ПОЈАМ, НАСТАНАК И ФУНКЦИЈЕ НОВЦА

Новац је роба која служи као опште средство размене у робноновчаној привреди.

Историјски посматрано, новац не постоји од када постоји човек. Новац је настао на

оном ступњу развоја робне производње када је размена робе за робу успоравала и
отежавала промет. Наиме, размена се у почетку одвијала путем трампе. Са развојем
робне производње то је почело да отежава промет па су људи почели да размењују
робу за предмете који су свима потребни. То су били различити предмети као нпр.
кожа, крзно, пшеница и слично, али су се метали показали као наприкладнији: трајни
су, не кваре се, лако се преносе, дељиви су, могу се топити. У почетку су то били
племенити метали (злато и сребро) а касније гвожђе и бакар. Временом је новац
искован од метала попримио робно својсто и постао опште средство размене. Држава
преузима на себе издавање металног новца чији су облик, величина, тежина и квалитет
гарантовани од стране државе. Тако је настала МОНЕТА.

Поред монете постоје и БАНКНОТЕ. Банкноте су прве папирне новчанице и оне су биле
заменљиве за злато и зато се каже да су то новчанице са златним важењем. Све до
30-тих година 20. века важио је златни паритет (замењивост папирног новца за злато).
Од 30-тих година престаје златно важење папирног новца што значи да се у оптицају
може наћи већа количина папирних ночаница него што је покриће у злату. Уколико се
у таквој ситуацији количина произведене робе не би повећавала сразмерно повећаној
количини новца, дошло би до раста цена у земљи у односу на светске. То не би било
добро за домаћу привреду јер би се смањио извоз а повећао увоз.

ФУНКЦИЈЕ НОВЦА

Новац има више функција:

1. Новац као мера вредности

2. Новац као средство промета
3. Новац као средство плаћања
4. Новац као благо
5. Новац као светски новац

1. Новац као мера вредности је основна функција новца. Пошто је новац роба,
као и свака друга роба има употребну вредност и вредност. Употребна
вредност новца је својство новца да се њиме изражава вредност свих других
роба. Вредност робе одређена је количином људског рада која је потребна
за израду производа.

2. Новац у функцији средства промета олакшава и убрзава размену и то тако

што је омогућио да се одвоји фаза продаје од фазе куповине. Код трампе
 која је карактеристична за неразвијена друштва, продаја робе се поклапала
са куповином (Р=Р1).
У развијеној привреди, размена се обавља посредством новца. Роба се прво
продаје за новац а онда се тим новцем купује нека друга робе. Новац је
одвојио фазу продаје од фазе куповине (Р-Н-Р1). Међутим, то може довести
до извесних поремећаја у функционисању привреде. Ако се добијеним
новцем не купи роба, долази до повлачења новца из оптицаја и долази до
прекида континуитета у размени.

3. У пракси се често дешава да се за продату робу не може одмах добити

уговорена количина новца. То је продаја робе на поверење одн. на кредит.
Кад се роба продаје на кредит новац није физички присутан али је потребан
да би се утврдила вредност одн. цена робе.

4. У ситуацији када продаја робе није истовремено праћена куповином неке

друге робе, новац се повлачи из оптицаја. Учесници у промету који то чине,
задржавају га и акумулирају. Тако новац постаје средство за стицање
богатства. За новац који је повучен из оптицаја ради чувања кажемо да је
ТЕЗАУРИСАН.

5. Свака земља је данас укључена у међународну робну размену. То је

наметнуло потребу за постојањем светског новца као универзалног средства
размене и плаћања. То значи да је светски новац од свих прихваћен. Улогу
светског новца обавља злато и конвертибилне валуте.