BILO JEDNOM U BANATU – Željko Mijanović i Vladimir Lazić – reditelj – prema priči

Igora Bojovića – LEGENDA O POZORIŠTU – mjuzikl – premijera u NARODNOM

POZORIŠTU TOŠA JOVANOVIĆ, Zrenjanin – 19. Oktobar 2018.
PRODUKCIJSKO SCENSKO ČUDO
Nije retkost da pozorišta prave predstave o svojoj sopstvenoj istoriji, naročito ako u temeljima
dotičnne kuće leže naslage legendI. Prvi put sam čuo za legendu o nastanku najstarije (!)
pozorišne zgrade na Balkanu, ove u Zrenjaninu, na velikoj izložbi o dometima i trajanju ovog
teatra priredjenoj pre nekoliko godina u Muzeju pozorišta Srbije. Ljupka ljubavna pričica o
nekom vatrenom zaljubljeniku u glumu, pozorište i glumicu operete iz Budimpešte i o njegovoj
ideji da za tu glumicu i njenu trupu, sagradi pozorište u Banatu, u Beškereku, sasvim malom
provincijskom gradiću nasred panonskih polja na jugu Austrougarske carevine, postala je
predmet književno-istoprijskih istraživanja na inicijativu Uprave ovog pozorišta u cilju scenske
rekonstrukcije i to, prirodno u sasvim neočekivanom žanru u kome se ansambl još nije okušao –
mjuziklu! Prirodno, jer širina zahvata, ali i specifična boja materijala – bajkovitost i istovremeno
šaljiva dirljivost samog dogadjaja, kao i direktna veza sa ondašnjom opertskom atmosferom u
glumi i pozorištu dominantnom u Carevini i samoj Budimpešti, kao doduše i danas, nameću
komad sa pevanjem specifičnog emotivnog sadržaja i forme, bliskog igri i pesmi koji su u korenu
ludičke radosti koja leži u korenu svakog pozorišta, igrokaza uopšte. Dakle od početka se znalo
dsa će se raditi mjuzikl na temu osnivanja pozorišta i gradnje zgrade za njega u Zrenjaninu,
Velikom Bečkereku, tada 1836. daleke godine. Uprava je s pravom, pozvala na saradnju
najiskusnijeg i najuspešnijeg reditelja muzičkog pozorišta u Srbiji – i dan danas se igra njegova
predstava Cigani lete u nebo u Pozorištu na Terazijama, a upravo je završio ogroman muzički
spektakl u Srpskom Narodnom Pozorištu u Novom Sadu. Pozvan je i iskusni pozorišni pisac
Iogor Bojović da sastavi tekstualni materijal i on je ostao u čistoj literaturi – napisao je, na
faktima utemeljenu priču – Legenda o pozorištu. No završni rad na kompletiranju damskog
oslonca predstave napravio je reditelj Lazić sa Željkom Mijanovićem. Njihov rad je bio usmeren
na proširenje konteksta i sakupljanje bitnih fakata iz života i literature tog vremena u Bečkereku
– o ljudima i ćudima, o legendama i maštarijama, o spletkama i nadjačavanjima moćnika, malih i
velikih, ali i fakata i relevantnih i inspirativnih priča o situaciji u Evropi sa odsjajem na tadašnji
Austrougarski Banat u trenutku njegovog naglog razvoja. To je bio dug i naporan istražiteljski
posao, ali i period kreativnog spajanja činjenica i informacija, priča i maštovite nadgradnje –
tako je sastavljena kompletna i složena scenska celina. Kako stvari stoje, predstava bi mogla da
se odigra i kao složena drama bez muzičkih numera, toliko ima dobrog, nadahnutog scenskog
materijala u njoj, da bi sami dijalozi odlično izabranih likova u dramatičnim i duhovitim,
društveno indikativnim scenama, mogli uspešno da se igraju, a muzički prelazi, mjuzikholska
scenska razrešenja i posebne numere, samo dodaju umetničku složenost i nove pozorišne boje,
toliko da bi se mogle, od ovog kipućeg i prebogatog scenskog spektakla, mogle napraviti tri
pristojne i celovite predstave!
Scena Narodnog Pozorišta Toša Jovanović u Zrenjaninu je srazmerno mala – ona se zapravo i
nije mnogo uvećavala od vremen nastanka! Kad se na toj sceni igaju savremeni komadi, moderni
ili klasični, gradjanska drama ili neobični eksperimenti, što i inače čini repertor ovog vrednog
asambla, kao i ceo repertoar Lutkarske scene, dakle u uobičajenim okolnostima njihova scena je
sasvim prihvatljivih dimenzija. Ali – kad treba prikazati jednu celu epohu u formi prebogatog
mjukholskog zamaha, sa pevačima, glumcima, plesačima i plesačicama, sa razigranim muzičkim
numerama u rasloojenom mizanscenu i razigranoj koreografiji – onda ova scena deluje kao da je
neko namerno izvadio parce neke velike scene i celu ekipu izvodjača naterao da igraju u jednom
džepu scene, inače neophodne za zamisao stvaralačke ekipe ovog spektakla. I tu dolazi veliko
znanje i umeće, pre svega iskusnog i nadahnutog scenskog entuzijaste, reditelja Vladimira
Lazića, spiritus movensa ove scenske istorije – bajke – precizne mašinerije spektakla. Sasvim uz
njega, pravi junak ovog projekta je koreografkinja Milica Cerović koja je uspela da ostvari nešto,
skoro nemoguće! Uspela je da na toj sasvim maloj pozornici razvije ogromnu paradu različitih
pokreta, grupnih slika koje se pretaču jedna u drugu i voze nas kroz prostor scene kao da je ona
sasvim neograničena, kao da je ograničena samo tom razigranom maštom i kretanjem glumaca,
pojedinačno i kolektivno, razdragano, veselo, britko i tačno, brzo i jednostavno se promećući
jedni pored dugih na uskoj paltformi, vešto i duhovito, nadahnuto i scenično, kao da se sve
dešava na nekoj brodvejskoj sceni iskusnih njujorških internacionalaca! A nemojmo zaboraviti
da je ovo PRVI mjuzikl u Zrenjaninskom Narodnom Pozorištu!
Kostimi Vanje Popović sledeće su čudo ove predstave! Pre svega, tih kostima ima BEZBROJ!
Glumci igraju i po nkoliko likova, ti likovi se i sami više puta preslače...i svaki put je to likovno
bogato – u kroju, u boji, u materijalu i, što je najvažnije – glumci i igrači nose te kostime lako,
elegantno, veselo i time slave i pokret i pozorište i stvaranje i život sam! Muzičke numere i
prateće muzičke teme kompozitora Ninoslava Ademovića, oslanjaju se na mjuzikholske matrice
kao i na preradjene lokalne hitove, kao što je kultna pesma Četir konja debela. Sve je to dalo
veselu i raigranu notu koja je podržala ceo projekat kako valja i sleduje. Tekstovi songova Željka
Mijanovića vodili su ovu komplikovanu priđu kroz prostore ljubavnih igrarija, ali i strasti, kao i
kroz polja društvenih i političkih odnosa, gde je vlast namerno prikazana kao moć koja
funkcioniše na istom principu kao i kriminalna – na sili i prevari, na uceni i licemerju...kao i
svuda i kao i danas...bolesti vlasti se lako zarade, ali se teško leče, zar ne? Znamo li i mi nešto o
tome – odgovori postoje i u slojevima ove predstave.
Glumci su vrlo rado prihvatili rad na ovoj predstavi i uložili talenat, entuzijazam, znanje i
iskustvo u sgledavanje široke slike celine projekta i u tu celinu ugradili su likove i scene u
kojima su ušestvovali. Od najiskusnijih Dragana Djordjevića i Ljubiše Milišića, do najmladjih
Andrije Daničića i Mitre Mladenović, uhvatili su se u koštac sa razigranim stilom, sa brzinom
izmene situacija i do kraja odigrali sve što treba – od plesnih numera, do brzih i krupnih scenskih
zadataka. Od velikog ansambla pomenuću još i odlične Jelenu Šneblić Živković, kao i Hajnalku
Tot odličnu u ulozi glavne putujuće glumice koja savršeno igra u duhovitim scenskim igrarijama,
ali i perfektno i sa lakoćom peva numere sa operetske i mjuzikholske scene, sa puno snage i
elegancije. U predstavi učestvuje i ekipa mladih članica Plesnog studija Zrenjanin, kao i glumci
sa Lutkarske scene. Svi su našli najbolji način da doprinesu ovj odličnoj predstavi. Čestitam!
Bravo! Svaka čast!

Goran Cvetković, Beograd, 24. Oktobar 2018.