Moj ljubimac

Moj omiljeni kućni ljubimac je pas Bleki. Mogu slobodno da kažem da njega gledam
kao člana svoje porodice.
Bleki je mnogo drag i umiljat pas. On ima gustu dlaku bele boje i krupne braonkaste
oči. Sa njim često provodim vreme i uvek može da me oraspoloži. Kada se vraćam iz škole,
Bleki je uvek na kapiji i nestrpljivo čeka da dodjem. Kada me ugleda, uvek trči u krug i maše
repom od sreće. To je pas koji ima jako izražen osećaj za ljude i čini mi se kao da može da
prepozna svačije raspoloženje. Primetila sam da mi uvek pridje kada sam tužna i na neki
njegov poseban način pokuša da me oraspoloži. Tada ispušta tužne zvuke i pokušava da se
mazi. Ja njega čim vidim, odmah se oraspoložim i poželim da se igramo. Ne prodje dan da ja
ne vidim gde je Bleki, da se ne zapitam kako je i da li je jeo, a isto tako nikada se nije desilo
da ni on meni ne pridje kada me vidi. Bleki je veoma druželjubiv prema svima, ali nikog iz
moje porodice ne sluša kao mene. Sve moje drugarice voli i nikad ne laje u njihovom
prisustvu. Voli da se mazi i šta god da radim on me prati u stopu. Čak i kada sam sama, Bleki
mi uvek pravi društvo. Sa njim nikada nije dosadno.
Retkost je imati dobrog i poslušnog ljubimca kao što je Bleki. Imala sam ranije neke
druge kućne ljubimce, ali niko nije bio ni nalik Blekiju i zato se nadam da ćemo vremenom jos
više graditi naš odnos i ljubav koju medjusobno pružamo.