ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ РАД:

Предмет: Монетарне и јавне финансије

Тема: Порез на имовину

Ментор: Студент:
Професор др. Милан Нововић Марко Ђорђевић

Број индекса:100-160/20

1 1
САДРЖАЈ
Увод .............................................................................................................................................................. 2

Предмет опорезивања................................................................................................................................ 4

Обвезник који не води пословне књиге ................................................................................................... 5

Пореска основица пореза на имовину .................................................................................................. 5

Обвезник који води пословне књиге ........................................................................................................ 7

Пореска основица пореза на имовину .................................................................................................. 8

Настанак пореске обавезе .................................................................................................................... 12

Пореске стопе ............................................................................................................................................ 12

Пореска ослобођења ................................................................................................................................ 13

Порески кредити ....................................................................................................................................... 14

Закључак .................................................................................................................................................... 15

Литература: ............................................................................................................................................ 16
Увод

Теорија познаје бројне порезе који за своју основицу имају имовину, а власник
имовине је дужан да тај порез и плати држави, чиме се директно повећавају јавни
приходи државе. Сама висина пореза се одређује на основу вредности имовине. Порез
на имовину је најчешће редован порез, па се као такав појављује редовно и у пореском
систему Републике Србије.

Имовину можемо третирати у њеној статици, динамици и по онсову њеног реалног

увећања. Наиме, тема мог излагања ће бити порез на имовину у статици, па ћу се у
даљем тексту томе посветити.

Имовина у статици може да буде основ за плаћање пореза, тада говоримо о

номиналном порезу на имовину, и она се исплаћује из обвезникових прихода, док када
говоримо о реалном порезу на имовину, она се плаћа из имовине односно активе
пореског обвезника.

Номинални порез на имовину је један од најстаријих пореза, и плаћа се периодично, а

карактерише га и ниска стопа. Он није заступљен у пореским системи свих држава, а
његово учешће у укупним приходима по правилу није велико, а конкретно за Србију
износи 0,7%.

Реални порез на имовину је ванредни порез и углавном се јавља у ванредним

ситуацијама, а карактерише га висока, по правилу, прогресивна стопа. Због тога, за нас
је значајнији номинални порез, кога плаћају сва физичка и правна лица.

3
Предмет опорезивања

Порез на имовину се плаћа на непокретности, и то на:

1) право својине, односно на право својине на земљишту површине преко 10 ари;
2) право закупа стана или стамбене зграде конституисано у корист физичких лица, у
складу са законом којим је уређено становање, односно социјално становање, односно
законом којим су уређене избеглице, за период дужи од једне године или на
неодређено време;
3) право коришћења грађевинског земљишта површине преко 10 ари, у складу са
законом којим се уређује правни режим грађевинског земљишта;
4) право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права
коришћења, у складу са законом којим се уређује јавна својина;
5) коришћење непокретности у јавној својини од стране корисника непокретности, у
складу са законом којим се уређује јавна својина;
6) државину непокретности на којој ималац права својине није познат или није
одређен;
7) државину непокретности у јавној својини, без правног основа;
8) државину и коришћење непокретности по основу уговора о финансијском лизингу. 1

Уколико на напокретности постоји неко друго право, коришћења или државине, порез
на имовину се плаћа на то право, а не на право својине.

Порески обвезник

Обвезник пореза на имовину је правно и физичко лице које је ималац права на

непокретности, а оно се налази на територији Републике Србије. Ту спадају:
а) Ималац права (право својине, право закупа, право коришћења грађевинског
земљишта, право коришћења непокретности у јавној својини од стране имаоца права
коришћења)
б) Корисник непокретности (коришћење непокретности у јавној својини од стране
корисника непокретности)

1
Закон о порезима на имовину, члан 2, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр. 42/02
- УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12 - УС,
47/13 , 68/14 - др. закон

4
в) Држалац непокретности (државина непокретности чији власник није познат или није
одређен, државина непокретности у јавној својини без правног основа)
г) Прималац лизинга (државина и коришћење непокретности на основу уговора о
финансијском лизингу).

Када је више лица везано за једну непокретност, то јест када су сви они обвезници,
свако од тих лица је обвезник сразмерно свом уделу у тој непокретности. Када удели
нису одређени, сматра се да су они једнаки за све обвезнике.

Обвезник који не води пословне књиге

Убрајамо:
1) Физичко лице, предузетник, који порез на доходак грађана, на приходе од
самосталне делатности, плаћа на паушално утврђен приход;
2) Друго лице које не води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
3) Предузетник који води пословне књиге - за имовину која није евидентирана у
његовим пословним књигама.

Пореска основица пореза на имовину

У овом делу и даље нас занима обвезник који не води пословне књиге, а пореска
основица за његову непокретност је вредност непокретности утврђена у складу са
законом. Вредност те непокретности утврђује орган јединице локалне самоуправе
надлежан за утврђивање, наплату и контролу изворних прихода јединице локалне
самоуправе.

Скупштина јединице локалне самоуправе може донети одлуку о висини стопе

амортизације, за коју ће се вредност неке непокретности умањити (осим земљишта).
Овако утврђена амортизациона стопа, почиње да се примењује од истека сваке
календарске године у односу на годину када је изградња извршена, односно од кад је
извршена последња реконструкција објекта. Амортизациона стопа износи до 1%

5
годишње, а примењује се пропорционална метода. Вредност такве непокретности, уз
конкретну амортизациону стопу може се умањити до 40%.

Скупштина када донесе одлуку о висини амортизацион стопе, она треба да важи на дан
15. децембра за годину која претходи години за коју се утврђује порез на имовину, и
она мора бити објављена у складу са законом (Закон о порезима на имовину).
Уколико се она не утврди, или се не утврди и објави у складу са законом, вредност
непокретности се неће умањити за амортизацију.

Вредност непокретности о којој сам говорио, се утврђује на основу следећих

елемената:
1) Корисна површина;
2) Просечна цена квадратног метра одговарајућих непокретности у зони у којој се
налази непокретност.

(1) Корисна површина земљишта је укупна површина земљишта. Корисна површина

објекта је збир подних површина између унутрашњих страна спољних зидова објекта
(искључујући површине балкона, тераса, лођа, неадаптираних таванских простора и
простора у заједничкој недељивој својини свих власника економски дељивих целина у
оквиру истог објекта).2

(2) Претходно поменуте зоне су делови територије јединице локалне самоуправе, а

свака јединица локалне самоуправе мора да одреди најмање две зоне за ту територију.
Надлежни орган одређује зоне, а може их одредити према врсти насеља (село, град) и
изван насеља или може одредити јединствене зоне за насеља и изван насеља. Као
критеријуме, надлежни орган јединице локалне самоуправе узима комуналну
опремљеност и опремљеност јавним објектима, саобраћајна повезаност са централним
деловима јединице локалне самоуправе, односно са радним зонама и другим
садржајима у насељу.

2
Закон о порезима на имовину, члан 6, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр. 42/02
- УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12 - УС,
47/13 , 68/14 - др. закон

6
Такође, надлежни орган својим актом утврђује просечну цену одговарајућих
непокретности по зонама. Просечну цену одређује на основу цена које су остварене у
промету одговарајућих непокретности по зонама у периоду од 1. јануара до 30.
септембра године која претходи години за коју се утврђује порез на имовину. Зона у
којој није било промета (мање од три промета) одговарајућих непокретности током
периода, своју просечну цену утврђује на основу просека просечних цена остварених у
граничним зонама у којима је било промета одговарајућих непокретности.

Ако ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности, основица

пореза на имовину једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће
непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.
Основица пореза на имовину за непокретност обвезника који не води пословне књиге у
јединици локалне самоуправе која у складу са овим законом није одредила зоне једнака
је основици пореза на имовину за текућу годину те, односно друге одговарајуће
непокретности обвезника који не води пословне књиге, за одговарајућу површину.3

Разликујемо следеће врсте непокретности на које обрачунавамо порез на имовину:

1) грађевинско земљиште;
2) пољопривредно земљиште;
3) шумско земљиште;
4) станови;
5) куће за становање;
6) пословне зграде и други (надземни и подземни) грађевински објекти који служе за
обављање делатности;
7) гараже и гаражна места.

Ако објекат чини више посебних целина које се могу сврастати у различите групе
непокретности, свака посебна целина у оквиру тог објекта се сврастава у одговарајућу
групу непокретности, како би се утврдио порез на имовину.

Обвезник који води пословне књиге

3
Закон о порезима на имовину, члан 6, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр. 42/02
- УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12 - УС,
47/13 , 68/14 - др. закон

7
Убрајамо:
1) правно лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије;
2) огранак и други организациони део страног правног лица који обавља привредну
делатност у Републици Србији и који пословне књиге води у складу са прописима
Републике Србије;
3) предузетник који води пословне књиге - за имовину коју је евидентирао у својим
пословним књигама (осим: Физичко лице, предузетник, који порез на доходак грађана
на приходе од самосталне делатности, плаћа на паушално утврђен приход);
4) друго лице које води пословне књиге у складу са прописима Републике Србије
(осим: Предузетник који води пословне књиге - за имовину која није евидентирана у
његовим пословним књигама).

Статус обвезника пореза на имовину не може бити основ за стицање било ког права на
непокретности.4

Пореска основица пореза на имовину

У овом делу говоримо о пореској осовици везаној за обвезника који води пословне
књиге. Наиме, основица пореза на имовину за његове непокретности је фер вредност
исказана на последњи дан пословне године обвезника у текућој години. Фер вредност у
својим пословним књигама исказује у складу са међународним рачуноводственим
стандардима (МРС), односно међународним стандардима финансијског извештавања
(МСФИ) и усвојеним рачуноводственим политикама.

Уколико порески обвезник своје непокретности не исказује у складу са горе

наведеним, онда пореску основицу чини:
1) за неизграђено земљиште – вредност земљишта;

4
Закон о порезима на имовину, члан 4, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр. 42/02
- УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12 - УС,
47/13 , 68/14 - др. закон

8
2) за остале непокретности – вредност објекта увећана за вредност припадајућег
земљишта.5

Вредност се утврђује по истом поступку, као и код обвезника који не води пословне
књиге (корисна површина и просечна цена квадратног метра) или изузетно вредност
непокретности је вредност изказана у пословним књигама на последњи дан пословне
године обвезника (књиговодствена вредност) и то за:
1) експлоатациона поља и експлоатационе објекте;
2) објекте у којима су смештени производни погони прерађивачке индустрије који се
користе за обављање делатности;
3) објекте за производњу, пренос и дистрибуцију електричне енергије, осим трговине и
управљања;
4) објекте за производњу гаса;
5) објекте за производњу паре, топле воде, хладног ваздуха и леда;
6) објекте за третман и одлагање отпада;
7) објекте у којима се одвијају процеси неопходни за поновну употребу материјала;
8) складишне и стоваришне објекте.6

За претходно наведене непокретности које обвезник у пословним књигама исказује

посебно од вредности припадајућег земљишта, осим експлоатационих поља, основицу
пореза на имовину чини збир књиговодствених вредности објеката и вредности
припадајућих земљишта које су процењене на већ обајшњен начин, да подсетим
користе се следећи показатељи: корисна површина и просечна цена квадратног метра.

Међутим, уколико обвезник вредност земљишта и вредност објеката, који су

претходно набројани у осам ставки, не исказује посебно у својим књигама, основица
пореза на имовину за земљиште и објекат који се на њему налази, као јединствену
целину, чини вредност земљишта (посебно утврђена) увећана за грађевинску вредност

5
Закон о порезима на имовину, члан 7, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр. 42/02
- УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12 - УС,
47/13 , 68/14 - др. закон
6
Закон о порезима на имовину, члан 7, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр. 42/02
- УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12 - УС,
47/13 , 68/14 - др. закон

9
објекта процењену од стране овлашћеног вештака грађевинске струке са стањем на
последњи дан пословне године обвезника у текућој години.

Основица пореза на имовину за жичаре, путеве, пруге и друге инфраструктурне

објекте, као и за кабловску канализацију и друге подземне грађевинске објекте у које
су смештене мреже намењене протоку воде (за пиће, атмосферске, отпадне и др.),
водене паре, топле или вреле воде за потребе грејања и друге потребе корисника, гаса,
нафте и нафтних деривата, телекомуникација и слично, је књиговодствена вредност
објеката на последњи дан пословне године обвезника у текућој години. 7

За непокретност коју обвезник који води пословне књиге изгради, стекне, или му по
другом основу настане пореска обавеза у току године за коју се утврђује порез на
имовину, основица пореза на имовину за ту годину је њена набавна вредност исказана
у пословним књигама обвезника, а за наредне године утврђује се применом горе
наведених поступака.

Обвезник који је корисник непокретности у јавној својини и који води пословне књиге,
основицу пореза на имовину утврђује као обвезник који не води пословне књиге, те за
њега важи тај поступак.

Припадајућим земљиштем, сматра се катастарска парцела земљишта на којој се налази

објекат или његов део, односно део земљишта одређен границом (међом) - ако такав
део постоји.8
Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акт којим се утврђују просечне цене
одговарајућих непокретности у зонама, до 30. новембра сваке текуће године.
Обвезници који воде пословне књиге за потребе утврђивања основице пореза на
имовину просечне цене множе са коефицијентима које утврђује, такође, јединица
локлане самоуправе актом надлежног органа, за сваку зону на својој територији, а који
не могу бити већи:

7
Закон о порезима на имовину, члан 7, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр. 42/02
- УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12 - УС,
47/13 , 68/14 - др. закон
8
Закон о порезима на имовину, члан 7, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр. 42/02
- УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12 - УС,
47/13 , 68/14 - др. закон

10
1) 1,00 - за непокретности у најопремљенијим зонама;
2) 0,80 - за непокретности у зонама које се у тој јединици локалне самоуправе граниче
са најопремљенијим зонама
3) 0,40 - за непокретности у зонама сеоских насеља;
4) 0,30 - за непокретности у зонама изван сеоских и градских насеља;
5) 0,60 - за остале зоне у тој јединици локалне самоуправе. 9

Јединица локалне самоуправе дужна је да објави акт којим утврђује зоне,

најопремљеније зоне, као и коефицијенте за непокретности у зонама.

Ако јединица локалне самоуправе не објави акт којим утврђује просечне цене
одговарајућих непокретности, као и акт којим утврђује зоне до 30. новембра текуће
године, основица пореза на имовину на непокретности обвезника који води пословне
књиге је књиговодствена вредност исказана на последњи дан пословне године
обвезника у текућој години.

Јединица локалне самоуправе је дужна да акте и одлуку о стопама пореза на имовину

објави и на својој интернет страни.

Основица пореза на имовину за непокретности за које обвезник није поднео пореску

пријаву утврђује се упоређивањем са основицом пореза на имовину у пореској години
за одговарајуће непокретности обвезника који води, односно који не води пословне
књиге, као и других података којима располаже надлежни орган јединице локалне
самоуправе.10

9
Закон о порезима на имовину, члан 7а, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр.
42/02 - УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12
- УС, 47/13 , 68/14 - др. закон
10
Закон о порезима на имовину, члан 7а, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр.
42/02 - УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12
- УС, 47/13 , 68/14 - др. закон

11
Настанак пореске обавезе

Пореска обавеза пореза на имовину настаје настанком првог од наведених дана:

1. даном стицања права;
2. даном почетка коришћења;
3. даном оспособљавања;
4. даном издавања употребне дозволе;
5. даном омогућавања коришћења имовине на други начин.

Пореске стопе

Порез на имовину у Србији познаје следеће пореске стопе:

1) на права на непокретности пореског обвезника који води пословне књиге - до 0,4%
2) на права на земљишту код обвезника који не води пословне књиге - до 0,30%
3) на права на непокретности пореског обвезника који не води пословне књиге, осим на
земљишту:

Пореска основица Плаћа се на име пореза

(1) до 10.000.000 динара
(2) од 10.000.000 до 25.000.000 динара
(3) од 25.000.000 до 50.000.000 динара
(4) преко 50.000.000 динара
до 0,40%
порез из подтачке (1) + до 0,6% на износ
преко 10.000.000 динара
порез из подтачке (2) + до 1,0% на износ
преко 25.000.000 динара
порез из подтачке (3) + до 2,0% на износ
преко 50.000.000 динара

12
11

Пореска ослобођења

Порез на имовину не плаћа се на непокретности:

1) у јавној својини које користе директни и индиректни корисници буџетских
средстава, корисници средстава организација за обавезно социјално осигурање и други
корисници јавних средстава који су укључени у систем консолидованог рачуна
трезора, према прописима којима се уређује буџетски систем, осим јавних предузећа;
2) дипломатских и конзуларних представништава страних држава, под условом
реципроцитета;
3) у својини традиционалних цркава и верских заједница и других цркава и верских
заједница регистрованих у складу са законом којим се уређује правни положај цркава и
верских заједница, које су намењене и искључиво се користе за обављање
богослужбене делатност;
4) које су од надлежног органа проглашене културним или историјским споменицима -
на непокретности у целини, односно на посебне делове, који служе за ове намене;
5) пољопривредно и шумско земљиште које се поново приводи намени - пет година,
рачунајући од почетка привођења намени;
6) путеве, пруге и друга добра у општој употреби у јавној својини, према прописима
којима се уређује јавна својина, као и на изграђене обале за пристајање пловила (кејске
зидове и слично), бродске преводнице, маневарску површину и полетно слетне стазе на
аеродромима;
7) водно земљиште и водне објекте који су уписани у регистар катастра водног добра,
односно катастра водних објеката, осим на објекте за узгој риба (рибњаке);
8) земљиште - за површину под објектом на који се порез плаћа, осим на земљиште под
складишним или стоваришним објектом;
9) склоништа људи и добара од ратних дејстава;
10) објекте обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и
шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована

11
Закон о порезима на имовину, члан 11, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр.
42/02 - УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12
- УС, 47/13 , 68/14 - др. закон

13
делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну
производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;
11) објекте, односно делове објеката који у складу са прописима непосредно служе за
обављање комуналних делатности;
12) за које је међународним уговором који је закључила Република Србија уређено да
се неће плаћати порез на имовину.12

Када је укупна основица за све непокретности које поседује један обвезник мања од
400.000 динара, на територији јединице локалне самоуправе, он не плаћа порез на
имовину.

Пореско ослобођење се не примењује на непокретности које се трајно дају другим

лицима ради остваривања прихода, што подразумева свако уступање непокретности
другом лицу уз накнаду , које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, трају
дуже од 183 дана.
Порез на имовину не плаћа обвезник - ималац права на непокретности из члана 2. овог
закона, коју без накнаде уступи на коришћење лицу прогнаном после 1. августа 1995.
године, ако прогнано лице и чланови његовог породичног домаћинства не остварују
приходе, изузев прихода од земљишта које је предмет опорезивања. 13

Порез на имовину на непокретности обвезника који води пословне књиге, које од

настанка пореске обавезе исказује у својим пословним књигама као добро искључиво
намењено даљој продаји, не плаћа се за годину у којој је пореска обавеза настала, као
ни за годину која следи тој години.14

Порески кредити

12
Закон о порезима на имовину, члан 12, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр.
42/02 - УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12
- УС, 47/13 , 68/14 - др. закон
13
Закон о порезима на имовину, члан 12, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр.
42/02 - УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12
- УС, 47/13 , 68/14 - др. закон
14
Закон о порезима на имовину, члан 13, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист СРЈ бр.
42/02 - УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 , 101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12
- УС, 47/13 , 68/14 - др. закон

14
Порез који је утврђен на згради или стану у којем станује обвезник или чланови
његовог домаћинства умањује се за 50%, а највише до 20.000 динара. Међутим уколико
у једној згради или стану имамо више обвезника, сваки од њих има право на умањење
сразмерно свом уделу у праву на тој згради или стану у односу на износ за који се
порез умањује.

Утврђени порез на права на зграде и станове површине до 60 m², који нису на

земљишту у грађевинском подручју и не дају се у закуп, а у којима станују само лица
старија од 65 година, умањује се за 75%.

Домаћинством, у смислу овог закона, сматра се заједница живота, привређивања и

трошења остварених прихода чланова те заједнице.

Закључак

Иако чини мали део укупних прихода Републике Србије, значај овог пореза се не може
занемарити, управо из разлога што њему подлежу сва физича и правна лица, који имају
неко од стварних права на непокретности. Наиме, обавезу да плати овај порез има како
резидент, тако и нерезидент, ако се његова непокретност налази на нашој територији.

Циљ нам је да се упознамо са законским нормама, и да покушамо да схватимо због

чега ми порез на имовину уопште плаћамо. Тек након тога, можемо се упустити у
дубље разматрање појединих чланова овог закона, и доћи до адекватних закључака
који су нама важни.

Имовина у својој статици показује постојање економске снаге, па је због тога и

предмет опорезивања. За нас би могло бити од важности којој групи обвезника
припадамо, као и које од права имамо на некој имовини и у складу са тим колики порез

15
треба да платимо. Наравно од значаја нам је да платимо што мањи порез, а наравно
постоји и могућност за пореско ослобођење или порески кредит.

Држави ће настојати да спроводи закон и да што више прикупи за себе и свој буџет, а
ми смо ти који такође штитимо свој буџет, и желимо да нам остане што више, то јест
да што мање дамо држави, стога покушавамо да сваки порез, па и овај, минимизирамо.

Литература:
1. Закон о порезима на имовину, Службени гласник РС, бр. 26/01 , 45/02 - УС, Сл. лист
СРЈ бр. 42/02 - УС, Сл. гласник РС бр. 80/02 - др. закон, 80/02 , 135/04 , 61/07 , 5/09 ,
101/10 , 24/11 , 78/11, 57/12 - УС, 47/13 , 68/14 - др. закон
2. Радичевић М.,Раичевић Б., (2011), Јавне финансије, Београд, DATA STATUS

16