. Општа логистичка функција обухвата: исхрану,
укључујући и водоснабдевање у теренским условима; одевање; опремање
смештајног простора у стационарним и теренским условима; одржавање, прање,
хемијско чишћење и замену одеће и рубља; оправке и замену обуће;
дезинфекцију, дезинсекцију и дератизацију простора; купање људства у
стационарним и теренским условима; обезбеђење огрева и других енергената за
загревање просторија у теренским условима; берберске услуге; одржавање
намештаја и друге интендантске опреме и материјала. Транспорт: је логистичка
функција којом се обезбеђује превожење људства и материјалних средстава, у
земљи и изван матичне државне територије, у циљу задовољења захтева и
обавеза јединица Војске. Транспорт се, са свим својим специфичностима
реализује у сва три вида транспорта – копнени, ваздушни и водени и свим гранама
транспорта. Подразумева и праћење кретања људства и материјала који се
превозе унутар државне територије и изван државне територије. Функција
транспорта је повезана са свим осталим функцијама логистичке подршке, те се
сматра интегративном функцијом у систему логистичке подршке. Здравство: је
логистичка функција којом се, чувањем и унапређењем здравља и психофизичке
способности људи, здравља и радне способности животиња, спречавањем појава
и ширења обољења, збрињавањем повређених и оболелих људи и животиња.
Здравствена заштита људи подразумева: превентивно-медицинску заштиту;
збрињавање повређеног и оболелог људства; снабдевање санитетским
материјалним средствима. Ветеринарска заштита подразумева: ветеринарско-
санитарни надзор над стоком за клање и намирницама животињског порекла;
здравствену заштиту животиња; збрињавање повређених и оболелих животиња;
изолацију повређених и оболелих животиња. Инфраструктура: је логистичка
функција којом се обезбеђују повољни услови за квалитетан живот, рад,
становање, извршавање наменских задатака Војске и квалитетно и удобно
реализовање осталих функција логистичке подршке. Функција инфраструктура
обухвата: планирање развоја и просторно уређење инфраструктуре; управљање
непокретностима датим на коришћење војсци и МО и правима поводом
непокретности; адаптацију и прилагођавање војних објеката и објеката уређења
територије сталног типа; изградњу објеката, постројења и инсталација логистичке
инфраструктуре; текуће одржавање објеката инфраструктуре; инвестиционо
одржавање; снабдевање водом у стационарним условима; уређење у касарнском
кругу водних објеката; одржавање, у касарнском кругу, објеката за
водоснабдевање и водоводне мреже; одржавање термоенергетских постројења
и цевовода; снабдевање грађевинским материјалом; снабдевање енергентима за
загревање људства и просторија; снабдевање електричном енергијом из градске
мреже; руковање термоенергетским постројењима и мрежом и рашчишћавање
рушевина. Извршни органи: организовани су на вантрупном и трупном нивоу. На
вантрупном нивоу је централна логистичка база. На трупном нивоу: логистички
батаљон у бригади; логистички вод у батаљону; дивизиону. Логистички батаљон:
је основна јединица која се налази у саставу јединица ранга бригаде. У свом
саставу има чете које се састоје од водова и одељења. Обезбеђују поуздану
реализацију логистичке подршке бригаде при извођењу операција. Логистички
вод: је намењен за реализацију снабдевања МС, одржавање ТМС, припремање
хране, обезбеђење водом, спровођење одређених мера превентивне медицинске
заштите, пружање прве медицинске помоћи и евакуацију повређених и оболелих
у јединицама батаљона – дивизиона.
34. Појам, садржај и утицајни ефекти борбених дејстава?
Борбена дејства Војске су организоване, међусобно повезане и релативно
самосталне активности које изводе снаге на одређеном простору, према
јединственом плану и за одређено време, ради остваривања дефинисаних циљева
на копну, УПП и у ваздушном простору. Основни садржаји б/д су: командовање и
руковођење; дејства и противдејства; обезбеђења. Поред наведених, у б/д се као
њихови садржаји или утицајни фактори испољавају и: обавештајне активности;
маневар; ватрена подршка; заштита снага и цивилно - војна сарадња.
Командовање и руковођење (КиР) у операцијама Систем КиР мора бити
прилагодљив и способан да у динамичном окружењу мења своју структуру и да се
прилагођава конкретним задацима. Командовање и руковођење у операцијама ВС
заснива се на плановима, слободи акције и дисциплини потчињених команданата.
За њихово остварење потребно је да команданти свих нивоа разумеју замисао за
извођење операције и своју мисију у оперативном и тактичком смислу. Слобода
акције почива на децентрализованом начину командовања, којом команданти
дају пуну одговорност потчињенима за дејство у оквирима сопствене замисли за
извршавање задатака и мисије. Обавештајне активности основна сврха
обавештајних активности је да команданту oбезбеде што је могуће јаснију и
потпунију слику о непријатељу и простору б/д. Команданту је потребно да одлучује
и предузима акције брже и ефикасније од непријатеља, преузме иницијативу и
одлучујуће утиче на развој ситуације. Ефикасним решавањем обавештајних захтева
и обезбеђивањем адекватних обавештајних информација стварају се предности у
односу на непријатеља. Маневар представља умешно коришћење покретаи ватре
ради довођења сопствених снага у повољнији положај у односу на непријатеља на
стратегијском, оперативном и тактичком нивоу. Маневар на тактичком нивоу,
подразумева остваривање константног притиска ватром и покретом на критичне
тачке и центре гравитације непријатељаради спречавања његовог дејства.
Носиоци маневра у непосредном додиру против снага непријатеља на копну су
пешадијске и оклопне јединице, у ваздушном простору посебно опремљене и
наоружане авијацијске и хеликоптерске јединице, а у захвату УПП– речне јединице.
Ватрена подршка представља здружену и координисану употребу ватре копнених,
ваздухопловних и речних снага, ангажовање офанзивних електронских средстава
и несмртоносног оружја. Ватрена подршка се може употребити самостално или у
комбинацији с маневром снага. Циљ ватрене подршке је успоравање,
неутралисање и уништавање војних потенцијала непријатеља. Ефекти ватрене
подршке се испољавају кроз нарушавање и неутралисање критичних способности
непријатеља за извођење операција. Носиоци ватрене подршке у операцијама су
артиљеријско-ракетнејединице, јединице авијације и хеликоптерске јединице.
Заштита снага у савременим условима извођења б/д треба да се сачувају, заштите
и одрже сви потребни ресурси у операцијама. Заштита снага подразумева очување
борбених потенцијала распоређених снага у зони б/д, борбу против свих претњи
непријатеља, природних и технолошких катастрофа и спречавања дејстава.
Зависно од ситуације, расположивог времена и врсте б/д, заштита снага се
остварује кроз: маскирање, борбено осигурање, противелектронскуи
противваздухопловну заштиту, утврђивање, НХБ заштиту, дисперзију,
покретљивост, као и детекцију и упозорење на претњу. Због свог значаја за
извођење свих врста операција ВС, заштита снага се утврђује и као начело њене
употребе. Цивилно-војна сарадња обухвата сарадњу и координацију између
цивилних и војних структура ради доприноса извршењу војне мисије у миру,
ванредном и ратном стању. Цивилно-војна сарадња (ЦВС) остварује и одржава
везу између војних и цивилних структура на одређеном нивоу и територији, на
основу које се координацијом активности омогућава коришћење цивилних
капацитета у подршци војним снагама, као и коришћење војних капацитета у
подршци цивилном окружењу. У операцијама ВС у свим мисијама, ЦВС се
организује према потребама операције и замисли команданта.
35. Дејства и против дејства?
Пешадијска и противпешадијска дејства; оклопна и противоклопна; артиљеријско
– ракетна и против – артиљеријско ракетна дејства; ваздухопловна и
противваздухопловна; бродска и противбродска дејства; електронска и против
електронска; инжињерска и противинжињерска; диверзантска и
противдиверзантска и противтереристичка дејства. Пешадијским дејствима (П/Д)
се уништавају и онеспособљавају жива сила и техничка средства непријатеља,
заузима и контролише простор. Носилац пешадијских дејстава су пешадијске
јединице. Објекти пешадијских дејстава су снаге непријатеља на положајима и у
рејонима прикупљања, артиљеријске и оклопне јединице и војна инфраструктура.
Носилац противпешадијских дејстава (ПД/Д) су Копнена војска и територијалне
снаге. Објекти противпешадијских дејстава су пешадијске јединице непријатеља и
инфраструктура коју они користе. Оклопнима дејствима (О/Д) се остварују брзи
пробоји и продори у дубину одбране снага непријатеља или спречавају његови
продори у дубину зоне одбране. Носиоци оклопних дејстава су оклопнејединице.
Основни објекти О/Д су главне непријатељеве копнене снаге, ватрени положаји
артиљеријско-ракетних јединица, командна места и рејони прикупљања.
Противоклопним дејствима (ПО/Д) се разбијају и уништавају оклопне јединице
непријатеља на проходним правцима и просторијама. У одбрани се ломи њихова
ударна моћ, слаби темпо напада и спречавају брзи и дубоки продори. У нападу се
разбија њихова одбрамбена моћ и слаби отпор. Копнена војска је главни носилац
ПО/Д на малим и средњим даљинама. Авијација и противоклопни хеликоптери су
основна маневарска снага у ПО/Д на великим даљинама. Основни објекти ПО/Д су:
оклопне снаге непријатеља, складишта муниције и погонских средстава, ремонтни
капацитетии саобраћајнице. Артиљеријско-ракетна дејства (АР/Д) представљају
садржај борбених дејстава којима се остварују задаци артиљеријске ватрене
подршке, уништавају и неутралишу жива сила и борбена средства непријатеља,
руше и оштећују објекти командовања и војне инфраструктуре и отварају пролази
у минским и другим препрекама. Носиоци АР/Д су артиљеријско-ракетне јединице.
Основни објекти АР/Д су главне снаге непријатеља, рејони прикупљања, ватрени
положаји, артиљеријско ракетне и оклопне јединице и командна места.
Противартиљеријско-ракетна дејства (ПАР/Д) су садржај борбених дејстава којима
се уништавају и онеспособљавају артиљеријско-ракетне снаге непријатеља.
Носиоци ПАР/Д су авијацијске, артиљеријско ракетне јединице и оклопне
јединице. Основни објекти ПАР/Д су артиљеријско-ракетне јединице непријатеља
и складишта муниције и погонског горива. Ваздушним дејствима се уништавају,
неутралишу или ометају непријатељеве снаге у ваздушном простору, на копну и
води. Носиоци В/Д су ваздухопловне снаге (ловачка авијација, ловачко-
бомбардерска авијација и наоружани хеликоптери). Основни објекти В/Д су снаге
у довођењу, снаге за подршку, снаге за командовање, објекти инфраструктуре
ваздухопловства и објекти на територији које непосредно користе снаге
непријатеља. Противваздухопловним дејствима (ПВ/Д) се наносе губици
ваздухопловним снагама непријатеља на копну, у ваздуху и по њиховој
инфраструктури. Носиоци ПВ/Д су артиљеријско-ракетне јединице за
противваздухопловна дејства и јединице авијације. Основни објекти ПВ/Д су
ваздухоплови, аеродроми, складишта погонских и убојних средстава и системи за
осматрање и навигацију. Учинци ваздухопловних дејстава непријатеља умањују се
одговарајућим спровођењем мера противваздухопловне заштите. Бродска дејства
(Б/Д) су садржај борбених дејстава којима се уништавају или оштећују пловни
објекти непријатеља, неутралишу или ометају дејства његових снага у захвату
унутрашњих пловних путева. Носиоци бродских дејстава су речне јединице.
Објекти бродских дејстава су десантни и транспортни бродови и конвоји, елементи
војне инфраструктуре и друге снаге непријатеља у захвату унутрашњих пловних
путева. Противбродска дејства (ПБ/Д) су садржај борбених дејстава којима се
уништавају или оштећују војни бродови у току дејстава, пловидбе и сидрења, у
луци и ремонтним заводима. Носиоци противбродских дејстава су авијацијске и
речне јединице и јединице осталих родова Копнене војске. Објекти
противбродских дејстава су све врсте војних бродова и елементи и објекти који
непосредно или посредно доприносе ефикасној употреби бродова на унутрашњим
пловним путевима. Електронским дејствима (Е/Д) се у електромагнетном спектру
идентификују и умањују способности непријатеља и штите сопствени капацитети.
Елек. дејства обухватају електронску подршку, напади заштиту. Електронском
подршкомсе прикупљају подаци о непријатељу, простору и времену и контролише
стање сопствених снага. Електронским нападомсе онемогућава и смањује
ефикасност коришћења или оштећују и уништавају електронска средстава и
системи непријатеља. Електронском заштитом се маскирају властите активности и
чувају сопствени ресурси и токови одлучивања. Носилац електронских дејстава су
јединице за ЕД. Објекти електронских дејстава су сензорски, комуникациони,
управљачки и командни системи непријатеља. Противелектронска дејства (ПЕ/Д)
су садржај противдејстава Војске Србије којима се онемогућава рад, уништавају,
оштећују и избацују из употребе електронска средства и електронски системи
непријатеља ради електронске заштите сопствених средстава и система, људства,
борбене технике и објеката. Носиоци ПЕД су јединице за електронска дејства,
авијација, наоружани бродови, артиљерија, оклопне јединице, артиљеријско-
ракетне јединице за ПВД, пешадијаи извиђачкодиверзантске јединице. Успех ПЕД
зависи од ефикасности спровођења електронског извиђања и доследне примене
прописаних мера ПЕЗ. Објекти ПЕД су војна електронска средства и системи
непријатеља. Инжињеријским дејствима (И/Д) се непријатељу наносе губици и
спречава, успорава и каналише његово кретање и маневар снага.Та дејства се
изводе запречавањемобјеката, рејона и праваца. Инжињеријска дејства изводе
јединице свих родова Војске Србије на својим положајима, у рејонима и зонама
борбених дејстава. За задатке за које нису оспособљене и опремљене јединице
других родова, на тежишту дејства употребљавају се наменске инжињеријске
јединице, уз подршку и садејство основних носилаца дејстава – пешадије,
оклопних јединица, артиљерије и авијације. Основни објекти инжињеријских
дејстава су саобраћајнице и објекти на њима, ваздушнодесантне просторијеи
тенкопроходни правци. Противинжињеријским дејствима се умањују ефекти
инжињеријских и других дејстава непријатеља, а сопственим снагама стварају
повољни услови за борбена дејства, кретање и маневар. Та дејства изводе све
јединице за своје потребе и у складу с могућностима, а на тежишту борбених
дејстава инжињеријске јединице, уз подршку и садејство основних носилаца
дејстава пешадије, оклопних јединица, артиљеријеи авијације.
Противинжињеријска дејства обухватају савлађивање препрека, уређење путева,
утврђивање, неутралисање и уништење инжињеријских јединица непријатеља.
Диверзантска дејства (Д/Д) представљају садржај борбених дејстава којима се
непријатељу изненадно и неочекивано наносе губици у људству и техничким
средствима и тиме стварају несигурност,напетост и неизвесност код његовихснага.
Носилац Д/Д суизвиђачко-диверзантскејединице. Објекти Д/Д су: посебно важни
и осетљиви елементи непријатељевог борбеног распореда, истакнуте војне
личности и системи и објекти значајниза извођење борбенихдејстава.
Противдиверзантска дејства (ПД/Д) се изводе ради заштите сопственихснага од
диверзантских дејставанепријатеља. Основни носиоци ПД/Д су јединице војне
полиције, а у њима учествују и друге снагеради сопственезаштите. Објекти ПД/Дсу
диверзантскисаставии базе непријатеља. Противтерористичка дејства (ПТ/Д) су
садржај б/д у миру и оружаном сукобу, а изводе се ради елиминисања
терористичке делатности и уништења терористичких снага. Остварују се у сарадњи
и садејству са елементима система одбране и осталим елементима сектора
безбедности Р. Србије, као и са снагама партнера, савезника и пријатељских
држава. Основни носиоци ПТ/Д у Војсци су противтерористичке јединице и
јединице војне полиције. Објекти ПТ/Д дејстава су: носиоци терористичке
делатности, извршиоци терористичких дејстава и објекти и инфраструктура коју
користе терористи.
36. Карактеристике борбених дејстава?
Дејства: се изводе по јединственој замисли у свим земљишним ивременским
условима: на копну, УПП и у ваздушном простору, у захвату фронта, на заузетој
територији, у властитој позадини и у свим облицима оружане борбе. У
савременим условима извођења борбених дејстава карактеристично је одсуство
прецизне организације простора на фронт, дубину и позадину. Дејства се одликују:
великом сложеношћу; динамичношћу; брзим и наглим променама ситуације;
повећаним губицима и утрошком покретних средстава; сложеним командовањем
и логистичком подршком; повећаним психофизичким напрезањем; … За свадејства
се одређује: циљ дејства; снаге и средства; зона дејства; време извођења. Борбене
операције ВС: се планирају, припремају и изводе као борбена дејства. У начелу
операцијесе планирају и изводе по фазама: ф. Припреме; ф. Извођења; ф.
стабилизације и дезангажовања. У фази припреме операцијереализује се
планирање операција, организовање снага, попуна ресурсима, обука и оперативни
развој снага. У фази извођења операцијеупотребљавају се планиране снаге ради
остварења додељене мисије. Фаза стабилизације и дезангажовања представља
последњу фазу операције у којој се постепено смањују војни капацитети у складу
са смањењем интезитета претњи, односно са степеном стабилизације ситуације у
зони операције. Циљ дејстава може бити: заузимање, држање појединих објеката
и простора; обезбеђење крила и бокова; извршење маневра и довођење
сопствених снага у повољнији положај; заштита или проширење слободне
територије; онеспособљавање или рушење објеката; разбијање - уништење
окупационе власти; блокирање, ограничавање покрета и маневра
непријатељскихснага; паралисање снабдевања и функционисања непријатељеве
инфраструктуре. Задатак у дејствима по правилу одређује: претпостављени
командант(старешина); командант јединице самоиницијативно (мора известити
претпостављеног). Општи задатак у нападним дејствима: ближи, следећи,
наредни, дневни и вишедневни. Општи задатак у одбрамбеним дејствима: пo
положајима, по линијама, по објектима, по времену.

37. Услови извођеља борбених дејстава?

Услови извођења борбених дејстава су променљива категорија и не утичу
подједнако на све учеснике у дејствима. Услове припремања и извођења дејстава
можемо посматрати као: борбене, просторне, временске, друштвено-политичке
и економске.
38. Принципи извођења борбених дејстава?
39. Садржај обезбеђења борбених дејстава?
Обезбеђење Војске Србије: представља садржај војне делатности који је усмерен
на стварање услова за реализацију мисија и задатака. Обезбеђењем ВС у миру:
стварају се потребни услови за функционисање команди, јединица и установа и
извршавање мисија и задатака у различитим операцијама. Обезбеђење ВС у
оружаном сукобу: знатно је сложеније због већег и динамичнијег утрошка ресурса,
непосредног утицаја на животе људи и извршење постављених задатака.
Организује се правовремено, непрекидно и потпуно, на свим нивоима
организовања снага и у свим видовима и облицима б/д. Према врстама јединица
и установа Војске Србије које се обезбеђују, циљу који треба постићи, његовом
значају и обиму предузетих мера, обезбеђење се планира, организује и изводи на:
стратегијском, оперативном и тактичком нивоу. Организовање обезбеђење
борбених дејстава је непрекидан процес. Специјалисти, органи родова и служби и
остали стручни органи дефинишу шта, ко, где, када и како врши обезбеђење и
подршку борбених дејстава у операцији. Коначан циљ је стварање што повољнијих
услова за предстојеће извођење операције. Обезбеђење борбених дејстава
обухвата: Кадровско обезбеђење; Обавештајно обезбеђење; Безбедносно
обезбеђење; Телекомуникационо и информатичко обезбеђење; ПНХБ
обезбеђење; Геотопографско обезбеђење; Метеоролошко и навигацијско
обезбеђење; Правно обезбеђење; Финансијско обезбеђење; Логистичка подршка.
Кадровско обезбеђење: је садржај обезбеђења борбених дејстава које се планира,
организује и спроводи ради организованог управљања кадром у Војсци. Обухвата:
попуну команди и јединица оспособљеним људством; информисање;
предузимање мера за одржавање и јачање морала; психолошке припреме;
решавање статусних питања; бригу о члановима породица. Попуна: вођење у
служби, у оквиру рода-службе којој официр припада, вршити начелно до чина
мајора, а даље вођење вршити усмеравањем на дужности у једном од следећих
седам типова каријере (односно дужности): командно-оперативна каријера;
штабно-функционална каријера; политика одбране; људски ресурси; логистичка
каријера; обавештајно-безбедносне дужности; научне и наставне дужности.
Информисање: Основна намена је благовремено и потпуно информисање циљних
група о садржајима и циљевима рада, као и медијска подршка реализацији
планираних садржаја у целини. Начин информисања: новински чланци и огласи;
брошуре, плакати, интернет странице; радио, ТВ и видео-програм; конференције
за новинаре; јавне трибине и др. Одржавање и јачање морала: Спроводи се ради
успешног супростављања оружаној агресији и свим облицима угрожавања
безбедности и уставног поретка и заснива се на одлучујућој улози људског фактора
и његовим квалитативним својствима. Спроводи се: Правовремено и објективно
обавештавање о војнополитичкој ситуацији; Разјашњавање циљева борбених
дејстава; Развијање патриотизма и моралне свести; Развијање уверености у
неопходност и оправданост ОБ; Давање објашњења о тежини конкретних
борбених задатака и подстицање појединаца и јединица у њиховом извршавању;
Развијање нетрпељивости према непријатељу; Изграђивање чврсте војне
дисциплине и јачање војних колектива; Сузбијање непријатељске пропаганде;
Организовање културно-забавног живота и рада. Психолошке припреме: реализују
се кроз следеће активности: Превентивно ментално - хигијенски рад у командама
и јединицама и рад стручних тимова; Учешће у процесу обуке и пружање стручне
помоћи старешинама и праћење психофизичких оптерећења људства и
успешности у обуци; Усмеравање, подстицање и процена степена мотивације
припадника јединице; Предузимање мера за офанзивно ППД према непријатељу
и заштита јединица од непријатељског ППД. Решавање статусних питања и брига о
члановима породица: реализуеј се кроз следеће активности: Програм предвидиве
војне каријере; Програм побољшања стандарда и социјалног статуса; Програм
збрињавања вишка кадра; Начин престанка службе. Обавештајно обезбеђење:
обухвата: прикупљање, обраду и коришћење обавештајних података о: стању и
намерама носилаца угрожавања безбедности; простору ангажовања снага;
времену. Ради спречавања изненађења и правовременог реаговања на насталу
ситуацију. Спроводи се кроз: обавештајну припрему бојишта; стварање
јединствене обавештајне слике бојишта и базе података; подршку процесима
избора објеката дејства; процену ефеката борбених дејстава и заштите снага.
Стручне послове обавестајног обезбеђења ВС обављају: Војнообавештајна
агенција и Надлежни организациони делови ГШ ВС и команди ВС. Безбедносно
обезбеђење: БОб се штите људи, објекти, средства, подаци и документи од
носилаца обавештајних, терористичких, криминалних и других субверзивних
делатности усмерених према Војсци. Обухвата: контраобавештајне;
општебезбедносне; војно- полицијске мере. Контра обавештајне мере садрже:
откривање; праћење; спречавање. Телекомуникационо и информатичко
обезбеђење: обухвата: прикупљање, обраду, пренос, размену и заштиту података
и информација у реалном времену. Омогућава: мрежно увезивање у подршци
визуелизације оперативног окружења процеса доношења одлуке; избор објеката
дејства; синхронизацију борбених средстава и оруђа; управљање информацијама.
Противнуклеарно, противхемијско и противбиолошко обезбеђење: обухвата:
опште и посебне мере ради заштите снага, материјалних добара и ресурса од
дејства оружјем за масовно уништавање и умањења његових ефеката. Опште мере
остварују се: извиђањем; коришћењем средстава за личну и колективну заштиту;
маневром снага; дозиметријском контролом; организацијом контролнозаштитне
службе; деконтаминацијом. Посебне мере остварују се: нуклеарно-хемијско-
биолошком контролом: РХБ извиђање; рачунско – аналитички послови;
лабораторијске анализе и контроле; метео осматрање приземних слојева
атмосфере; радиолошко-хемијско-биолошком деконтаминацијом: Дк људи, ПС,
земљишта и објеката; Дк одеће и опреме; Дк хране и воде. Геотопографско
обезбеђење: прикупљање и обраду података о простору; израда геотопографских
материјала; коришћење геоинформационог система. Ради: подршке процесу
доношења одлукa, одређивања елемената распореда сопствених и
непријатељских снага и припреме елемената за ватрено дејство. Метеоролошко и
навигацијско обезбеђење: обухвата: прикупљање, обраду и дистрибуцију података
и информација о: метеоролошким и хидролошким условима,
хидрометеоролошким приликама и прогнози за одређени период. Ради: стварања
предуслова за извршење задатака у ваздушном простору и на унутрашњим
пловним путевима. Правно обезбеђење: давање мишљења и препорука приликом
израде: наређења, планова, правила ангажовања и употребе борбених система и
оруђа и др. - израда нормативно-правних аката, уговора и студија и - њихово
усклађивање с националним и међународним законодавством и одредбама
међународног хуманитарног права. Финансијско обезбеђење: обухвата:
финансијско пословање; вођење пословних књига и евиденција; контролу
законитости располагања, управљања и коришћења средстава у Војсци Србије.
Логистичка подршка: обухвата: техничку; интендантску; санитетску; ветеринарску;
саобраћајну; грађевинску подршку. Њима се остварују функције: снабдевања;
одржавања; транспорта; здравства; инфраструктуре; општих логистичких
делатности. Извори логистичке подршке: производња; материјалне резерве;
ремонт; оправка и регенерација; увоз; ратни плен; саобраћајни, транспортни и
здравствени ресурси и инфраструктура Р. Србије. Носиоци су: стручни органи
команди, јединица и установа Војске Србије. Логистичка подршка снага у
мултинационалним операцијама остварује се ослонцем на логистику ВС.
40. Организација оружаних снага страних армија?
Основне карактеристике: преиспитивање и доградња постојећих, формулисање и
усвајање нових политичких, војних и других стратегија и доктрина; изградња новог
модела и начела употребе оружаних снага; радикалне промене у погледу односа
квантитет – квалитет; укључивање у систем колективне безбедности кроз чланство
у политичким, економским, војно - политичким организацијама – савезима. Мисије
у већини оружаних снага страних земаља: одбрана суверенитета, територијалног
интегритета и независности државе; допринос у изградњи и очувању мира у
региону и свету; подршка цивилним институцијама у кризним ситуацијама.
41. Начела употребе оружаних снага страних армија?
Нису гаранција која обезбеђује успех. Служе као упутства која повећавају
вероватноћу на успех у операцијама. Требају се примењивати: у планирању;
припреми и обуци јединица; при доношењу одлука; при извођењу операција.
Општа начела: Одабирање циљева; Концентрација снага; Одржавање борбеног
морала; Агресивност и иницијатива; Слобода деловања; Јединство у ангажовању
и економији снага; Изненађење; Обезбеђење и заштита снага; Једноставност и
флексибилност; Јединство у командовању и контроли.
42. Тенденције у развоју оружаних снага страних армија?
Промене у орузаним снагама страних армија:
1. Цивилна контрола оружаних снага;
2. Израда нове стратегије, доктрине, организације и начела употребе ОС;
3. Реорганизација система руковођења и командовања;
4. Формирање три категорије оружаних снага;
5. Прелазак на бригадну (батаљонску) ОФС;
6. Реорганизација и модернизација обавештајних и безбедносних система и снага
за специјалне операције;
7. Модернизација наоружања и војне опреме;
8. Модернизација војне инфраструктуре;
9. Извођење заједничких вежби;
10. Успостављање центра за контролу ваздушног простора ради формирања
јединственог система (NATO);
11. Изучавање страног језика (енглеског), школовање и ангажовање страних
инструктора;
12. Размена делегација, инструктора
Основни задаци: заштита територијалног интегритета и суверенитета (одвраћање
и успешна одбрана); учешће у мировним и хуманитарним операцијама под
окриљем: ОУН, НАТО, ОЕБС, ЕУ; допринос регионалној стабилности учешћем у
решавању кризних ситуација; учешће у колективној одбрани НАТО алијансе
односно ЕУ. Циљеви трансформације ОС суседних земаља: постизања
интероперабилности са снагама НАТО; стварање мањих, ефикаснијих и
мобилнијих ОС; смањење војног потенцијала, модернизација НВО и унапређење
обуке; успостављање добро увежбаних и савремено опремљених снага;
способност брзог и економичног ангажовања на својој територији или у
међународним мировним мисијама.
43. Организација, начела употребе и мисије оружаних снага НАТО?
НАТО командна структура: стратегијски; оперативни; тактички ниво. Задаци:
Извођење операција у складу са чланом 5 Вашингтонског споразума; Извођење
операција ван члана 5 Вашингтонског споразума; Члан 5 обавезује све земље
чланице да сматрају оружани напад против неке државе као напад на све државе.
Војни оквир организовања НАТО снага: НАТО снаге за специјалне операције; НАТО
снаге за одговор; НАТО снаге високих оперативних способности; НАТО снаге за
стабилизацију и реконструкцију; ресурси за развој сектора одбране.
44. Организација, начела употребе и мисије оружаних снага ЕУ?
Стратегијске функције оружаних снага ЕУ: одвраћање; превентивно деловање;
пројектовање снага; заштита. Задаци ОС ЕУ, у складу са мандатом ОЕБС и ОУН:
одбрана земаља чланица ЕУ и НАТО; заштита виталних интереса на подручјима
изван простора западноевропских земаља; спречавање унутрашњих сукоба у
појединим европским земљама, по позиву или без позива; војне интервенције;
успостављање и одржавање мира; успостављање ваздухопловних и поморских
блокада; извршење хуманитарних операција.
45. Организација, начела употребе и мисије оружаних снага РФ?
Основна функција ОС РФ: је обезбеђење суверенитета и територијалног
интегритета земље, а представљају важан инструмент у заштити националних
интереса и достизања конкретних политичких циљева. Основни задаци ОС РФ су:
одвраћање од војних и војно-политичких претњи; обезбеђење економских и
политичких интереса РФ; обављање неопходних војних операција у време мира;
примена војне силе. Оружане снаге треба да буду спремне да истовремено
решавају задатке у два локална рата. Копнена војска: Родови: мотострељачке
јединице; оклопне јединице; артиљеријско-ракетне јединице; јединице ПВО.
Службe (јединице специјалне намене): извиђачке јединице; јединице везе;
радиоелектронске борбе; инжињерије; РХБ заштите; техничког обезбеђења;
аутомобилске. РВ и ПВО: Основни задаци: обезбеђење нуклеарног одвраћања;
одржавање нуклеарног паритета и демонстрација одлучности ОС за примену
нуклеарног оружја; уништавање јединица и објеката непријатеља на земљи, мору
и ваздуху; транспорт јединица, борбене технике, рањеника и извођење десанта;
извиђање, достављање података о циљевима, обезбеђење командовања и везе,
допуна ваздухоплова горивом у ваздуху; контрола ваздушног простора и
уништавање борбених средстава у ваздушном простору. Родови у РВ и ПВО су:
авијација, која се дели на: стратегијску авијацију; тактичку авијацију, коју чине
бомбардерска, јуришна, извиђачка и ловачка авијација; авијацију КоВ;
транспортну; специјалну авијацију; ракетне јединице ПВО; радарске јединице.
Ратна морнарица: У организацији ратне морнарице има 4 флоте и 1 флотила. Ратна
морнарица се дели на стратегијске нуклеарне снаге и снаге опште намене. У оквиру
РМ постоје следећи родови: подморничке јединице; површинске јединице;
поморска авијација; морнаричка пешадија; јединице специјалне намене;
логистика. Ракетне јединице стратегијске намене: У јединицама РЈСН груписане су
две трећине нуклеарног потенцијала стратегијских снага РФ, спремних да за
неколико минута нанесу ударе по територији противника. РЈСН јединице: три
ракетне армије; државни централни полигон; полигон за испитивање; централни
научноистраживачки институт; Војна академија "Петар Велики"; војни институти;
ремонтни заводи. Ваздушно десантне јединице: Основне јединице рода су: две
ваздушно-десантне дивизије; две десантно-јуришне дивизије; самостална
ваздушно-десантна бригада; самостални пук везе; самостална хеликоптерска
ескадрила; самостални пук специјалне намене; три бригаде „Спецназ“. Јединице
ваздушно космицеке одбране: Намењене су за обезбеђење радарских и
сателитских података пре свега за потребе стратегијских јединица ОС. Команди
ЈВКО потчињени су: Космичка команда (јединице за контролу космичког простора,
јединице за упозорење о ракетном нападу и јединице за управљање орбиталном
групација сателита); Команда ПВО и ПРО (јединице ПВО и ПРО) и државни испитни
космодроми; научноистраживачки центри