VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA

SEMINARSKI RAD:

Predmet: Finansijska tržišta i institucije

Tema: Podela finasijskog tržišta

Mentor: Student:
Profesor dr. Milosav Stojanović Marko Đorđević
Broj indeksa:100-160/20
 1. UVOD

Finansijsko tržište je mesto susreta ponude i tražnje sa različitim oblicima finansijske

aktive. Može se posmatrati u širem i užem smislu. U širem smislu, finansijska tržišta postoje
svuda gde se obavljaju finansijske transakcije. U užem smislu, mogu se definisati kao
organizovana mesta na kojima se susreću ponuda i tražnja za različitim oblicima finansijskih
instrumenata (ili aktive).
Na finansijskim tržištima preduzeća dolaze do sredstava neophodnih za svoje
finansiranje. Na njima se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava
i subjekti kojima nedostaje novac. Na taj način se povezuju dve značajne makroekonomske
kategorije – štednja i investicije. Ukupan obim štednje na nivou nacionalne privrede u
jednom vremenskom periodu jednak je ukupnom obimu investicija, što se naziva štedno -
investicioni ciklus.
Na finansijskim tržištima se kreiraju i transformišu finansijska potraživanja
(obaveze) i izražavaju i realizuju ponuda i tražnja za finansijskim instrumentima. Subjekti
koji imaju višak novca stavljaju ga, putem kredita ili vlasničkih udela, na raspolaganje
subjektima kojima novac nedostaje. Ovo se postiže preko finansijskih instrumenata koji se
mogu pretvoriti u gotov novac kada su njihovim vlasnicima potrebna likvidna sredstva.

2. ZNAČAJ FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji i najosjetljiviji deo ukupnog

ekonomskog i finansijskog sistema svake zemlje. Ona omogućavaju normalno i nesmetano
funkcionisanje nacionalne ekonomije. Finansijska tržišta imaju veliki značaj za razvoj
proizvodnje, povećanje društvenog proizvoda i ostvarivanje akumulacije. U daljem tekstu
navešćemo osnovne funkcije finansijskih tržišta u kojim se ogleda sam njihov značaj: 1
 Funkcija povezivanja - Finansijska tržišta, kao organizovana mesta na kojima dolazi
do susreta ponude i tražnje za različitim oblicima finansijskih instrumenata,
omogućavaju povezivanje investicionih subjekata, kojima nedostaju finanijska
sredstva i štednih subjekata, koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava.
 Alokativna funkcija - Finansijska tržišta omogućavaju alokaciju slobodnih
finansijskih sredstava, usmeravanjem tokova finansijskih sredstava od onih

1
Dejan D. Erić, Finansijska tržišta i instrumenti, Beograd, 2003., str: 55;

Strana | 2
 subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka onim subjektima kojima ta sredstva
nedostaju.
 Funkcija razvoja - Finansijska tržišta doprinose privrednom razvoju, jer dovode do
povećanja mobilnosti finansijskih sredstava.
 Funkcija efikasnosti - Preko finansijskih tržišta omogućava se efikasno korišćenje
finansijskih sredstava jedne nacionalne ekonomije, čime se obezbjeđuje efikasnije
poslovanje u privredi.
 Funkcija određivanja cene finansijskih sredstava - Na finansijskim tržištima se
određuju cene finansijskih sredstava, odnosno obrazuju se cene korišćenja
finansijskih sredstava.
 Funkcija smanjenja troškova - Finansijska tržišta omogućavaju smanjenje troškova
spajanja subjekta koji želi da proda, sa subjektom koji želi da kupi određeni
finansijski instrument. Takođe, dolazi i do smanjenja troškova u vezi sa
pribavljanjem određenih informacija koje se mogu dobiti na finansijskim tržištima.
 Funkcija pouzdanosti - Finansijska tržišta omogućavaju da se smanjuje rizik iz
poslova koji se obavljaju na ovim tržištima.
3. VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA

Svaki deo finansijskog sistema predstavlja tržišni segment sa posebnim

karakteristikama. Svaki segment je izolovan od ostalih, u izvesnom stepenu, investitorovim
preferencijama i, s druge strane, pravilima regulacije. Kada se kamatne stope i cene hartija
od vrednosti menjaju na jednom delu finansijskog sistema, to će imati uticaj na sva ostala
finansijska tržišta. Čak i kada je finansijski sistem podeljen na mnoga različita tržišta, deluju
snage koje povezuju sva tržišta. Roba zajednička na svim tržištima je kredit. Sledeći
zajednički element je nastojanje da tražioci i ponudioci finansijskih sredstava ostvare profit
što se postiže špekulacijama i arbitražom. Špekulanti se praktično klade u prognozama
budućeg kretanja cena HOV i kamatnih stopa i njihov dobitak zavisi od pogađanja kretanja
koja odstupaju od kolektivnih procena kretanja na tržištu. Arbitražu vrše učesnici koji žele
da ostvare profit preprodajom HOV. Zbog povezanosti tržišta smatra se da su ona danas
perfektna i efikasna. Perfektno tržište je tržište u kome su troškovi transakcija vrlo niski ili
ih nema i gde su svi tržišni učesnici prihvatioci cena, što znači da ne mogu diktirati cene na
tržištu.

Strana | 3
 Postoji veći broj kriterijuma za podelu finansijskih tržišta pa samim tim, i više vrsta
finansijskih tržišta. Najvažniji podela jeste prema tipu finansijske aktive, i po tom
kriterijumu imamo više vrsta finansijskih tržišta:2
 tržište novca,
 tržište kapitala,
 devizno tržište,
 investiciono tržište,
 hipotekarno tržište,
 tržište hartija od vrednosti,
 lombardno tržište i
 eskontno tržište.

Pored osnovne podele finansijka tržišta možemo podeliti i na osnovu sledećih

kriterijuma: podela prema prirodi transakcije, prema prometu, prema organizacionoj
strukturi, prema finansijskim tokovima i prema organizovanosti mesta na kojima se trguje.
Polazeći od emisije hartija od vrednosti, odnosno od prirode transakcije, razlikuju se:
primarna tržišta i sekundarna tržišta. Podela je izvršena po tome da li se na njima vrši prva
kupovina i prodaja finansijskih instrumenata koje su kreirale deficitne ekonomske jedinice
ili dalja kupoprodaja. Primarna tržišta su ona na kojima se vrši primarna emisija pojedinih
hartija od vrednosti. Na njima se obavlja prva transakcija hartija od vrednosti, odnosno, na
njima se uvode nove hartije od vrednosti. Kupci kupuju novoemitovane hartije od vrednosti
i ujedno postaju njeni prvi vlasnici. Kupac u ovom slučaju ima položaj investitora, jer
kupovina za njega znači investiciju, s obzirom da od kupljene hartije od vrednosti očekuje
prihode veće od ulaganja koje je imao pri kupovini hartije od vrednosti. Prodavci
novoemitovanih hartija od vrednosti imaju ulogu emitenata koji preko primarnog tržišta
dolaze do sredstava za svoje finansiranje.
Primarna finansijska tržišta imaju funkciju da se transferisanjem finansijske štednje
obezbedi njena efikasna alokacija krajnjim korisnicima. Sekundarna tržišta su ona na kojima
se trguje već emitovanim hartijama od vrednosti. Na njima se obavlja preprodaja, odnosno
druga i naredna transakcija sa hartijama od vrednosti. Ova tržišta omogućavaju prodaju
finansijske aktive, da bi se došlo do likvidnih sredstava, jer ova tržišta obezbjeđuju likvidnost
finansijske aktive a to znači da obezbjeđuju likvidnost privrednim subjektima. Jedna od

2
Novo Plakalović, Monetarna ekonomija, Srpsko Sarajevo, 2004., str: 47;

Strana | 4
bitnih funkcija sekundarnih tržišta je da ona određuju cenu finansijske aktive, čime se postiže
efikasnost poslovanja i upravljanja. Sekundarna tržišta postoje za skoro sve hartije od
vrednosti – obveznice, akcije, opcije, fjučerse.
Sa aspekta prometa, razlikuju se: berzanski promet i tržišta i vanberzanski promet i
tržišta. Berzanski promet proističe iz poslova i transakcija koji se obavljaju na berzi.
Postojanje vanberzanskog prometa znači da se transakcije mogu obavljati i na drugim
mestima osim berze. Ta druga mesta mogu biti pri berzi, posredstvom banaka, pomoću
informacionih sistema, itd.
Imajući u vidu organizacionu strukturu, finansijska tržišta mogu biti: Aukciona
finansijska tržišta su ona koja posluju na principima aukcije, odnosno, kupac postaje onaj
subjekat koji ponudi najveću cenu; Posrednička finansijska tržišta su ona tržišta na kojima
se poslovi i transakcije obavljaju preko posebnih, ovlašćenih posrednika, najčešće brokera i
dilera; Poseban oblik finansijskog tržišta organizuje se preko šaltera, što predstavlja vid
vanberzanskog prometa u kome se transakcije obavljaju putem uparivanja ponude i tražnje
preko informacione i kompjuterske tehnologije. Zainteresovani kupci i prodavci podnose
svoje naloge na šalterima banaka ili ovlašćenih agenata.
S obzirom da postoje direktni i intermedijarni finansijski tokovi, postoji i podela
finansijskih tržišta na: direktna finansijska tržišta i intermedijarna finansijska tržišta. Na
direktnim finansijskim tržištima obavlja se kupovina i prodaja, kako primarna tako i
sekundarna, samo finansijskih instrumenata koje su izdale deficitne ekonomske jedinice, bez
obzira da li su u njih uključeni dileri ili brokeri. Drugim riječima, u direktna finansijska
tržišta spada i primarna i sekundarna kupoprodaja akcija preduzeća, ili obveznica preduzeća
i države, komercijalnih zapisa preduzeća i slično.
Na intermedijarnim finansijskim tržištima kupuju se i prodaju finansijski instrumenti
koje su izdale intermedijarne finansijske institucije – banke, penzioni fondovi, osiguravajuća
društva, investicione kompanije i fondovi. Ovo znači da u intermedijarna tržišta spada
kupoprodaja depozita, depozitnih sertifikata i blagajničkih zapisa banaka, polisa osiguranja,
obveznica i akcija institucionalnih investitora. U zavisnosti od stepena organizovanosti
mesta na kojima se finansijsko-tržišne operacije ostvaruju, razliku se: organizovana tržišta i
slobodna tržišta. Organizovana (institucionalizovana) tržišta postoje kada se finansijsko -
tržišne operacije ostvaruju na organizovanim mestima (berzama) i po strogo regulisanoj
proceduri, uz fizičko prisustvo aktera ili njihovih predstavnika. Slobodna
(neinstitucionalizovana) tržišta postoje kada se finansijski instrumenti kupuju i prodaju po
mnogo manje formalizovanoj proceduri i na manje organizovanim mjestima.

Strana | 5
 3.1. Tržište novca
Razvoj tržišta novca započinje pojavom banaka. U bankama dolazi do koncentracije
novca njenih klijenata - deponenata. Budući da klijenti banke, u principu, obavljaju sve svoje
novčane transakcije preko banke kao posrednika.Banka je u situaciji da prati i analizira
finansijske odnose koji se stvaraju u procesu stvaranja dobitka i njegove preraspodele. To
joj omogućuje da najkratkoročnije depozite svojih deponenata pozajmljuje deficitarnim
subjektima kojima su ta sredstva takođe potrebna u istom roku da bi održali svoju likvidnost,
tj. platili obavezu koja je već nastala ili će nastati novom kupovinom roba i usluga.Za razliku
od tržišta novca, tržište kapitala je u svim zemljama tržišne privrede institucionalnog
karaktera.Institucije preko kojih nacionalna ekonomija ostvaruje sve svoje ciljeve
predstavljaju osnovu funkcionisanja tržišta kapitala. Transakcije koje se na ovom i u okviru
ovih institucija odvijaju nazivaju se kapitalne transakcije ili transakcije kapitalom, dok
hartije od vrednosti sa kojima se trguje na tržištu kapitala nazivaju se dugoročne hartije od
vrednosti ili efekti.

3.2. Pojam i uloga tržišta novca

Subjekti koji raspolažu viškom likvidnih novčanih sredstava (suficitarni subjekti)

nude novac na kratak rok, subjekti kojima nedostaje likvidni novac (deficitarni subjekti)
traže novac na kratak rok. Kratak rok na koji se nudi novac, odnosno na koji se traži novac
jeste rok od jednog dana do najvise godinu dana. Susret suficitarnih subjekata i deficitarnih
subjekata jeste tržište novca na kome se vrši transakcija novca od suficitarnih subjekata na
deficitarne subjekte uz utvrđivanje roka povraćaja i cene.Tako dolazi do novčanog toka prvo
u smeru od suficitarnih subjekata ka deficitarnim subjektima u momentu pozajmljivanja a
potom obrnuto, u momentu vraćanja. Značaj tih novčanih transakcija je trostruk: prvo,
novčana masa se ne povećava, što je bitno za stabilnost novčane jedinice; drugo sa istom
količinom novca u opticaju obavi se više plaćanja transakcija roba i usluga, jer subjekt koji
pozamljuje novac pozajmljuje ga radi plaćanja obaveza po osnovu kupovine roba i usluga;
treće, raspoloživi likvidni novac postaje efikasniji, brže se kreće, veći je koeficijent obrta
novčane mase, sa istom novčanom masom pravi se veći promet roba i usluga, što je vrlo
bitno za poslovanje i razvoj privrede. Razvoj tržišta novca započinje tako što banka formira
kreditni potencijal na bazi depozita po viđenju (žiralni novac) svojih deponenata i na bazi
tog kreditnog potencijala, koji je kratkoročan jer je depozit po viđenju (avista), daje
kratkoročni kredit drugim subjektima koji postaju njeni dužnici. Naravno, pri tome je banka
oprezna radi sopstvene likvidnosti; ona ne plasira u vidu kratkoročnog kredita ceo depozit
po viđenju, već formira svoju likvidnu rezervu, a uz to teži da njeni dužnici istovremeno
budu i njeni deponenti i da se između svih njenih deponenata što više obavlja prodaja i
kupovina roba i usluga tako da kada oni međusobno plaćaju obaveze, u banci se ne menja
ukupni depozit, novac se ne odliva iz banke, već se samo premešta sa depozitnog računa
jednog njenog deponenta na depozitni račun drugog njenog deponenta.Novčano tržište
predstavlja jedan od najvažnijih segmenata finansijskog tržišta svake zemlje. Na njemu se
traže i nude kratkoročna novčana sredstva. Shodno tome, zadatak novčanog tržišta je da
omogući svakom privrednom subjektu da dođe u posed kratkoročnih novčanih sredstava

Strana | 6
koja su mu potrebna za održavanje likvidnosti, robni promet i proizvodnju. U tom cilju,
imaoci slobodnog novca zahvaljujući postojanju i funkcionisanju novčanog tržišta
transformišu svoj novac u one novčane tržišne instrumente koji se brzo mogu zameniti u
novac kao i u druge likvidne plasmane.Tako shvaćeno novčano tržište može se definisati kao
ukupnost novčanih transakcija u okviru jedne nacionalne ekonomije iz osnova ponude i
tražnje kratkoročnih slobodnih novčanih sredstava izraženih u različitom vidu bilateralnih i
multilateralnih finansijskih instrumenata. Kao takvo, u sebi objedinjuje ukupnu ponudu i
tražnju novčanih sredstava, finansijske instrumente kao i finansijske transakcije koje se
obavljaju u odnosima između pravnih i fizičkih lica međusobno, kao i između svih njih na
jednoj strani i države i centralne banke na drugoj strani. Novčano tržište je dakle, najširi deo
finansijskog tržišta koje u sebi objedinjuje: 1. tržište žiralnog novca, na kome se vrši
kupovina i prodaja kratkoročnog žiralnog novca i hartija od vrednosti, 2. kreditno tržište, na
kome se daju kratkoročna sredstva u formi kredita, 3. tržište kratkoročnih hartija od
vrednosti, i 4. eskontno i lombardno tržište, na kome se povlače kratkoročna sredstva
centralne banke. Ciljevi ovako definisanog novčanog tržišta su mnogobrojni, od kojih kao
najvažnije treba spomenuti sledeće: obezbeđivanje i održavanje optimalne likvidnosti
novčanog i kreditnog sistema zemlje, zadovoljavanje potraživanja za novčanim sredstvima
subjekata tržišta i ostvarivanje dopunskih prihoda banaka i drugih učesnika na njemu. Osim
toga, ovim tržištima se obezbeđuju svi potrebni preduslovi da se, kroz cenu novca i
kratkoročnih hartija od vrednosti, koja se formira u procesu funkcionisanja novčanog tržišta,
uravnotežuje ponuda i potražnja novčanih sredstava kao osnovni postulat stabilnog
finansijskog tržišta i tržišnog privređivanja tj. tržišne privrede. Iz prethodne definicije i
postavljenih ciljeva moguće je razumeti samu suštinu pojma novčanog tržišta. Naime,
obzirom da novčano tržište predstavlja ukupne novčane transakcije nacionalne ekonomije u
okviru ovog tržišta funkcioniše niz užih specijalizovanih tržišta, koja zajedno čine njegov
integralni deo. Jedno od najznačajnijih specijalizovanih tržišta je svakako tržište novca čiji
je osnovni zadatak najkraće rečeno u ostvarivanju jedinstva i koordinacije osnovnih
bankarskih principa likvidnosti i rentabilnosti. Dakle, tržište novca bez obzira na mnoge
sličnosti i jednakosti sa novčanim tržištem, ipak se u mnogome od njega razlikuje i to kako
u formi, tako i u sadržini.Na novčanom tržištu funkcioniše šest specijalizovanih tržišta koja
zajedno čine njegove integralne delove, to su: 1. Kreditno tržište - na kome se realizuju
plasmani kratkoročnih kredita, odnosno na kome se susreću ponuda i potražnja za
kratkoročnim kreditima, a čiji je isključivi cilj omogućavanje nesmetanog odvijanja procesa
tekuće repro-dukcije i prometa robe i usluga po stabilnim cenama. 2. Eskontno tržište - na
kome se kao specijarizovanom tržistu trguje samo komercijalnim menicama i upravlja
meničnim portfeljom kao eskontnim tržišnim materijalom, čiji je jedini cilj ostvarivanje
optimalnog nivoa novčane mase u nacionalnoj privredi, bez postojanja inflacionih i
deflacionih pojava. 3. Lombardno tržište - na kome se kao specijalizovanom tržištu trguje
hartijama od vrednosti i drugim lombardnim materijalom i upravlja lombardnim portfeljom
čiji je isključivi cilj ostvarivanje optimalnog nivoa likvidnosti subjekata nacionalne
ekonomije u nacionalnom novcu. 4. Tržište žiralnog novca - kao jedno od najznačajnijih i
najvažnijih specijalizovanih tržišta u okviru novčanog tržišta, na kome se trguje tj. kupuje
ili prodaje depozitni i žiralni novac čiji je isključivi cilj ostvarivanje većeg stepena
profitabilnosti novčane imovine. 5. Primarno i sekundarno tržište - kratkoročnih hartija od

Strana | 7
vrednosti na kome se emituju i primarno prodaju hartije od vrednosti i na kome se
sekundarno trguje već emitovanim i primarno prodatim hartijama od vrednosti kratkoročnog
karaktera, i to uvek iskazane vrednosti u nacionalnom novcu. 6. Tržište zlata i plemenitih
metala - na kome se trguje zlatom i plemenitim metalima koji predstavljaju predmet
trgovanja i na međunar. specijalizovanim tržištima ove vrste. Kao učesnici na novčanom
tržištu pojavljuju se sledeći učesnici: 1.centralna banka kao monetarna vlast, 2. poslovne
banke, investicioni fondovi i druge finansijske organizacije kao osnovni učesnici i nosioci
trgovine novcem i ostalim tržišnim materijalom, i 3. specijalizovani i za to posebno ovlašćeni
berzanski posrednici kao značajni učesnici u trgovini, pre svega žiralnim novcem, menicama
i kratkoročnim hartijama od vrednosti. Međutim, osnovni i najvažniji učesnik na novčanom
tržištu je centralna banka kao monetarna vlast. Ta njena važnost proizlazi, pre svega, iz
njenog mesta i uloge koju ima u funkcionisanju ovog tržišta. Naime, centralna banka je
praktično osnivač, organizator, regulator i kontrolor ukupnih poslovnih događaja i operacija
koje se dešavaju na novčanom tržištu. Za ostvarivanje ove uloge centralna banka se služi
instrumentima monetarno-kreditne i devizne politike u koordinaciji sa nskalnom politikom
i politikom unutrašnjeg i spoljnog duga. Savremeno tržište novca je i međubankarsko tržište
novca. Naime, banka koja raspolaže viškom likvidnog novca pozajmljuje taj novac drugoj
banci kojoj nedostaje likividni novac, i to opet na kratak rok i na kreditnoj osnovi. Međutim,
tokom vremena kratkoročno kreditiranje na bazi depozita, postaje uzan okvir, utoliko uži što
je razvoj privrede i intenzitet robnih transakcija veći. Zbog toga se u tržište novca uključuju
i kratkoročne hartije od vrednosti, čiji je krajnji rok unovčenja od meseca, dva, tri do najviše
godina dana. Time se, u stvari, širi tržište novca. Subjekt kome je potreban novac izdaje i
prodaje kratkoročnu hartiju od vrednosti, subjekt koji ima višak novca kupuje kratkoročne
hartije od vrednosti (to je primarno tržište hartija od vrednosti) sa ciljem da ostvari prinos,
kamatu po osnovu kupljene kratkoročne hartije od vrednosti. Za subjekta koji kupuje
kratkoročnu hartiju od vrednosti nije primarno samo ostvarenje prinosa (kamate) već to što
kratkoročnu hartiju od vrednosti može prodati i pre dospeća roka za naplatu (sekundarno
tržište hartija od vrednosti) ako su mu nužna likvidna sredstva. Uvođenjem kratkoročnih
hartija od vrednosti mogućnost kratkoročnog pozajmljivanja se bitno proširuje i ne samo to.
Država ima mogućnostda pokrije deficit budžeta izdavanjem kratkoročnih hartija od
vrednosti; što je opet bitno za stabilnost novčane jedinice, jer ako bi se deficit pokrivao iz
emisije centralne banke, povećavala bi se novčana masa, što negativno deluje na stabilnost
novčane jedinice. Uključenjem u tržište novca kratkoročnih hartija od vrednosti stvoreni su
uslovi da centralna banka reguliše obim novčane mase, između ostalog, prodajom i
kupovinom kratkoročnih hartija od vrednosti. Ako centralna banka želi da smanji novčanu
masu, ona će prodavati kratkoročne hartije od vrednosti i na taj način povlačiti novac iz
opticaja za iznos prodatih kratkoročnih hartija od vrednosti. Obrnuto, ako centralna banka
želi da poveća novčanu masu, ona će kupovati kratkoročne hartije od vrednosti i za iznos
kupljenih kratkoročnih hartija od vrednosti povećati novac u opticaju. Najzad, na tržištu
novca formira se kamatna stopa na bazi ponude i tražnje (to je tzv. ravnotežna kamatna stopa)
koja se, po pravilu, primenjuje i kod kratkoročnih kredita zaključenih u direktnom kontaktu,
bez posredstva tržišta novca. Naravno, ravnotežna kamatna stopa ne zavisi samo od ponude
i tražnje novca već i od eskontne stope centralne banke i vladajuće stope inflacije.
Kupovinom i prodajom kratkoročnih hartija od vrednosti na tržištu novca i eskontnom

Strana | 8
kamatnom stopom centralna banka ostvaruje kontrolu nad tržištem novca, tržište novca ima
karakter otvorenog tržišta, direktno ili indirektno (preko posrednika) dostupno je svakom ko
ima višak, odnosno manjak likvidnih sredstava. Za efikasno delovanje novčanog tržišta
potrebno je da se ostvare sledeći preduslovi: 1. da se ostvari štednja, odnosno da postoje
viškovi slobodnih likvidnih sredstava; 2. da postoji ekonomski interes vlasnika slobodnog
novca za ulaganje u državne hartije od vrednosti i druge hartije od vrednosti; 3. da postoji
sigurnost da će vlasnik kupljene hartije od vrednosti moći istu u svako doba slobodno prodati
i pretvoriti je u novac; 4. da se osigura vlasnicima hartija od vrednosti održavanje iste
vrednosti uloženih sredstava koja bi mogla biti smanjena inflacijom ili drugim uticajima na
tržištu; 5. da postoji širok izbor unapred poznatih institucionalnih instrumenata koji će
vlasnicima novčanih sredstava omogućiti izbor najpovoljnijeg ulaganja, brzu i efikasnu
manipulaciju kupoprodaje i brzo pretvaranje u gotov novac; 6. da postoji potreban broj
finansijskih institucija - pružalaca usluga koji raspolažu potrebnim specijalizovanim
kadrovima koji će biti u mogućnosti da subjektima ponude i tražnje osiguraju brzu i efikasnu
kupoprodaju hartija od vrednosti (banke, posebne novčane institucije, brokerske i dilerske
firme); 7. da postoje odgovarajuće službe za davanje potrebnih informacija o svim
pokazateljima kretanja novčanog tržišta i o bonitetu subjekata - učesnika na novčanom
tržištu.

3.3. Vrste tržišta novca

Zavisno od instrumenata kojima se vrši uzimanje i davanje kredita na tržištu novca,

razlikujemo dve vrste tržišta novca - medubankarska kupovina novca i kupovina i prodaja
kratkoročnih hartija od vrednosti..

3.3.1. Međubankarska kupovina novca

Međubankarska kupovina novca je zapravo tržište kratkoročnih kredita na kome

jedna banka (koja ima višak likvidnih sredstava) daje kratkoročni kredit drugoj banci (koja
ima nedostatak likvidnih sredstava). Zavisno od roka na koji se novac pozajmljuje,
razlikujemo dnevni novac i terminski novac.Dnevnim novcem kojim se trguje na tržištu
novca smatra se novac koji banka koja ga ima kao višak likvidnih sredstava ponudi:  na rok
od jednog dana, ili  sa otkaznim rokom od jednog dana. U prvom slučaju banka koja je
uzela novac danas taj novac mora da vrati sutra. Izuzetno, banka poverilac i banka dužnik
mogu se sutra sporazumeti da ovaj aranžman produže. U drugom slučaju banka koja je uzela
novac koristiće taj novac sve do dana otkaza plus jedan dan, a taj otkaz može da da bilo
banka koja je uzela novac, bilo banka koja je pozajmila novac. Primera radi, pozajmica
novca sa otkaznim rokom od jednog dana izvršena je 1. oktobra, otkaz je dat 15. oktobra,
novac se mora vratiti 16. oklobra, odnosno prvog radnog dana posle 15. oktobra. Svako
pozajmljivanje novca sa rokom vraćanja kraćim od 30 dana smatra se trgovanjem dnevnim
novcem. Terminskim novcem kojim se trguje na tržištu novca smatra se novac koji banka
koja ga ima kao višak likvidnih sredstava ponudi sa rokom vraćanja od jednog do tri meseca,
a ponekad i do 12 meseci. U okviru terminskog tržišta novca razlikujemo terminski novac
mesečnog ultima (vraćanje prvog dana ili za nekoliko dana od početka narednog meseca) i
terminski novac godišnjeg ultima (vraćanje prvog dana januara meseca). Vezivanje roka

Strana | 9
vraćanja za početak narednog meseca, odnosno za početak januara sračunato je na očekivane
povećane isplate deponenta banke po osnovu plata, poreza i drugih dažbina, pa banka koja
je pozajmila novac povlači kredit da bi obezbedila sopstvenu likvidnost, ali i radi "friziranja"
sopstvenog bilansa. Pozajmljeni terminski novac može dospevati za vraćanje na tačno
unapred utvrđen dan ili po isteku odredenog otkaznog roka, koji ne može biti kraći od mesec
dana ni duži od godinu dana.

3.3.2. Kupovina i prodaja kratkoročnih hartija od vrednosti

Na tržištu novca prodaju se i kupuju kratkoročne hartije od vrednosti pod uslovom

da postoji bonitet hartije od vrednosti, tačnije, kreditna sposobnost izdavaoca hartije od
vrednosti, a time i sigurnost kupca hartije od vrednosti da će je o roku dospeća moći naplatiti.
Centralna banka, koja u okviru kreditno monetarne politike reguliše emisiju novog novca u
opticaju (to je tzv. primarni novac), određuje rediskontni kontigent za svaku poslovnu banku.
Ako poslovna banka diskontuje hartiju od vrednosti (na primer, trasiranu menicu) svog
komitenta i tu menicu rediskontuje kod centralne banke na teret odobrenog rediskontnog
kontigenta, takva menica nije predmet kupovine i prodaje na tržištu novca jer se ona prodaje
na zatvorenom tržištu u direktnom kontaktu: preduzeće-banka-centralna banka. Prema tome,
na tržištu novca prodaju se i kupuju kratkoročne hartije od vrednosti koje imaju bonitet i
koje se ne rediskontuju kod centralne banke na teret odobrenog rediskontnog kontigenta
poslovnoj banci, što ne znači da se takva kratkoročna hartija od vrednosti ne može
rediskontovati kod centralne banke na teret odobrenog rediskontnog kontigenta poslovnoj
banci. Kratkoročne hartije od vrednosti koje se kupuju i prodaju na tržištu novca najčešće
su: depozitni sertiflkat, blagajnički zapis poslovne banke, bankarski akcept, komercijalni
zapis, trasirana menica, državna obveznica i blagajnički zapis centralne banke. Treba
razlikovati primarno tržište hartija od vrednosti i sekundarno tržište hartija od vrednosti

 Primarno tržište hartija od vrednosti je tržište na kome se prodaje prvi put izdata hartija
od vrednosti. Ta prva prodaja izdate hartije od vrednosti ne mora nužno da bude obavljena
preko institucije preko koje se ostvaruje organizovano tržište novca; ona se može direktno
ostvariti u kontaktu izdavalac kratkoročne hartije od vrednosti i kupac kratkoročne hartije
od vrednosti. Sekundarno tržište hartija od vrednosti je takvo tržište na kome se vrši druga,
treća, četvrta kupoprodaja kratkoročne hartije od vrednosti, tačnije, to je svaka prodaja posle
prve prodaje. Kratkoročne hartije od vrednosti posle prve prodaje, u principu, prodaju se
preko institucije preko koje se ostvaruje organizovano tržište novca.

3.4. Institucionalne forme tržišta novca

U osnovi postoje tri osnovna oblika organizacije tržišta novca:

1. institucionalizovano tržište novca,

2. neinstitucionalizovano tržište novca i

3. tržište novca organizovano kao mešavina institucionalizovanog i neinstitucionalizo-

vanog tržišta novca.

Strana | 10
 3.4.1 Institucionalizovano tržište novca

Institucionalizovano tržište novca je u stvari, posebna finansijska organizacija preko

koje se obavlja kupovina i prodaja novca i kratkoročnih hartija od vrednosti. Ona u ime i za
račun svojih članova (brokera i dilera) obavlja sve transakcije na tržištu novca. Iz tog sledi
da su na jednom mestu i u isto vreme koncentrisane ponuda i tražnja novca i kratkoročnih
hartija od vrednosti i upravo zalivaljujući tome, zahvaljujući odnosu ponude i tražnje realnije
se utvrđuje cena, odnosno kamatna stopa. Nedostatak institucionalizovanog organizovanja
tržišta novca je u tome što je zbog postojanja posrednika potrebno duže vreme da se obavi
transakcija na tržištu novca.

3.4.2 Neinstitucionalizovano tržište novca

Neinstitucionalizovano tržište novca je zapravo takvo tržište novca gde se ostvaruje

direktan kontakt između učesnika na tržištu novca, tj. ostvaruje se direktan kontakt između
suficitarnih subjekata i deficitarnih subjekata, odnosno izmedu prodavaca i kupaca
kratkoročnih hartija od vrednosti. Ovaj oblik tržišta novca otklanja nedostatak institucionali-
zovanog tržišta novca, transakcije između učesnika na tržištu novca se brže obavljaju, ali
istovremeno on eliminiše prednost institucionalizovanog tržišta novca u pogledu realnijeg
formiranja kamatne stope za pozajmljeni novac i realnijeg formiranja cene prodate
kratkoročne hartije od vrednosti na bazi koncentrisane ponude i tražnje na jednom mestu i u
isto vreme.

3.4.3. Tržište novca kao mešavina institucionalizovanog i

neinstitucionalizovanog organizovanja

Mešoviti oblik organizacije tržišta novca je nastao sa željom da se iskoriste prednosti

i institucionalizovanog i neinstitucionalizovanog tržišta novca. To praktično znači da se
transakcije na tržištu novca obavljaju direktno između učesnika, i preko posredničke
institucionalizovane organizacije, pri čemu se u direktnim kontaktima između učesnika, u
principu, uvažava kamatna stopa, odnosno cena kratkoročne hartije od vrednosti formirana
na institucionalizovanom tržištu novca. Učesnici na tržištu novca su: 1. centralna banka kao
monetarna vlast, 2. poslovne banke kao osnovni učesnici i nosioci trgovine novcem, 3.
specijalizovane i za to posebno ovlašćene finansijske organizacije (firme brokera i dilera)
kao učesnici u trgovini kratkoročnim hartijama od vrednosti i posrednici izmedu centralne
banke i poslovnih banaka na jednoj i sitnih imalaca novčanih sredstava na drugoj strani.

3.5. Tržište kapitala

Tržište kapitala predstavlja institucionalno organizovani prostor sa svim potrebnim
elementima za njegovo funkcionisanje. Na tom prostoru i u okviru njegovog okruženja i
pravila ponašanja, organizovano se susreću ponuda i tražnja sa kapitalom. Tržište kapitala u
osnovi, predstavlja specijalizovano tržište na kome se novac - kapital traži i nudi dugoročno
i na kome se trguje već emitovanim dugoročnim vrednosnim papirima.

Strana | 11
 Primarno tržište kapitala ima vitalnu funkciju kreiranju kapitala. Proces koji
označava razmenu finansijskih sredstava, predstavlja mehanizam kroz koji funkcioniše
primarno tržište kapitala. Kreira se kapital i inicijalna prodaja na tržištu kapitala.
Nakon toga, emitovane akcije i obveznice dobijaju relativno nezavistan život i
cirkulišu na sekundarnom tržištu kapitala. Sekundarno tržište kapitala prihvata na
primarnom tržištu emitovane akcije i obveznice i određuje uslove da se njime trguje. Ovde
nema nikakve pojave finansijskih sredstava već se obavlja promet dugoročnih vrednosnih
papira. Vanberzanski način funkcionisanja tržišta je sistem dogovorenog tržišta. Za razliku
od tržišta novca, tržište kapitala u svim zemljama tržišne privrede je institucionalnog
karaktera. Transakcije koje se na ovom i u okviru ovih institucija odvijaju, nazivaju se
kapitalnim transakcijama, a vrednosni papiri - efektima. Tržište kapitala inkorporira u sebi
sledeća tri tržišta: kreditno - investiciono tržište, hipotekarno tržište i tržište vrednosnih
papira dugoročnog karaktera.
3.6. Devizno tržište

Devizno tržište predstavlja specijalizovani deo finansijskog tržišta na kome se kupuju

i prodaju strana sredstva plaćanja, usklađuju ponuda i tražnja, utvrđuje devizni kurs i
upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Cilj ovog tržišta je održavanje optimalnog nivoa
likvidnosti subjekata nacinalne ekonomije u njihovim poslovnim transakcijama sa
inostranstvom. Funkcionisanje deviznog tržišta doprinosi međusobnoj povezanosti
nacionalnih finansijskih tržišta.
Devizno tržište ostvaruje sledeće funkcije: Omogućava vlasnicima deviza da ih
pretvore u nacionalnu valutu, a drugim licima da nabave odgovarajuća sredstva za plaćanje
u inostranstvu; Usklađuje zahteve za prodaju deviza sa zahtevima za njihovu kupovinu;
Usklađuje ponudu i tražnju posredstvom deviznog prometa u zemlji i deviznog prometa sa
inostranstvom; Omogućava obavljanje deviznog prometa sa inostranstvom; Osnovna
funkcija deviznog tržišta sastoji se u formiranju kursa, odnosno utvrđvanju odnosa vrednosti
nacionalne valute prema valutama drugih zemalja. On se formira među odnosom ponude i
tražnje za devizama. Na deviznom tržištu kupuju se i prodaju strana sredstva plaćanja,
usklađuje se devizni kurs i upravlja deviznim nacionalnim rezervama. Osnov za postojanje
ovog tržišta je međunarodni platni promet, odnosno da nosilac deviznih sredstava kupi
raspoloživa sredstva i da ih proda drugim subjektima radi plaćanja njihovih obaveza prema
inostranstvu.

Strana | 12
 Osnovna uloga deviznog tržišta je formiranje deviznog kursa. Kroz devizni kurs se
domaće cene efektivno prevode u strane cene i obrnuto. Menjanje deviznog kursa uslovljava
i promenu cena. Formiranje deviznog kursa je pod uticajem centralne banke i ona
kupovinom i prodajom deviza utiče na visinu kursa. Devizno tržište Srbije čine sve kupovine
i prodaje deviza, koje se obavljaju u Republici: između banaka, odnosno između banaka i
drugih osoba. Banke mogu međusobno kupovati i prodavati devize neposredno i na
deviznom tržištu. Devize se mogu prodavati i kupovati promptno i na rok. Kupovina i
prodaja deviza na rok može se vršiti po kursevima o kojima se dogovore ugovorne strane.
Domaća valuta je Dinar RSD).
3.7. Investiciono tržište

Na investicionom tržištu odobravaju se investicioni krediti. Dobijaju se na osnovu

investicionog projekta, kojim treba da se pokaže da će investiranje biti opravdano.
Investicioni projekat predstavlja analizu investicije ulaganja iz različitih uglova. Kredit se
dostavlja odjednom ukoliko se vrši ulaganje u kupovinu opreme, a periodično kada se deo
po deo kredita daje korisniku.
3.8. Hipotekarno tržište

Na hipotekarnom tržištu odobravaju se hipotekarni krediti. Korisnik mora nešto od

svoje imovine (kuću, lokal) da stavi pod hipoteku. Imovina stavljena pod hipoteku se
procjenjuje i od njene vrednosti zavisi visina kredita, koji se daje u iznosu od 50-60 %
vrednosti hipoteke. Imovina stavljena pod hipoteku se evidentira u knjigama i vlasnik nema
pravo da je otuđi dok ne prođe rok. Hipoteka se skida kada korisnik vrati kredit, a ukoliko
se to ne dogodi imovina prelazi u vlasništvo davaoca kredita.
3.9. Tržište hartija od vrednosti

Na njemu se trguje vrednosnim papirima. Razlikujemo: primarno tržište - hartije od

vrednosti se prvi put emituju i sekundarno tržište - vrši se preprodaja hartija od vrijednosti.
3.10. Lombardno tržište

Na lombarnom tržišu odobravaju se lombardni krediti. Lombarni kredit je

kratkoročni kredit i dobija se i vraća za vremenski period do godinu dana. Najčešće se zalažu
hartije od vrednosti, nakit, zlato.
Visina lombarnog kredita zavisi od vrednosti zaloga. Banka vrši procenu vrednosti
založene stvari i tek tada odredi koliki kredit daje. Kredit se odobrava u iznosu od oko 60%
vrednosti založene stvari. Kada korisnik vrati pozajmljena sredstva, on dobija založenu stvar

Strana | 13
natrag, međutim ukoliko pozajmica ne bude vraćena, zalog prelazi u vlasništvo davaoca
kredita.
3.11. Eskontno tržište

Eskontna stopa je kamata koju poslovne banke plaćaju ukoliko uzimaju kredit od
centralne banke. Eskontovati znači naplatiti potraživanja pre roka. Obično se eskontuju
vrednosni papiri (menice). Menica može da se naplati pre roka dospeća ukoliko se izvrši
eskontovanje.
4. Različiti pojavni oblici finansijskih tržišta u finansijsim sistemima

Iako osnovnu podelu tržišta vršimo prema ročnosi instrumenata i tržište delimo na
tržište novca, tržište kapitala i devizno tržište, današnja terorija i praksa bogate su brojnim
analitičkim podelama tržišta u zavisnosti i od drugih kriterijuma. Polazeći od tih različitih
kriterijuma u finansijskom sistemu, finansijska tržišta se mogu podeliti prema:

1.) Vrstama tržišnog materijala: -

Specijalizovano finansijsko tržište na kome se trguje samo sa jednom vrstom finansijskih
instrumenata, a to su najčešće obveznice, akcije, eskonti, lombardi, hipoteke, devize, valute
i sl., - Univerzalno finansijsko tržište na kome se trguje sa više vrsta finansijskih
instrumenata.

2.) Roku izvršenja obaveza

- Promptno finansijsko tržište na kome se obaveze po osnovu zaključenog kupoprodajnog

ugovora izvršavaju odmah ili najkasnije do 72 sata od dana zaključenja posla,

-Terminsko devizno tržište na kome se obaveze po osnovu zaključenog kupoprodajnog

ugovora izvršavaju u dužem vremenskom roku, koji je duži od promptnog roka.

3.) Načinu i obliku trgovanja

-Neposredno finansijsko tržište na kome se uspostavljaju direktni kontakti, pri čemu

poslovni partneri rečima zaključuju kupoprodajni ugovor, a ponekad i zaključnicom,
-Posredno finansijsko tržište gde se uspostavljaju posredni kontakti između poslovnih
partnera pri zaključivanju kupoprodajnog ugovora ili zaključnice.

4.) Organizacionoj formi

-Institucionalizovano finansijsko tržište na kome je ukupna trgovina tržišnim materijalom

centralizovana

-Neinstitucionalizovano finansijsko tržište na kome je ukupna trgovina na tržištu

decentralizovana

-Mešovito finansijsko tržište – na kome je ukupna trgovina decentralizovana, ali uz

korišćenje pozitivnosti centralizovane institucionalne trgovine,

Strana | 14
5.) Načinu regulative sa pravilima i uslovima trgovanja

-Regulisano finansijsko tržište koje se odnosi na berzansko i vanberzansko trgovanje sa

uslovima utvrđenim na zvaničnim sastancima i javno objavljenim izveštajima,

-Neregulisano ili slobodno finansijsko tržište koje se odnosi na zaključivanje ugovora

između poslovnih partnera, van regulisanog tržišta i uslova trgovanja koje se odnose na cene
i standarde,

6.) Teritorijalnoj lokaciji trgovine

-Nacionalno ili domaće finansijsko tržište na kome se trgovina organizuje u granicama

nacionalne ekonomije

-Internacionalno finansijsko tržište na kome se trgovina organizuje izvan granica nacionalne

ekonomije

Značaj finansijskog tržišta ogleda se u tome što je to tržište daleko složenije od ostalih vrsta
tržišta ( robnog tržišta, tržišta rada, proizvodnog tržišta i sl.). Na složenost finanisjkih tržišta
značajnu ulogu vrše sledeći faktori:

-postojanje većeg broja segmenata finansijskog tržišta (tržište novca, tržište kapitala, tržište
finansijskih derivata, devizno tržište),

-učešće većeg broja subjekata na finansijskom tržištu (država, privreda i vanprivreda,

stanovništvo, subjekti iz inostranstva),

-povezivanje nacionalne ekonomije sa svetskom ekonomijom,

-postojanje potrebe za konstantnim inovacijama znanja iz oblasti finansija i finansijskog

tržišta,

-tržište je „ogledalo“ koliko je efikasno funkcionisanje države i zakona koji prate ovu oblast.

5. ZAKLJUČAK

Kroz sve navedeno u ovom seminarskom radu pokušali smo da objasnimo sam
značaj finansijskog tržišta i njegovih delova u jednoj ekonomiji. Osnovna karakteristika
savremenog finansijskog sistema je njegova ogromna dinamika, odnosno stalne promene na
bazi procesa inovacija. Nacionalni finansijski sistemi se integrišu u globalni finansijski
sistem koji radi neprekidno 24 časa. Zato se kaže da „na finansijskim tržištima sunce nikada
ne zalazi.” Zaključak koji izvodimo je da preko finansijskih tržišta privredni subjekti dolaze
do sredstava neophodnih za finansiranje svog poslovanja. Ona olakšavaju povezivanje
subjekata koji raspolažu viškovima finansijskih sredstava i subjekata kojima nedostaju
finansijska sredstva, odnosno povezuju dve značajne makroekonomske kategorije – štednju

Strana | 15
i investicije. Svako tržište, kako globalno tako i segmentirano izražava odnose dva ključna
ekonomska agregata: ponude i tražnje. Relacija odnosa ova dva agregata utiče na nivo cena
koje se formiraju saglasno izraženom odnosu ponude i tražnje. Šire posmatrano, finansijska
tržišta predstavljaju zbir svih finansijskih transakcija i ne moraju predstavljati neke
specifične nedostupne forme trgovanja finansijskim instrumentima. Ispravnije je čak reći da
je svako na neki način uključen na finansijska tržišta kao aktivni učesnik. Za razliku od ovog
šireg gledanja, uži koncept finansijskog tržišta polazi od organizovanog tržišta kao načina
trgovanja finansijskim instrumentima. Finansijsko tržište, može se reći, predstavlja
organizovani sistem za promet finansijskih instrumenata. Finansijske transakcije, sa druge
strane, mogu se definisati kao transakcije posredstvom kojih dolazi do prometa finansijskih
instrumenata.
LITERATURA

1) Dejan D. Erić, Finansijska tržišta i instrumenti, Beograd, 2003.

2) Dobrivoje Milojević, Finansijska tržišta, Beograd, 1996.
3) Jovanović Gavrilović, P., Međunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet,
Beograd, 1996.
4) Novo Plakalović, Monetarna ekonomija (teorije, institucije i politika), Srpsko
Sarajevo, 2004.
5) Predrag Jovanović Gavrilović, Međunarodno poslovno finansiranje, Beograd, 2008.
6) Radovan Pejanović, Ekonomija 1, Univerzitet u Novom Sadu, Novi Sad, 2007.
7) Zoran Njegovan, Milorad Filipović i Radovan Pejanović, Privredni sistem, politika i
razvoj, Novi Sad, 2009.

Strana | 16