РЕПУБЛИЧКА УПРАВА ЦИВИЛНЕ ЗАШТИТЕ

Број: 10/1.02/052-144/12

Датум: 22.10.2012. године

У П У Т С Т В О
ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ КООРДИНАТA ТАЧКЕ НА

ТОПОГРАФСКИМ КАРТАМА СИСТЕМА

WGS-84

Источно Сарајево, октобар 2012. година

 1. ДЕФИНИЦИЈЕ КАРТОГРАФСКИХ ПОЈМОВА

КАРТА је у одређеном односу смaњена, по одређеним математичким принципима

конструисана и уопштена слика, у равни, дијела Земљине површине или цијеле Земље,
на којој су условним графичким знацима приказани распоред, стање и међусобни
однос разних објеката и појава.

РАЗМЈЕР КАРТЕ је број који показује колико је пута неки елеменат (приликом
представљања на карти) умањен у односу на своју природну величину, или: То је
степен умањења линија и дужи на карти у односу на њихове хоризонталне пројекције у
природи. "Ако је дјелитељ мањи већа је размјера и обрнуто".

ПРОЈЕКЦИЈА КАРТЕ подразумјева скуп математичких принципа и радњи којима се

осигурава пресликавање тачака са Земљине површине на раван карте. Физичка
површина Земље је неправилног облика и зато је потребно неправилну Земљину
површину пројектовати на неку математички дефинисану површину, а послије ту
површину развити у раван, на којој ће се касније стварати листови будуће карте.

ТОПОГРАФСКИ ЗНАЦИ су усвојени графички знаци-симболи за показивање,

распознавање и одређивање квалитативних и квантитативних карактеристика објеката,
појава и других чињеница на топографским картама.

КАРТОГРАФСКО ГЕНЕРАЛИСАЊЕ је процес уопштавања, који се примјењује при

састављању и изради садржаја карата.

НОМЕНКЛАТУРА И ПОДЈЕЛА КАРАТА НА ЛИСТОВЕ везана је за мрежу меридијана и

паралела. Таквом подјелом тачно је одређен географски положај сваког листа карте и
створени услови за оријентисање карте на земљишту.

КООРДИНАТОМЕТАР је предмет од метала, пластике или папира, на којем су нанесене

двије међусобно управне скале, конструисане за одређен размјер карте. Служи за
очитавање координата, али се у ту сврху могу користити и лењир или троугао.

ГЕОГРАФСКА ШИРИНА или латитуда је угловно или лучно растојање одређене тачке на
Земљиној површини сјеверно или јужно од екватора (полутара). Према томе,
разликујемо сјеверну географску ширину, која се пружа од екватора до Сјеверног пола
у износу од 90° и јужну географску ширину, која захвата простор између екватора и
Јужног пола у истом износу у степенима. Обично се географска ширина означава
грчким словом "фи" (). Географска ширина се мјери у степенима, минутама и
секундама у распону од 0° до 90°. Екватор је највећа паралела, тј. кружница и дугачка је
40.065 километара, док су најмање кружнице, заправо тачке – полови. На географским
картама се уцртава неколико основних паралела поред екватора.

ГЕОГРАФСКА ДУЖИНА или лонгитуда, или меридијан, је угловно или лучно растојање
одређене тачке на Земљиној површини од почетног меридијана. Споразумно је
усвојено да се за почетни меридијан рачуна Гринвич, који пролази кроз Лондон у
Великој Британији. Сходно томе разликујемо источну географску дужину која се пружа
од Гринвича на исток до 180° и западну географску дужину која се простире од
Гринвича на запад све до 180°. Обично се географска дужина означава грчким словом
"ламбда" (λ) и изражава се у степенима, минутама и секундама. Сви меридијани су
полукружнице исте дужине које се пружају од Сјеверног ка Јужном полу, на дужини од
20.014 километара.

2. ТОПОГРАФСКЕ КАРТЕ СИСТЕМА WGS-84

У земљама чланицама НАТО уведен је систем географске оријентације и приказивања

стајне тачке назван систем WGS-84.

Авиофото снимање терена и израда карата које су тренутно у употреби су реализовани

1984. године.

WGS је скраћеница за World Geodetic System, док је 84 ознака за задњу верзију WGS-а
(ревидирана 2004. године), а претходне верзије су биле WGS-72, WGS-66 и WGS-64.

WGS-84 је референтни координациони систем на којем се базира и којег користи GPS

(Глобални Позициони Систем).

WGS-84 користи IERS референтни меридијан којег је дефинисао Међународни биро

(агенција) за мјерење времена, а он се налази 102,5 метара или 5 о 31' источно од
Нултог меридијана у Гринвичу (Лондон). Неке друге карте, међу којима и ЈНА, као
почетни меридијан узимају Нулти меридијан у Гринвичу.

Основу за подјелу WGS топографских карата чини карта размјера 1:250.000, а сваки
лист карте добија назив највећег насељеног мјеста приказаног на њему.

Лист ове карте дијели се на 7,5 листова карте размјера 1:100.000 и у ознаци ове карте
стоји слово „C“ (римски: стотину).

Сваки лист карте размјера 1:100.000 се дијели на четири листа карте размјера 1:50.000
и у ознаци ове карте стоји слово „L“ (римски: педесет).

Топографска карта размјера 1:50.000 је основна карта са којом ћемо се у даљем раду
сусретати.
 3. ПОСТУПАК ОЧИТАВАЊА КООРДИНАТА НА ТОПОГРАФСКОЈ КАРТИ СИСТЕМА
WGS-84

Положај неке тачке одређен је УТМ (универзална трансверзална Меркаторова

кордината) координатама (Y=N сјевер и X=E исток), гдје по Y оси одређујемо
удаљеност неке тачке од екватора, а по Х оси удаљеност неке тачке од средњег
меридијана.

3.1 Први корак - технички

- Проналажење одговарајућег листа карте (у нашем примјеру, то је SHEET

2584-II КОТОР ВАРОШ). Ово се ради на карти Босне и Херцеговине
размјере 1:400.000 и служи у сврху идентификовања одговарајућег листа
карте размјере 1:50.000 на којем се проводе сви даљњи кораци;
- Утврђивање система (WGS-84) - ознака се налази у лијевом горњем углу
листа карте која се користи (на примјеру под ред. бр. 3.1.1.);
- Утврђивање модела карте (М 709) – ознака за модел карте налази се у
десном горњем углу листа карте (на примјеру под ред. бр. 3.1.2.);
- Утврђивање размјера карте (1:50.000) – ознака за размјер карте налази се
у лијевом горњем углу и на доњем средњем дијелу карте (на примјеру
под ред. бр. 3.1.3.);
- Одређивање броја листа и назива карте (SHEET 2584-II КОТОР ВАРОШ),
ознака се налази у десном горњем углу карте и у горњем средњем дијелу
карте (на примјеру под ред. бр. 3.1.4.);
- Одређивање простора према ознакама меридијана (простор БиХ је
одређен са два меридијана маркиран ознакама 33Т и 34Т), - о којем се
меридијану ради назначено је у табели, у првој колони, у трећем реду, на
средини доњег дијела карте - Grid zone designation (на примјеру под
ред. бр. 3.1.5.);
- Одређивање словне ознаке на мрежи жељеног подручја, на примјер: ХК
(одређује простор 100 х 100 км, који дијелимо на 10 дијелова или на 100
дијелова ако желимо прецизније одређивање по координатама) -
назначено је у табели, у првој колони, у другом реду, на средини доњег
дијела карте (на примјеру под ред.бр. 3.1.5. и 3.1.6.).

3.2 Други корак – практични

- Лоцирање позиционе тачке на карти;

- Одређивање координата за позициону тачку:
а) Очитај ознаку великих бројева са најближе Y (вертикалне) осе лијево
од позиционе тачке (на датом примјеру то је 68). Стави координатометар,
лењир или троугао на карту и измјери удаљеност између позиционе
тачке и најближе Y (вертикалне) осе лијево од позиционе тачке.
Измјерени број милиметара помножи са ознаком размјера карте (у
нашем примјеру 50): 14mm x 50 = 700, па тако добијени број упиши поред
броја очитаног са Y осе. Дакле, пуна Y координата на нашем примјеру ће
бити 68700 (на примјеру 3.2.2. А);
 б) Очитај ознаку великих бројева са најближе X (хоризонталне) осе испод
позиционе тачке (на датом примјеру то је 52). Стави координатометар,
лењир или троугао на карту и измјери удаљеност између позиционе
тачке и најближе X (хоризонталне) осе испод позиционе тачке. Измјерени
број милиметара помножи са ознаком размјера карте (у нашем примјеру
50): 10mm х 50 = 500, па тако добијени број упиши поред броја очитаног
са X осе. Дакле, пуна Х координата на нашем примјеру ће бити 52500 (на
примјеру 3.2.2. Б);

Приликом рада на карти 1:50.000, коју овдје користимо, треба имати у виду да
један квадрат на карти има димензије 2 х 2 центиметра, а у природи тај квадрат
покрива површину од 1 х 1 километар. Стога, 1 милиметар на овој карти
представља 50 метара у природи.

Ако се ради о карти чији је размјер:

- 1:25.000, онда је 1 mm на карти = 25 m у природи,

- 1:50.000, онда је 1 mm на карти = 50 m у природи,
- 1:100.000, онда је 1 mm на карти = 100 m у природи,
- 1:250.000, онда је 1 mm на карти = 250 m у природи.
На примјеру: ознака за размјер карте налази се у лијевом горњем углу и
додатку на средњем доњем дијелу 3.1.3.
Проналажење одговарајућег листа карте
 3.1.4 3.1.2 3.1.4
3.1.1
3.1.3
3.1.6 XK 3.1.6 XK
Y-OSA 3.2.2.Б

X-OSA
3.2.2.А
33Т 2584 ll XK 68700 52500

3.1 Први корак - технички

1. Проналажење одговарајућег листа карте
2. Утврђивање система (WGS-84)
3. Утврђивање модела карте (М 709)
4. Утврђивање размјера карте (1: 50.000)
5. Одређивање броја листа и назива карте (SHEET 2584-II
КОТОР ВАРОШ)
6. Одређивање простора према ознакама меридијана (Простор
БиХ је одређен са два меридијана маркиран ознакама
33Т и 34Т)
7. Одређивање словне ознаке на мрежи жељеног подручја нпр.
ХК (одређује простор 100 х 100 km који дијелимо на 10
дијелова или на 100 дијелова ако желимо прецизније
одређивање по координатама).
3.2 Други корак - практични
1. Лоцирање позиционе тачке на карти
2. Одређивање координата за позициону тачку:
а) Очитај ознаку великих бројева са најближе Y (вертикалне)
осе лијево од позиционе тачке. Измјери удаљеност између
позиционе тачке и најближе Y осе лијево од позиционе тачке.
Измјерени број милиметара помножи са ознаком размјера карте
и добијени број упиши поред броја очитаног са Y осе.
б) Очитај ознаку великих бројева са најближе Х (хоризонталне)
осе испод позиционе тачке. Измјери удаљеност између
позиционе тачке и најближе Х осе испод позиционе тачке.
Измјерени број милиметара помножи са ознаком размјера карте
и добијени број упиши поред броја очитаног са Х осе.
3.1.6

3.1.3

3.2.2 Придружене карте радној

Прецизније одређивање грида

3.1.5

Карта WGS-84 1: 50.000 КОТОР ВАРОШ МОДЕЛ М 709 ЛИСТ (SHEET) 2584 II
Позициона тачка: кота 560
Координате тачке: ХК 33Т 68700 52500

ДИРЕКТОР

Милимир Додер