PREMIJERA: 15.

OKTOBAR, DAN ZRENJANINSKOG POZORIŠTA

Rober Toma
OSAM ŽENA
Prevod sa francuskog: Dragoslav Andrić

Rediteljka: Tara Manić

Dramaturg: Vuk Bošković
Kostimografkinja i scenografkinja: Selena Orb
Asistentkinja scenografkinje i kostimografkinje: Blagovesta Vasileva
Koreograf: Dejan Kolarov
Muzička saradnica: Ana Aleksić Šajrer
Scenske borbe (po metodi D.S.): Dejan Karlečik
Fotografije i plakati: Marijana Janković
Asistentkinja rediteljke: Isidora Kulenović

Uloge:
Majka ‒ SNEŽANA KOVAČEV ČELAR
Gabi ‒ EDIT TOT MIŠKELjIN
Avgustina ‒ SANjA RADIŠIĆ
Suzan ‒ MILENA BOŽIĆ k.g.
Katarina ‒ ISIDORA VLČEK k.g.
Gospođa Šanel ‒ NATAŠA LUKOVIĆ
Lujza ‒ VESNA VARIĆAK
Pjereta ‒ NATAŠA ILIN
Marsel ‒ MIRKO PANTELIĆ

Inspicijentkinja: Jelena Ristić

Suflerka: Ivana Titin

Scenska tehnika:
Šef scene – Srđan Vekecki
Dekorateri – Siniša Markov, Dragan Lekić, Aleksandar Skokin, Marko Popov
Rekvizita – Aleksandar Došen
Svetlo – Aleksandar Brustul
Ton – Jelena Pantelić
Garderoba – Verona Sekač, Cvija Đuričin
Šminka – Draginja Puškarić
Krojački radovi – Aranka Aleksić
Stolarski radovi – Goran Janačković
Slikarski i farbarski radovi – Miroljub Milićev
REČ REDITELJKE
Postavljanje bilo kog teksta o ženama, napisanog u prošlosti, danas predstavlja poseban izazov –
rediteljski, ideološki, sociološki, estetski. Ne samo zbog velikog značaja #MeToo pokreta, te preokreta
koji je on stvorio u uobičajenoj dinamici muškaraca i žena, već i stoga što se pozicija žena drastično
menjala kroz istoriju, posebno tokom XX veka. Iz tih razloga postavljanje svakog klasičnog dramskog
teksta, koji je centriran oko ženskog lika – danas iziskuje posebnu pažljivost i rediteljsku suptilnost.
Nadasve, podrazumeva celokupno promišljanje ženskog pitanja iz samih osnova, sasvim iznova, iz
današnjeg trenutka.
Francuski tekst „Osam žena”, danas se ne može smatrati emancipatorskim, niti tekstom koji
osnažuje ili ohrabruje žene. U njemu je prednost data komičkom zapletu i situacijama, baziranim na
trilerskim postulatima – što je pisac postigao poigravanjem sa stereotipima, pa čak i mizoginim odnosom
prema ženama.
Zbog toga, a u saradnji sa Vukom Boškovićem i celokupnim autorskim timom ove predstave, cilj
nam je bio da poziciju žene promislimo u današnjem trenutku, tako da se ženama ne rugamo, ali ni da ih
jednostrano veličamo. Koristeći Tomin tekst kao predložak za našu predstavu, cilj nam je bio da žene,
danas, samo preispitamo.

REČ DRAMATURGA
„Osam žena" je u svojoj srži jednostran komad. To je gotovo mortalitet o grupi žena koje „nauče lekciju”
jer dozvoljavaju sebi stvari, želje i ideje koje ne bi smele. Životi te grupe su ograničeni muškarcem za
koga su finansijski i emotivno vezane. Komad, od svog početka pa do kraja, veoma konkretno i
eksplicitno naglašava da to tako treba da bude. Problem ovog komada, okolnosti oko kojih se gradi priča
jeste to što one, svaka na svoj način i zbog svojih razloga, žele nešto više od onoga što im je muškarac
dodelio.
U radu na ovom tekstu, rediteljka i ja smo odlučili da to malo zakomplikujemo. Ne da „okrenemo
na glavu” i da komad pretvorimo u priču o oslobođenju i emancipaciji, već da motivacije, ciljeve i
okolnosti učinimo malo životnijim, problematičnijim, kompleksnijim. Ova produkcija „Osam žena”
pokušava da jednostavne lekcije o životu iz originala pretvori u mrežu problema koji nisu lako rešivi.
„Mišolovka”, čuvena scena iz „Hamleta”, možda jeste geneza nastanka „Osam žena”, ali ona je samo
jedna iz scene iz života jako disfunkcionalne porodice.
U poslednjih nekoliko godina, u celom svetu, na talasu otkrivanja stravičnih seksualnih zločina,
traje razgovor o odnosu između muškaraca i žena, pre svega na radnom mestu. Korupcija, zlostavljanje i
zloupotreba u tim primerima koji proističu na osnovu disbalansa moći između muškarca koji je
poslodavac i žene koja je zaposlena postali su platforma za širi razgovor o poziciji žene u savremenom
društvu. Vođeni internetom i viškom slobodnog vremena, jer smo svi zatvoreni u kućama zbog
pandemije, taj razgovor je prerastao u svađu o tome „kakve su žene” i „kakvi su muškarci”. Ali kao i u
originalnoj verziji „Osam žena”, to je uprošćen i lažan pogled na problem.
Ova produkcija „Osam žena" pokušava da ga zakomplikuje. U kući odsečenoj u sveta, jednog
jutra, osam žena otkriva da je čovek od koga sve one materijalno zavise ubijen. Sve su sumnjive, jer sve
imaju motiv. Ali ti motivi su obeleženi zanemarivanjem i traumama, koliko i pohlepom i lažima. Iznad
svega, ti motivi su uslovljeni materijalnom situacijom karaktera. Ove žene nisu ni čiste žrtve, ni prljavi
zlikovci. One su ljudska bića od krvi i mesa koja se nalaze u kritičnoj situaciji.
TARA MANIĆ
Rođena je 1994. godine u Beogradu. Diplomirala je 2017. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u
Beogradu, kao student generacije, u klasi prof. Alise Stojanović, gde je naredne godine i masterirala. Od
2018. godine, na istom fakultetu, angažovana je kao stručna saradnica na predmetu Pozorišna režija, dok
je istovremeno studentkinja doktorskih studija. Dobitnica je nagrade za najboljeg studenta režije „Hugo
Klajn”. Do danas, režirala je predstave na više evropskih jezika, a sa svojim predstavama je učestovala na
više međunarodnih festivala u: Moskvi, Trstu, Poznanju, Vilnjusu, Parizu, Avinjonu, osvajajući na njima
višestruke nagrade za režiju i svoje predstave. Dobitnica je nagrade „Neda Depolo” za najbolje
radiofonsko ostvarenje, za radio dramu „Hamlet ili propala revolucija”. Kao asistent reditelja, sarađivala
je sa Jernejem Lorencijem, Aleksandrom Popovskim i Anom Đorđević. Iza sebe ima nekoliko predstava:
„Ko još jede hleb uz supu?”, „Fotografija 51”, „Til Ojlenšpigel – o proseravanju”, „Jul”. Sarađuje i sa
Ansamblom narodnih igara i pesama „Kolo”. Ovo je Tarina prva saradnja sa Narodnim pozorištem „Toša
Jovanović”.

DEJAN KOLAROV
Rođen 1981. u Zrenjaninu. Postaje član baleta Narodnog pozorista 1997. u Beogradu, gde uskoro postaje i
solista. Ostvario je niz glavnih i solističkih uloga u klasičnim, neoklasičnim i savremenim predstavama.
Bio je igrač u K.P.G.T.-u, Madlenianumu, a sa Bitef dance company-om sarađivao je od 2011. do 2017.
godine. Radio je sa brojnim domaćim i stranim koreografima, kako kod nas, tako i u inostrantvu, gde je
često bio i gostujući igrač i asistent koreografima. Trenutno sarađuje sa najvećim svetskim imenima
današnjice, kao što su Sergej Polunjin i Johan Kobborg. Na maloj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu,
2015. godine postavlja svoju prvu igračku predstavu, kao reditelj i koreograf, „Ćelavu pevačicu” Ežena
Joneska. Takođe, radi scenski pokret za operu i dramu. Dobitnik je brojnih nagrada, za umetničko
dostignuće, doprinos igračkoj sceni i uloge u Narodnom pozorištu, te laureat nagrada Smiljana Mandukić,
Nataša Bošković i drugih.

VUK BOŠKOVIĆ
Rođen u Lazarevcu 1989. godine. Diplomirao i masterirao na Fakultetu dramskih umetnosti, na Katedri
za dramaturgiju, gde radi kao stručni saradnik i sekretar te katedre. Autor je originalnih dramskih tekstova
(„Hinkeman: šta mora neka bude“, „Glad“, „Verter: ili imaš nade ili nade nemaš“, „Novo doba“) i
adaptacija dramskih komada koji su postavljani u nekoliko beogradskih pozorišta. Radio je godinama u
advertajzingu i novinarstvu. Trenutno je i kreativni urednik u Ansamblu KOLO. Živi u Beogradu.

SELENA ORB
Selena Orb rođena je 1988. godine. Diplomirala je 2012. na Fakultetu primenjenih umetnosti, u klasi prof.
Svetlane Cvijanović, na odseku za Scenski kostim. Dobitnik je nagrade fonda Aleksandar Tomašević. Od
2012 radila je kao kostimograf i scenograf na mnogobrojnim projektima iz oblasti pozorišne i filmske
umetnosti. Pored velikog broja predstava u značajnijim pozorišnim kućama u Srbiji, radila je u većini
vodećih pozorišta u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Sloveniji. Radila je kao kostimograf na različitim
dramskim i operskim predstavama u Kelnu i Visbadenu. Njen kostimografski rad obuhvata veći broj
autorskih kostimografija na različitim kratkometražnim i dugometražnim filmovima. Vrlo često njen rad
prelazi u različita polja vizuelnih umetnosti, što se ogleda kroz saradnju sa različitim umetnicima iz
oblasti fotografije, vajarstva, muzike... Učestvovala je na Praškom kvadrijenalu u sklopu nacionalne
selekcije (2015). Od 2017, radi kao asistent na departmanu za Scensku arhitekturu, tehniku i dizajn na
Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Student je doktorskih studija Scenskog dizajna. Dobitnica je Zlatne arene za kostimografiju na 66.
Pulskom filmskom festivalu, za film „Poslednji Srbin u Hrvatskoj” (2019), kao i Sterijine nagrade za
kostimografiju za predstavu „Kretanje” (2020).

ANA ALEKSIĆ ŠAJRER

Rođena u Zrenjaninu. Diplomirala je solo pevanje na FMU Beograd u klasi prof. Irine Arsikin,
specijalističke studije kamerne mu-zike završila je u klasi prof. Ljudmile Gros Popović, trenutno završava
doktorske studije kamerne muzike u klasi prof. Ljudmile Gros Popović, takođe na FMU Beogradu.
Koncertno je aktivna u zemlji i inostranstvu, sa Duo Cordis, nastupa kao solista Zrenjaninskog kamernog
orkestra, Zrenjaninske filharmonije, Vojvođanskog simfonijskog orkestra. Od 2001. godine zaposlena je u
Muzičkoj školi „Josif Marinković“ u Zrenjaninu, kao profesor solo pevanja i kamerne muzike. Od 2014.
godine angažovana je kao muzički saradnik i vokalni konsultant u NP „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu.

DEJAN KARLEČIK
Rođen je u Zrenjaninu 1988. godine. Osnovne i master studije glume završio je u Novom Sadu u klasi
profesora Nikite Milivojevića. Kao glumac nastupa u svim medijima (pozorište, film, TV, radio).
Zaposlen je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu kao stručni saradnik profesora Dragana Stojmenovića
na predmetu Scenske borbe. U više predstava bio je angažovan kao koreograf scenskih borbi. Dobitnik je
nekoliko glumačkih nagrada.

MARIJANA JANKOVIĆ
Marijana Janković je rođena 1994. godine u Ivanjici. Diplomirala je i masterirala na Fakultetu
primenjenih umetnosti u Beogradu, odsek fotografija. Pored fotografije, tokom studija istražuje medije
grafike i umetničke knjige. Dobitnica je nagrade „Beta i Rista Vukanović” i nagrade Ministarstva kulture
i informisanja na izložbi Male grafike (2016). Izlagala je na dve samostalne i 35 kolektivnih izložbi u
zemlji i inostranstvu. Trenutno se pretežno bavi konceptualnom fotografijom i proširenim medijem
fotografije. Od 2020. radi kao saradnik na Akademiji umetnosti u Beogradu. Kao fotograf, učestvovala je
u pozorišnim projektima „Carstvo mraka” (r. Igor Vuk Torbica) i „Jul” (r. Tara Manić).
Uprava Pozorišta:
Direktor – Ivan Francuski
Sekretar – Ivana Popov
Rukovodilac Finansija – Brankica Morić
Umetnički savetnik – Stefan Juanin
Rukovodilac Dramske scene – Vera Đeković
Rukovodilac Lutkarske scene – Tatjana Paskaš
Rukovodilac scenske tehnike i opreme – Vilmoš Kašlik
Stručni saradnik za Dramsku i Lutkarsku scenu – Ivana Kukolj Solarov
Rukovodilac poslova za odnose sa javnošću i marketing – Ivan Trifunjagić
Saradnik za propagandu i marketing – Boško Đelilović
Grafički dizajner – Uroš Stepanov