PATON RAT KAKVOG SAM JA VIDEOCRNE KRULICE MA OVO HARTY STAV! A nes Cy pod OPERACIJE 3 ARMIJE OD 1 AGUSTA 1944 DO 9 MAJA 1945 ‘TAU MABTU 19486. ON OZNACA- Tie MIELIO DA i. UBLAVNOM SAM BIO U PRAVU. G BURA Sa eu G Weven OPERACITA U FRANCUSKOJ, OD AVRANEA 1 BRESTA DO MOZELA ‘(02 1 AVGUSTA DO 24 SEPT. 7944 FORSIRANIE _ MOZELA 0D 25 SEPTEMBRA DO 7 NOVEMNBRA 1944 ~ ZAUZIMANIE MECA | SARSKA OPERACIZA 00 g NOVEMB DO 78 DEC. 7944 OPERACIZA BASTONI~ SENT VIT e9000 & I 00 19 DECEMBRA 1944 DO 28 TANVARA Ta95 7 Itt 1944 © 4 aveusT 1944 31 JuLi 1944 @ 20 AvGuUST 1944 @ 25 AveusT 1944 @ 30 AvVEusT 1944 @ 4 SEPTEMBAR 1944 2 AVGUST 1944 8 AVGUST 7244 42 AVGUST 1944 LAFLCIG OREZOEN FRATBURG MINHEN ve [sa bec @ OO AFFELA DO RAINE 1 ZAUZIMANIE TRITERA 0029 7ANUARA DO 72 MARTA TAS ZAUZINANIE KOBLENCA 1 QPERAC/TA U BORNIEM PFALCU OD 73 MARTA 00.27 MARTA 1945 ~ FRANKEURT NA MAIN — 1 + SALCBURG FORSIRAWIE RAINE PREHO MULDE 0D 22 MARTA DQ 27 APR. 7945 PRELAZ OUNAVA! ULAZAK U CEHOSLOVA SAUETROY GP 22 APRILA DO 6 MAJA TABS ® 3 r-RL 7045 @ 11 APR 1945 @ 22 APRIL 1945 @ 27 1945 @ 23 MAI 1945 ® 15 SEPTEMBAR 7944 @ 23 SePrEemBaR 7944 @ 2 oOX7084R 7944 3 26 DECEMBAR 1244 27 MART 1945ts HOD. Cn. Stes : 4 r ots QS,VOSNA BIBLIOTEKA _ SAVREMENIC! KNJIGA SEDMA UREDUJE REDAKCIJA ,VOJNOG DELA" BEOGRAD 1953Po ALT .O N i RATO KAKVOG SAM JA VIDEONaslov dela u originalu: WAR AS | KNEW IT GEORGE S. PATTON, JR. ANNOTATED BY COLONEL PAUL D. HARKINS Sa engleskog preveo kapetan | Klase MOMCILO BURIC Redigovao prema originalu VASILIJE S. MATIC potpukovnik uw rezervi Copyright, 1947, by Beatrice Patton Waters, Houghton Mifflin Company, BostonisteOnz, (GEORGE 8. PATTON, JR.)PREDGOVOR NASEM IZDANJU Ameritki general Dzordz S. Paton — mladi (George S. Patton, Jr.) proveo je u vojnoj sluzbi preko éetrdeset godina i ubraja se medu najistaknutije ameritke koman- dante u Drugom svetskom ratu. Roden je 11 novembra 1885 u San Gabrijelu (Kalifornija) gde je zavrsio osnovnu. %kolu i gimnaziju. Po zavréetku gimnazije stupio je, 1903 godine, u Vojno utiliste ,,Virdzinija“, a 1904 u Vojnu aka- demiju ,,Vest Point“ iz koje je 1909 godine iziSao sa inom konjitkog potporuénika. U konjici se istakao energijom i reynoséu, te je 1913 upucen na ¥kolovanje u Francusku posle koga je postao nastavnik u Konjitkoj Skoli. Za vreme Prvog svetskog rata, prvo je bio adutant generala PerSinga u Meksiku (1916/17), a zatim je, maja 1917, otiao u Fran- -cusku na tenkovski kurs gde prati akeiju tenkova u bici kod Kambreja. Ubrzo zatim obrazovao je ameri¢ki Ten- kovski centar u Francuskoj kod Langra. Doenije, koman- dovao je tenkovskom brigadom u ofanzivi Meza—Argona, 4 tom prilikom bio te3ko ranjen. 1922 zavrsio je Skolu za komandante i general8tabne oficire, a potom sluzio u Ge- neralStabu i na Havajima. U Drugom svetskom ratu general Paton je komando- vao: Zapadnom operativnom grupom prilikom iskreavanja u Africi, 7 armijom pri invaziji Sicilije i 3 armijom u Evropi do kraja rata. Decembra 1945 poginuo je u Ne- matékoj prilikom jedne automobilske nesre¢e.6 PATON Moglo bi se pretpostaviti da se u knijizi ,,Rat kakvog sam ja video“ razmatra teorija rata, analiziraju i definigu principijelne postavke iz oblasti strategije i taktike.. Me- dutim, ona sadrzi, uglavnom, materijal za istoriografiju, zasnovan na liénom dnevniku generala Patona, hronolosko izlaganje dogadaja iz operacija u kojima je uéestvovao sa opisivanjem svojih liénih dozZivljaja, zapazanjima i kra¢im razmatranjem izvesnih konkretnih problema koji iskrsa- vaju na bojnom polju. Stoga je ova knjiga korisna dopuna objavijenih dela Ajzenhauera i Montgomerija i uopite materijala za Drugi svetski rat; ona doprinosi boljem shvatanju -napora i odnosa Anglo—Amerikanaca u izvo- denju operacija na Evropskom ratistu. Za studiju ratne veStine potrebno je uéi u sustinu G- tavog kompleksa pitanja, koja se postavljaju.u praksi na bojistu. Naporedo sa prouéavanjem najkrupnijih problema vojnog karaktera i usvajanjem vojnog znanja kroz prou- éavanje teoriskih postavki ratne veStine, postavlja se, kao sastavni i nerazdvojni deo, i prou¢avanje oblasti psiholo- gije Goveka na bojiStu, problema pedagoSkog karaktera, kao i upoznavanje sa natinom prilazenja i reSavanja mnogobrojnih konkretnih problema na bojnom polju, a koji se manifestuju u najraznovrsnijim oblicima. Upravo, shvatanje i upoznavanje, a posebno, najcelishodnije spro- vodenje u Zivot problema takvog karaktera, isto je tako vazno, ako ne i vaZnije od poznavanja samo odredenih voj- nih pravilskih odredbi. Zato, nije u pitanju samo prouta- vanje usko struéne vojne literature, izuéavanje Sematitki prikazanih operacija, nego i prouéavanje literature koja pruza sliku Zivota na bojiStu. U tome pogledu, jedan deo sadrzaja ove knjige pruza pozitivne pouke. Ne, vrednost ovih uspomena generala ~ Patona upravo se sastoji u iznoSenju Zivota na bojitu, uPREDGOVOR NASEM IZDANJU 7 onome éega nema u mnogobrojnim vojnim delima i Sto je u retko kojoj vojnoj 8koli predmet izuéavanja, kao i u iznesenim sazetim iskustvima vojno-administrativnog i taktitkog karaktera. Za bolju ilustraciju litnosti generala Patona izneéemo nekoliko mi8ljenja o njemu i crtica koje karakteri8u nje- gova shvatanja i metode reSavanja problema: »Tri korpusa, svaki sa po jednom oklopnom divizijom kao prethodnicom, jurili su u pravcu Pariza i Sene sa onim istim poletom i oduSevljenjem kojim se odlikovao i njihov komandant....* (Ajzenhauer). »Njegova lignost je odisala prosto magnetskom sna- gom, On je u isto vreme bio pokretaé i autoritet u svojoj okolini. Dord% je bio izvanredan vojnik.“ (Bredli). Na drugom mestu, govoreéi o Patonu u periodu ope- racija u Africi, Bredli kaze da je on, za relativno male prekr8aje discipline, grubo psovao i pretio svojim potti- njenima, ¢ime je ipak postizao dobre rezultate, mada mu to nije uvek pribavljalo njihovu ljubav. Njegove poslednje revi, upuéene osoblju Staba 2 kor- pusa uoti napada na Gafsu, bile su: ,,Gospodo, mi sutra napadamo. Ako ne budemo pobednici, neka se niko ne vrati Ziv“. Nastupanje 1 oklopne divizije, pod komandom gene- rala Varda, bilo je kod Maknasija na samom izlazu iz tesnaca ukoteno vatrom sa okolnih visova, Ova divizija, i posle vi$e puta ponovljenih napada, nije uspela da ovlada tim visovima. Paton je smatrao da vis, koji je ¢inio kljué polozaja, nije zauzet zato Sto Vard nije dovoljno energitan, te mu je telefonom naredio da litno povede napad i da se ne vrati dok ne zauzme taj vis. Vard je litno, sa kara- binom u ruci, poveo peSadiju u noéni napad na taj vis,SAY ae et te / 8 PATON kojom prilikom je ranjen u oko, no ipak nije uspeo da ° ga zauzme. I pored toga, Paton.ga je odmah smenio. Kada ga je 10 februara 1945 Bredli upitao: kada misli da prede u odbranu, Paton je odmah trazio da bude smenjen. : Citajuéi ovu knjigu, uveri¢emo se o tome koliko istraj- nosti, koliko upornosti i aktivnosti je sam general Paton ; : ulagao da bi imao ligan uvid u situaciju neposredno na ; samome frontu. Njegova aktivnost u tome pogledu zaista i je za primer. ‘ Pored navedenog, karakteristi¢no je za nastup i me- tod generala Patona i ovo: Kada je, dotadaSnji komandant 2 korpusa na Afrié- kom voji8tu smenjen, za novog komandanta postavljen je general Paton, koji je imao, po re¢ima generala Ajzen- hauera, ,,da podmladi klonuli 2 -korpus i da ga dovede na dostojnu borbenu visinu“. Paton je odmah potrazio natin kako ée Sto brze preneti svoj uticaj do svakoga vojnika u korpusu. Za prvi moment pronaSao je to u propisima za noSenje uniforme. Njegova ,,kampanja protiv kapica“ (veliki broj ameritkih vojnika u 2 korpusu samovoljno je nosio vunene kapice’ namenjene za noSenje samo ispod Slema, a 8lem nisu nosili)' obeleZila’ je potetak Patonove viasti u 2 korpusu, kojom je ¢istio i zayodio red. Svaki put, kada je neki vojnik oblatio uniformu,.stavljao Slem, vezivao manu, bio je primoran da se potseti na to da je Paton doSao da komanduje 2 korpusom; da su progli dani pre Kaserinskog poraza koji je Romel naneo oyom kor- pusu i da je poéela nova era u kojoj ée vladati évrstina. U ovome, za Patona nije bilo izuzetka. Kada su ga pitali da li noSenje Slema vazii za mehanitare dok rade na“ opravei svojih kamiona, Paton je odgovorio: ,,Naravno! pa, bogamu, i oni su vojnici, zar ne?!“ *F PREDGOVOR NASEM IZDANJU 9 General Paton je, u operacije kojima je rukovodio, uvek unosio duh ofanzivnosti. Njegova teZnja je. bila: samo nastupanje. U toj. svojoj teZnji, i u cilju odrzavanja ofanzivnog duha u jedinicama kojima je rukovodio i u situaciji kada je bio primoran da prede u odbranu, izvodio je neprekidne ofanzivne akcije lokalnog ili opSteg karak- tera. U tome praveu je testo i inicijativno delovao, su- protno naredenjima vise komande. Defanzivu je smatrao ubitaénom. ; Amerikanci su smatrali Patona za najve¢eg svoga eksperta za tenkovske jedinice. No, pored toga, vrlo dobro - je vladao opStim vojnim znanjima, a posebno taktikom. Njegove ligne osobine bile su poznate celoj. amerié- koj vojsci, pa i u SAD. Veliki disciplinar, prek i plahovit, vrlo nezgodne naravi, inate vrlo energiéan, strog, litno brabar, ulivao je svojim potéinjenima i strah i postovanje. Vojnici su mu dali nadimak »Fle§ Gordon“ zbog Slema koji je stalno nosio i imao obitaj da stoje¢i u tenku obi- lazi bojiste. * Prvi deo knjige potinje opisom putovanja ameri¢kih snaga preko Atlantskog Okeana i njihovog iskreavanja 4 Severnoj Africi 1942 (plan »Buktinja‘), To su, ‘ustvari, ,otvorena pisma“ iz dnevnika generala Patona. Posle bitke kod El Alamejna, oktobra 1942 godine, Romel je bio pri- moran da se povlati severnom obalom Afrike na ;,Mare- tovu liniju‘. Ubrzo posle pobede kod El Alamejna izvrSena ~ je invazija u Severnoj Africi novim angloameritkim sna- gama da bi se koordiniranim udarcima sa istoka i zapada likvidirale nemaéko—italijanske snage na Afritkom rati8tu. Invazija je izvrsena na tri osnovne tatke Severozapadne Afrike: atlantskoj obali Maroka i na obali Sredozemnog10 PATON Mora u rejonu Alzira i Orana: Posle kraéeg i lokalnog otpora, francuske snage su kapitulirale. No, posle vrlo kratkog vremena, nematka Vrhovna komanda reagirala je upu¢ivanjem trupa da zaustave invazione saveznitke snage, a za odbranu Tunisa formirala novu armiju pod genera- Jom fon Arnimom u cilju ofanzive protivu iskreanih sa- veznitkih snaga. Time je produzen rat u Africi sve do maja 1943 godine, kada se zavrSio katastrofalno za osovinske “snage. General Paton je utestvovao u ovim operacijama, prvo kao komandant Zapadne operativne grupe na atlant- skoj obali Maroka, a zatim kao komandant 1 oklopnog korpusa na francusko-marokanskoj obali, odakle je vrsio osmatranje Spanskog Maroka i Gibraltarskog Moreuza spreman za intervenciju u slu¢aju pokuSaja Franka da zatvori Gibraltarski Moreuz. Pred zavr8nu ofanzivu u Africi Ppreuzeo je duznost komandanta 2 korpusa, ali neposredno pred kraj rata u : Africi premeSten je na novu duznost — za komandanta 1 oklopnog korpusa, jezgra buduée 7 armije, u cilju pri- prema i organizacije invazije na Siciliju. Operacije na Siciliji predvidene su planom ,,Haski“. Ideja ovog plana bila je: saveznitke snage, po iskrcavanju na jugu i jugoistoku Sicilije, obrazovaée mostobran, a zatim produZiti ofanzivu jednim krakom u praveu Kata- ' nije, a drugim u praveu Palerma. Za operacije pomoénog karaktera; obezbedenje levog boka 8 britanske armije, predvidena je 7 ameritka armija koja treba da nastupa ka Palermu. U zavrinim operacijama obe armije zauzeée Mesinu i uni&titi nematko-italijanske snage na severoi- stoénom delu ostrva. Sve saveznitke snage za invaziju Sicilije, suvozemne, pomorske i vazduhoplovne, stavljene su pod komandu Ajzenhauera. Obe armije, 7 ameritka iPREDGOVOR NASEM IZDANJU u 8 britanska, obrazuju 15 grupu armija pod komandom Aleksandera. U toku realizovanja ovog plana, tezi8te operacija je preneseno na 7 ameriéku armiju. I baS zahvaljuju¢i tome i vrlo uspe’nom rukovodenju ovom armijom od strane generala Patona, operacije na Siciliji zavrSile su se pobe- donosno za Saveznike, i za relativno kratko vreme — 38 dana. Drugi deo knjige sadrZi operacije 3 armije pod ko- mandom generala Patona u toku realizovanja plana ,,Over- lord“. Ideja saveznitKog plana bila je: iskreavanje izwrSiti u Normandiji i, po obrazovanju mostobrana, dejstvovati ka jugoistoku, jugu i zapadu, sa teziStem na desnom krilu, a po izbijanju jakim snagama na Loaru kod Nanta zaokrenuti na istok duz reke Loare u praveu Pariza i u sadejstvu sa snagama, koje po izbijanju na liniju Vir—Falez nastupaju duz Sene, zatvoriti obrué na Seni, uni&titi Sto jaée nepri- jateljske snage u toj oblasti i celokupnim snagama ovla- dati linijom: reka Loara, Orlean, Fontenblo, Pariz, reka Sena. Docnije, produziti ofanzivu u cilju izbijanja na reku Somu uz istovremeno dejstvo rekom Marnom. Spojiti se sa snagama koje operiSu kroz Juznu Francusku i produ- iti opStu ofanzivu na Zirokom frontu sa teZi8tem na se~ vernom krilu, probiti Sigfridovu liniju i oviadati oblas¢u do reke Rajne. Plan je dalje predvidao forsiranje reke Rajne dvema grupacijama, severno i juzno od Rura, za- tvarajuéi kleSta u prostoru Kasela, time bi se izvrSilo opkoljavanje nematkih snaga u Rurskoj oblasti. Ovako postavljen plan u osnovi je uspe’no realizovan. Treéa ameritka armija (8, 12, 15 i 20 korpus) uvedena je u borbu poéetkom avgusta, posle izvr8enog proboja u praveu AvranSa. Komandu nad 1 ameritkom (general Ho- dzes) i 3 ameritkom armijom (general’ Paton) preuzeo jef s iphie Chieg oa Gals ais ot es = ae 12 PATON - general Bredli, koji obrazuje 12 grupu armija, a 21 grupom armija (1 kanadska i 2 britanska armija) i dalje je koman- dovao Montgomeri. Posle uspe’no zavr’ene bitke kod dzepa Falez—Ar- Zantan, osnovni pravci dejstva armija su slede¢i: — 21 grupe armija: Ruan—Amjen—Brisel—Anvers; — 1 ameritke. armije: Pariz—Lan—Ahen; — 3 ameritke armije: Le Man—Sartr—Fontenblo-—- Verden—Luksemburg; i — 6 grupe. armija: Marselj—Lion—Dizon—Strasbur. U prvoj polovini septembra 1944 godine, za produ- Zenje ofanzive ka nematkoj granici, _pod rukovodstvom Ajzenhauera bile su tri grupe armija: « — 21 grupa armija pod komandom Montgomerija; — 12 grupa armija (1, 3 i 9 ameritka armija) pod komandom Bredlija i — 6 grupa armija (1 francuska i 7 ameritka armija) pod komandom Deversa. U toku izvodenja ovih operacija, 3 armija pod ko- mandom generala Patona odlikovala se energiénim i vrlo- uspeSnim dejstvima: — snaznim elanom Paton je izvr8io veliki manevar duz reke Loare, ,brzinom za kakvu nema primera u mo-— dernom pokretnom ratu‘; — u toku nematke protivofanzive u Ardenima, dru- gom polovinom decerhbra 1944 godine, Paton je za re- kordno vreme uspeo da sa fronta kod Mozela prebaci na sever Sest divizija za udar u juzni bok glavne nematke grupacije. U sklopu operacija za izbijanje’na nematku granicu i reku Rajnu, vrlo smiSljeno.planirane i brzo izvedene operacije 3 armije éesto su iznenadile nematke koman- dante i stavljale ih pred svrien din.PREDGOVOR NASEM IZDANJU _ U zavrénoj fazi rata — prva polovina 1945 godine — 3 amerivka armija, u sastavu 12 grupe armija, nastupala je opstim pravcem: Trijer—Majnc—Frankfurt—Erfurt, a odavde jednim krakom na Semnic, a drugim na Linc. U treéem delu knjige pisac iznosi neka svoja razmi- &ljanja i predloge koji izrazavaju njegove poglede po nizu pitanja vojnog karaktera, oformljenih kroz dugogodigsnju ratnu praksu, kao i praktiéna uputstva za komandovanje, organizaciju i borbu taktitkih jedinica. : Ostavljajuéi po strani litna shvatanja generala Pa- tona po polititkim i drugim pitanjima, njegovi memoari su koristan prilog za studiju operacija u toku Drugog svetskog rata i pretstavljaju doprinos aktuelnim borbenim iskustvima. General-major Zarko S. VidoviéPOSVETA »Svoj maé dajem onom koji ée nastaviti: moje poklo- njenje, a svoju hrabrost i vestinu onom koji ga moze dobiti. Svoja dela i oziljke, nosim sa sobom da bi posve~ doéili da sam vodio bitke Onoga koji ée me sada nagraditi. Tako se on pretstavio i tamo su sve trube trubile njemu u pocast*. Poklonikovo putovanje ZAHVALNICA Rad izdavata nije lak, a narotito kada je taj izdavaé jo8 i Zena pisteva, i ja iz sveg srca zahvaljujem na pomoéi koju su mi mnogi prijatelji ukazali pri pripremanju ove knjige za Stampu. Ja sam narotito zahvalna pukovniku Polu D. Harkinsu, zameniku naéelnika Staba moga muza u toku celog rata, na njegovom poznavanju stvari iz prve ruke, kao i na brizljivom istrazivanju iznetom u njegovim napomenama i predgovorima, i Daglasu Sautolu Frimanu, koga je moj muzZ cenio kao najveéeg vojnog biografa na- Seg vremena, za njegov uvod knjizi ,Rat kakvog sam ja video". Beatrisa Ejer PatonUVOD E General DZordz S. Paton, mladi, vodio je dnevnik od _jula 1942 do 5 decembra 1945 godine, éetiri dana pre ne- sreénog dogadaja u kome je na’ao smrt. On je ponekad _unosio opaske u svoj dnevnik jo’ dok je bio pod utiskom i uzbudenjem borbe. Te opaske su uvek iskrene, testo _ pune kritike, a ponekad i jetke, mada one nisu nikad _ grube u tom smislu da osuduju svakog koji se nije slagao sa njim. Duh dnevnika je duh komandanta koji je vero- vao da ée neprekidna smela ofanziva dovesti do zavrsetka _ rata pre nego Sto sneg padne na Ardenima, zime 1944-1945. -Svaka prepreka ovakvoj jednoj ofanzivi morala je da bude - savladana; svaki komandant koji joj se suprotstavio mo- rao je biti pozvan da pokaZe za3to ona ne bi uspela; ¢u- tanje ili neslaganje izgledali su u Patonovim oéima kao _ preterana opreznost ili ustupak Saveznicima. Ovaj osnovni ton dnevnika generala Patona toliko je oéevidan i toliko jasno patriotski da ga istori¢ari ne treba -pogre’no da shvate; medutim, poSto je general Paton upo- trebljavao reti isto onako kao Sto je upotrebljavao va- tru — radi brzog dobijanja odluénih rezultata — to je on -u syom dneyniku rekao mnoge stvari koje ée povrediti ‘oseéanja pojedinih ljudi, tiju je odanost i sposobnost bio _ spreman brzo da prizna. U dnevniku se ne jednom spo- minju komandanti koje je sam Paton o&tro kritikovao, i to, kako je on mislio, s pravom; medutim, kada se prema18 PATON tim istim ljudima postupalo nepravedno ili kada su ih drugi osudivali a Paton smatrao da su njihovi postupci bili ispravni, on je odmah ustajao u njihovu odbranu. Sve ée ovo postati jasno kada vreme bude dozvolilo da se to posmatra iz daljine. Zasada, oni vojni pisci, s kojima se gospoda Paton savetovala o izdavanju dnevnika od 1942-1945 godine, slazu se sa njom da ga ne bi. trebalo izdavati. Ova odluka bi mogla biti od Stete za prouéavanje ope- Tacija koje su se 1944-1945 godine vodile u Zapadnoj Evropi, da general Paton nije napisao knjigu ,,Rat kakvog sam ja video“. On je sa pisanjem ove knjige poteo po zavrsetku neprijateljstava i pojedine je detalje u priliénoj meri uzimao iz dnevnika. Izvesne stranice u knjizi skoro su doslovce jednake tekstu u dnevniku, s tim Sto su ona mesta gde se govori o njemu samom ublazena ili izbatena. PoSto je general Paton sam vr3io izbor teksta iz dnevnika, to bi trebalo razmotriti moguénost ukljutivanja i drugih njegovih delova u ovu knjigu. Ovo se naroéito odnosi na opis bitke kod Bastonja, koja je opisana mnogo detaljnije u dnevniku nego u ovoj knjizi. Probe koje su tinjene po- kazale su da bi ukljutivanje protis¢enih delova iz dnev- nika moglo da navede éitaoca na stranputicu i da bi Stam- panje tih delova u potpunosti pretstavljalo ono Sto je general Paton oéevidno odluéio da ne ¢ini kada je, sa dnevnikom na stolu, pisao knjigu ,Rat kakvog sam ja video“. . Stoga je tekst, koji je ovde Stampan, potpuno onakav kakav je izaSao iz generalovog brzog pera, jedino Sto je izostavljena kritika jednog oficira koji je, ako je pogre- Sio, vrlo muéno ispaStao za to. Taj dogadaj nije imao neki veliki znataj za operacije 3 armije i uopSte nije uticao na vojnu. Sto se tite ostalog moze se tvrditi, koliko su touvoD 19 bar briZljiva uporedenja ta dva spisa pokazala, da dnevnik ne sadrzi niSta znatajno, bar u pogledu planiranja i izvo- denja operacija, 8to general nije sazeo u ovoj knjizi. Cita- lac jedino gubi onu karakteristitnu osobenost dnevnika; ko ga bude prouéavao moze biti siguran da, onog dana kada dnevnik bude 3tampan, ne¢e morati da opovrgava nijedan ispravan zakljuéak koji je doneo na osnovu ove knijige. Buduéi vojnici saznaée iz dnevnika moZda neSto vise o moralu 3 armije. Vazne stvari o zdruzenom komandovanju mogu se videti i iz drugih delova dnevnika, Medutim, na- cionalna odbrana ne gubi pouke za koje je Paton smatrao da bi Amerika mogla da izvute iz njegovog iskustva. Za- dovoljstvo je da se konstatuje ovo i time pravda zadr- Zavanje Stampanja samog dnevnika u vreme kada bi Patonova slobodna kritika pojedinih ljudi mogla po- vrediti njihovu osetljivost, a da ne doprinese neSto vise vojnoj bezbednosti. General Paton je raspolagao neiscrpnim humorom, o’trom vojnitkom sposobnoSéu posmatranja i interesova- njem koje je potinjalo od konja i jedrilica pa iSlo sve do arheologije i etnologije. On je pisao s razumevanjem i oduSevljenjem o mnogim stvarima koje je video i u njego- vim je pismima njegova litnost dolazila do punog izra- Zaja. Ova se pisma mogu svrstati u dve grupe — ona koja su bila namenjena samo gospodi Paton i ona koja je ona sasvim zgodno nazvala ,otvorena pisma“, koja je ona mogla slobodno da pokazuje generalovim prijateljima. Sreéom, neka od najlepsih medu ,,otvorenim pismima‘, odnose se na period operacija koje je general Paton malo ili nikako opisao u knjizi ,,Rat kakvog sam ja video“. Da bi se Gitalaec upoznao sa govekom koji se pojavljuje u Normandiji, izgledalo je zgodno Stampati pisma koja se odnose na vojnu u Africi i Siciliji. Ova pisma nisu, strogo 2*20 PATON govoreCi, neki vojni spisi, ali su ona sama po sebi intere- santna, pored toga Sto pokazuju kakav je Govek bio Dzordz Paton. Ukljuéujuéi ova pisma, knjiga ,Rat kakvog sam ja video“ pretstavlja neku vrstu prvog prikaza — neko bi mogao re¢i privremenog prikaza — koji ima svoje mesto u istoriografiji Drugog svetskog rata. Ova knjiga odgovara, naprimer, memoarima koje su Dzubal A. Erli, Dzon B. Hod, Riéard Tejlor i DZozef E. Dzonston izdali nekoliko godina posle propasti Juzne konfederacije, s tom sreénom razlikom sto Paton nema da opravdava poraz, niti da daje odu&ke bolu. Te prve knjige o Konfederaciji nisu bile do- kumentovane i u izvesnim pojedinostima su bile netatne, ali one imaju veliku istorisku vrednost, jer su bile napi- sane dok su izvesni utisci o ratu bili jo3 sveZi. Oko 1960 godine Amerikanci mogu da otekuju po- drobnija dela, kvaliteta slitnog Grantovim, Sermanovim i Seridanovim memoarima. Neke od tih budu¢ih knjiga biée istoriski mnogo tatnije nego Sto su vojne autobio- grafije izdate neposredno posle rata. Koristi u ovom po- gledu moze na drugoj strani da se protivstavi nedostatak se¢anja i perfidan i neiskorenjiv nagon nekih mozgova da u planiranju vojnih operacija vide nameru koja se nije mogla predvideti. Posle 1965 ili 1970 godine laZna svetlost ée poteti da obavija memoare. Malo ¢ée njih biti od vred- nosti; ve¢ina njih ée vise obmanjivati nego Sto ¢e rasve- tijavati dogadaje. Do tog vremena biée moguée napisati prilitno taéno biografije najistaknutijih litnosti rata. Zvaniéni izvorni materijal za te ,,Zivotopise“ toliko je veliki, da ako bi se Stampali samo vaZniji izveStaji armija iz Drugog svetskog rata, oni bi, prema procenama, napunili 1.000 knjiga ve- litine knjige ,,Zvanitni izveStaji armija Unije i Konfede- _uUvoD 21 racije*. PoSto se ne zamislja nikakvo obimno Stampanje izveStaja iz 1941-1945 godine, to izvesni dokumenti od vrednosti mogu da se izgube i ne pronadu za slede¢ih 25 ili 30 godina. Uprkos ovoga, posle dve ili tri decenije, slike komandanata ée biti dovoljno jasne da bi biografi mogli da pristupe izvrSenju svog zadatka. Treba se nadati da ¢e general Paton biti medu prvima koji ¢e privu¢i paznju _ nekog sposobnog biografa a da Ge ga drugi ostaviti na miru. On je bio éovek koji je umeo da zadobije, da zadivi, a ponekad i da razbesni svoje drugove u komandovanju. On je uvek ispunjavao Napoleonov zavet da svojim oso- benim ponaSanjem da povoda za ,,vojnitko ¢askanje“, koje tini da vojnici prvo psuju svoga komandanta, a zatim da se zaklinju njim. Po svojim velikim kvalitetima koman- dovanja Patonova smelost potseéa na DZeksona, zvanog »Kameni zid“. Njegova odlu¢nost da gura pravo na Rajnu potseéa na Sermanov mar¥ na more. Paton je bio isklesan po uzoru na velike ameritke vojnike; njegovi liéni spisi spadaju medu najpotpunije koje je ostavio bilo koji ame- riéki general. On ¢e pretstavljati idealan subjekat za jednu veliku biografiju. 26 jula 1947 godine, Daglas Sautol Friman Vestbern, Riémond, VirdzZinijaPRVI DEO OTVORENA PISMA IZ AFRIKE I SA SICILIJEGlava 1 OPERACIJA ,,BUKTINJA“ (,,TORCH“) Iako sve ovo Sto je ovde izneto o vojni u Africt ima malo veze sa stvarnim borbama, zbog toga sto je cenzura to ogranigavala u vreme kada je ovo pisano, biée mozda korisno za orijentaciju Citaoca da se u kratkim crtama upozna sa razvojem dogadaja u toj vojni (vidi skicu 1, str. 79). 8 ovenitn 1942, iskrcale su se na severnu obalu _ Afrike’) tri operativne grupe, od kojth je jedna bila Za- padna operativna grupa. Suvozemnim snagama Zapadne operativne grupe komandovao je generalmajor Paton; nje- gov je Stab bio formiran po uzoru na stab armije i po 41) Slede¢i dogadaj mi je ispritao generalmajor A. D. Serls, _ oficir za _vezu sa gradanstvom u Ministarstvu rata. 7 novembra 1942, uveée, njegovu su kancelariju preplavili novinari. TraZili su -od njega vesti; neki su ¢ak pretili dezurnom oficiru. Najzad je neko rekao: ,,Hajdemo, momci, u Belu ku¢u; oni su uvek pre- dusretljivi prema nama“, i tako su novinari slozno napustili kancelariju. G. Stefen Erli, pretsednikov sekretar, presreo ih je na vra- tima svoje kancelarije u Beloj kuéi sa svojom uobitajenom srdaé- noséu, pozvao ih da udu i ponudio da sednu. Kada im je ukazao sve ove potasti, izvinio se rekavSi: ,,Vratiéu se za koji trenutak“. ProSlo je petnaest minuta, pa onda pola sata i novinari pote’e veé ne’to da sumnjaju. Neko pokuia da otvori vrata. Bili su zakljuéani u kancelar' Najzad g. Erli ude masuéi telegramom u ruci. ,Sve je go- tovo, momci! povika on. ,NaSe trupe su se iskreale. Otvorite radio“. — B. A. P. (Beatrisa A. Paton, generalova supruga. — _ Prim. prev). fs nie date daa ool Sl acl ek26 PATON iskreavanju trebalo je da bude Stab 5 armije*), Zapadna operativna grupa se sastojala od tri operativne jedinice: severne, pod komandom generalmajora, Lusjena K. Tra- skota (Lucien K. Truscott), koja je imala da se iskrca u Por Lioteju (Port Lyautey); centralne, pod komandom gene- ralmajora DZonatana V. Andersona (Jonathan W. Ander- son), koja je imala da se iskrca kod Fedale (Fedhala)?, i juzne, pod komandom generalmajora Ernesta A. Harmona (Ernest A. Harmon), koja je imala da se iskrca kod Safija (Safi). Takti¢kim vazduhoplovnim snagama komandovao je brigadni general*) Dzon K..Kenon (John K. Cannon). Zapadna operativna grupa se sastojala od oko 32.000 ljudi. Cela ova armada bila je pod komandom admirala H. K. Hjuita (H. K. Hewitt) sve do trenutka dok suvozemne i vazduhoplovne snage nisu évrsto stale na obalu. Admiral je svoj konvoj od oko 100 brodova éitavih éetrnaest dana vo- dio u cik-cak preko Atlantskog Okeana bez incidenta i pot- pomagao iskrcavanje snaznom podrskom i neumornim na- porima svog celokupnog ljudstva. Iskreavanje je bilo potpuno iznenadenje za Francuze, i borbe su, kao 8to pokazuju gubici, bile vrlo o8tre. Fran- cuska mornarica se i na moru i na suvu borila ogoréeno i herojski do kraja. 11 novembra, dok su suvozemne jedinice bile spremne, _ a avioni se veé nalazili iznad cilja, Francugi su dali znak za prekid borbe, izbegavii na taj natin za nekoliko mi- nuta verovatno unistenje Kazablanke, koje je bilo spre- &eno jedino éudom koje je ostvarila sluzba veze. Mir je jo¥ to po podne bio potpisan u Fedali, + gene- ral Paton je tom prilikom nazdravio u spomen hrabrih, 2) Docnija naredenja su ovo izmenila, %) General Paton se iskrcao kod Fedale.. *) Cin brigadnog generala u Armiji SAD je niZi od general- majora. — Prim. red.OPERACIJA ,BUKTINJA* 27 poginulih boraca obe nacije, izraZavajuci Zelju da se one sada zajedno, rame uz rame, bore do unistenja nacista. Sa izgradnjom pristanista, puteva i Zeleznitkih pruga potéelo se odmah, tako da su ameritke jedinice posle dve nedelje poéele da obuéavaju Francuze u rukovanju sa- vremenim ratnim naoruzanjem. Potetkom marta 1943, general Paton je upuéen u Tu- nis za komandanta 2 korpusa, koji je pretrpeo ozbiljan neuspeh kod tesnaca Kaserine (. Kasserine). Ovaj je korpus bio u sastavu 18 grupe armija, kojom je komandovao ge- neral ser Harold Aleksander (Harold Alexander). Cilj ope- racije bio je da se ugroZavanjem pozadine generala Ro- mela u bdlizini Gafse (Gafsa) potpomogne nastupanje 8 britanske armije pod komandom generala Montgomerija. U drugoj polovini aprila preuzeo je komandu nad 2 kor- pusom generalmajor Omar N. Bredli (Omar N. Bradley), a general Paton se vratio da nastavi prekinuti rad na pla- niranju iskreavanja na Siciliju. Pp. D. A. SEVERNA AFRIKA : 29 oktobar 1942 godine Saljem ove zabeleSke nazad po kapetanu Gordonu Hatinsu, komandantu broda Augusta. Kad one stignu kuéi, sve Sto se bude dogodilo bi¢e veé u novinama. Poéli smo iz Norfoka 24 oktobra u 8.10 éasova pre podne. Isplov- ljenje iz luke je bilo vanredno po svom urednom i, oée- vidno, besprekornom izvr¥enju, Plovili smo u koloni kroz minska polja kanalom koji je bio oéiS¢en od mina i obe- lezen plutaéama, a kada smo iz njega isplovili uSli smo u liniju koja se sastojala od pet kolona i koju je predvodila Augusta. '2 novembar Ovo je najbolja oficirska menza koju sam ikad video. Bojim se da éu se ugojiti. VezZzbam mnogo, svakog jutra, dizem se na mi8i¢e i tr¢im u mestu, u kabini, prave¢i pri tom i po 480 koraéaji (oko 400 m). Ujutru, na borbenim mestima, stavljamo na sebe gumene pojaseve i Slemove od lima, ali kako je moja kabina u isto vreme i moje bor- beno mesto, to ne moram da Zurim. Tada se penjem na komandni most i tu ostajem sve dok se ne razdani, a onda idem na doruéak. BaS sam zavrSio sa ¢itanjem Korana — dobra i interesantna knjiga. Svima sam davao jedno jednostavno ratno uputstvo. Primenjujem strategiju parnog valjka, tj. donesi odluku o toku i praveu dejstva i onda se drZi toga. Ali u taktici ne idi kao parni valjak. Napadaj na slabo mesto. DrZi ga za nos, a udri ga u zadnjicu. t 6 novembar Kroz 40 éasova bi¢u u borbi, raspolazu¢i sa malo po- dataka o neprijatelju; moraéu trenutno da donosim pre- sudne odluke; ali verujem da éovekove duhovne osobine jaéaju i rastu sa odgovornos¢u i da Gu, pomoéu bozjom, ispuniti ove zadatke, i to sa uspehom. Cini mi se da je ceq moj Zivot bio usmeren ka ovom trenutku. Kada se ovaj posao bude zavréio mislim da ¢u biti upuéen da uéinim slede¢i korak na lestvicama sudbine. Ako potpuno izvr- Sim svoju duZnost, sve ostalo i¢i ée samo od sebe. 8 novembar ProSle noGi sam legao, obuéen i spavao od 10.30 éa- sova. Nije to bilo ba’ tako lako uéiniti. Iza3ao sam na pa- lubu u 2 éasa i video kako gore svetla u Fedali i Kaza-OPERACIJA ,.BUKTINJA“ blanki, a isto tako i na obali, More je bilo potpuno mirno — nijednog talasa. Bog je s nama‘). Danas smo imali veliki dan, i veé od 8 éasova nalazili smo se u pomorskoj bici. U 7.15 éasova Sest neprijateljskih razaraéa je isplovilo iz Kazablanke; dva su veé odmah bila u plamenu. Svi nagi brodovi, koji su ih imali u dometu, otvorili su vatru na njih i oni su se vratili. Masaéusets je gadao Zan Bart skoro trideset minuta. PoSao sam bio na obalu u 8 Gasova; moj éamac je veé visio na nosa¢ima sa svim nagim stvarima u njemu, pa éak i sa mojim belim piStoljima. Poslao sam jednog kurira da mi ih donese, kad u tom trenutku jedna laka krstarica i dva velika razaraéa isplovige iz Kazablanke i pojuri8e pod punom parom uz samu obalu s namerom da napadnu nase transportne bro- dove. Augusta poveéa brzinu na 20 évorova i otvori vatru. Jak pucanj pri ispaljivanju prvog zrna iz tornja raznese naS ¢amac za iskreavanje i mi izgubismo sve stvari, osim mojih pi8tolja. Oko 8.20 éasova neprijateljski bombarderi napadoge naSe transportne brodove i Augusta pode-da ih za8titi. Posle toga se vratismo u borbu sa francuskim bro- dovima na koje smo skoro tri éasa gadali jakom vatrom. Bio sam na glavnoj palubi kada je jedno zrno palo tako blizu da me je voda celog polila, a docnije, na mostu, jedno drugo je palo jo8 blize, ali sam sada bio suvi8e vi- soko da bi me voda mogla da dohvati. Bilo je maglovito, a ineprijatelj je dobro upotrebljavao dim. Jedva sam video neprijateljske brodove i razaznavao stubove vode koje su dizale eksplozije naSih zrna; svi na3i brodovi su gadali paklenom vatrom i plovili u velikim krivudavim linijama ‘) Kada je planirana operacija ,Buktinja‘ iz mesnih izvora se saznalo da u celoj godini ima samo dvanaest dana kada se moze izvrSiti iskreavanje.30 PATON i lukovima kako bi drZali neprijatelja na otstojanju od na&’ih podmornica. Admiral Hol, natelnik staba admirala Hjuita, moj na- éelnik Staba, pukovnik Gej, pukovnici DZonson i Eli iz Staba Desantnih snaga Atlantske flote, moji adutanti, Dzenson i Stiler, vodnik Miks i ja podosmo na obalu u 12.42 éasova, i dok se-na’ tamac odvajao od broda, mor- nari su nam, nagnuti preko ograde, veselo mahali i vikali. Na obalu smo stigli u 13.20 asova skroz mokri. Jaka borba je jo8 trajala, a ja nisam imao nijednog zrna. Harmon je zauzeo Safi pre zore, ali mi nismo dobili vesti.o tome sve do podne. ( Anderson je preSao obe reke do podne, izbio na uzvi- enje i zarobio osam Nemaca iz komisije za primirje. Za iskrcavanje su tuli tek u 6 éasova, tako da je to bilo za njih potpuno iznenadenje- Jo¥ dok smo bili u Vasingtonu, pukovnik-V. H. Vilber (W. H. Wilbur) se dobrovoljno javio da ide kao parlamen- tarac u Kazablanku i da trazi predaju. On se iskreao medu prvima i u sumrak poSao autom prema Kazablanki sa belom zastavom. Na putu su ga gadali nekoliko puta, ali su u Kazablanki Francuzi poStovali njegovu zastavu, iako su odbili da se predadu. 11 novembar Odlutio sam da danas napadnem Kazablanku sa 3 di- vizijom i jednim tenkovskim pataljonom. Bilo je malo nervoze oko toga, jer izgleda da Traskot i Harmon nisu bili dobro poéeli, ali ja sam ose¢ao da mozemo zadrZati inicijativu. Tada je admiral Hol doSao na obalu da uredimo pitanje podr’ke sa ratnih brodova i avijacije i tom prili- kom je doneo dobre vesti. Traskot je zauzeo aerodrom kod —