13.

Zapaljenska oboljenja centralnog nervnog

sistema
13.1. Meningitis
Meningitis je zapaljenje mekih moždanica mozga I kičmene moždine. Zahvacene su pija- I arahnoidea
(leoptomeningitis). Zapaljenski proces tvrdih moždanica poznat je kao pachymeningitis.

Etiologija
Izazivači meningitisa mogu biti infektivni agensi, yatim alergijske, fizičke, hemijske I toksične nokse.

Zavisno od etioloških faktora postoji više meningitisa:

 bakterijski (meningokoke, pneumokoke, stafilo- I ststreptokoke, zatim klepsijela pneumonije, hemofilus

influecnde, proteus);
 virusni (virusvirus polimijelitisa, EHO virusi, Coxackie, virus parotita ,herpes zoster, influence, mononukleoze,
adeno- I ABRO virusi);
 spirohetozni I rikecialni (rikecijski);
 gljivični;
 parazitarni.

Bakterije izazivaju gnojni meningitis, koji se karakteriše mutnim likvorom (tuberkulozni meningitis, koji takođe pripada
grupi bakterijskih meningitisa, odlikuje se bistrim likvorom). Virusni meningitis se odlikuje bistrim likvorom , a poznat je I
pod nazivom meningitis serosa seu lymphocitaria.

Patogeneza
Infekcija nastaje kapljičnim putem. Mikroorganizmi prodiru iz krvi u likvor. Zidovi moždanih kapilara postaju propustljivi
za mikroorganizmi ,a postoji mogućnost da mikroorganizmi dospeju u subarahnoidne prostore na bazi mozga.Prodorom
patogenih izazivača u likvorni sistem nastaje zapaljenski process u moždanim komorama I subarahnoidnom prostoru.
Propustljivist meningealnih barijera ima vrlo značajnu ulogu u nastajanju oboljenja. Kod sekundarnih meningitisa
infekcija nastaje hematogenim ili limgogenim putem ili neposrednim širenjem. Moguće su i intrauterine infekcije ploda,
transplacentarne, preko amnionske tečnosti ili neposrednim kontakton ploda. Ukoliko dođe do hiperemije meninga sa
hipersekrecijom I naznačenim povećanjem intrakranijalnog pritiska, razvija se klinička slika meningizma. Kod seroznog
meningitisa moždanice su zapaljene I edematozne, postoji hipersekrecija likvora, migracija limfocita, povećanje ćelijskih
elemenata I likvoru (limfocitarni meningitis).

Purulentne meningitise karakterišu znaci gnojnog zapaljenja. Povećano je stvaranje likvora uz njegovu smanjenu
resorpciju. Usporena je cirkulacija likvora zbog sužavanja međukomorskih otvora. Dolazi do povećanja intrakranijalnog
pritiska.

Simptomatologija meningitisa
Simptomi meningitisa mogu se svrstati u tri sindroma: INFEKTIVNI, MENINGEALNI I LIKVORNI.
 A) INFEKTIVNI SINDROM karakterišu malaksalost, groznica I visoka temperature. Najveći broj simptoma nije
specifičan. Mala deca su razdražljiva, dolazi do anoreksijei odbijanja hrane, karakterističnog plača, letargičnosti I
sl.
B) MENINGEALNI SINDROM razvija se između prvog I trećeg dana bolesti I posledica je povećanog intrakranijalnog
pritiska. karakteristični su sledeći simptomi: glavobolja, povraćanje, napetost fontanela, meningealni znaci,
paojačan senzibilitet, neurovegetativni simptomi I poremećaj svesti.

 Glavobolja je difuzna I stalna, nekas nepodnošljiva I vrlo otporna I na analgetike. Deca su nemirna,
hvataju se za glavu, a mogu se čuti I bolni krici.
 Povraćanje je centralnog tipa, bez muke “na prazan ili pun želudac”, a posledica je povećanog
intrakranijalnog pritiska I nadražaja vagusa.
 Napetost fontanela je takođe karakteristično. Šavovi lobanjskih kostiju razmaknuti su ukoliko je pritisak
izrazit ili dugotrajan.
 Meningealni znaci ne ispoljavaju se kod odojčeta jer je otvorena I napeta fontanela “ventil” povećanog
intrakranijalnog pritiska.
 Senzorijum je poremećen I karakteriše ga fotofobija I hiperakuzija. Svakii dodir praćen je bolom.
 Neurovegetativni poremećaji: povraćanje, bradikardija, poremećaj ritma disanja, dermografizam,
opstipacija, poremećaj sfinktera.
 Poremećaji svesti kreću se od somnolencije do kome. Može doći do kvalitativnih poremećaja svesti,
komfuznih stanja, halucinacija, konvulzivnih napada I izrazitog psihomotornog nemira.

C) LIKVORNI SINDROM lumbalnom punkcijom koja je neophodna radi postavljanja ili potvrđivanja dijagnoze, dobija
se bistar ili mutan likvor. Hemoragičan likvor je znak krvarenja. Likvor ističe pod pritiskom. Radi etiološke
dijagnoze meningitisa potrebno je izvrčiti izolaciju uzročnika I uraditi serološke reakcije.

13.2. Zapaljenje mozga (Encefalitis)

Etiopatogeneza

Izvor bolesti su kliconoše i bolesnici. Veliki broj virusa izazivača encefalitisa ima izraziti afinitet za tkivo mozga. Infekcije
su fekalno-oralne, kapljučne ili preko kože, zatim preko namirnica I vode, dok periferni nervi predstavljaju REĐI put
širenja infekcije preko mozga. Invazija virusa u CNS ostvaruje se hematogenim putem ili duž nerava-preko perineuralnih
prostora. Epidemijskom encefalitisu I drugim infekcijama CNS-a prethodi viremija, a zatim hematogeno širenje. Da li će
tkivo nervnog sistema biti zahvaćeno infekcijom zavisi od trajanja viremije, zatim od broja virusa I broja epizoda viremije.
Mehanizam infekcije virusa I organizma veoma je slozen I nije konačno razjašnjen . Nakon ulaska virusa u ćelije,
biohemijskim procesom se razgrađuje belančevinasta opna virusa I dolazi do oslobađanja virusnog gemona. Zatim dolazi
do oslobađanja viriona iz ćelija u interćelijske prostore, čije su morfološke odlike zapaljenske.

Funkcionalno oštećenje ćelija može biti reverzibilno I ireverzibilno. Reprodukcija virusa može se zaustaviti specifičnim
antitelima, stvaranjem interferona, specifičnom antivirusnom terapijom I dr. Pored viremije, zančajnu ulogu u
patogenezi virusnih infekcija imaju senzibilizacija I stvaranje antitela. Krvni sudovi su najviše pogođeni senzibilizacijom,
njihove endotelne membrane postaju propustljive, zbog čega dolazi do poremećaja metabolizma I stvaranja edema
mozga.

Encefalitis je zapaljensko oboljenje moždanog tkiva. U širem smislu, pod encefalitisom se podrazumevaju infektivno-
alergijska I toksična oštećenja velikog mozga. Često se sa tkivom mozga inficiraju I moždanice (MENINGOENCEFALITIS), a
ako se proces descendentno širi, onda je zahvaćena I kičmena moždina (ENCEFALOMIJELITIS). Mogu biti zahvaćeni I
koreni kičmenih živaca, kao I tkivo malog mozga (cerebelitis).

PODELA ENCEFALITISA
1. EPIDEMIJSKI
2. SPORADOČNI

1. EPIDEMIJSKI
1.1. ENCEFALITIS GRUPE B
(izazvani neuropatskim virusima)
1.1.1. japanski
1.1.2. St. Luis
1.1.3. austrijski
1.1.4. ekvini
1.1.5. ruski
1.1.6. prolećno-letnji (evropski)
2. SPORADIČNI
2.1. ENCEFALITISI POZNATE ETIOLOGIJE
(izazvani virusima koji su povremeno neutropni, a uglavnom viscerotopni)
2.1.1. Mumps
2.1.2. Coxackie virus
2.1.3. ECHO virus
2.1.4. infektivna mononukleoza
2.1.5. influence
2.1.6. Herpes simplex
2.1.7. polio virus
2.1.8. virus lysae
2.2. ENCEFALITISI NEJASNE ETIOLOGIJE
(parainfektivni, postinfektivni, postvakcinalni)
2.2.1. epidemijski hepatitis
2.2.2. pertusis
2.2.3. Variola
2.2.4. Varicella
2.2.5. Morbilli
2.2.6. Rubeola

Glavni simptomi encefalitisa su poremećaj svesti, senzitivni I motorni nadražaji I ispadni fenomeni, psihički
simptomi najčešće u vidu depresije.

Valentina Milenković
odeljenje 3/3