INTERNACIONALNI UNIVERZITET TRAVNIK

SEMINARSKI RAD

TEMA: Skup prirodnih brojeva (Peanova aksiomatika)

PREDMET: Matematika

Profesor: Ucenik

Sead Resic Meta Skrijelj

U matematičkoj logici, Peano aksiomi takođe poznati kao Dedekind-Peano
aksiomi ili Peano postulati, su aksiomi za prirodne brojeve koje je u 19 veku
izdao Đuzepe Peano, italijanski matematičar. Ovi aksiomi su se koristili
nepromenjeni u brojevima matematičkih istraživanja, uključujući
istraživanje fundamentalnih pitanja da li je teorija brojeva konzistentna i
potpuna.
Potreba da se formalizuje aritmetika nije dobro cijenjena sve do
rada Herman Grasmana koji je pokazao 1860. da mnoge činjenice u
aritmetici mogu da se izvedu iz više osnovnih činjenica o operaciji
uspešnosti i indukciji.[1] Godine 1881, Čarls Sanders Pers obezbedio
je aksiomatizaciju prirodnih brojeva aritmetike.[2] 1888. Dedekind je
predložio još jednu Aksiomatizaciju prirodnih brojeva aritmetike, i 1889.
godine, Peano objavljuje preciznije formulisanu verziju od njih kao skup
aksioma u svojoj knjizi, Principi aritmetike predstavljeni uz pomoć nove
metode (latinski: Arithmetices principia, nova methodo exposita).
Peano aksiomi sadrže tri vrste izjava. Prvi aksiom tvrdi postojanje najmanje
jednog člana niza prirodnih brojeva. Sledeće četiri su opšte izjave
o ravnopravnosti; u modernim tretmanima oni se često ne uzimaju kao deo
Peano aksioma, već kao aksioma "logike".[3] Naredne tri aksiome su prvog
reda izjave o prirodnim brojevima koje izražavaju osnovne osobine operacije
naslednika. Deveti, konačni aksiom je druga izjava
reda principa matematičke indukcije tokom prirodnih brojeva. Slabiji sistem
prvog reda se zove Peano aritmetika i dobija se eksplicitnim sabiranjem i
množenjem operativnih simbola i zamenom indukcionih aksioma drugog
reda sa prvim redom aksiome šeme.
Formulacija

Kada je Peano formulisao njegove aksiome, jezik matematičke logike bio je

rano detinjstvo. Sistem logičkih notacija je napravljen da prezentuje aksiome
što se nije pokazalo popularnim, iako je bila moderna notacija za skup
članstva (∈, koji dolazi od Peanove ε) i implikacija (⊃, koja dolazi od
obrnutog 'C'.) Peano uvodi jasnu razliku između matematičkih i logičkih
simbola, što tada nije bilo često u matematici; takvo razdvajanje je prvi put
uvedeno u časopisu ''Begriffsschrift'' od strane Gotloba Fregea, izdatog 1879.
[4]
Peano je bio svestan rada Frega i nezavisno je ponovio svoj logički aparat
zasnovan na radu Džordža Bula i Ernsta Šredera.[5]Peanovi aksiomi definišu
aritmetička svojstva prirodnih brojeva, najčešće predstavljena kao
skup N ili Potpis ( ne-logički simboli formalnog jezika) za aksiome uključuju
stalan simbol 0 i unarni simbol S.Konstanta nula, se ispostavila da jeste broj

1. O je prirodan broj
U naredne četiri aksiome opisuje se relacija jednakosti. Pošto su logično
važeći u prvom redu logike sa jednakostima, oni se ne smatraju kao deo
"Peanovih aksioma" u modernim tretmanima.[4]

2. Za svaki prirodan broj h, h=x. Ta jednakost je refleksivna

3. Za svaki prirodan broj x i y, ako je x=y, onda je y=x. Ta jednakost
je simetrična
4. Za svaki prirodan broj x,y i z ako je x=y i y=z i x=z. Onda je
jednakost prelazna
5. Za sve a i b ako je b prirodan broj a a=b i a je prirodan broj. Onda su
prirodni brojevi zatvoreni u nejednakosti
Preostale aksiome definišu aritmetička svojstva prirodnih brojeva. Prirodni se
pretpostavlja da budu zatvoreni pod jednom vrednošću
"naslednika" funkcije S.

6. Za svaki prirodan broj n, S(n) je prirodan broj

Peanova prvobitna formulacija aksioma koristi 1 umesto o za "prvi" prirodan
broj.[6] Ovaj izbor je proizvoljan, pošto aksiom 1 ne dodeljuje broju 0 nikakva
dodatna svojstva. Međutim, pošto je 0 aditivni identitet u aritmetici, većina
modernih formulacije Peanovih aksioma počinju od 0. Aksiome 1 i 6
definišu unarnu operaciju prirodnih brojeva: broj 1 može biti definisan kao
S(0), 2 kao S(S(0)) (što je isto S(1)), i uopšte bilo koji prirodan broj n kao
rezultat n-struke primene S na 0. Naredna dva aksioma definišu osobine ovog
predstavljanja.

7. Za sve prirodne brojevi m i n, m=n ako je i samo ako S(m)=S(n). S je

injekcija
8. Za svaki prirodan broj n,S(n)=0 je netačno ako nema nijednog broja čiji
je naslednik 0
Lanac lakih domina, počevši od najbliže, može predstavljati N, međutim,
aksiomi 1-8 su takođe zadovoljeni skup svih, svetlih i tamnih, domina.[7] Deveti
aksiom ograničava lanac svetlih komada po indukciji tako da jedno svetlo
domina će pasti kada se najbliže sruši.[8]
Aksiomi 1, 6, 7 i 8 znače da skup prirodnih brojeva sadrži različite elemente 0,
S(0), S(S(0)), i dalje da {0, S(0), S(S(0)), …} ⊆ N. Ovo pokazuje da je skup
prirodnih brojeva beskonačan. Međutim, da bi pokazali da N = {0, S(0),
S(S(0)), …}, mora biti pokazano da N ⊆ {0, S(0), S(S(0)), …}; mora biti
pokazano da svaki prirodan broj je sadržan u {0, S(0), S(S(0)), …}. Da bi se to
uradilo, zahteva se dodatni aksiom, koji se ponekad naziva aksiom indukcije.
Ovaj aksiom obezbeđuje metod za rasuđivanje o skupu svih prirodnih
brojeva

9. Ako je K skup takav da:

o 0 je u K i
o za svaki prirodan broj n, ako n je u K, onda S(n) je u K,

onda K sadrži svaki prirodan broj.

Indukovan aksiom se ponekad navodi u sledećem obliku: |9=Ako φ je
unarni predikat takav da:

 φ(0) je tačno, i
 za svaki prirodan broj n, ako φ(n) je tačno, onda φ(S(n)) je tačno,
onda φ(n) je tačno za svaki prirodan broj n. }}
U originalnoj formulaciji Peana, indukcioni aksiom je aksiom drugog reda.
Sada je uobičajeno zameniti ovaj princip drugog reda sa slabijom šemom
indukcije prvog reda. Postoje značajne razlike između drugog reda i prvog
reda formulacije, kao što je rečeno u odeljku Modeli ispod.
Aritmetika
Peano aksiomi se mogu povećati sa operacijama sabiranja I množenja i
uobičajenom sumom (linearnom) redosledom N. Odgovarajuće funkcije i
odnosi se grade u drugom redu logike, i pokazalo se da je jedinstveno koristeći
Peano aksiome.
Sabiranje
Sabiranje je funkcija koja spaja dva prirodna broja (dva elementa N) jedan se
dodaje na drugi. Definisano je kao rekurzivno:
Na primjer,
a + 1 = a + S(0) = S(a + 0) = S(a).
Struktura (N, +) je komutativna semigrupa sa elementom 0. (N, +) je
takođe opozivna magma, i takvo ugrađena u grupi. Najmanja grupa
ugrađivanja N su Ceo broj.
Množenje
Slično, množenje je funkcija koja množi dva cela broja jedan sa drugim. Kao
dodatak može se definisati rekurzivno:
Lako se vidi da postavljanje b jednako 0 daje multiplikacioni identitet:
a · 1 = a · S(0) = a + (a · 0) = a + 0 = a
Osim toga, množenje distribuira preko toga:
a · (b + c) = (a · b) + (a · c).
Ovo, (N, +, 0, ·, 1) je komutativni prsten
Nejednakosti
Obično korišćenje pravila relacije ≤ na prirodne brojeve može biti definisano
kao sledeće, uključujući 0 kao prirodan broj.
Za svako a, b ∈ N, a ≤ b ako i samo ako postoji neko c ∈ N takvo da a + c = b.
Ova relacija je stabilna za sabiranje i množenje: za , ako a ≤ b, onda:

 a + c ≤ b + c, i
 a · c ≤ b · c.
Struktura (N, +, ·, 1, 0, ≤) je određen prsten jer ne postoji broj između 0 i 1.
Aksiom indukcije ponekad ima jaku formu praveći ≤ red:Za bilo koji iskaz φ,
ako

 φ(0) je tačno i
 za svako n, k ∈ N, ako k ≤ n implicira φ(k) je tačno, onda φ(S(n)) je
tačno,
onda za svako n ∈ N, φ(n) je tačno.
Ova forma aksiome indukcije je jednostavna kosenkvencija standardne
formulacije, ali često više odgovara za rasuđivanje ≤ reda. Na primer, da
pokaže da su prirodni borjevi dobro određeni—
svaki neprazni podskup N ima najmanji element. Neka neprazni X ⊆ N bude
dat i pretpostavljen da X nema najmanji element.

 Zato što je 0 poslednji element N, mora biti 0 ∉ X.

 Za bilo koji n ∈ N, pretpostavljajući za
svako k ≤ n, k ∉ X. Onda S(n) ∉ X, u drugom slučaju bi
bio poslednji element X.
Ovo, uz pomoć jakih principa indukcije, za svako n ∈ N, n ∉ X. Ovo, X ∩ N =
∅, što je suprotno X koji je podskup neprazni N. Tako X ima najmanji
element.

Prvi red teorije aritmetke

Svi Peamovi aksiomi osim devetog sučinjenica prvog reda logike. Aritmetičke
operacije sa sabiranjem i množenjem i relacije redova mogubiti definisane
koristeći aksiomu prvog reda. Aksioma indukcije je drugog reda, ali može biti
transformisana u prvi red aksiome šeme indukcije. Takva šema uključuje
jedan aksiom po prediktu definisan u prvom redu jezika Peano aritmetike,
praveći je slabijim od aksiome drugog reda.
Aksinomizacija prvog reda Peanove aritmetike imaju bitnu ograničenost.
Međutim u drugom redu logike, moguće je definisati sabiranje i mnozenje
operacija od naslednika operacija ali ovo ne može biti urađeno u
restriktivnijim postavljanjima prvog reda logike Tako sad sabiranje i
množenje su direktno povezane sa potpisom Peanove aritmetike, i aksiomi su
uključeni da odnose tri operacije jednu ka drugoj.
Sledća lista aksioma, koja sadrži 6 od 7 aksioma Robinsonove aritmetike, je
dovoljna za ovu svrhu

 ∀x∈N. 0 ≠ S(x)
 ∀x,y∈N. S(x) = S(y) ⇒ x = y
 ∀x∈N. x + 0 = x
 ∀x,y∈N. x + S(y) = S(x + y)
 ∀x∈N. x ⋅ 0 = 0
 ∀x,y∈N. x ⋅ S(y) = x ⋅ y + x
Kao dodatak ovoj listi brojčanih aksioma, Peano aritmetika sadrži šemu
indukcije, koja se sastoji od prebrojivo mnogo skupova aksioma. Za svaku
formulu φ(x,y1,...,yk) u jeziku Peano aritmetike, prvi red aksiome indukcije za
φ je rečenica gde je skraćenica za y1,...,yk. Prvi red induckijske šeme uključuje
svaki primer prvog reda indukcijskog aksioma, koji uključuje aksiomu
indukcije za svaku formulu φ.

Modeli
Model Peano aritmetike je trodupla (N, 0, S), gde N je (nužno beskonačan)
skup, 0 ∈ N i S : N → N zadovoljava aksiome iznad. Dedekind je dokazao u
njegovoj knjizi 1888k, Šta su brojevi i šta bi trebalo da budu (nem: Was sind
und was sollen die Zahlen) da bilo koja dva modela Peano aksioma
(uključujući drugi red aksiome indukcije) su izomorfna. Praktično, data dva
modela (NA, 0A, SA) i (NB, 0B, SB) Peano aksioma,postoji jednstveni
homomorfizam f : NA → NB koji zadovoljava i to je bijekcija. To znači da
drugi red Peano aksioma je kategorički.Ovo nije slučaj sa bilo kojim prvim
redom reformulacije Peano aksioma.

Nestandardni modeli

Iako uobičajeni prirodni brojevi zadovoljavaju aksiome PA, postoje i

drugi nestandardni modeli, kao što; Kompaktnost teorema podrazumeva da
postojanje nestandardnih elemenata ne može isključeno u prvom redu
logike. Naviše Lovenhajm-Skolem teorema pokazuje da postoje nestandardni
modeli PA svih beskonačnih kardinalnosti. Ovo nije slučaj za originalne
(drugog reda) Peano aksioma, koje imaju samo jedan model, do
izomorfizma. To ilustruje jedan način na koji je prvog reda sistema PA slabiji
od drugog reda Peano aksioma.
Kada se tumači kao dokaz u okviru prvog reda teorije skupova, kao što ZFC,
Dedekind je kategorisao dokaz za PA pokazujući da svaki model teorije
skupova ima jedinstven model na Peano aksiomima, do izomorfizma, koji
ugrađuje kao inicijalni segment sve druge modele PA sadržane u tom modelu
teorije skupova. U standardnom modelu teorije skupova, ovaj najmanji model
PA je standardni model PA; međutim, u nestandardnom modelu teorije
skupova, to može biti nenstandardni model PA. Ova situacija ne može da se
izbegne sa bilo kojim prvim redom formalizacije teorije skupova .
Prirodno je da se pitamo da li brojivi nestandardni modeli mogu biti
eksplicitno izgrađeni. Odgovor je potvrdan, kao što je Skolem 1933. godine
eksplicitno izgradio takav nestandardni model. S druge strane,Tenenbaumova
teorema, dokazala je 1959. godine, da ne postoji prebrojiv nestandardni
model PA u kojoj ni sabiranje ni množenje nisu prebrojivi.[13] brojivih
nestandardnih modela PA. Međutim, postoji samo jedan mogući tip
reda brojivog nestandarnog modela. Neka ω bude red tipa prirodnih borjeva,
ζ bude red tipa celih brojeva, i η bude red tima racionalnih brojeva, red tipa
bilo kojeg brojivog nestandardnog modela PA je ω + ζ·η, koji može biti
vizuelisan kao kopija prirodnih brojeva praćena sa linearnim određenjem
kopije cijelih brojeva.

Teoretski modeli skupa

Peano aksiomi se mogu izvesti iz postavljenih teorijskih konstrukcija prirod
nih brojeva i aksioma teorije skupova, kao što je ZF. Standardna konstrukcija
prirodnih brojeva, prema fon Nojmanu, počinje od definicija 0 kao praznog
skupa, ∅, i operatora s na skupovima definisag kao:
s(a) = a ∪ { a }.
Skup prirodnih brojeva N je definisan kao presek svih
skupova zatvorenih ispod s koji sadrži prazan skup. Svaki prirodan broj je
ekvivalentan (kao skup) skupu prirodnih brojeva manje nego:

i tako dalje. Skup N zajedno sa 0 i fukcija naslednik s : N → N zadovoljava

Peano aksiome.Peano aritmetika je ekokonzistencija sa nekoliko slabih
sistema teorije skupa. Jedan takav sistem je ZFK sa aksiomom beskonačnosti
zamenjen sa svojom negacijom. Još jedan takav sistem se sastoji od opšte
teorije skupova (ekstencionalnosti, postojanje praznog skupa, i aksiom
adjunkcije), uvećane za aksiom šeme navodeći da je imovina koja važi za
prazan skup i koja važi za adjunkciju mora da važi za sve skupove.