REDGOVORRoden 1894, formiran u atmosferi predratne ruske„inteligentske“

kulture,zadojen svim njenim dekadentnim prefinjenostima, napahnut njenim

mirisima i bojama, Piljnjak je upao u haos svetskoga rata i izronio na
obalu poslerevolucionarneRusije zbunjen ne nalazeci sebi pravo mesto.
Zanesen nekom pustom skitskom divljinom i mistikom biologije, anarhoidan,
on je dugo lutao kao„saputnik “ revolucije, dok ga nije pograbio ogromni
talas izgradnje novogadruštva i ucinio ga svojim. Prvi petogodišnji plan
mu se nametnuo svojomgrandioznošcu kao inspiracija za delo. Ako je prišao
još sa nekom skepsom, sanekom bolecivošcu za prošlošcu koja nestaje u
nepovrat, izašao je kao oduševljeni pesnik velike izgradnje. Diže se
ogromni nasip, monolit, koji svojom cvrstocomtreba da docekuje talase
reke i da ih uputi novim pravcem, naznacenimkolektivnom l judskom voljom,
da bi jedan nerodni kraj, tlacen sušom i pustoši, pretvorili u plodan
kraj. Tu su mase radnika, oduševljenih zadatkom. Mase žena, probudenih iz
vekovne poniženosti „kamenih vekova“. Konstruktori koji i
usredindividualne tragedije gledaju samo napredovanje dela, džinovskog
monolita, koji je triumf ujedinjenih ljudskih volja nad prirodom i simbol
izgradnje novogadruštva. Tu su, izmilele iz polumraka, i aveti prošlosti,
koje kao u vrane pretvoreneduše hajducice Marine Mnišek lepršaju iznad
delaizgradnje u želji da ga unište.Zaverenici protiv izgradnje. Atentat
na mucno postignute rezultate – sve je to datou snažnoj dinamici izraza,
uplicuciljudski život u planetarni i kosmicki. Pisan vanrednim stilom,
roman je komponovan kao neka simfonija, salajtmotivima koji se ispreplicu
i sa kontrapunktikom u kojoj se ispretura vremenskisled dogadaja. Iz
svega se džinovski diže konkretni simbol: monolit. Piljnjak jošnije
potpuno razumeo jasnismisao politickih dogadaja i ekonomskih pojava.
Njegovi pozitivni tipovi su cesto šematicni, nedovoljno proživljeni i
ubedljivi, dokmu vanrednim intenzitetom iubedljivošcu žive malogradanski
tipovi, duše iz polumr acne atmosfere zlobne „ babe-palanke“.Ali iako još
pomalo zbunjen, još vezan sa minulom prošlošcu, Piljnjak, kojise ponekad
cak savladava da se ne sažali nad pregaženim žrtvama tog velikogzamaha
istorije, stvorio je, ponesen velicinom zadatka, jednu pobednu
simfonijuizgradnje novoga društva.

Reke su nastale u eposi zemljinog prelaska iz astronomskog u

geološkostanje. Krecnjak, granit, škriljac, pesak, glina, talk, reke,
potoci, razlivene vode,živi zaseci u korita, horizonti, trase, vrtlozi,
padovi, sprudovi, – sve se to stvara ponajstrožijim zakonima fizike, gde
odlucuju: sila, teža, mera i ništa drugo. Prirodane zna za prave pokrete
i zato na svakoj reci, po sili zakona pada voda, po linijinagiba, nastaju
dva toka: gornji, u obliku spojenog klina, koji, spuštajuci se na dno
jaza, ispira to dno i, odbacujuci u stranuiskopani pesak, pretvara se u
drugi tok – u dno jaza koji se razdvaja i ide od maticnog dna ka
obalama, jer to dno jaza kvarise i troši i gubi svoju živu snagu. Tako je
bilo i takoce biti vekovima. Doline reka postaju od zemlje koju je reka
nanela. Reke po svojim glinenim putevima idu uvek zmijasto, nikad pravim
koritom, a linije pada korita slicne sulestvicama: vrtlog, pad, vrtlog,
pad. Vodopadi na rekama pomicu se prema izvorureke, to su zakoni fizike,
jer u protivnom slucaju živa snaga vode, koja se lomi padovima i
prelazima, oslobodena – došla bi do najvece snage i brzinei reke
biišcezle, izlivši sve svoje vode, nicim ne zadržavane. Voda, kao i
priroda, ne zna za prav tok. Voda rije svoje korito da bi sebistvorila
prepreke. Ova dva toka dno koje se troši igornji tok i odreduju sudbine
padova i vrtloga.Što je strmiji zavijutak reke, što je veca okuka
izdubljene obale,tim je brži gornji tok, tim je jaca živa snaga, tim je
du blji rov dna – i tu se stvara pad, ali voda se umorila, slomivši
svoju snagu, ona polazi na odmor, ona je vecnemocna da rije i – tu
nastaje vrtlog koji se ugnezdio u pesak izmedu padova. Ako je snaga toka
jaca od tla, onda reka lomi, rije obale da bi svoju snagu utrošila
idovela u ravnotežu, – i ona postaje sve plica, razvlaceci svoje žive
tokove širokimali niskim poprecnim linijama. Tako je bilo još od one
epohe, kad je zemlja prelazila iz astronomskog ugeološko stanje. Vode
reka krecu se u parabolama, hiperbolama, elipsama.Inžinjeri
hidrotehnicari uneli su zakone toka reke u matematicke formule, gdemože
biti grešaka. Roneci u jurske, devonske i kamenougljenc naslage inžinjeri
izracunavajuvisinu reka, njihovu mladost i starost. Iver bacen u Oku pod
Kolomnom otici ce uKaspijsko More, – ali kamen bacen na istom mestu bice
ponesen tek onda, kadživa snaga toka bude jaca od kamena. To biva vrlo
retko, kamen zamuti recno dno.Prav pokret je apstraktan kao nula. Ispod
grada Saratova na Volgi, koja se prehiljadu godina zvala reka Ra, pre
sedamdeset godina potopila se lada natovarenacrepom, ona je prelomila tok
reke i stvorila citavo ostrvo peska, naspram Saratova,
razdvojivši na desetinu kilometara Volgu na dva rukava. Kretanje vode
jenepostojano, ona prelazi od malog pokreta u veliki, od mirnog toka
izmedu obalado širokog toka nizbrdice..., – ali kad voda vec krene na
put, potcinjena svojojsopstvenoj težini, pokrenuta tom težinom, onda njen
pokret postaje nezadržljiv.Inžinjeri hidrotehnicari znaju dobro tu snagu
vode, i znaju da se protiv tih sila nemože boriti narušavajuci ih ili
suprotstavljajuci im se, vec jedino u saglasnosti sanjima.Profesor Pimen
Sergijevic Poletika putovao je iz Lenjingrada ka mestuizgradnje nove
reke. Radovi su obuhvatali nekoliko gubernija. Kod Kolomne, nižesliva
reka Oke i Moskve, gradio se nasip koji ce zaustavljati i odbijati vodu
pomenutih reka. Istovremeno kopao se kanal pod Moskvom koji ce spajati
rekeMoskvu i Kljazmu. Od Scelkova na Kljazmi do Nižnjega gradilo senovo
korito.Time bi se stvorila nova reka koja bi tekla od Kolomne ka Moskvi i
obratno po predašnjem koritu reke Moskve, kanalom ispod Moskve, do
Kljazme, i od Moskvedo Nižnjega kljazmanskim koritom. Profesor Poletika,
inicijator izgradnje, putovao je u Kolomnu. U Moskvi sezadržao jedan dan,
morao je da svrati u Državni otsek za planove, u Viši savetnarodnog
gospodarstva i Moskovski gubernijski zemaljski otsek, u urede koje je
profesor nazivao gradevinskim ustanovama. Profesor Poletika bio je star,
spor, strog i pogrbljen starac strogih i starihnavika, covek cija sudbina
nije bila revolucionarna. Naucnik evropskog glasa,graditelj, velik
prakticar i velik teoreticar, Pimen Sergijevic Poletika je od 1903godine,
od dana kongresa, koji je pocepao ruske marksiste, prihvatio
teorijudijalektickog materijalizma, u smislu socijalistickog
maksimalizma. Godine 1917ostvarile su se u Rusiji ideje koje je profesor
zastupao još u mladosti, i nije moraoda se prilagodava novom stanju. 1924
god. kao i god. 1914 profesor je pisao starim pravopisom i predavanja je
pocinjao recima: „Uvaženi gradani, ja kaomarksista....“ U citavoj Rusiji
bilo je vrlo malo, svega dvadeset do tridesetljudi koji su1924 godine, u
novom društvu, sacuvali isto ime i ostali onakvi, kakvi su bili
1914godine, – to ime i pravo zaslužili su još pre revolucije u sredini
koja ih nije poznavala, i to svojim delima, što su ih izdigla nad
razmirice caristickog vremena, – imedu novim ljudima, koji su ih samo po
delima poznavali, njihovo je ime bilo priznatoi cenjeno covecanskim
dostojanstvom i postalo obavezno za svako vreme.I revolucija je priznala
njihove zasluge i prava.Profesor Poletika bio je vremešan, staracki i
profesorski nastran, nije nikada putovao automobilom i obicno je izlazio
iz kuce u žaketu. Ovaj naucenjak, koji je
poštovao laganisistematski rad kao jedan od osnovnih uslova napretka,
predao jegodine 1925 lenjingradskominstitutu debeo svežanj Lenjinovih
pisama. Studentii inžinjeri iz 1914 godine odnosili su se prema profesoru
sa istim poštovanjem kaoi studenti i inžinjeri iz 1914 godine.
Industrijsko gradevinarstvo proželo je snažnim duhom rusko vreme od
1926godine i sprovodilo u život mnoge projekte gradevinara Poletike. On
je upravljaoi rukovodio mnogim industrijskim preduzecima. I morao je
mnogo da putuje, aliiz Lenjingrada u Pavlovsk on se spremao, kao da
putuje za Njujork. U Moskvu jePimen Sergijevic doputovao ujutro brzim
lenjingradskim vozom, odvezao sekolima u Veliku Moskovsku gostionicu,
koja se 1929 godine nazvala„GrandHotel“, gde je otsedao još u doba
studentskih godina i gde su ga zvali po ocevuimenu. Pimen Sergijevic
doruckovao je kajganu, popio cašu mleka, i istim kolimakoja su ga dovezla
sa stanice, odvezao se poslom u Državni otsek za planove,Zemaljski narod
ni komesarijat i Moskovsko zemaljsko odeljenje, razgovarajuciusput sa
izvošcikom1 o ovsu i manufakturi.U Moskovskom savezu zemaljskih
organizacija Pimen Sergejevic doznao jeda je na izgradnji kamenog nasipa
zaposlen inžinjer Edvard Ivanovic Laslo.Pimenu Sergijevicu najedared se
smrklo pred ocima, obrve se nakostrešile: sainžinjerom Lasloom pre
cetrnaest godina odbegla je Pimenova žena, Olga. I odovog razgovora u
Moskovskom zemaljskom odeljenju poceo je niz dogadaja kojisu razvili ovu
pripovetku.Iz Moskovskog zemaljskog odeljenja, koje se nalazilo u
SadovojTriumfalnoj ulici, u kuci predašnje gubernijske zemaljske uprave,
izvošcik jeodvezao profesora ulicicama Vortinkovskom i Pimenovskom, – i
po drugi put, pozakonima obnavljanja uspomena, Pimen Sergijevic setio se
svoje žene. Pre dvadeset i pet godina Pimen Sergijevic, kao mladi
inžinjer, tek što jezavršio institut, vencao se u crkvi Staroga Pimena.
Bilo je to doba mladosti, kad je svu nadu polagao u buducnost. I toga
dana kao mladi inžinjer, ne verujuci uGospoda Boga, ipak, svecano je
stajao pred oltarom sa osecanjem sveteljubavi prema verenici. I posle
jedanaest godina žena je napustila Pimena Sergijevica,odvela decu,
ostavivši muža da razmišlja o covecanskom dostojanstvu. Od toga vremena,
od dana svadbe profesor nije bio ni u ovoj crkvi ni u ovojulici.Profesor
naredi izvošciku da stane pred crkvom Svetoga Pimena. Na vratimacrkvenog
dvorišta visio je natpis: „Javna prodavaonica moskovskih
zalagaonica“.Pimen Sergijevic ušao je u crkveno dvorište. U predvorju
gomilali su se ljudi, nadrvecu su graktali gavranovi. Promicale su šarene
podvezace i seljacke košulje1 fijakerist

opasane kajišima. Trgovci sa smolenskog, suharevskog i taganskog tržišta

camili su ozbiljni i poslovni. Podalje od seljackih košulja stajala su
dva coveka neobicnoslicna, nizanatlijeni inteligenti, cudnovato odeveni,
naliknalicnosti iz dramaOstrovskoga, u lakovanimcizmama, sa kacketima i
crnim dugim prapotopskimkaputima. Pimen Sergijevic, koji je i sam nosio
kaput, pogleda ih zacudeno. Starijirece profesoru izdajuci se za trgovca:
– Pocece u cetiri casa. Ako tražite mahagonija, nema ništa narocito.
Imasamo jedan ormanic.... Podite, pogledajte sami. Ako treba, napravicemo
garnituru. Pimen Sergijevic nije ništa razumeo, – zahvali se, ljutito
dodirne šešir i podeu crkvu. Kraj zidova nagomilani ormani, civiluci,
divani i mnogo šivacih mašina.Zidovi oblepljeni objavama i plakatima. Na
visini od tri covecja rasta, na dvaormana, – na stoluza rucavanje, –
bio je stocic sa cekicem i stolica za agenta javne prodavnice. Nije bilo
mnogo sveta, ljudi su znalacki posmatrali stvariicitali cenes kojima je
zapocinjala javna prodaja, a koje su visile na ormanima, krevetima,
istolicama, istovremeno sa urednim brojem tih stolica, divana i šivacih
mašina.Sumracna svetlost ulazila je kroz rešetke i prašinu crkvenih
prozora. Profesor, po primeru ostalih, i nehotice je pošao od jedne stvar
i do druge.Ovde su se rasprodavale raznovrsne starinske i sirotinjske
stvari koje nisuotkupljene iz založnog zavoda. Ljudi koji su došli na
javnu rasprodaju bili sutrgovci, jer predašnji sopstvenici nisu imali
cime da otkupe svoju sirotinju. Uzaložnom zavodu stvari je pokrila buda i
ništa se nije smatralo svetinjom. Mladic u šeširu, sa bubuljicavim licem,
raskopca kaput i gurnuvši palce udžepove prsluka, pope se na sto koji je
stajao na ormanima, i udarivši cekicem,snažno viknu uobicajenim
recitativom: – Licitacija pocinje! Broj jedan! Je li pregledan?
Dvadeset!ko daje više? – prvi put!Kupci sedoše na klupe, napravivši
strogo indiferentan izraz lica. – Drugi! – Dvadeset i jedan! –
ravnodušno je vikala seljacka košulja sa poslednjeklupe. – Dvadeset i
jedan sa leve strane. Ko daje više? Prvi put! – snažno viknekicoš sa
bubuljicavim licem. – Drugi!Profesor izide iz crkve. Na drvecu uplašile
se vrane. Sumrak je padao tih i jasan. Glumacka družina koracala je po
daskama dvorišta, daske su služile mestotrotoara, – verovatno, odlazili
su na rucak u glumacki restorancic koji se nalazioza crkvom Staroga
Pimena. Glumci su išli jedan za drugim i kikotali se.Fijakerista, kome
nisu propisno platili vožnju, glasno ih je grdio.
– Zar vam nisam ispricao razgovor u tramvaju? – rece glumac koji je
išao prvi. – U tramvaju izvesili propagandne plakate protiv alkohola, na
jednom je bilonapisano:„Prvu cašicu uzimaš ti, a druga hvata tebe.“ Ja se
vozio tramvajem, pored mene sedi zanatlija – on procita plakat i
odjednom poce uzdisati, zamisliose i srdacno mi rece: „Dobro bi bilo! –
rece zanatlija – i ja bi u selu na taj nacinvec i trecu kucu podigao,
nego piješ, piješ prokletinju, celo telo propiješ, dok teona, strvina, ne
uhvati!“ Glumci se ponova nasmejaše. Profesor pode svome izvošciku. Pre
dvadeset i pet godina mladi inžinjer dovezao se kolima pred ova vrata
icekao verenicu u predvorju crkve, odlucivši da se za inat venca u crkvi
svecaimenjaka. Tada je cvetao maj i u casu vencanja padao je suton, i
isto tako, kao idanas, graktali su gavranovina istom drvecu, potresajuci
dušu. Mladi inžinjerosetio je prvi put dosad šta znaci cast, dužnost i
sreca i teški teretljubavi koji jeuzeo na sebe za ceo život, – i ova
ljubav u životu profesora Poletike bila je prva i jedina. Kao što se
coveciji rad potcinjava stvarnosti, tako se i volja i cast covecja bori
sa stvarnošcu – boreci se protiv prirode prirodom, menja samu
prirodustvarajuci nove forme rada, morala i dužnosti. Ništa se ne dešava
izvan nizazavisnosti. Pimen Sergijevic znao je za ovu istinu. Istinu,
koja se uvekobistinjavala u njegovom životu: covek otplacuje coveku onim
što dobija odcoveka. Mora se biti plemenit sa neplemenitim i taj
neplemeniti postarace se da bude pošten ne samo delima vec i mislima, i,
naprotiv, ako od najplemenitijeg preduzmete da napravite nitkova, on ce
postati nitkov. Profesor Poletika bio je prirodnjak, covekovo nacelo „
biti plemenit“ on je smatrao neophodnim ne samo uoblasti morala, da
kažemo – višega, nego i prosto korisnim za coveka, jer biti plemenit
mnogo je udobnije, korisnije i pametnije. Pimen Sergijevic više od svega
poštovao je razum coveciji. Otstupanje od norme plemenitosti profesor je
smatrao patologijom. Eto, takvo otstupanje bilo je njegovo razilaženje sa
ženom, – alimogucno je da su i drugi uzroci odlucivali u ovom slucaju? –
biologija, tonerazumljivo i potsvesno u coveku, to što je ostalo od
zvera, instinkti, krv, naslede. – Ali Pimen Sergijevic smatrao je te
pojave mrakom u coveku i nedostojnimcoveka. Olga je došla kao nevina
žena, kao tiha devojka, koja je zaokružila svojsvetŠilerovom i
Turgenjevljevom romantikom. Njene sivkaste oci sijale su kao plavo rusko
nebo. I na pragu druge bracne decenije, srecne, radne i plodne, kakose to
ucinilo Pimenu Sergijevicu, jer je sve do tog vremena u porodici bilo
skladno, – ali najedared ona je stala potcenjivati posao muža, cije je
ime postajalo slavno.Rasla su dobra deca – žena je napustila muža,
otišla sa studentom, uciteljem svogasina, i polazeci odvela sobom i decu.
To se desilo 1914 godine. Profesor je zatvorioopustele sobe, –
revolucija je prešla ovim zamrzlim prostorijama ne ulazeci unjegov radni
kabinet, gde je Pimen Sergijevic sedeo usamljen sa svojim idejama,
projektima, crtežima, formulama, sam sa svojim radom. Od 1917 godine
Pimenu
Sergijevicu, u idejnom pogledu, nije bilo potrebno ništa da menja, i
sudbina mu jeostavila da reši licna pitanja svoga dostojanstva, života i
smrti, ona pitan ja, koja jedužan rešiti svaki, kad dugi niz godina pocne
dastavlja pleca, ta pitanja svakicovek treba da reši po svojoj volji.
Student Laslo pošao je tragom PimenaSergijevica, postao je inžinjer. Neki
put ih je zajednicki posao dovodio u dodir, alioni su ostali uvek
nepoznati jedan drugom. Stariji sin Pimena Sergijevica 1919godine umro je
od tifusa na frontu gradanskog rata. Vesti od žene nije primao.
UMoskovskom savezu zemaljskih or ganizacija, Pimen Sergijevic doznao je,
daLaslo radi na izgradnji kamenog nasipa. Misli su se vratile u prošlost,
zakopale seu decenije.Izvošcik je izašao na Tversku ulicu. Sunce se
klonilo zalasku. To je bilodoba kad se službenici, rasporedeni po Moskvi
vanrednim stanjem, vracaju saslužbe. Cuvari kuca polivali su ulice vodom.
Da su Narodni komesarijat trgovine,sindikati, trustovi i mnogi drugi
uredi u Moskvi, uveli u to vreme uniformu zasvoje službenike, bez obzira
na pol i uzrast, Tverska bi u tom slucaju bila ispunjenauniformama kao i
plakatama. Službenici su se peli u tramvaje, u autobuse, tutnjelo je od
automobila, crne povorke kretale su se trotoarima, kao zmije uzvijali se
urepove redova, pred magacinima sa hlebom, kobasicama, votkom, punjenim
pirošcima sa kupusom, – najzad se cekalo i stajalo u redovima i za
bioskopskekarte.Pimen Sergijevic nije voleo cinovnicku klasu, plakate su
ga uznemiravale i plašile. Strasni trg išaran plakatama bioskopa,
Jonovskog doma Knjige,revolucionarne umetnosti, Izvjestija i Vecernje
Moskve. Puškinov spomenik jecutao. Tverska, od Strasne do Sovjetske,
licila je na Peking, na kineski grad, gdese ne vidi nebo iza otrcanih
natpisa, – plakate izdavaca, žurnala, pozorišta, kina,lutrije, razapete
preko ulice, zaklanjale su nebo. Tiho je odlazio zlatni, umorni julski
dan.Placajuci, profesor je upitao izvošcika: – No, kako je braticu, –
šta misliš najzad o životu? – Gromada! PimenSergijevic ponovi rec koju
je cuo od izvošcika. – Gromada! – odgovori izvošcik. – Naravno, ako
se pogleda bez naocara asa naocarima ni mrvu neceš videti! – Nije tako,
nisi u pravu, brate – rece mrmljajuci profesor, – život nikada nemože
biti rdav, ne sme to da bude!U restoranu Velike Moskovske gostionice
svirao je orkestar, za uštirkanim stonjacima sedeli su stranci, novinari,
projektanti, koji su doputovali u Moskvu dasvojim ocima vide izgradnju
socijalisticke države. Poletika je narucio odravnodušnog kelnera, koji je
zvao profesora po ocevu imenu, – prženog hleba,mlecnu supu i porciju
pasulja.
 Vracanje uspomenama uvek je cudno. Pimen Sergijevic mislio je o
crkviStarog Pimena. Ocekujuci rucak, on je pozvao momka i sa ceduljom ga
poslao na Nikoljsku, antikvaru Mihailovu, da kupi„ceti Mineje2“, gde se
nalazi životopisSv. Pimena.Orkestar je prijatno svirao fokstrot, koji je
bio zakonom u to doba zabranjen.Stranci su svakog dana posle rucka
priredivali razonode, pretvorivši staru ruskugostionicu, poznatu zbog
specijalnih ribljih jela, u evropsko-americki „Palas“.Stranci muškarci
odmarali su se u sivim turistickim odelima, žene u balskimhaljinama.
Kelneri u belom odlikovali su se tromošcu. Pimen Sergijevic posmatrao je
site ljude. Cinilo mu se da vidi zlocine i bolove, ko ji ce se izvršiti
ikoji se vec vrše za ovim uštirkanim stonjacima sa živim cvecem. Zašto je
mislioPimen Sergijevic o zlocinima, on nije znao. Za stolom stranaca
anglo-amerikanskog tipa govorilo se francuski, – covek,koji je sedeo
okrenut ledima Pimenu Sergijevicu, kikotao se kao po komandi,
pokazivajuci svoju duhovitost. Pimen Sergijevic je cuo: „Donski bazen
malmalheure“, preveo je na ruski – „zlo, nesreca“. Dosetljivac se
okrenuo, PimenSergijevic poznao je u njemu inžinjera Poltoraka. Poletika
se setio njegova imena – Jevgenij Jevgenijevic. Poltorak se okrenuo još
jednom, njegov sto ucuta. Tada je Poltorak ustao i prišao Pimenu
Sergijevicu. Stranci su ga pratili pogledom i stali posmatrati ruskog
naucenjaka i, susrevši se sa pogledom Pimena Sergijevica,uctivo mu se pok
lonili. Inžinjer Poltorak je pozdravljajuci se, pružio PimenuSergijevicu
obe ruke. – Vi ste sami, profesore, – moji drugovi, strani inžinjeri,
znajuci za vašuslavu, smatrali bi za cast, kad bi i vi seli za naš stol –
kazao je Poltorak.Profesor se lenjivo poklonio strancima i odgovorio
inžinjeru: – Zahvaljujem, zahvalite im. Umoran sam, sem toga, ja se
hranim samomlekom i prženim hlebom. – Da, da, cuo sam nešto o vašoj
bolesti, kakva nesreca za Rusiju – recePoltorak i sede do profesora. –
Vi danas putujete na radove? Ja takode putujemistim putem, po poslu
državne trgovine i ekonomije. Po odelu Poltorak je licio na stranca, ali
su n jegove jagodice bileslavenizirane. Njegov plavi žaket bio je sašiven
ne samo radi elegancije, vec i raditoga da sopstveniku potpuno udobno
posluži. Razdeljak Poltoraka na glavi blistao je pomadom. Na njegovom
kažiprstu sijao je brilijant na starinskom prstenu. Naovaj prsten obratio
je pažnju Pimen Sergijevic i tek onda pogledao na sasvimuctivo lice
inžinjera Poltoraka. 2 Žitije svetaca

Oci Poltorakove izgledale su poslovne, umne i pouzdane.„Pa ipak su

takve,kakve ne treba da ima pošten covek“ – pomislio je profesor . „On
ih zacelo izasenjuje brilijantima!“ Inžinjer Poltorak bio je vrlo dobro
odnegovan,i profesor se setio da su gauvek nervirali inžinjerovi zubi,
unakaženi, pažljivo obloženi zlatom. Ovaj secovek uvek vidao u raznim
gradevinarskim komisijama, služeci, u isto vreme, udesetak privrednih
državnih institucija. Inžinjer je progovorio. Pimen Sergijevic sedeo je
prema njemu – ogroman starac, sede kose ikosmat, mrgodnog lica, sa
ugnutim naocarima, u starinskom kaputu i sa belommašnom ispod brade. –
Vama je, naravno, poznato, sad smo baš na racun toga pravili viceve, –
pokazalo se, da u Donskom bazenu nema vode, nedostatak se vec i sada
oseca. To je jedno od najjacih naših industrijskih središta, – to vi
znate bolje od mene, – uCaricinu se podiže fabrika traktora, koja ce
proizvoditi,ako bude u godini tristaradnih dana, svakog dana po sto
trideset i tri traktora, – a vi znate bolje no ja, kakavkolosalan znacaj
ima Donski bazen. I sad odjednom i posle svih projekata i planova, Donski
bazen pretvara se u pustinju, Donski je bazen bezvodan, tamonedostaje
vode, ne samo za proizvodnju, vec i zaljude i za sve, što u njemu živi.I
mogu da zamislim sliku, kako zlokobno nalece na Donski bazen suša, kako
umirui nestaju fabrike i kako ih pokriva pesak, sve je ispržilo sunce,
fabrike grcaju i vicusa svojim„domnima3“ – Vode! Vode! – – No,
pretpostavimo, – rekao je profesor pogledavši strogo u pukotinu,
medunaocare i dlakave obrve. – Vi, cini mi se, razradujete projekat
navodnjavanja Donskog bazena?Ispricajte! – Ima vrlo mnogo nacina –
odgovorio je strogo profesor i prožvakao ustima. – U svoje vreme cu ih
objaviti! – A ja sam po starom u sto komisija – rece ironicno inžinjer
i brzoupita: – hocete li se dugo baviti u Kolomni? Kakav kolosalan
projekat! – i odmah je prekinuo misao. – Vi niste obratili pažnju,
Pimene Sergijevicu, na to, da se sveizgraduje na krvi, kao i svaki živi
život, uostalom. Miljudi rodili smo se u krvi iumiremo zbog toga što se
krvotok zaustavlja. Covecijaljubav pocinje i svršava sekrvlju. Ja ne znam
ni jednu izgradnju gde ne bi bilo krvi, grade li kucu – stropoštase sa
skela radnik, grade li fabriku – mašina smrvi majstora, gradi li se
pruga – vozse surva niz nasip, kopaju li kanal – voda probije nasip i
potopi radnike. To jemisticno, ali to je i fakt, – sve je na krvi. Kad
nestane krvi Donski bazen ce biti3 Peci za livenje železa.

zasut suhim peskom. Je li bilo pri vašim radovima krvi? – tiho je

upitao Poltoraki ucutao. – Kod mene je danas dan obnavljanja uspomena!
– zacudeno je kazaoPoletika. – O cemu govorite? – Eto, tako, znate,
svašta! – A krvi nije bilo još pri vašim radovima? – Ne, nije bilo! –
odgovori Poletika. – Bice, bice! – uzviknuo je Poltorak, i njegovizubi
nagrdeni zlatom, timistim zlatom pakosno zasijaše. Za cas je postao vrlo
ozbiljan, njegove oci sunanišanile kao da gadaju metu, i rece poslovno:
– Dozvolite da se oprostimo. Do sutrašnjeg dana u Kolomni! –
inžinjerPoltorak bio je uvek brižljivo cist, snažan covek, – ali
izazivao je kod profesoraPoletike osecanje prljave lepljivosti. Poltorak
je ustao i otišao svome stolu. Stranci su se poklonili Poletiki. Kelner
je doneo isprženu zemicku i mlecnu supu. Profesor, osvrnuvši se strogo
oko sebe, pokri bradu ubrusem, svezavši ga na potiljku, kao što se vezuje
deci za vreme jela,i poceo je polako iljutito da jede, – i bilo je
razumljivo, ljutina Pimena Sergijevica bila je opravdana. Misao o
pustinji, koja preti evropskoj Rusiji, bila je njegova iovu misao niko
nijeznao, sem dva tri njegova ucenika i saradnika. A Poltorak je
progovorio njegovim recima, – Pimen Sergijevic je i ovo svrstao u red
vracanjauspomena.Profesor se zadržao u sali sa strancima i Rusima, koji
su se izdavali zastrance, ali je duhovno bio sasvim daleko od njih.
Orkestar je grmeo sa terase.Elektrika je raskošno zasijala u ovoj beloj
sali. Momak je doneo žitija svetaca za mesec avgust i kazao primajuci
nagradu: – Ovih istih svetih Pimena ima oko deset, možda i više. Nisu
se svi našli!Javice vam telefonom.Vreme do polaska voza Pimen Sergijevic
proveo je u sobi sa Ceti-minejama, prelistavao ih je isto tako pažljivo,
kao što je prelistavao u toku svoga životadesetke, stotine hiljada
matematickih stranica engleskih, nemackih, francuskih,ruskih kn jiga o
gradevinarstvu i cistoj matematici, koja je beskonacna i dodirujese sa
pojavama nerazumljivim za coveka, dajuci mu pravo da brojem zvezda
kopakanale, novereke, stvara fabricne mašine i da razlikuje atome. Nad
knjigamaPimen Sergijevic nije liciona starca.Odjedared zazvonio je
telefon. – Je li tu drug profesor Poletika? Zdravo, Pimene Sergijevicu,
govoriantikvar Mihailov. Ja sam vam poslao Mineje za avgust, drugih za
sada nemam,
 poslacu kad nadem. Za sad vas izveštavam o nekoliko svetih Pimena crkve
pravoslavne. Prvi prepodobni, palestinski, delao je u pustinji Ruvi kraj
Mavrikije.Pet stotina osamdeset druge do šest stotina druge godine.
Svetkuje se dvadesetsedmog avgusta. Drugi Pimen, Veliki. Umro je cetiri
sto pedesete godine.Egipatska dva. Saradnik Paisija Velikog i Jovana
Konova. Stalno je oplakivaogrehe svoje i drugih ljudi. Vršio je svojim
besedama uticaj na društvo. Treci icetvrti, Pimen mnogobolešljivi i Pimen
prepodobni, kijevopecerski inoci. Njihovemošti pocivaju u Antonijevoj
pecini. Poslednji od ovih bio je drug prepodobnogKukše i imao dar
proricanja. Svetkuje se dvadeset sedmog avgusta. Zasad, to jesve!O
ostalim javicu pismeno ovih dana i poslacu knjige. Cast mi je pokloniti
se!Antikvar je spustio slušalicu. Profesor se vratio stolu i Minejama.
Nije mu bilo jasno zašto mu trebaju danas sveti i prepodobni Pimeni. I
posle raznih Pimena, pojavio se lik inženjera Lasloa. Po navici
naucenjaka Pimen Sergijevic upamtio jeizdavaca: Kijevo – Pecerska Lavra.
Kijev je bio rodno mesto Pimena Sergijevica:kao gimnazista cesto je trcao
i time izazivao drhtanje plamena iljuljanje kandilau vlažnim pustinjackim
pecinama iznad Dnjepra, gde su u rakama ležale moštisvetaca. Vlaga pecine
je potsecala na drage prostorije petrogradskog stana,hod nike i prag na
kome se Pimen Sergijevic oprostio poslednji put sa Olgom. Profesor
Poletika stao je da cita slovensku molitvu: „Imenujemo, te, Pimene, uzor
monahom i samoisceliteljem, oslabivšiduševne strasti ranama
uzdržljivosti, gradanine andela i sabesednika VišnjeMetropolije, susede
Vrlina i pobožnih posvecenja. Moli se za spas naše duše. Zižomudrosti,
koja ozarava duše, što dolaze k tebi sa verom, Ti što mudro
pokazuješstazu života. Hvalimo te, budi milostiv, vršeci svetu tvoju
dužnost, Pimene, pohvalo otaca, Hrano isposnika. Moli se za spas duše
naše!“ Na crnim štampanim koricama Mineja bilo je Isusovo raspece.
Profesor jeostavio knjigu i ud ario po njoj prstima. Detinjstvo, Pecerske
pecine, crkva starogPimena, žena, brak, desetogodišnjica revoluci je,
rasprodaja kod Starog Pimena, prema svemu tome, ove Mineje izgledale su
naivne, oronule i mrtve i nikada se uživotu više nece vratiti k njima, –
duh onog vremena izumro je, sa hrišcanstvom je svršeno. Tamo je zaista
sve bilo u krvi i kao da se ova krv u Rusiji pretvorila urdavo kavkasko
vino, kagorovo vino, i u hranljive presne hlebove. Pre dvadeset i pet
godina ondašnji moral blagoslovio je profesorovu ljubav i u bifeu
zalagaonicesad se prodaju kiselo mleko i piroški, – profesorovo
prolece, prolece inženjeraPoletike prisvojio je Laslo, ali svoj rad
profesor je posvetio socijalizmu. Svakicovek od svoga života mnogo daje
poslu,ljubavi i krvi. Na javnoj prodaji u zalagaonici prodaju se šivace
mašine i kuhinjski ormanisuharevskog stila, otkupljivali su ih kaputlije
i za uvek nepromenljivo ostalo jesamo jedno nacelo: – da covek mora biti
pošten, pravican i cist, „sused vrlina“, – u protivnom slucaju –
nastupa pogibija, i svaki treba da bude pošten. Sveti Pimeni,
mrtvaci, nisu postali uzorci. U Antonijevoj pecini, u kijevopecerskoj
Lavri jehladno i mracno i strašno. Kao dete, Poletika se u pustinjackim
pecinama osecaouvek nemocan, sve mu se cinilo nepotrebnim, – tamo su
gorela kandila i svece,koje su dodirivale vecnost, i svece su potvrdivale
strah i nepotrebnost svega, pocevod tih pecina: tako biva i u životu, kad
sve postane nepotrebno, onda je to – bolest,smrt. Profesor Poletika
zamenio je vecnost vedrinomi radom. Akademik Lazarev,roneci u fizicke
zakone covecijeg života, pridajuci fizicke osnove covecjoj besmrtnosti,
našao je da je kod coveka najjaca osetljivost u dvadesetoj godini, –
neka je i tako: ono što je steceno u dvadesetim godinama covek
iskorišcava u tokucitavog života, i treba iskorišcavati pošteno, u ime
fizickih zakona i usavršavanjacovecijeg života. Pimen Sergijevic otresao
se misli o prošlosti. Setio se Poltoraka. Hlad pecinezamenila je vrelina
pustinje. A iza pustinje pojavila se Rusija, SSSR i njenaizgradnja. Pimen
Sergijevic prišao je prozoru. Zemlja je postala mracna. Kremljse dizao
svojim kulama u nebesni mrak, zvezde su na nebu sijale julski
umorno.Iznad zgrade Centralnog izvršnog komiteta plamteo je crveni oganj.
PodKremljom ležala je Moskva iz godine 1929. – kolosalne zamisli,
kolosalnogviteštva, kolosalnog napora,Moskva, strahovito napregnuta do
groznice, kao i ceoSSSR, išla je celicnim korakom vojnickog marša u
socijalizam, da bi pobedila.Tih godina istorija nije koracala vec jurila,
nije tekla, nego se izgradivala kao štose izgradivala i Rusija. I da je
bila uvedena uniforma u gradanskim udruženjima isindikatima Rusija bi se
kretala u armijama. I zaista tih godina Moskva je živelaživotom vojnickog
logora, sivim, strogim, radnim danima, pod strogim naredbamaopsadnog
stanja, koje nisu dozvoljavale da se protivureci u redovima
predmagacinima za životne namirnice. Grad, koji nije bio vojnicki,
pretvorio se utvrdavu, u gradu su ostali starci i deca, bica koja nisu
bila potrebna istoriji, a kojasu se za nju držala. Grad je živeo
uzbijenimutvrdenjima. Kao i uvek uutvrdenjima i ratnim pohodima, iza
glecera koji mile i vode istoriju, i za njim,ispod njih povlaci se vlaga
i bud nezadovoljstva, bezverja, zamorenosti, izdajstva, prljavštine,
smrada, jer se otpacinemaju gde izbaciti iz utvrdenja. I, kao što cesto
biva, u takvim prilikama, baš suotpacinajviše govorili o ratu. Sve je to
razumljivo.Tako i mora da se stvara istorija, kad se vec stvara. Otpatke
treba zaboraviti, istvarati nove puteve za buducnost da bi tim putevima
pošao život. Ljudetrebagoniti d a stvaraju. Sve što je razumno –
istinito je. Sitnež istorije treba zakopati ugeologiju, kao sitan kamen
za izgradnje. Varoš i Kremlj ulazili su tog trenutka umrak. Iznad zgrade
Centralnog Izvršnog komiteta plamtela je crvena vatra zastave.U Kremlju,
u Kitaj-gradu, na ulici PrvogaMaja, bivšoj Mjasnickoj bili su u tovreme
prazni stakleni kabineti ustanova, koje su pokretale istoriju.
PrenaseljenaMoskva pretopila se u teskobu kuca, u pozorišta, u kina, u
cirkuse, u parkove, ulivnice, ne misleci mnogo o ratu i raspravljajuci o
Kabuki, o Gorkom, o visinama
plata, i sastancima sa Marijama Ivanovima, o skracivanju vremena, o
današnjojzabavi. Neka je i tako!Pimen Sergijevic mislio je o svom radu.
Kroz nekolikomeseci poteci ce pod Moskvom nova reka, uzevši sobom Okine
vode, reka koju jestvorio covek, a ne geologija. On, profesor Sergijevic
Poletika, svojim trudom i znanjem, voljomrevolucije, snagom i radom
radnika ostvario je projekat te nove reke. I to je bila borba za
socijalizam, onako kako ga je razumeo profesor Poletika, kad covektrudom
i svojom voljom menja tok reka, koje odnose tvrdavski mutež i otpatke
istvara nove bratske poslovne zajednice i odnose meduljudima. Reka
zajedno saistorijom bice jedna od onih bistrih voda koje ce zbrisati sve
tesk obe vojnih logorai umore i nezadovoljstva i vreme – jer covekov
vek ne stvaraju samo akademiciLazarev, Voronov,Štajnah, vec slobodan rad
koji oslobada coveka dajuci muvremena za razmišljanje, mudrost j
razonodu. I Pimen Sergijevic video je kroz mrak ocima umetnika, koje
umeju da videne samo ono, što postoji, vec i to što žele da vide:
prolecnu noc, reku i njene obale,vatre na vodi, morske parobrode ispod
Moskve, granitne nasipe. Iznad voda uvekcudno zvuce glasovi, koji, kao da
postaju vlažni, – profesor je cuo devojacki smehsa reke, vlažni i mladi
smeh devojke komsomolke. Smeh uvek pokazuje srecucovecanstva i mladost.
Ali smeh je postajao jasniji. Pimen Sergijevic ga je poznao, – to je bio
Olgin smeh pre dvadeset i pet godina. A 1929 godine u Rusiji malo
sesmejalo, rad ilo se. Da, da, a ako je smeh sreca covecanstva, onda pri
radu, ceonimišici, na borani i napregnuti, jesu ponos covecanstva. Guste
obrve na profesorovom celu strogo su se namrštile. Profesor je zazvonio
da plati.Profesor je zapisao u beležnicu: „Projektu borbe sa pustinjama.
Izracunavanje humusa koji odnose reke i potoci iz ravnica, procenat
njegovog odnošenja u more.“ Voz kojim je putovao profesor Poletika
polazio je u deset casova i cetrdeset pet minuta. Na stanici, koja je kao
i uvek bila u beloj elektricnoj svetlosti i mirisalana znoj i kiselinu,
kretali su se ljudi u neredu.Železne šine ulazile su u topli mrakiza
gasnih fenjera u tamne ruske prostore. Sa šina je duvao suhi vetar, kao
štoobicno biva u julu. Prostori su dremali u siromaštini koja je
zaostajala i bila goraod srednjevekovne bede. Voz je bio lokalni.
Stanovništvo predgrada vuklo je uvagone svoju sirotinju. Profesor
Poletika video je u gomili na peronu JevgenijaJevgenijeca Poltoraka,
njegov službeni kacket i pleca kožnog kaputa. Poltorak jeskrivao oci od
profesora u gomili izaljudskih potiljaka, – Poltorakove oci gledalesu
vrlo pažljivo, prezrivo, kako se ucinilo profesoru. Inženjer Poltorak
izgubio seu gomili sa lepo odevenom ženom, i profesor nije znao, u koji
je vagon ušaoJevgenije Jevgenijevic. U vagonu na klupi, prema Poletici,
našla su se ona dva
prekupca, koje je video Pimen Sergijevic kod Starog Pimena i koji su pr
ivlacilinjegovu pažnju dugim kaputima i crnim kacketima nalik na
gavranove salakovanim kljunovima, što je izazvalo bol u duši. Stariji se
pokloni profesoru i rece uctivo: – Cini mi se, da ste se izvoleli
pokazati, malopre, u Pimenovskoj na javnoj prodaji?Pimen Sergijevic nije
odgovorio, zbunjen sticajem prilika, napravivši se dane cuje. I susedi su
zaboravili na profesora. Voz je pošao prostranim šinama. IznadMoskve je
davno išcezlo crvenilo sa neba. Poljem je zavladala iskonska tišina,
itišina se uvukla u vagone. Ljudi su podmetali pod glave sirotinjske
zavežljaje i predavali se snu. U vagonu je pocelo hrkanje, osecao se
zadahljudi što spavaju,rasprostirao se smrad cizama i sveže cadi. Svece u
mutnim fenjerima davale suvagonu izgled konjušnice. Pimen Sergijevic
smestio je svecu na klupu, da bi citao,ali došao je kondukter, stao je
zamišljeno i naredio da se sveca ugasi, tvrdeci danije dozvoljeno paliti
svetlost na zabranjenom mestu. Pimen Sergijevic je protestovao,
pozivajuci se na vagonski mrak, – ali kondukter je razjasnio ponovno,ne
žureci: – Vagoni nisu napravljeni za citanje vec za putovanje, umirite
se da ne bi bili kažnjeni. Voz je odugovlacio vreme zadržavajuci se po
stanicama ruskih sela. Poletika je dremao metnuvši jastuk pod glavu.
Njegovi saputnici nisu spavali, ta dva brata,izrazito jaroslavsko-
slovenskoga porekla. Saputnici su skinuli svoje kackete, bilisu ocešljani
sa razdeljkom na sredini. Celim putem su pili konjak, izmenjujuci pitanja
i odgovore. Gotovo svako pola casa stariji je otvarao kufercic, vadio
bocusa konjakom i stari srebreni služavnik, ispijao prvo sam zatim davao
bratu. Stariji je uklanjao služavniki bocu u kufercic, mladi je pitao: –
Hocemo li kupovati biser? – Naravno! – odgovori stariji.Pola casa
cutali su, onda ponovo pili, mladi je pitao: – Hocemo li kupovati
porcelan? – Naravno! – odgovori stariji.Posle pola casa opet je upitao
mladi: – Hocemo li kupovati ruske goblene? – Naravno!Voz je
odugovlacio noc zadržavajuci vreme vatrom crveno-žutom, zelenomi krikom
sirena na stanicama. Vagon je mirno hrkao u svecanom prisustvu noci.Za
prozorima je plovio nebom tanki mesec razgoneci zagušljivu maglu. Za
prozorima ostajala je izmucena seljacka majka Rusija, – ostajala su
polja, šumarci,
blata, oranice i Kolomenske zemlje, seoski putevi, napravljeni
slucajem, a neumešnošcu i trudom. Voz je, ne obaziruci se na tanki mesec,
dizao na šinama iznadšuma prašnjave vihore, grmeci jekom. Pimen
Sergijevic, sanjiv, mislio je o tome kako su tamo, gde su za
vremeTamerlana cvetali vocnjaci, danas pustin je, pesak, kamen, da su
Tatari, koji su biliu Rusiji na ovim Kolomenskim zemljama, dolazili u
Aralo-Kaspijske stepe, nesamo kao glasnici istrebljenja, vec i kao
pretece žutog mongolskog peska, – da je pustinja Arabija nekad bila
bogata i napredna država, kulture, naukei religije, – divni pesak Egipta
takode je cvetao nekada, – a Tatari? Pre pet vekova? Naistorijskim
spomenicima Rusije, još nedavno u nizinama Volge stajali sunajbogatiji
tatarski gradovi, – o njima su pisali i genueski naucnici i
normandskitrgovci, sad su ti gradovi nestali u pesku, cak i svoj trag
izgubili. Suva jara peskadigla se na Povoložje do Njižnjega, na Donski
bazen, na Kubanj, – pesak, vrucina,smrt, od cega su i tatarska lica
postala suva kao pesak. – Hocemo li stici da pazarimo pre Aleksandra? –
upitao je mladi. Stariji brat odgovori: – Nemoguce!Voz je stigao u
Kolomnu pred zoru, kada se noc zamaglila i zahladnilazelenim istokom.
Izgradnja, mesto borbe za ostvarenje socijalizma, prostirala seunaokolo,
nacickano vatrama, ispunjeno bukom i snažnim duhom koji je svemudavao
drugi oblik, preinacavajuci sve pa i vazduh, ali stanica se nalazila u
pozadinii zabacenosti. Posle zagušljivosti vagona osetila se jaka
svežina. Poletiku jedocekao inžinjer Sadikov. Na peronu su se sreli:
Poltorak sa svojom saputnicom, Poletika i prekupci. Naokolo izašina
svetlucale su vatre sa izgradnje, ali iza stanicnog perona i izastanicnih
zgrada prazan trg upijao se u mrak same varoši. Tamo su lajali stari
psi.Konji su na trgu hrzali u tami i noc je zaudarala konjskim
znojem.Poltorak rece: – Vi ste takode došli ovim vozom?Šteta,što smo
bili u raznim vagonima.Vi se ne poznajete? Nadežda Antonovna Saranceva,
glumica. A, vi ste tu, riteristarine? Ovo su moji drugovi, liferanti,
majstori koji prave mahagonij i popravljajustare stvari, Pavle i Stepan
FjodoroviciBezdetovi.I viknuo je u mrak ne cekajuci odgovor: – Ej,
kocijašu!Inženjer Sadikov koji je docekao profesora,drhteci posle
neprospavanenoci, brižljivo je pridržavao Pimena Sergijevica. Jagodice
Sadikova dobile su bojuzemlje i pleca mu se povila. Dolazak profesora na
izgradnju bio je pravi dogada j.Inžinjer Sadikov, „inžinjer iza tezge“
kako su ga ušali nazivali, poštovao je znanje
koje je bilo nagomilano u ovom starcu. Starac je koracao cilo, nikome
nije daosvoj kufercic. Sadikov je suhoparno referisao, jer svi su raporti
suhoparni. Našinama je cekala autodresina i ona je pošla u mrak, ali se
jasno ocrtavala ispredvatara na gradilištu. Iz mraka, u kome se gubio
uski kolosek autodresine, culi suse odjeci nocnih radova. Dresina je ušla
medu fenjere, prošla izmedu naslagateškog materijala i zaustavila se kod
baraka, ispod zemljanih rovova. Sadikov je pošao napred po nasipu, preko
rovova i nasute zemlje, cementnih buradi, crepova,skela išaranih
plamenovima iz fenjera.Išli sušancima, gde su granit i beton prkosili
prirodi, gde su gvoždem iljudskim trudom savladani: zemlja, reke
išume.Kiklopski monolit pružao se nizom fenjera, kilometrima pored Oke.
Profesora je ocekivala meka postelja, sveca na nocnom ormancicu,
poslednji broj casopisa „Gradevinarstvo“, na podu pod krevetom, skoro
neprimecen, nocnisud. Sadikov se oprostio. U sobu, kroz otvorene prozore,
ulazila je julska noc,tišina novih gradilišta i miris jelovine. Za
prozorima su fijukale lokomotive,mašine za crpljenje i dizanje zemlje
dahtale su kao neke cudnovate mocvarne ptice, dok su se nocni cuvari
takmicili u zviždanju, pojacavajuci tišinu i noc.Elektricna svetlost bila
je vrlo jaka i kuce su pod njom spavale. Hodnik ove putnicke kuce,
prenatrpan plakatima, mirisao je na jelovinu, u tišini. Iza zidova
suspavaliŠvedani, Nemci i Amerikanci koji su doputovali na izgradnju da
rade i prikupljaju mašine. Pimen Sergijevic nije odmah legao. Iz svoga
pohabanog kufercica izvadio je debelu svesku crvenog oboda i sa koricama
od mušeme, svesku „Svaštarnik “ kakve imaju obicno daci, i unosio u nju
matematicke formule, za kojima su seskrivale profesorove misli o usijanom
pesku. Najstarije ruske zemlje: Poocje, Oka, Moskva, Rjazanski kraj,
stara tatarskazemlja, stara moskovska, hajducki drumovi, jesu istorija
Rusije od Murome, Mere,Rjazanja, Mešcere, od „udeljnih vremena” do
uspostave železnice kao zaštite odkrimskih upada, buntovnih kozackih
vremena Ivana Zaruckog, poslednjeg mužaMarine Mnišek, žene, cija je smrt
ostala nepoznata, i do ekspedicije puk ovnikaRimana, – a pre toga, pre
Rusije – Sarmati, Alani, Fini, Skiti – kameni i bronzanivek. A od
vajkada – ova ruska slicica: reka Moskva preko ravnica utice u Oku,
pored Oke uzdignute obale jelama, šcurovskim i crnoreckim šumama,
zatim,slicica dobija tužniji izgled: polja, brežuljci, drvece, trava,
kamen, pesak, stenje,epske Okine vode ruske epohe. U crnoreckim šumama
požari, mocvari, vukovi.Za vreme letnjih belih noci, kad kao da nema
neba, ovde su se pre tri godine spajaledve reke, cutao je manastir
pretvoren u artilerijsko stovarište, dimila seKolomenska fabrika, umirala
je Kolomna, ruski Brjuge, oddana kada je prokrcilasebi put Kazanka, – tu
su bile šine Kazanke, most preko Oke i Moskve, jelovešume, pesak, nebo,
pesme seljaka iz Viseloka i Bobrenjeva, cije su žene sadile
krompir, kosile livade, pasle stada, a muškarci išli da liju gvožde u
kolomenskojmašinerijskoj fabrici. Na tome mestu zemlja se borila za
socijalizam, protiv stare Rusije.Pre tri godine, u junu, došli su ovamo
na livadeljudi – premeravali su i bušilizemlju, zagledali se u prostore
i u buducnost, ukopavali se u jurske i permskeepohe, obilazili reke i
livade, ložili vatre, kao nekad skitnicki narodi, – i bilo je jasno da
ce se ovde voditi bitka koja ce preurediti istoriju i geologiju, da ce
nestatii Bobrenjeva, i Parfentijeva, i Amereva, Sergijevskog i mnogih
drugih sela, jer cenjihove zemlje biti pod vodom. Bobrenjevci su se
morali preseliti na drugo mesto.Seljaci na to nisu pristali bez bitke,
ali za ljudima sa teodolitima4 došle su hiljaderadnika koji su dovozili
sprave za bitku, gradili puteve, stražare, redute, bastione, – sa
ljudima došlo je obilje, snaga i zaposlenost. Posle godinu dana
Bobrenjevcisu govorili kako su oni ipak prevarili došljake. Došljaci su
predlagali da prenesu i preurede Bobrenjevo iznova, po evropski, da ga
naprave uglednim mestom.Ženesu tražile da se Bobrenjevo prenese i postavi
tacno onako, kako je bilo nekad,merile su konopcima,obeležavajuci cvorom
širinu i visinu tavanice, vrata, prozorai prozorskih krila, – seljaci
pak mudrujuci, ipak su odlazili da rade na izgradnju,gde su njihovo selo
prozvali Durakino. Ono se, kao vuk, bauljajuci uvuklo uhoroševske šume,
bežeci od izgradnje, ali i selo Horoševi puzalo je za njim.Medutim
seljacisuradeci dobili: rublje, nove aršine, znanje, sitost, price
oneobicnim dogadajima. Ovde se stvarala reka koju je izgradivao covek, a
negeologija.Moskva, Oka, Porecje, Reka je menjala geologiju. Reka je
uništavala nesamo sela i istoriju, vec i arheologiju. Sela su se
preseljavala na nova mesta.Inžinjeri su bušili i prekopavali tlo,
arheolozi se opraštali sa hiljadugodištima,kopajuci desetine kvadratnih
kilometara, koji ce za uvek ostati pod vodom, tražecitragove prvobitnog
coveka na mestima stare Mešcer e i po kurganima, prikupljajuci materijal
preistorijskog vremena. Kad su lukovi na svodovimaoslobodili Okino dno,
arheolozi su tražili u vodama potopljene vekove. Inžinjeri su dobro
poznavali vrednost novog stvaranja, a arheolozi tugurastanka. U mistiku
izgradnje na krvi nije trebalo verovati. Sela i kolomenskestarine azijske
Rusije siromašile su i izumirale, oskudevajuci u najpotrebnijem. Tuna
izgradnji, gde je pre tri godine bila tišina livada, sada se dizao šum
pobedenovog života, upornog rada i obilja. i staro-rusi predoše
Durakincima. Izracunatisu profili reka Oke, Moskve, Kljazme, njihova
korita, geološke osnove, njihoviživi preseci, potrošnja, brzina, – i sve
što je potrebno za poznavanje jedne reke.Slaz reke Moskve, njeni
zavijutci oko Moskve i Kolomne razlikuju se samo zasedam metara, tj. reka
Moskva pod gradom Moskvom viša je od Moskve reke, pod4 Sprava za merenje
daljine.

Kolomnom, prema nadmorskoj visini za sedam metara, – znaci, ako se

zaustavireka Moskva pod Kolomnom, bar za osam metara, voda reke Moskve
poteci cenatrag. Taj nasip pod Kolomnom pravio se u velicini od dvadeset
i pet metara,tako da bi Okina voda, ponevši sa sobom vodu reke Moskve,
potekla ka Moskvigrad u. Kraj drvenog grada Rošcislavlja, kraj Kolomne,
kraj Branjica, nicala suogromna jezero, vodohranilišta nove reke, koja su
menjala geografiju. Kotlovi suispod nasipa otkrivali recno dno kao i
arheologija vekove. Arheolozi su ispratilivekove.Julski dan poceo je
zlatnom svetlošcu, rosom i lakim oblacima. PimenSergejevic nije spavao
gotovo citave noci. Uspomena na Starog Pimena i na javnu prodaju ostala
je u prošlosti skamenjena. Pre nego što ce uci u trpezariju pošao jesam
cuvaru da pogleda i proveri, po njegovom mišljenju, prvi znak urednog
radamogao se kontrolisati u urednosti cuvara. Cuvar betonskog nasipa
cuvao jeizgradnju i livade u savršenom redu. Radovi su bili u punom jeku.
U radnickojnaseobini grmeli su zvucnici još s vecera. Oko sedam casova u
trpezariju kuce za putnike ušao je cio starac graditelj.U trpezariji
tehnicari, srednjiljudi, sa cizmama do kolena, jeli su kajganu i
cuteciispijali kafu, – polazeci u boj. Iza kuce kljucali su
ekskavatori.5 Okretne sobariceu belim keceljama zvonile su posudem. Na
zidu trpezarije, na tabli oglasa visilesu naredbe radnih dana. Profesor
je uvek pažljivo procitavao naredbe ovih oglasa,smatrajuci ih isto tako
važnim kao i red i savesnost kod cuvara nasipa. Armijaradnika od devet
hiljada ljudi imala je sve ono što ima i jednoljudsko društvo starodeset
hiljada godina, pocevši od milicije da radio-stanice. Zidne novine su
bileštampane. Pimen Sergijevic pristupio je citanju ocekujuci Sadikova.
Feljton je bio posvecen Durakincima. Saopštavalo se da je na
izgradnjudošao kino operator da snimi tipicnog probisveta. Jedan takav
tipicni probisvet bio je tu na slici: mladic leži sa glavom u jami a
nogama u vazduhu i spava sa štapicemu ruci. Objavljen je konkurs za
probisveta.Ženski savez imenovao je pomodarke.Jedna karikatura
pretstavljala je inžinjera ili tehnicara u kacketu sa kokardom, sdeset
ruku koje grle u isto vreme bocu portoskogvina, radnicu u
povezaci,gospodicu sa šeširom i vodomerom... Uvodni clanak govorio je da
je gradenjeoslobodenje rada i covecijeg vremena, ovo gradenje vrši savez
socijalistickihrepublika. Na izgradnji su bila dva bioskopa,„ plava
bluza“, žive novine isedamnaest pokretnih biblioteka koje su imale svoje
oglase u zidnim novinama. Udrugom clanku pretresalo se i osudivalo
silovanje radnice od trojice kopaca i balovi tehnicara na golutvinskoj
stanici, koji su se održavali subotom. Na tabliinžinjerskih oglasa
saopštavalo se o desetini skupova društvenih organizacija,zatim raspored
predavanja, koja se redovno drže radnicima, pa onda saopštenja od5 Mašina
za iskopavanje i crpljenje zemlje.

glavnog inžinjera, ukrasi tehnickog biroa, saopštenje o novim

primercimainostranih casopisa za gradevinarstvo. Pimen Sergijevic voleo
je da udiše ovu atmosferu groznicavog rada,odmerene užurbanosti, koje
pokazuju da sve miriše novinom, kao što su u ovoj jelovoj trpezariji, za
one koji dolaze, novi zidovi, novi stolovi, novi stonjaci, novstakleni
orman, sa upadljivo zlatnom i lepljivom smolom. Silovanje radnice bilomu
je odvratno, glupi balovi sa našminkanim ženama mašinista, na
željeznickojstanici, bili su obicna stvar, sve je to u glavnom tronulo i
gubilo se u idejuizgradnje.Pimen Sergijevic cekao je inžinjera
Sadikova.Inžinjer i tehnicari su serazišli, profesor je ostao usamljen.
Profesor je upitao sobaricu u belom: – Šta je to, u novinama sam
procitao, devojku su nevaljalci osramotili... Nakoji nacin? – To još
nije ništa, – strogo odgovori sobarica, ljutito zveknuvši tanjirima. –
Ovde se žena jednog inžinjera obesila. Pokazacemo mu, ko smo mi žene!...I
zacutala je ne želeci da govori, otišla je iza pregrade u klub
ženskogkomunistickog skloništa. Pimen Sergijevic nije dobro cuo šta je
ona kazala svojojdrugarici: – Moramo poci da mu pokažemo kako... Fjodor
Ivanovic Sadikov došao je kasno. Sobarice su se odevale ne obazirucise ni
malo na Pimena Sergijevica, šapcuci za ogradom. Sadikov došao je
natušten, poslovan i umoran.Cizme su bile ukaljane svežim blatom, celo
znojavo od žege,od štita na kacketu celo je bilo pola belo a pola
preplanulo od sunca. On je bioglavni inžinjer na terenu, ali ni po cemu
nije tako izgledao. Ovaj „inžinjer odželeza“ komandovao je desetinama
hiljada ljudi, milionima tona granita,desetinama miliona rubalja i
mozgovima ljudi. Kabinetski ljudi ogradeni su preponama iokruženi
sekretarima i referatima, – kabineti stvaraju ugojenu belinulica i
odevaju ljude u meke kapute, a kod Sadikova osecao se miris sveže
zemlje,raskopcana kragna njegove košulje otkrivala je kljucnu kost, –
licio je na radnika,i sekretari nisu išli za njim. Profesor Poletika
voleo je ovog coveka otvorenih idejai radinosti.Za inžinjerom Sadikovim
ušao je u trpezariju inžinjer Poltorak koji jedoputovao iz Kolomne. –
Oprostite, ja sam zakasnio, – glasno i teško rece Sadikov. – Juce je
umrlamoja bivša žena, koja se bila preudala za inžinjera Laslo. Ona se
obesila, danas jenjena sahrana. Sada možemo preci u kancelariju da vam
podnesu referate, ja samvec svima saopštio.
Sadikov je seo na klupu pored stola i položio ruke na sto. Sunce je
jasnoocrtalo kacket na njegovoj obrijanoj glavi. Sobarice su prestale da
lupaju posudem,sunce je sijalo kao i ranije.Ponavljaju se slike! Olga
više nije bila žena Lasloa! Žena. Stari Pimen,zalagaonica, Pecerske
pecine, Ceti mineje, – sve to otišlo je sa jucerašnjicom u prošlost, u
ništavilo. Pustoš Antonijevih pecina deluje bolesno, ali zborani
inapregnuti mišici na celu nisu li ponos?!Pimen Sergijevic sakrio je
svoje oci pod obrve, udobnije se namestio naklupi. Sticajem prilika slike
su se ponavljale sistematski. Zviznula je mašina u prolazu... propevala
je sirena. – Kako se ona obesila? – upita profesor. – To je zamršena
istorija, – odgovorio je Sadikov, – morao sam da pitamLasloa hoce li on
poci na sahranu, inace bih otišao sam ja. Teško mi je da o tomegovorim,
Pimene Sergijevicu. Sadikov je zacutao. – Ako se ne varam, prva žena
Lasloa, Olga Aleksandrovna, bila je vaša žena. – Da, – od govori Pimen
Sergijevic. – Ona živi u Kolomni sa cerkom Ljubom Pimenovnom Poletikom
i AlisomLaslo.Inžinjer Poltorak upita zacudeno i brzo: – Ljuba
Pimenovna ima dvadeset tri godine? – Da, one, moja žena i kci, –
odgovorio je Poletika. – Ljubov Pimenovnaradi na arheološkim
iskopavanjima, ona jekomunistkinja, – kazao je Sadikov.Razgovor se na
ovom mestu prekinuo, jer je ušao u trpezariju Ivan Ožogov,cuvar na
izgradnji, covek sa ludackim ocima. On se užurbano rukovao sasobaricama,
sa Sadikovtm i Poletikom, pretstavlja juci se svakom ponaosob:
„IvanOžogov, pravi komunista do hiljadu devetsto dvadeset prve godine!“
Zaustavio se pred Poltorakom, strašno iskrivio lice, koje je izražavalo
prezrenje, izmakao senatraške, sakrio iza leda ruke i kazao: „S vama ne
želim da se rukujem, sa bratomse mojim ljubite, štetocino!“ Još jednom
mignu ocima, i otvorivši besmisleno ustaokrenuo se Poletiki, metnuo ruke
na prsa, umiljavao se i viknuo:„Jeste li vi onajstari boljševik, profesor
Pimen Sergijevic Poletika?! Treba da se objasnimo!“ Oko jedanaest i po
casova profesor Poletika i inžinjer Sadikov izašli su izkancelarije radi
osmatranja izgradnje. Radovi su se rasprostirali na desetakkvadratnih
kilometara. Na livadama, gde su od vajkada tekle Moskva i Oka, radilo
jedeset hiljada radnika, radilo danju i nocu. Sedam hiljada kopaca,
radnika iradnica sa kolicama, kamenorezaca, stolara, drvodelja, molera,
livnicara... i ostalih
radnika, uporedo sa mašinama, prekopavali su i preinacavali prirodu.
Ruski„ Nami“6, iako je Poletika popreko gledao na automobil, odvezao ih
je ka nasipu.Poletika je hteo da vidi kako se izgraduju podupiraci i
brane na mestu gde se nasipsrašcivao sa geologijom. Mašine su presovale
islagale redove granita. Stotineradnika odvlacile su kolicama zemlju
zamenjujuci ekskavatorske refulere.7 Nadzornik radnika u slamnom šeširu
i beloj košulji, u cizmama do bedara,uveravao je inžinjera Sadikova da je
potrebna još jedna radnicka ruka, i njegovizubi zablistaše na suncu
spremni da lome ovaj isti granit,kojim su se, i u koji suse ukopavale
granitne brane nasipa. Oka je prelomila svoje korito proticuci za
dvakilometra odavde po novom odvodnom kanalu. Na sastavima šmrkovi
suušmrkivali vodu, kotao je ukazivao Okino dno, pesak, granit i školjke.
Obruciekskavatora škripeli su pod teretom vadeci zemlju i ukopavajuci se
u nju. ProfesorPoletika pošao je na granitne nasipe, zavirivao je,
posmatrao unaokolo, krijuci ociispod obrva. Iznad njega su se savijale
mašinske slavine, pod njim, u podnožju jaza, u kotlini, puzile su šine
vagoneta. Mašine su glodale krecnjak. Radnice sakolicama radile su pored
šina. Pod suncem je mirisala razgrnuta zemlja i beton.Stotine zdravih
devojaka i žena, u šarenim radnickim vunenim suknjama i crvenim
povezacama, bosonoge i sa zasukanim rukavima vozile su po daskama kolica
jedna za drugom, sipale zemlju u vagonete, a po drugim daskama vracale se
sa praznim kolicama po drugu zemlju. Ova slika, na kojoj su Poletika i
Sadikovizgledalikao maršali na bojištu Stare i Nove Rusije, nije nimalo
licila naSvjerovljevu sliku„Petrovog ulaska u Petrograd.“ I tada je
iznenada zapištala sirena, radnice po komandi sirene napuštale sukolica i
svrstavale se u redove. Žene su napustile posao, cuteci, u masama.
Nakilometar odavde, u Konstatinovskoj, takode se pojavila šarena kolona
žena.Kolona je pošla od zemljouza ka varoši. – Šta je to? – upitao je
Poletika. – Ne znam! – odgovorio je u nedoumici Sadikov.Žene su
odlazile cuteci i ozbiljno, po vojnicki u redovima. Nadzornik radnica
pošao je na biciklu da dostigne žene, pretekao ih je i sišaosa
bicikla.Žene su pošle pored njega cuteci, ne zadržavajuci se. Nadzornik
sevratio zabacivši slamni šešir na potiljak. Žene su odlazile. Preko
polja vuklo senekoliko takvih kolona. Nadzornik je odjurio poljskom
telefonu. – Štrajk, šta li je? – viknuo je nadzornik i u prolazu mahnuo
šeširom.Sadikov je pošao ka „ Nami“ – i Poletika je pošaoza njim.
Tehnicar, bacivšitelefonsku slušalicu, potrcao za njima. Bacena
telefonska slušalica zapištala je i prestala.Preko livade je trcao
pretsednik radnickog komiteta u susret „ Nami“. Po6 Naucni automobilni
institut.7 Nabijaci.

komandi iznenadnog zvuka, žene su na citavoj izgradnji napustile posao i

pošle uKolomnu. Pretsednik radnickog komiteta, koji je trcao oznojen,
izgubivši dah, pao je na zemlju i dok mu je srce htelo da prsne od umora,
ležeci je referisao Sadikovuono, što ovaj nije razumeo. U birou su bili
svi na nogama, telefonske slušalice bilesu spremne da skoce sa svojih
vešalica. U Kolomenski izvršni komitet otišao jeautobus, a iz izvršnog
komiteta jurio je preko livada motocikl. Ekskavatori su prestali da
ciste. Sunce je sijalo kao u po dana. Rusija, Kolomna, provincija.
Razvaljena crvena ograda od opeka, na jednojstrani ulice opire se jednim
uglom na nagnutu kucu sa doksatom, a drugim uglomnacrkvu, dolje je trg,
opet crkva, direci, letnje nebo, ulice. Svinja leži u prašini nasredini
puta. Iza ugla se pojavio vodonoša, svinja se nije micala, covek je
umešnonišanio i prešao preko svinjinog repa, svinja je zagroktala,
pridigavši se na prednjenoge. Iza vratnica nalazi se zeleno dvorište,
tarabica oko bašte, terasa u divljojvinovoj lozi, zelena kuca pod lipama,
polurazrušeno kupatilo, tišina, sunce, pas pod suncanim zracima i
suncokreti. Iza prozora koji gledaju na ulicu stanujugazdarica kuce,
sestre – starice, Kapitolina i Rima Skudrine. Iza prozora okrenutih
prema bašti, iza terasa živi predašnja žena Poletike i Laslo sa dve
kceri, LjubomPoletikom i Alisom Laslo. U kupatilu živi usamljen, sa psom,
Ivan Ožogov, rodenimladi brat Kapitoline i Rime, koji je promenio prezime
Skudrin na Ožogov. Rec je o sestrama. U sobi Kapitoline Karpovne vrlo je
siromašno i vrlo cisto.Sacuvali su se decenijama, kao obicno kod starih
devojaka, – krevet sa belim pokrivacem, sto za rad, šivaca mašina,
maneken i muselinske zavese.Ove dve starice, Kapitolina i Rima Karpovne,
bile su nasledno- pocasnekorenite meštanke grada Kolomne i cele
malogradanske Rusije, u svojstvu švalja belog rublja i nikome, osim sebi
u stvari, one nisu bile potrebne. Obe su bileljubazne sasvakim, starija
bila je Kapitolina. Život Kapitoline protekao je pundostojanstva
malogradanskog morala, uvek izložen kritici tog morala.Blagosiljana od
gradskih sitnicara, Kapitolina Karpovna bila je pocasnamalogradanka. I ne
samo cela varoš, vec i ona sama, znala je da je svaku subotu usvome
životu otstojala na vecernji u crkvi. Ceo njen život prošao je u šivenju
bluza, košuljica i vadenju ažura, – kroz njene ruke prošlo je hiljade
aršina platna i pamucne materije, – svi su, kao i ona znali, da je niko
nikada nije poljubio, ali jesamo ona znala za bolne misli, za prokislo
vino života, koje cini život takonepotrebnim, – u životu je bilo i
detinjstva i mladosti, i babjeg leta, a ni jedanputnije doznala ni
upoznala ljubav. Ona je ostala kao primervaroške cestitosti,zagorcavši
svoj život devicanstvom, nevinošcu pola, bogom i kolomenskimmoralom.
Drukciji je bio život Rime Karpovne, takode švalje belog rublja. Bilo je
to pre dvadeset i osam godina i trajalo je tri godine, tri
godinekolomenske sramote k oja je žigosala ceo njen vek. To se desilo u
dane kada jeRima vec prevalila tridesetu. Ona je izgubila nevinost, a
stekla ocajanje. U
 Kolomni je živeo blagajnik, glumac amater, lep covek i ništavilo. Bio je
oženjen.Imao je i decu, bio je pijanica. Rima se u njega zaljubila i Rima
je bacila davolu pod noge kolomenski moral, potcinivši se svojojljubavi.
Sve se desilo pokolomenski, sramno i neuspešno. Iza Kolomne je rasla
Semibratska šuma. Krajreke Moskve bila je velika livada koja je cuvala
tajne. Rima se podala ovomcoveku, nocu, u predgradu, nazvanom
Bljudco!Decaci su ih uhodili i vrebali izagrmlja da bi ih sutra dan
izložili sramoti. Nijednom, za vreme ovog sramnogživota, Rima se nije
sastajala sa svojimljubavnikom pod krovom kuce, vec po poljima,ulicama, u
ruševinama Kremljevske Marinkine kule, po napuštenimladama, cak u jesen i
u zimu. Marinkina kula cuvala je u sebi ne samo smrt MarineMnišek, vec i
Riminuljubav. Po ulicama su na Rimu pokazivali prstom, a rodbina je nije
poznavala.Cak i sestra Kapitolina izbegavala je u to vreme sestru
Rimu.Zakonita žena blagajnika glumca htela je da tuce Rimu, nagovarajuci
momke saone strane reke, – a Kolomna je sa svojim moralnim zakonima bila
na stranizakonite žene. Rimi više nisu donosili da prošiva i šije
košulje, i ona je gladovala.Rima je rodila kcer koja je na krštenju
dobila ime Varvara; ona je bila ocigledni primer nezakonitih odnosa i
sramote. Rima je rodila i drugu kcer – Klaudiju, iKlaudija je postala
drugi dokaz majcine sramote. U Riminom pasošu pisalo je:„Devojka, ima
dvoje dece“, tako se pisalo u Rusiji pre prevrata. Blagajnikljubavnik
tukao je Rimu i ljubio je u pijanstvu, i naposletku otputovao iz
Kolomnesa zakonitom ženom. Rima je ostala sama sa svojim kcerima u
strašnoj bedi isramoti. Za svojih trideset godina ona je i suviše mnogo
preživela. Od toga doba prošlo je joštrideset godina, vreme je zalecilo
rane, vreme jesve bacilo u zaborav, – i Rima je znala da je nekada u
svome životu bila srecna, – njen život bio je buran, necim ispunjen.
Starija kci Varvara udala se, srecna je ženai ona ima vec dvoje dece. Muž
Varvarin je crtac, a ona je uciteljica. Mlada kciKlaudija pomaže u školi.
Rima Karpovna vodi domazluk, domacica je, starešina je porodice. Rima
Karpovna je srecna i zadovoljna sadašnjim životom. Starost ju je
staložila, a sreca ju je ucinila zadovoljnom. I Kapitolina Karpovna ne
živi više svojim licnim, samotnim životom, vecživotom Rime, Varvare,
Klaudije i unucica. Njena nevinost i moral crpljeni iz biblijske„price o
smokvi“ i kolomensko poštenje pokazali su se ništavnim. Tako je
Kapitolina Karpovna izgubila svoj licni život. Vreme je sve prorešetalo:
biološko poštenje Rime pokazalo se opravdanije i jace od
Kapitolininogkolomenskog poštenja, – sramota se preokrenula u srecu, a
od nicega ništa se nestvara. Rimina sreca stvarala se slicno recnim
bujicama i zapljuskivanjima,uslovljena nekadašnjomljubavlju. U sobi
Kapitoline Karpovne nalazi se maneken,šivaca mašina i vreme koje se
zaustavilo.
Nad Kolomnom je umirao glas zvona.Ruske starine, ruska palanka, Poocje,
šume, mocvare, sela, manastiri,imanja, – prostirali su se u nedogled. U
Kolomni: dvadeset sedam crkava, cetirimanastira. Niz gradova: Tarus,
Rošcislav, Kolomna, Rjazanj, Kasumov, Murom – spomenici ruskog feudalnog
sistema. Ulicice, obrasle lekovitom kamilicomistorije, kameni spomenici
ubistva i stoleca, sedo kamenje Kremlja. U Morinkinojkuli u Kolomni umrla
je Marina Mnišek. Ako je Moskva u današnjici licila naratnu tvrdavu,
Kolomna je bila varoš duboke pozadine, poreza, rekrutovanja
irazvrstavanja, varoš koja je primila rat zbog toga što ga je primila
zemlja. Varošmalogradana životarila je profesionalnim knjižicama u
stajanju u redovima predducanima u kojima nije bilo stvari, jer su one
bile potrebne frontovima. U timducanima stajala su dva reda:
profesionalci sa kuponskim knjižicama i oni koji ihnisu imali. Za to su
karte za bioskop bile za jedne 25, 40 i 60 kopejaka, a za profesionalce
sa knjižicama po 5, 10 i 15 kopejaka. Po kucama u Kolomni ove suknjižice
stajale na vidnom mestu zajedno sa knjižicom za hleb. Za vreme
ratastanovnici u pozadini i stada silom pasu i pljackaju lupeži. Alkohol
se u varoši prodavao samo u dva oblika – votka i crkveno vino. Votka se
tražila mnogo, acrkveno vino nešto manje, ali ipak mnogo. Pušile su se
cigarete firme „Top“, jedanaest kopejaka kutija, zatim„Boks“ –
cetrnaest kopejaka, – druge se nisu pušile. Kako za votku tako i za
cigarete postojali su redovi, ne po profesiji, vec poduvansko-alkoholnom
principu. Duboka pozadina komandovala je Kolomni.Upravnik Muzeja Starina
hodao je po Kolomni sa cilindrom na glavi, sa šarenim pantalonama i
zaliscima kao u Gribojedova. Njega su i zvali Gribojedov. Udžepovima
njegove kabanice nalazili su se kljucevi muzeja i manastira.Gri bojedov
je zaudarao na luk, rakiju i znoj. Po njegovoj kuci koja je licila
nastovarište povlacile su se muzejske biblije, stihari, sveštene
narukvice, rase, rize,neba, pokrovi, praznicna odela trinaestog,
petnaestog, sedamnaestog veka, kao idrveno raspece Hrista sa trnovim
vencem, doneto iz Bobrenovskog manastira,izrada sedamnaestog veka. U
Griboljedovljevom kabinetu stajao je mahagonijveleposednika Karazina, na
pisacem stolu plemicka kapa od porcelana s crvenim poljima i belim tulom
služila je kao pepeljara. Veleposednik, Karazin VjaceslavIvanov, služio
je nekada u konjickom puku i podneo je ostavku dvadeset godina pre
revolucije, jer prilikom istrage po lopovskim razvratnim delima svoga
kolege,dostavio je komandiru puka istinu koja nije bila pocudna
komandantu kavalerije.Komandant, po uzoru carice Marije Fjodorovne,
sakrio je lopova. Kad je podneoostavku preselio se na imanje, odakle je
jedanput nedeljno dolazio u Kolomnu radinabavke potrebnih stvari. Vozio
se kolima sa dva lakeja, ukazujuci belomrukavicom na Kostakovljev ducan,
da mu spremi pola funte zrnaste ikre, tricetvrtine bakalara, štuke i
kecige. Jedan lakej je placao, drugi primao stvari.Jednom je trgovac
Kostakov pokušao da pruži ruku Karazinu, ali Karazin je nije
prihvatio kazavši kr atko:„ Ne treba!“ Karazin je nosio plemicku kapu
inikolajevsku kabanicu. Revolucija je iselila Karazina sa imanja u varoš.
Aliostavila mu je kabanicu i kapu. U redovima pred magacinima za
namirnice,veleposednik je stajao sa kapom na glavi imajuci pred sobom
radnicku ženuumesto lakeja. On je živeo od rasprodaje svojih starinskih
stvari. Radi toga dolazio je cesto upravniku muzeja. U muzeju Karazin je
video nameštaj koji mu je oduzetsa imanja po pravilu revolucije, ali je
na njega gledao sa visine. Jednom je Karazinvideo na upravnikovom stolu
pepeljaru u obliku plemicske kape, i pocrveneo kaoobod kape. – Sklonite,
– kazao je on strogo. – Zašto? – upitao je upravnik muzeja. – To je
kapa ruskog plemica, ne može ona služiti kao pljuvaonica! – odgovorio je
Karazin.Poznavalac starina nije poslušao i Karazin nije više prešao prag
muzeja. U Kolomni je živeo sarac koji se blagorodno secao, kada jeu
detinjstvu biokozacic kod Karazina, kako mu je ovaj, jednim udarcem leve
ruke, izbio sedamzuba, zbog njegove ne pažljivosti. Nad Kolomnom su
umirala zvona, skidali su ih sa zvonara za rudarskometalsku industriju.
Pomocu blokova, greda i konopaca dugih kao i zvonara,skidala se zvona,
njihala se iznad zemlje i padala dole. Stropoštavala su se zvonasa jekom
i rikom,zarivajuci se u zemlju za dva aršina. Stolari mahagona, Pavle i
Stepan Fjodorovic Bezdetovi, stalno su živeli uMoskvi u Vladimirsko-
dolgorukovskoj ulici, koja se u staro vreme zvalaŽivoderka. Uzgred budi
receno, u Živoderci je živeo i Jevgenije JevgenijevicPoltorak. Živoderka
je bila kriva ulica, uska, nabijena teretnim kolima i prašinom – poznata
Moskovsko-Azijatska ulica.Braca Bezdetovi odali su se narodnoj samonikloj
umetnosti starine i bezimenosti.Umetnost ruskog mahagonskog nameštaja,
koja se odomacila u Rusiji zavreme Petra Velikog, imala je svoje
spomenike. Ova umetnost iz doba zavisnostiseljaka nije imala svoje pisane
istorije, niti je znala za imena umetnika – vremenije našlo za potrebno
da sacuva ta imena. Ona se razvijala kao delo nepoznatih pojedinaca, po
gradskim podrumima, poslužnickim sobama, po imanjima uzgorku votku i
tešku usamljenost. Žakob i Bul bili su njihovi uzori. Decaci
zavisnihseljaka slati su u Moskvu, Petrograd, Pariz i Bec gde su
izucavali zanat. I izuceni,vracali su se iz Pariza u petrogradske i
moskovske podrume, a odatle u mracnesobice, gde su u samoci stvarali.
Desetinama godina izradivao bi po neki majstorkakav toaletni stocic ili
pisaci sto, ili naslonjacu ili orman za knjige, – radio, pio iumirao
ostavljajuci svoju umetnost necacima, jer majstor nije trebao da ima
svoje
dece, i necak bi nastavljao ujakovu umetnost ili joj podražavao. Majstor
je umirao,a stvari su se cuvale po plemicskim imanjima i vilama, – kraj
njih su se ljubili, unaslonjacama umirali, u tajnim fijokama
cuvaliljubavnu prepisku, verenice su posmatrale u ogledalima svoju
mladost, starice svoju starost. Stil„Jelisaveta“,„Katarina“ – rokoko,
barok, – bronza, vencici, cvetovi, palisadrovo drvo, ružino,crno
korelsko drvo, persijski orah. Pavle – stroga vojnicka linija
vojnickogmasonstva, Pavle, maltajac bio je za strogu, mirnu liniju,
mahagonijevo drvo polirano crno, zelena koža, crni lavovi i kandže.
Aleksandar – ampir, klasika,Jelada. Nikolaj, opet što i Pavle, samo
zasenjen velicinom brataAleksandra. Takosu se epohe slagale na
mahagonijevo drvo. Kad je došlo oslobodenje seljaka,nestalo je i ove
umetnosti, a zavisne radnike-majstore zamenile su fabrikenameštaja. Ali
necaci su ostali da žive sa – votkom!Oni sad ništa novo ne
stvaraju,onisamo prepravljaju starinu, ali su u potpunosti sacuvali
navike i obicaje svojihujaka.Pavle i Stepan Bezdetovi živeli su kao
necaci velikih majstora. Bez porodice, samci i cutljivi. Ali oni nisu
ucili samo kod ujaka, pohadali su, u svojevreme, i trgovacku školu, i
Stroganovu. Medutim za uspomenu na ujaka živeli su po podrumima. Takvog
majstora ne možeš poslati u fabriku nameštaja, ne možešga prisiliti ni
nagovoriti da prepravi stvar izradenu posle Nikolaja I. On je starinar,
prepravljac starina. Kad pronade na tavanu kakve moskovske kuce, u
zalagaonici,u provincijskoj varošici ili u štali napuštenog imanja stari
sto, stelažu, divan izKatarininog, pavlovskog ili aleksandrovskog
vremena, on može citave mesece da provede kraj njih u podrumu, da puši,
misli i da meri okom kako bi oživio oblikemrtvih stvari. On je
prepravljac, gleda unazad, u njihovu prošlost. Dešavalo se dau tajnoj
fijoci stola nade požutele svežnje pisama. Jevgenije Jevgenijevic
Poltoraktvrdi da se ovi majstori ponose svojim zanatom, kao filozofi, i
vole svoj posao kao pesnici. Obicno su nastrani i prodace prepravljenu
stvar isto tako nastranomekupcu, sa kojim ce po svršenom poslu ispiti
konjak iz boce sa orlovimaKatarininog doba, iz cašica bivšeg carskog
servisa od almaza. Kolomna je životarila u dremljivoj tišini, u polumraku
praskozorja kad su braca Bezdetovi pošli sa stanice. Jevgenije
Jevgenijevic Poltorak pretekao ih je sakolima. Onda je zaustavio kola,
skocio iz njih i rekao Pavlu Fjodorovicu: – Sutra uvece kod
Skudrina!Julsk e su noci u okolini Moskve mracne, duge i jesenje. U mraku
se osecalamešavina prostora i mirisa, kad zamiriše prosto provincijsko
cvece i kad se izmraka ništa ne vidi. Svitanje uništava tajanstvenost,
donoseci svetlost. Varoš je postala ledena od zeleneistocne svetlosti.
Istokljubicast, prostori mutni. Ulice su
pred svanuce uznemiravane lavežom pasa, pokrivene oblutcima, i
sanducikamenih kuca, za poslednje pola veka, polako su izumirali i
drobili se. Pjatnickakapija vodila je u Kremlj, – ona ista kapi ja, kroz
koju je Dimitrije Donski pošaona Kulakovo polje. Zidine tvrdave,
pokrivene lišajima u prašnjavom sumrakusvitanja, zarasle su u zovu i u
vekove. Kula Marine Mnišek podupirala je nebo,zadirala u oblake i sakrila
svoje podnožje u mrak. Zemlja se pojavljivala iz noci.Sa livada na varoš
i na svitanje puzila je magla. Kula Marine Mnišek dopirala je do neba.
Njeno podnožje obavijala jemagla. Iza livada, preko reke Moskve, sunce je
nicalo iz zemlje, radao se novi dan. Noc je postajala sve bleda i
svetlost je izvlacila iz mraka crkvene tornjeve, mlin pored kuce
upravnika muzeja, ogradu i bele vrbe, – skidala sa njih tamu i
stavljalaih na njihova mesta. Svetlost je na prozoru upravnikove kuce
izbledela. Noc seskrila u jarak pod kremljevski brežuljak. Pored mlina i
pumpe za vodu prošla su braca preko ograde u Zaprude. Krajmlina mirisala
je detelina, iako je svitanje bilo maglovito. Pred svitanje tišina je
postala hladna i mrtva narušavana zvonjavom sa tornjeva.Od noci nije
ništa ostalo. Svetlost je izvukla iz mraka i postavila na svojamesta
prostore. Magle su se žurile da pobegnu. Lica brace bila su bleda, –
prevarilaih je noc, nije im ništa ostavila. Jakov Karpovic Skudrin živeo
je u sopstvenoj kuci u Zaprudu, kod Skudrinamosta. Braca se zaustaviše
kraj nasipa i tu sretoše starca, na rasvitu, u magli. Bosu nocnoj
haljini, sa poderanim desnim rukavom, sa batinom u levoj ruci, starac je
pasao krave. Sunce je sipalo svoje zrake iznad livada, uprlo se u crkvene
krstovei u Marinkinu kulu. Iznenada je zahladnilo rosom. Iznad glava
proletala suoglupela jata vrana. Varoš je jaukala glasovima zvona koja su
padala sa zvonara.U daljini na izgradnji u potkopima šiknuo je kiseonik.
Jakov Karpovic uzamišljenosti nije odmah spazio Bezdetove, a kad ih spazi
obradova se, zakašlja,zadiha i nasmejano im pode u susret rekavši: –
Aaaa! Trgovci!... Ja sam za vas izmislio teoriju proletarijata.
Doputovaliste! – Paseš krave? – upitao je Pavle Bezdetov i nasmejao se.
– Pasem! – odgovorio je starac i zakikotao se. – Tako je to! – Tako
je! – Cuvaš, stražariš ti, junace! – Stražarim, a što? I ratujem, da!Ja
sam vama nešto izmislio za JevgenijaJevgenijevica.
– Jevgenije Jevgenijevic su porucili, da ce doci k tebi uvece, on je s
namadoputovao... A Gribojedov pije votku. – Neka ga!Pošli su skupa u
ulicu lekovite kamilice, goneci ispred sebe goveda, iznadnjih su letele
oglupele vrane visoko pod nebom, u samo sunce, nisko iznad zemljeletele
su laste, prateci noc. Plakala su nad gradom zvona koja su skakala
sazvonara. Ulica je mirovala u cutanju lasta, zarasla lekovitom
kamilicom, prazna iizrivena, još iz doba kmetstva. Izleteo je poslednji
slepi miš. Sive krave lagano suskidale glave žutih kamilica. Nastu pio je
dan. – Cujte, zavija! – kazao je Skudrin. Kod mnogih u varoši nastupilo
ježivcano rastrojstvo zbog ocekivanja pada zvona. Znate, to su neiskusni
strelci na poligonu, oni zatvaraju oci kad sused iz cete sprema da gada.
Zvono padne kao da pukne top. Mnogi u varoši idu žmureci, ocekuju padanje
i ništa ne vide u živcanom rastrojstvu.Skudrinova kuca poduprta starim
drvetom, okrenuvši suncu velike konjskezube svojih stubova, gledala je
mutnim dugama stakla, išarana sivom vlagom, koja je licila na zaliske.
Kapija je bila iskrivljena, – ovo je zamorena prica lišaja imahovine.
Ušli su kroz kapiju, prošli kroz terasu ispod stubova, isušenih
uosamnaestom veku, kao sušene gljive, – ušli u mracne sobe i pošli ka
prašnjavomsalonu od mahagona i našli se u mirisu celera i luka. U salonu
je još lutala noc.Pavel Bezetov gledao je iskusnim okom, pogladio
majstorskom rukom naslondivana i izgovorio: – Možeš li da izdržiš, da ne
prodaš? Starac se uzvrpoljio, nasmejao se pa odgovori placljivo: – Da,
da!uzgred receno... ne mogu! Necu, neka je moje kod mene! – i
dodaozlobno – Ja cu vas još nadživeti!... Ako mislite na kupovinu ja
sam za vas sastaviospisak.Iz spavace sobe izašla je žena, Marija
Klimovna, poklonila se gostima,nagnuvši se do pojasa i, metnuvši ruke pod
kecelju, izgovori: – Dragi gosti, dobro došli, gosti, koje odavno
ocekujemo...Iza vrata izašla je kci Katarina u nocnoj haljini sa golim
listovima nogu,zaklonivši rukom grudi, poklonila se gostima, i njeno lice
drvenog izraza iskrivilose kao od bolesti. Starac je navukao valjke. Oci
gostiju postale su bezizrazne kaou mrtvaca. Starica se raspitivala o
zdravlju i posluživala mlekom. Svanuo je dan.Gosti su zaželeli da spavaju
i legli na pod na perinu, skinuvši kapute, ali u pantalonama. Iznad kuce
zajaukalo je zvono u padanju, zazvonila su i stakla izadrhtala je cela
kuca.
1. U Goncarima, u Posadskoj ulici, stajala je kuca nagnuta u stranu. U
tojulici je živela udovica Miškina, sedamdesetogodišnja starica. Ugao
kuce bio je saulice, jer je zidana pre regulacije i postanka ulice, i to
zidana ne od pilanog drveta,vec od tesanog, t. j. gradila se u vremenu
kad stolari nisu upotrebljavali testere,vec radili samo sekirama, znaci
pre i za vreme Petra Velikog. Kuca je tada bila bojarska. Iz tih vremena
u kuci su se sacuvale kaljeve peci i ležaj sa ukrasima icrtežima iz
sedamnaestog veka, koji su pretstavljali jaganjce i bojare. Crteži su
bili preliveni glazurom.Bezdetovi su ušli u kapiju. Drevna starica sedela
je u naslonjaci, ispred svinjskog korita. Svinja je jelakoprivu poparenu
kljucalom vodom. Bezdetovi su se poklonili i cuteci seli dostarice.
Starica je odgovorila na pozdrav unezvereno, radosno i plašljivo.
Nanogama su joj bile pocepane suknene cizme, bila je u cicanoj suknji i u
persijskomšarenom šalu. – Deder, prodajete li? – upitao je Pavle
Bezdetov.Starica jesakrila ruke pod šal, oborila oci na zemlju i
pogledala svinju.Stepan i Pavle Fjodorovici zgledali se mracno i Stepan
je namignuo: „Prodace“!Starica je koštunjavom rukom, samodrim noktima
ubrisala uglove pergamentnihusana, ruka joj je drhtala. – Ne znam ni
sama šta cu! – rekla je starica i sa izrazom pokornosti pogledala bracu.
– Dedovi naši i pradedovi, kad su živeli, vec se i ne pamti; od kada je
mojstanar umro, bog mu dao carstvo nebesko, ne može se više živeti.
Placao mi je zasobu tri rublje mesecno, kupovao gas, meni je bilo
dovoljno. Eto na ovoj naslonjaciumrli su moj otac i mati i moj muž, šta
da radim, bog im dao carstvo nebesko!Stanar je bio tih, placao je tri
rublje i umro na mojim rukama... Mislila sam,mislila, toliko noci nisam
oka sklopila...Pavle Fjodorovic je rekao: – Pec i klupa imaju sto
dvadeset plocica, kao što smo se pogodili po dvadeset pet kopejaka za
komad, svega vam izlazi trideset rubalja. Dosta ce vam biti za ceovek.
Poslacemo zidara, on ce ih skinuti i mesto njih postavice crepove i cak
ce ihokreciti. I sve o našem trošku. – Ja ne govorim o ceni! – kazala
je starica, – vi bogato placate. Toliko kodnas niko ne bi dao... Pa i
kome su one potrebne, sem meni? Eto... bar da nisuroditelji... ostala sam
samohrana...Starica sezamislila. Razmišljala je dugo, – ili možda i nije
ništa mislila. Ocisu prestale da gledaju, upale u ocnu duplju, – svinja
je pojela svoju koprivu i guralanjuškom staricinu suknenu cizmu. Braca
Bezdetovi posmatrali su je ozbiljno i
 strogo. Starica je ponovo drhtecom rukom ubrisala uglove svojih usana.
Tada seodjednom osmehnula sa izrazom pokornosti i oborila oci pred
Bezdetovima. – Pa neka tako bude! Neka vam da bog, – kazala je starica
i pružila rukuPavlu Fjodorovicu, neumešno i zbunjeno, i kako prava
trgovacka tradicija zahteva,dala je stvari iz ruke u ruku.2. Na Sabornom
trgu, u polusuterenu svoje bivše kuce, živela je porodicaveleposednika
Tuckovih. Njihovo predašnje imanje pretvoreno je u mlekarskuzadrugu.
Ovde, u suterenu živelo je dvoje odraslih i šestoro dece – dve žene –
starica Tuckova i njena snaha, ciji je muž bio oficir. Ubio se 1925
godine zbogtuberkuloze. Starac pukovnik poginuo je 1915 na
Karpatima.Cetvoro dece pripadalo je Olgi Pavlovnoj, kako su zvali snahu.
Olga Pavlovna bila jehraniteljka, svirala je nocu, po bioskopima, na
klaviru. Ova tridesetogodišnja ženalicila je na staricu. Suteren je, kao
u svim siromašnim kucama, bio otkljucan kad su tamo stigla braca
Bezdetovi. Docekala ih je Olga Pavlovna. Ona je klimnula glavom
pozivajuci ih da udu, – pošla je napred u tako zvanu trpezariju, da
pokrije krevet,kako se ne bi videlo, da ispod pokrivaca nema posteljnog
rublja. Olga Pavlovna pogledala se u trokrilno mahagonsko ogledalo
aleksandrovskog ampira.Braca su se držala ozbiljno i poslovno.Stepan je
prevrtao stolice, pomicao divan, podizao dušek na krevetu, vadiofijoke iz
niskih ormana, – pregledao mahagonsko drvo. Pavle je preturaominijature,
biser i porculan. Mlada starica Olga Pavlovna sacuvala je
devojackugipkost u pokretima i stidljivost. Kupci su cuteci pravili po
sobi nered, izvlacecina svetlost božjeg dana prljavštinu i sirotinju.
Sestoro dece puzalo je oko majcinesuknje sa radoznalošcu, dvoje starijih
bilo je gotovo da pomaže u preturanju,smetajuci majci da se stidi. Stepan
je odvojio na stranu tri stolice i naslonjacu, irekao: – Nema garniture,
nije potpuno. – Štaste kazali? – upitala je Olga Pavlovna i viknula
nemocno na decu: – Deco, molim, izidite napolje, nije vam ovde mesto,
molim vas... – Nije potpuno, nema garniture, – kazao je Stepan
Fjodorovic. – Tri stolice,a jedna naslonjaca. Stvari su lepe, ne sporim,
ali zahtevaju mnogo opravke. Samividite, živite u vlazi. A garnituru
treba sastaviti.Deca su se umirila, kad je kupac progovorio. – Da, –
rekla je Olga Pavlovna, i pocrvenela, – sve je to bilo, ali sumnjam,da
se sad može prikupiti. Jedan deo ostao je na imanju posle našeg odlaska,
drugi
su odneli seljaci, a jedan deo polomila su deca, a još i – vlaga, ja
sam stvari držalau šupi. – Valjda su naredili d a izidete za dvadeset i
cetiri casa? – upita StepanFjodorovic. – Da, mi smo pošli nocu, ne
cekajuci naredbu, ocekivali smo... U razgovor se umešao Pavle Fjodorovic
i on upita Olgu Pavlovnu: – Vi razumete francuski i engleski? – O, da
– odgovorila je Olga Pavlovna, – ja govorim... – Ove minijature su –
Buše i Kosvej? – Da, ove minijature...Pavle Fjodorovic rece pogledavši
na brata: – Po dvadeset pet rubalja može se dati. Stepan Fjodorovic ga
strogo prekine: – Ako bar polovinu garniture sastavite, kupicu od vas
ceo nameštaj. Ako ga još ima, kako rekoste, kod seljaka, moglo bi se k
njima poci. – O, da! Odgovorila je Olga Pavlovna – Ako polovinu
garniture... do našegsela ima trinaest vrsta, to je gotovošetnja.
Polovina garniture može se sakupiti.Poci cu danas u selo, a sutra cu vam
dati odgovor. Ali ako neke stvari buduizlomljene?... – To ne mari,
smanjicemo cenu. I ne morate nam saopštavati, vec pravovozite na stanicu
još nocas, tamo ce ih naš covek primiti po broju i upakovati.Divani po
petnaest rubalja, naslonjace po sedam i po, stolice po pet. Pakovanje
jenaše. – O, da, ja cu poci odmah, do našeg sela ima svega trinaest
vrsta, to je jednašetnja, ja sam navikla da pešacim... Odmah cu poci.
Stariji decko rece: – Mama, tada cete mi kupiti cipele.Pored prozora
suterena prolazio je zlatni julski dan.3. Gospodin Vjeceslav Ivanovic
Karazin ležao je u trpezariji na divanu, pokrivši se kratkim jako
pohabanimšinjelom, postavljenim krznom od veverice.Trpezarija, kao i
kabinet – spavaca soba njegova i njegove žene pretstavljali suživopisni
muzej, koji je bio smešten u stanu poštanskoga kocijaša.Braca Bezdetovi
zastali su na pragu i poklonili se: Veleposednik ih je dugo posmatrao i
zatim viknuo:
– Napolje, ugursuzi! Napolje odavde!Braca se nisu micala. Gospodinu
Karazinu udari krv u lice i ponovo viknu: – Dalje od mene, nevaljalci!
Na tu viku ušla je žena. Braca Bezdetovi poklone se Karazinoj i povuku
seu sama vrata. – Nadina, ne mogu da gledam ove nevaljalce, koji su nas
prevarili prošlogmeseca, – kazao je Karazin ženi. – Dobro, Vjeceslave,
vi podite u kabinet, ja cu pregovarati sa njima. Oh, visve znate,
Vjeceslave! – odgovori Karazina. – Oni su narušili moj mir, odmor.
Dobro, poci cu u kabinet. Samo, molimvas, bez intimnosti sa ovim
robovima.Karazin je izišao, povlaceci za sobom šinjel. Odmah za tim u
sobu su ušla braca Bezdetovi i još jednom se uctivo poklonili. –
Pokažite nam vaše ruske goblene, a kažite i poslednju cenu pisaceg stola,
– kazao je Pavle Fjodorovic. Vrata kabineta širom se otvorila i pokazala
se glava Karazina, koji je viknuo,gledajuci u prozore, da ne bi slucajno
pogledao bracu Bezdetove. – Nadina, ne dozvolite im da sednu! Zar oni
mogu razumeti lepotuumetnosti! Ne dajte im da biraju, prodajte samo to,
što mi sami nalazimo zashodno. Prodajte im porcelan, casovnik i bronzu.
– Mi možemo i da odemo! – kazao je Pavle Fjodorovic. – Oh, –
pricekajte, gospodo, neka se umiri Vjeceslav Ivanovic, on je jako
bolestan, – kazala je Karazina inemocno sela za sto. – Nama je
neophodno potrebno da prodamo neke stvari... Oh, gospodo... Vjeceslave
Ivanovicu molimvas, zatvorite vrata, nemojte prisluškivati što mi
govorimo, podite u baštu... Jakov Karpovic Skudrin živeo je u Zaprudima,
kod Skudrinog mosta, prekracujuci vreme u svojoj kuci. Revolucija ga nije
dirala osamdeset i pet godina.On, možda, nije ni imao mladosti. Žurio se
da bi starošcu preduhitrio samog sebe.Sve je pamtio, nije se bojao života
i obracunavao se sa životom, kao i sa sinomAleksandrom. Starac se skrivao
iza vrlo ružnog osmeha, koji je u isto vreme bioropski i zlurad.
Svetlucave oci su mu suzile, kada se smejao. On je stvorio svojuliniju
života, klizavu i usku, kao jasikova kora, pokvašena u blatu. Starac je
živeosurovo, bio surov, kao što su bili surovi i njegovi sinovi. Stariji
sin Aleksandar još pre dvadesetog veka, kada je otac vec bio star, bio je
poslat da dostavi hitno pismo
na parobrod, koji je polazio za Rjazanj. Pošto je zakasnio dobio je od
oca šamarsa recima: Ne žuriš se, nevaljalce!... Ovaj šamar bio je
poslednja kaplja porodicnogmeda, – i kada je decko navršio cetrnaestu
godinu, – on se snašao, pošao od kucei vratio se tek posle šest godina
kao student politehnickog petrogradskog instituta.To je bilo na pragu
dvadesetog veka. Otac je za to vreme poslao sinu pismo, ukome mu je
naredivao da se vrati inace ce ga lišiti roditeljskog blagoslova i
prokleti.Sin je licio na oca: na ovom istom ocevom pismu, ispod oceva
potpisadopisao je: – Dodavola s vama i sa vašim blagoslovom! – i vratio
ocu pismo. Kad je Aleksand ar, posle šest godina od begstva, jednog
suncanog i prolecnog danaušao u gostinsku sobu, otac mu sitnim koracima
pode u susret s radosnimosmehom i podignutom rukom, da udari sina. Sin s
veselim osmehom uhvati ocaza ruke, još jednom se osmehnuo, a u osmehu je
veselo sijala snaga, oceve se rukenašle u kleštima. Sin je stegnuvši
oceve ruke, primorao ga da sedne u fotelju zasto, i veselo je rekao: –
Zdravo, tatice!Zašto se, tatice, uznemiravate. Sednite, tatice! Otac
sezaduvao, jeknuo, uzdahnuo i nasmejao se, licem mu prode izveštacena
dobrota.On je viknuo ženi: –Maruška, daj, hi, hi... votke, votkice, samo
neka je, golubice, hladna, iz podruma, sa hladnim jelom... Porastao
sincic, porastao, došao je sincic za našusrecu, pseci sin!...Sin je bio
prvi ko ji je nadjacao oca, druga sila bila je revolucija. Sin je u
tovreme išao ocevim stopama, – i, oduprevši se revoluciji, razbio o nju
celo, ne pokoravajuci se, stao joj je na put i poginuo u podrumu od
revolverskog metka,sacekavši metak mirnim i prkosnim ocima, – otac je
nadmudrio sina, nadmudrivaorevoluciju, ne verujuci ni sinu ni revoluciji.
Sinovi Jakova Karpovica nestali su:inžinjer, sveštenik, baletski glumac,
lekar, opet inžinjer, – nijedan se nije odrekaooceve kuce, i svi su
razbili glave o revoluciju, ostavivši starca da živi. Hiljadudevet
stotina dvadeset devete godine stariji unuci Jakova Karpovica bilisu vec
poženjeni, ali najmladoj i jedinoj kceri nastala je tek devetnaesta
godina. Starcunije ništa ostalo od prošlosti, sem svetle uspomene na sina
Aleksandra.Poslednjih cetrdeset godina Jakov Karpovic bolovao je od kile,
i kada jehodao pridržavao je desnom rukom razrez cakšira i tu svoju kilu,
– njegove modreruke oticale su od vodene bolesti, hleb je solio gusto iz
opšteg slanika, škripecisolju, pažljivo vracajuci ostatke soli u slanik.
Poslednjih trideset godina JakovKarpovic se odlucio daljudski spava, –
ustajao u ponoc i bdio nad biblijom ili pasao goveda na livadama do
svanuca, zatim spavao do podne. U podne je odlaziou citaonicu da prelista
novine, – novac na pretplatu nije trošio. Poslednjih desetgodina postao
je lukav. Jakov Karpovic bio je debeo, kao naduven, potpuno sed icelav,
dugo se iskašljavao, šištao, izduvavao, kad je pocinjao da govori. Kuca
Skudrinovih nekada je pripadala spahiji, plemicu Verejskome, koji je
propaoodmah po oslobodenju seljaka. Pošto je Jakov Karpovic otsluživši
vojsku prereforme, služio kao pisar kod Verejskog, ucio se sudskoj
veštini i otkupio od njegakucu zajedno sa pravom pristava, t. j. postao
je zastupnik za seljacke poslove, kada je Verejski sasvim propao. Kuca je
bila za Katarinino doba neprikosnovena.Potamnela je za tih sto pedeset
godina svoga postojanja, kao i njeni mahagoniji istakla na prozorima.
Starac se svega secao: spahije, svoga sela, rekrutovanja zavreme borbe
pod Sevastopoljem (1853.), kmetstva i sina Aleksandra. Za poslednjih
pedeset godina on se secao imena svih ruskih ministara i
narodnihkomesara, svih poslanika na carskom dvoru i savetnika Centralnog
izvršnogkomiteta, svih ministara inostranih dela, svih papa i premijera,
za poslednjih pedeset godina, – starac je izgubio pojam vremena i
govorio bi: – Ja sam preživeo Nikolaja Pavlovica, Aleksandra
Nikolajevica, AleksandraAleksandrovica, Nikolaja Aleksandrovica, –
preživecu i Alekseja. Ivanovica. U kuci su živeli: starac, žena Marija
Klimovna i kci Katarina. Kuca je živelaza vreme revolucije starcevom
lukavošcu isto onako, kao što se živelo i mnogovremena pre Katarine, cak
i pre Petra. Kuca je nemo govorila mahagonijemKatarininog vremena. Starci
su se izdržavali od bašta. Od industrijskih proizvodau kuci su imali
žižice, gas i so. Tim proizvodima upravljao je starac. On,
MarijaKlimovna, Katarina, u prolece suradiliobradivali kupus, cveklu,
repu, krastavce,mrkve i slatki k oren koji su upotrebljavali umesto
šecera. Nocu, do zore, starac je pasao krave, odlazio u polja do
izgradnje, lutao bos po pomrcini, u nocnoj haljini.Zimi bi starac palio
lampu za vreme bdenja nad biblijom, za to vreme majka i kcisedele bi u
mraku. Oko podne starac je odlazio u citaonicu da se nadiše imena inovina
socijalisticke revolucije, kci je tada sedala za harmonijum i
vežbaladuhovne pesme Kastaljskog, za crkveni hor. Starac se vracao kuci u
sumrak,veceravao i odlazio na spavanje. Tada se kuca ispunjavala šapatom
žena. U sumrakse Katarina iskradala iz kuce, na posela svojim
drugaricama. Otac se budio oko pola noci, izgubivši racun o godinama,
prestao je da se plaši smrti, pošto seodvikao i od života. On je pasao
prošlost kao i svoje stado. Mati i kci cutale su u prisustvustarca. Mati
nije nikada izlazila iz kuce, osim u crkvu, – ona je kuvalakaše i corbe
sa kiselim kupusom, pekla piroge, kiselila mleko, i sakrivala kolaceza
praunuke; stalno se zadržavala u gornjim ženskim odajama, to jest, živela
ježivotom ruskih ženskinja iz 15 i 17 veka, – hrana je bila takode iz
toga vremena.Marija Klimovna, suha i drevna starica, kako i dolikuje,
bila je tip ruskih žena kojesu se ocuvale u Rusiji, po selima, zajedno sa
starinskim ikonama Bogorodice.Sur ova volja muža, koji je na drugi dan po
vencanju, pre pedeset godina, popljunuvši prste pokazao ženi kako treba
da zaliže kosu iznad slepoocnica, tavolja, koja je sve do smrti krila u
zakovanim sanducima radosti Marije Klimovne,
ocelicila je potcinjavanjem, pretvorivši je za uvek u cutljivu ženu,
ciji je svetdopirao do kucne kapije. Mati je sa cerkom pevala pesme
Kastaljskog. U kuci je živela Rusija, staraRusija još od pre Petra
Velikoga. Starac je nocu citao bibliju, ne bojeci se višeživota. Vrlo
retko, u nekoliko meseci jedanput, u nemim casovima noci, starac bi
prišao postelji svoje žene, hripio i šaptao: – Maruška, da, hm, hm...
to ti je život, Maruška, da... U njegovim rukama tresla se sveca, njegove
oci su suzile i smejale se, MarijaKlimovna krstila je u strahu sebe i
muža. Jakov Karpovic je gasio svetlost. Iza kuce prolazila je revolucija
i prostirao se grad revolucionarne ratne pozadine. Kci Katarina spavala
je u susednoj sobi. Ona je imala male žute oci kojesu izgledale nepomicne
od neprekidnog spavanja. Oko njenih otecenih veda, prekocele godine
množile su se pege, njene ruke i noge licile su na grede, prsa su joj
bila velika kao vimena u švajcarskih krava. Starac je Katarinu vaspitavao
u duhunevinosti sedamnaestog veka, cuvajuci joj miraz pod daskama u
kupatilu.Vrane su raznosile dan jateci se na zapadu. Sivi oblaci, koji su
licili na konjevodonoše, pretvarali su se u kišu i širili sumrak. Braca
Bezdetovi vratili su seSkudrinu baš kad su prestala da jece zvona. Od
umora po svršenom poslu, oci brace postajale su prazne, kao u mrtvaca.
Sedeci za ruckom jedan do drugog, onisu pili konjak, da bi se potkrepili
i posle rucka legli su da spavaju, opet ne svlacecise, na dušek prostrt
po podu, metnuvši ispod jastuka bocu sa konjakom. JakovKarpovic odmah
posle rucka pošao je na put, njegovi džepovi bili su puni bezdetovskih
rubalja i kataloga, – on je išao drvodelji, kocijašu, za užeta i
asure,da naredi pakovanje kupljenih stvari, pakovanje i odašiljanje na
stanicu „starihkaterina, i aleksandara.“ Starac je odlazio u šeširu sa
širokim obodom, bio je vrlozaposlen i govorio je: – Bilo bi najbolje da
se pozovu ohlomoni,8 za pakovanje i prenos. – Oni sunajpoštenijiljudi.
Ali ne treba. Bratic moj Ivan Karpovic njihov revolucionarnivoda nece im
valjda dozvoliti da rade na kontrarevoluciji i Ha, ha!Zemlja se naginjala
noci. S vecera je pocela da sipi kiša. Celo vece su tajnolupali u prozore
Marije Klimovne. Izlazila je Katarina, – a ljudi, ponižavajuci se
prosjacki: „Kažu da imate goste, koji kupu ju starinske stvari!“ nudili
su: starerublje i kopejke, izlomljene samovare, knjige, svecnjake i
doglede. Oviljudi iz pozadine, izvan borbe, nisu razumevali umetnost
starine. Oni su bili u svakom pogledu siromasi. Katarina ih sa njihovim
bakarnim lampama, pozelenelim od8 sekta komunista iz prvih godina posle
gradanskog rata.

radosti, nije puštala u kucu, predlagala im je da stvari ostave do

sutra, da ih gosti,kad se odmore, razgledaju.Još u zalasku sunca duvao je
vetar, juli je pošao u avgust, još u zalasku vetar je doneo oblake i
pocela je da sipi kiša. Umetnost mahagonija je u umetnost stvarikoje su
preživele svoje majstore i sopstvenike. Tog dana uvece išla je šumom
iznadOke Olga Pavlovna Tuckova, žena sa licem starice i devojackim
kretnjama.Zalazak se osvetlio sivim oblacima, šuma je šuštala avgustovsk
im vetrom, Okini prostori izgledali su drevni, iskonski. Vejalo je
širokim vlažnim vazduhom, koji je živeo sa šumom, sa brežuljcima i sa
travom. Oka je na ovom mestu lomila svojekorito. Olga Pavlovna,
detinjasto bojeci se šume, ušla je u selo, koje je nek ada bilospahijsko,
da kupi od seljaka njima nepotrebne fotelje i stolice od mahagonija.Prvi
put u svom pedestogodišnjem br acnom životu Marija Klimovna videla je
toga vecera Jakova Karpovica kako igra. Jakov Karpovic se vratio sa posla
uneuobicajeno vreme.Šešir mu se nakrivio. Ušao je kroz kapiju u svoje
stogodišnjedvorište, praveci bosim nogama neobicne skokove, koji nisu
odgovarali njegovimgodinama. Izgledalo je kao da Jakov Karpovic cas klizi
po ledu, cas skace kaogusar, cas kao da igra mazurku udarajuci petama i
držeci šešir umesto dame. JakovKarpovic nije video ni kišu, ni noc, ali
Marija Klimovna videla je kako se licestarcevo kezilo od srece, tada – u
poslednjim danima života. Dan su odnele vrane.Kula Marine Mnišek u
Kolomenskom Kremlju cutala je i nestajala u mraku. Crnevodonoše izlevale
su noc i kišu. Jakov Karpovic, vrativši se iz varoši i poigravši u
dvorištu, brzo je ušao kamajstorima prepravljacima starina u gostinsku
sobu. Probudio majstore i odveo ihu kabinet. Po podu je ostavljao mokre
tragove svojih peta. Zajedno sa starcemdopuzila je u volterovski kabinet
azijatska Kolomna, zapuštenost, kapije, klupeispred vrata, isemenke od
suncokreta. Jakov Karpovic brzo je ugasio svetlost uhodniku i poceo
šaputati sa majstorima. – Na izgr adnji je danas bila buna, ženski
štrajk. Tacno u deset i po casova,u nevreme, zasvirala je sirena, sve
radnice na izgradnji napustile su posao i kaovalovi jurnule u varoš,
pesme nisu pevale, išle su u redovima. Na uglu Rjepinskeulice srele su
kovceg sa posmrtnim ostacima Sadikove i pošleza njim pevajuci posmrtnu
pesmu, – mnoge žene su zaplakale, zaurlikale, kao morune.
Štrajk,docekali smo!... – Je li dinamit na tvojoj poljani? – upitao je
Pavle Bezdetov. – Ove noci, tajno, ispod ženskih sukanja... Majstori su
slušali stojeci i zabrinuto cutali. Njihova lica dobila su strogizraz.
Starac se radovao. Palanka, azijatska Kolomna, koja je pošla tragom
mokrih
peta Jakova Karpovica, bila je u nedoumici, nerazumevajuci ovaj štrajk,
kad suradnice sa izgradnje,u cutanju strašnijem od grdnje i vike,
otpratile u zemljuMariju Sadikovu. Stotine žena, isprljanih zemljom,
skamenjenih kamenim radomu nemim redovima šarenih sukanja i marama, što
su ostale od ruske prošlosti,ispunile su starinsku kolomensku ulicu i
pošle za sandukom do groblja. Skudrin jevideo za ovim redovima sina
Aleksandra, sebe, svoje uništeno vreme idostojanstvo, minduše i prstenje
Katarininog miraza, zakopanog u kupatilu podgredom, video je svoj
osamnaesti vek, svoju starost i casove provedene u citaonici,gde su se
novine smejale nad njim. Za ovim redovima žena starac je video dim icuo
grmljavinu dinamita, izmrcvareneljude, vodu, koja lomi sve, i – sebe
izadinamitnog dima, iza potoka vode, iza razrušenog granita, – video je
sebe ubogogstarca, Bezdetove, Poltoraka – tako jasno kao na slici
Sjerova gde Petar koraca uPetrograd. Ubogi starac je bio Petar. Ubogi
starac ulio je svoj otrov u revoluciju,da bi osvetio sebe, sina
Aleksandra, Rusiju, svoj mahagonski volterovskinameštaj. Palanka koja je
kapala sa peta Jakova Karpovica sela je na divan. JakovKarpovic je živeo
sladeci se životom. – Tarahnuce, bahnuce, hi, hi, iza dima i groma niko
nas nece videti. Svetnjak je zadimio.Inžinjer Jevgenije Jevgenijevic
Poltorak doputovao je tacno u devet casova,dovezao se do kuce kolima,
žurno prešao preko dvorišta, u pretsoblju stresao vodusa pleca i pošao u
kabinet. Katarina je tog trenutka pevala u gostinskoj sobicrkvene pesme
Kastaljskoga, prateci sebe na harmoniju... Kabinet JakovaKarpovica
pocivao je u mahagoniju. Po stolu za knjige plovila je kristalna
ladaoptocena bronzom. U ovu ladu ulevao se konjak, – da bi se pomocu
alkohola,nalivenog u cašice kroz slavinu lade, moglo putovati na istoj
ladi, po severozapaduvolterovskom fantazijom. Majstori prepravljaci
napunili su ladu konjakom u castPoltoraka isedeli cuteci u sasvim
zakopcanim kaputima, netremice posmatrali.Kiša iza prozora govorila je o
jesenjoj noci. I Jevgenije Jevgenijevic, kao i Skudrin, bio je toga
vecera neobican.Poltorak, covek evropske ugladenosti, jako se žurio, te
je cuo u kratkom razgovorusamo sebe, prisluškujuci i pazeci samo sebe. On
se žurio i za to je sam sebi smetao. Jakov Karpovic vrteo se bos i kao
golub oko Poltoraka, nametajuci se porednjega, cas se kikotao i
otvorenošalio, cas je upadao u zlu i mirnu ozbiljnost, – Jakov Karpovic
je uživao. – Jeste li culi, Jevgenije Jevgenijevicu, štrajk! – kazao
je Skudrin. – Da, cuo sam, – protest. – Kako vi to tumacite, Jevgenije
Jevgenijevicu?
– Kako? Ja sam danas bio u izvr šnom savetu radnika proizvodaca. Oni
sadarešavaju ne samo koliku ce platu sebi odrediti, vec su rešili da mi
ne predadukontrolu nad radom i da rade sami, umesto inžinjera. I ženski
štrajk – sve ide jedno za drugim! Ne samo radnici vec i žene
postajusila! – rekao je tiho Skudrin i dodao strogo: – Nocas da
pocnemo, ne treba višeodlagati. – Treba poceti, – potvrdio je za
Skudrinom stariji Bezdetov. – Da, treba – potvrdio je Poltorak, – ali
vode sad nema i necemo uciniti bogznašta!... – i upitao je zacudeno i
nemocno: – Kako stoji stvar? Kako ste vi, JakoveKarpovicu? Da li biste
mogli ubiti? – Pa šta znaci to: kako stojistvar? Pa ove noci cemo
potkopati... – Na sednici sam danas osetio, da se radnicka psiha
izmenila, oni su gazde,gospodari, sudije. Da, treba!Kažem samo, da je sad
malo vode, a voda je jaca oddinamita... – opet je Poltorak pao u nemoc.
– Jakove Karpovicu, možete li vi ubiti? – Kako ubiti? – Svejedno
kako, tako – ubiti?Jakov Parpovic je uživao. – Ubiti? – ponovio je
on i brzo rekao, kikocuci se: – Ja sam razmišljao oMarksovoj teoriji.
Marksova teorija o proletarijatu glupa je i brzo ce bitizaboravljena,
neminovno ce se zaboraviti, jer i sami proleteri moraju nestati.Danas
celjudi zaploviti po Oki. Eto kakva je moja misao, da... pa prema tome
isama revolucija nije ništa drugo nego pogreška istorije, hm, da,
pogreška koja sena nama sveti. Proci ce još dva, tri pokoljenja i
proleteri ce nestati, – nestace useveroamerickim državama, u Nemackoj.
Marks je napisao svoju teoriju naosnovu manuelnog rada, misleci da ce taj
rad vecito postojati. Medutim, sadmašinski rad zamenjuje rad mišica,
ubrzo ce kraj mašina ostati samo inžinjeri, a proleteri ce se pretvoriti
u inžinjere. Kod mašine petljudi, a u kancelarijamacetrdeset,– cinovnici
ce postati proleteri. Eto, hm, kakva je moja misao. A inžinjernije
proleter, jer što je covek kulturniji, tim se on više izdvaja i manje mu
treba iudobnije živi, ako je sa svima materijalno izjednacen, jer
izjednacenjemmaterijalnih dobara oslobada se misao, hm... vi cete reci
eksploatacija, – ostaceeksploatacija, da, jer je to u krvi, ali ne
Marksova eksploatacija, ne!Seljaka možešeksploatisati, jer je on zver,
ali mašini ga ne možeš pustiti, on ce je pokvariti a zanju se daju
milioni rubalja. Mašina je još skuplja, ako se na svakog coveka
uštedimakar i po pet kopejaka, – covek treba da ume rukovati mašinom, i
mesto predašnjih sto radnika radice samo jedan, i toga coveka treba
cuvati! – Starac jegovorio kao da bogoradi, žmirkajuci od zadovoljstva,
mahao je glavom, metnuvširuke na svoju kilu. – Tako je kod nas bilo!
Uporedite trgovca sa seljakom, – trgovac je kao i pop, ako se obuce kao
lakrdijaš i živi u palati, misli ono što želi i
moja leva noga. A ja mogu bos da idem i od toga necu biti gori, hm, da,
necu bitigori.Coveka treba voleti, poštovati. Tada se ne sme ubijati, ne
sme!Poltorak je slabo slušao Jakova Karpovica, prisluškujuci samo sebe,
ispijao je konjak, da bi ugasio misli. Zatim je naglo prekinuo starca: –
Prestanite, Jakove Karpovicu, ne ludujte. Možete li vi ubiti, coveka
ubiti, – svojim rukama? – Kako da kažem!... – odgovorio je Skudrin i
zakikotao se neodredeno,iskašljao se i šmrknuo. – Ne, niste me
razumeli, a možda i jeste! – zubi Poltorakovi sevnuli suzlobnim sjajem
zlata. – Ja ne predlažem ubijanje. Govorim nacelno, – sme li seubijati
ili ne? – Pa, evo sad, ove noci desice se eksplozija na izgradnji...
kako da kažem...Ja na livadama pasem goveda, krave – muzare... Secate li
se, govorili ste da je svena krvi.... A od eksplozije, razletece se na
jednu stranu glave, kao bombe, a nadrugu – noge, a voda ce sve isprati,
odneti do davola... To je takode ubistvo. – Jakov Karpovic progovorio je
odjednom ozbiljno, oci su mu bile mirne i gotovomlade. Bezdetovi su
poslovno pili i slušali netremice. Jevgenije JevgenijevicPoltorak ustade
i pojuri po kabinetu. Pocela je da pada kiša, zatresle su se zavesei
svetlost se lelujala od vetra. Volterovski kabinet mirovao je u
volterijanstvu:seljacka palanka, koja se slivala sa Skudrinovih peta,
cešala se o divan. – Ne, ja nisam o tome govorio, – viknuo je Poltorak,
i opet blisnuše njegovizubi. – Ubiti svojim rukama, ne udaviti, ne ubiti
iz puške, ne otrovati, vec prostoubiti, tako bez krvi! – Jedni mogu, a
drugi ne. – Ko može? Ko ne može? – Evo mi cetvorica. – Šta cetvorica?
– Možemo ubiti. Jakov Karpovic maknuo je ruku sa kile, stao je uspravno.
Njegove uvekmracne oci gledale su pravo i s mržnjom. Govorio je bez
zakašljivanja i kikotanja,njegov sipljivi bas postao je snažan, starac je
uživao. – Zašto? – viknuo je Poltorak. – Za to što smo savest
izgubili, Jevgenije Jevgenijevicu. Mi sve znamo i svemožemo. – Jakov
Karpovic se opet zakikotao, a onda uozbiljio. – Ja se ne stidim da
govorim o savesti. Nicega se ne stidim. Neki put mislimi ne mogu
dazamislim, šta je meni nemoguce. Svoju kcer hocu da sacuvam, ali ito je
ludost. Sve je moguce, a ja hocu samo zlo i samo se zlu radujem. Moji
sinovi
– jabuka ne pada daleko od stabla – podmetnuli su svoje glave pod
nož revolucije,kao bikovi, i poginuli, a ja sam se oslonio na svoju
pamet, na lukavstvo, inadmudricu sve. Izvinite što sam se toliko
razbrbljao. Danas mi je imendan, ja cudanas potpaliti fitilj, dinamit,
koji ste vi uz pomoc mojih kravica skrivali u lugu, – to je vec sasvim
iskreno, bez lukavstva, – stvarno, ala cu se radovati....
JevgenijeJevgenijevicu, reku Moskvu naopako okrecu ne samo boljševici,
vec cela Rusija,ruske rublje, ruske ruke, a ja – po vašem uputstvu i po
mojoj volji pasem stado,treba biti pošten. Jevgenije Jevgenijevicu,
govorim vam bez stida. – JakovKarpovic se iskašljao. – Treba biti
pošten, Jevgenije Jevgenijevicu, pošten izocajanja, – ocajno poštenje.
Može se ubiti, coveciji život je jevtina stvar. – JakovKarpovic se
iskašljivao, kikotao,šmrkao. – U blatu su cvorovi,talog i pijavice
ihsisaju, rakovi se u njih upijaju, ribe plivaju, krave puštaju vodu,
smrad, prljavština,a ja živim, bogoradim, gazim i sve razumem i vidim. Mi
možemo ubiti. Naredite,koga. Treba o poslovima govoriti, Jevgenije
Jevgenijevicu. Ove noci,nikada bolje,kiša pada, momci ne odvode devojke
na livade, i sve cese sruciti na štrajkace. Jacu poci da pasem goveda, a
vi da se prošetate sa Bezdetovima. – Ali ja necu da ubijam! – tiho je
progovorio Poltorak. – Ubica može bitisamo covek bez fantazije. – To
jest, kako to vi necete ubijati? – strogo je upitao stariji Bezdetov. –
To je tacno, – kazao je, osmehnuvši se Skudrin, – to je tacno, ali ne
sasvim.Ubica treba da je bez fantazije inace udavice ga prividenja i
slicnosti, ali samo utom slucaju, ako se kod njega sacuvalo osecanje
casti. Ali mi cemo baš zbog tefantazije uživati kad zagrmi. Poltorak je
ispio konjak iz lade i kazao sam sebi: – Ja nisam hteo ubijati....
treba da idem, cekaju me. Zbogom. Mi ne možemoradnike vratiti. – Kako to
da vas cekaju? – ozbiljno je upitao stariji Bezdetov. – O poslu treba
da govorimo, Jevgenije Jevgenijevicu, – laskavo je kazaoSkudrin, ne
smete nikuda otici, morate pricekati. – Ja sam doputovao sa ženom.
Cekaju me. Još kao deran... glava me boli,treba da požurim... još kao
deran u trinaestoj svojoj godini citao sam Tolstojev„Rat i Mir”, – kako
sam ja tada plakao, kako sam plakao, citajuci kako AnatolKurakin ljubi
Natašu Rostovu, – zbog pogažene cistoce sam plakao, bio samnezadovoljan
Anatolijevom prljavštinom, jerse usudio da se dotakne cistoce! Ne, ja
imam fantaziju. Zbog pogažene cistoce, ne zbog Nataše Rostove, vec zbog
svihruskih žena.... danas su na groblju žene same istupile i na sednici
jedna žena je samnom diskutovala...Braca Bezdetovi ustali su i stali iza
Poltoraka. Jakov Karpovic se zakikotao,Poltorak je seo u neodlucnosti i
pokunjio glavu, savladan alkoholom.
– Ja cu vam ispricati, pricekajte, ne žurite, – progovorio je
šmrcuci JakovKarpovic. – Nataša Rostova – to je samo fantazija.Treba
se osvrnuti nazad, na Rusiju, – strašno je kada se unazad pogleda....Ja
cu vam ispricati do kakvih sam zakljucaka došao, slušajte, izbrojte, o
tome postoje citave knjige u mome ormanu, mogu da ih izvadim. Izbrojte:
prosjaci,vracari, skupljaci, skitnice, bogomoljci, putnici, siromasi,
obešenjaci, proroci,glupaci, lakrdijaši, licemeri, ubogi Hrista radi,
eto, gledajte to su pogace svetemajke Rusije, prosjaci svete Rusije,
ubogi radi Hrista i svete Rusije, – kakveišarane pogace.... i pazite,
vec hiljade godina postoje u Rusiji, još odKievopecerske Lavre. Koliko je
pisaca radi njih umakalo pero, koliko je istoricara,etnografa pisalo
naucne radove. Ovi blaženi su zajedno sa piscima ili ludaci, iliugursuzi,
a smatrali su se ukrasom crkve, hristovom bracom, ugodnicima božjim.Evo
dozvolite da vam govorim o sveruskom Ivanu Jakovljevicu. Umro je on
usedamdesetoj godini, sve ja to pamtim. Umro je u Preobraženskoj bolnici.
Onjegovoj sahrani pisali su dopisnici novina, pesnici i istoricari. Za
vreme njegovesahrane padala je kiša i bilo je veliko blato. Ali, ne
obziruci se na to, za vreme prenosa tela, žene, devojke, gospodice u
haljinama sa krinolinom, padale su nicice, puzile su za sandukom. Ivan
Jakovljevic za života, oprostite za izraz, mokrio je poda se, ispod njega
je teklo i posluga je morala da sipa ispod njega pesak. Ovajmokri pesak
ispod Ivana Jakovljevica njegovi obožavaoci sakupljali su i
odnosilikucama i pesak je postao „lekovit.“ Razbolelo se dete od stomaka
i majka mu jedala pola kašicice peska i dete je ozdravilo! Vatu, kojom su
pokojniku zapušivalinos i uši, delili su na malu parcad i davali posle
molitve onima, koji veruju. Mnogisu dolazili sa bocicama i punili ih
tecnošcu koja je curila iz sanduka, jer je pokojnikumro od vodene
bolesti. Košulju, u kojoj je umro Ivan Jakovljevic, takode su delilina
sitne komadice, za one koji veruju. Kad je nastupilo vreme iznošenja
pokojnikovog tela iz crkve, skupilo se bilo mnogo bogalja, licemera,
putnika. Ucrkvu oni nisu ulazili zbog togašto je bila puna,cek ali su na
ulici i ovde, usred bela dana. Držali su narodu propovedi, davali pouke i
cinili cuda, izgovarali prorocanstva, bogohulstva, skupljao se novac i
zloslutno se urlikalo... Eto, izvolitemolim vas, vidite, kako je slavno
umro covek. – Zašto vi to sve pricate? – zapita nemocno Poltorak. –
Zašto pricam? – upitao je Skudrin. On se nasladivao i radovao. Baba-
palanka pažljivo se ugnjezdila na divanu. – Molim vas slušajte! –
strogo je viknuoSkudrin. – I znate li zbog cega je bio slavan Ivan
Jakovljevic? Zbog proricanja!On je cinio ne samo usmena vec i pismena
prorocanstva, tako da se zaistorijskaistraživanja sacuvao materijal.
Njemu su pisali, pitali ga: da li da se ožene sa tomili tom, on je
odgovarao„ bez radanema kolaca.“ – Zašto vi to sve govorite! – viknuo
je Poltorak.
– Ja se radujem i nasladujem životom pred smrt, Jevgenije
Jevgenijevicu.Možda je ovo moja najlepša uspomena!Molim vas slušajte! –
zlurado je doviknuostarac. – Sir se pogrešno smatrao kao strano jelo, ja
ga smatram nacionalnoruskim,kao i luk. Ja luk jako volim. Glavni sir u
Rusiji bio je Kitaj-grad, a njegovi crvi bili su bogalji. Oni su onamo
išli na tuceta. Jedni su pisali stihove, drugi pevalikao petlovi i
kukavice, treci su skrivali sve u placu, u ime gospodnje, cetvrtisu
seraspoznavali samo po jednoj recenici, koja se smatrala kao prorocanska
i donosila prorocima slavu:„Život covekov – bajka, mrtvacki sanduk –
kocije, voze te a netreskaju“... Postojali su tumaci pseceg lajanja koji
su pomocu lajanja proricalivolju božju. Bilo je u tom staležu prosjaka,
skupljaca dronjaka, uhoda, skitnica, bogomoljaca, probisveta, ubogih iz
cele Rusije, i seljaka i malogradana i plemicai trgovaca, dece, staraca,
zdravih seljacina, plodorodnih ženetina, svi su oni bili pijanice i
mirisali su na luk. – Zašto vi sve to govorite? Treba da idem, – opet
je nemocno kazao Poltorak. – Sad cu da završim, – odgovorio je
Skudrin. – Iznad svih njih stajalo je,kako da se izrazim, u obliku
glavice luka, plavo velicanstvo ruskog carstva, pokrivalo nas je gorke i
ljute kao sir i luk, jer kupole ruskih crkava, u oblikuglavice luka, jesu
simboli ruskog života, simboli, Jevgenije Jevgenijevicu!Govorim ovo u
vezi sa vašom mišlju, da bi vi sami rešili pitanje ubistva. Akozajaze
recicu, kako se misli, ak o mi jaz ne dignemo u vazduh, – jaz ce nas
sve potopiti. Ovu sobu ce vodom zaliti, ovde ce mesto nas plivati ribe, i
ova ladica sakonjakom zaplovice. A ja sam u ovoj kucici odrastao i deca
su se moja rodila ovde.Ja sam za Rusiju, i necu ribama, meni je,znajte,
bolje sa mojim stenicama, negosa socijalizmom, imajte no umu...... A
Ivana Jakovljevica setio sam se zato štoi jamoram skoro umreti i zavidim
njegovoj smrti. I mome bratu Ivanu takode zavidim.Ja sam zavidljiv covek,
Jevgenije Jevgenijevicu. Poltorak je s mržnjom kazao: – Vi, Jakove
Karpovicu, izvoleli ste izostaviti jednu vrlo važnu okolnost: dasu ti
božjaci, probisveti ili ludaci bile ubice i da su ih ubijali. –
Sasvimtacno, Jevgenije Jevgenijevicu, probisveti su se množili, a
ludacisu umirali, dobro se secam, Ivan Jakovljevic po svemu bio je
probisvet. Rusijavoli probisvete. Dozvolite da vam izložim još jednu
misao. Retko imammogucnosti da ovako govorim, dozvolite mi da se i ja
osetim gradaninom. Šta povašem mišljenju pokrece svet, civilizaciju,
nauku, parobrode?.... Rad? Znanje?Ljubav? Ne, nijedno od toga,
hm!Pamcenje, pamcenje krece svet. Zamislite sliku,sutra rano ja cu se
probuditi, – osecanje i razum ostali su, a pamcenja nema.Probudio sam se
na krevetu i pao sa njega, jer sam zaboravio prostor. Na stolici su
pantalone, meni je zima, a ja ne znam ništašta s njima da radim. Ne znam
kako daidem, rukama ili nogama, ne secam se jucerašnjeg dana, znaci – ne
bojim se smrti, jer o njoj ne znam. Inžinjeri su zaboravili sve svoje
nacrte,i svi tramvaji, mašine
i kanali pošli su do davola. Popovi ne umeju da nadu put u crkvu i
takode se nicegane secaju o Hristu. U meni su ostali instinkti, iako su
oni jedna vrsta pamcenja, aligle, ja ipak ne znamšta da jedem, stolicu
ili hleb, koji je ostao na stolici odsinoc,sagledavši svoju kcer ja cu je
smatrati za svoju ženu..... Pamcenje!Fantazija – fantazija pamcenja,
Jevgenije Jevgenijevicu. Pamcenje ce vamdozvoliti da ubijate, Jevgenije
Jevgenijevicu, a kad ga izgubite onda cete vašumajku pobrkati se cerkom.
Ja i vi smo nitkovi, Jevgenije Jevgenijevicu. Vi stenervno rastrojeni.
Zaista treba da se odmarate, vi ste premoreni, a i ja cu poci ukrevet, k
ženi. U takvom stanju opasno je za vas da idete na livade. Tamo
imastražara, oni su privikli na mene i na moje krave a vas u svojstvu
pastira nisu jošnikada videli. Idite svojojdevojci za cas, a posle cu vas
odvesti nasipu. Odmoritese pred smrt. Ja imam još pamcenje, nisu mi ga
oduzeli, kao što su mi sinoveoduzeli. Ja se secam Ivana Jakovljevica, –
a da ribe zaplivaju po mome kabinetu,to ja ne želim. Neka rade šta hoce,
ja cu sacuvati svoju kucu!Baba- palanka slušala je vrlo pažljivo, cedeci
vodu i svoje sokove. Kabinet je razmišljao volterijanski. Braca Bezdetovi
strogo su pozvali k sebi Poltoraka. Poltorak pride braci inemocno sede.
Jakov Karpovic je uživao, ozbiljno se nagao nad zaverenike i nadladu s
konjakom, naslonio se na rame starice Kolomne, držeci se za trbuh. – U
mojoj kuci desila se nesreca, dobio sam telegram od žene, – rekao
jePoltorak. – Dobro, hajde, da predemo na stvar ! – Da, da, na stvar! –
ponovio je stariji Bezdetov. – Ja cu izložiti sve ukratko! – izgovorio
je Skudrin, – Sve je gotovo, sve samodneo gde treba. Oko jednog casa u
noci poci cu da pasem krave. Vi podite svojojdevojci, Jevgenije
Jevgenijevicu, ili legnite ovde. Razgovor je kratak. Ja cu prekolivada,
niko nece primetiti. – Srešcemo se kod golutvinskog ladarskog mosta, –
promrmljao je starijiBezdetov. – Idite, Jevgenije Jevgenijevicu, ovde
vam je nezgodno. Imamo još tri satavremena. Ne vredi govoriti o smrti i
casti. Ja imam, na primer cerku, moju Kacu....Ja živim za Kacu.... ne
nameravam da umrem ove noci. Bezdetov je upravljao alkoholnom ladom koja
je plovila po osamnaestomveku sa mahagonskim nameštajem druga Voltera.
Kroz prozor, na svetnjakdoleteli su nocni leptiri a u mraku iza prozora
šuštala je kiša. Jakov Karpovic vrteose oko Poltoraka, tapkao kao golub,
pridržavajuci kroz otvor na cakširama svojukilu. Oci su suzile, u svojoj
osamdeset petoj godini starac je oticao, bio srecan izelen kao gnoj.
Nezgrapan,šuškao je, izhrkivao se i krkljao, bogoradio, bio strašani
odvratan. Bezdetovi su cutali pored konjaka. Poltorak je dlanovima
podupirao
svoj plavetni podbradak i svojim mislima nije se nalazio u tom
volterovskomkabinetu. – Jevgenije Jevgenijevicu, – ozbiljno je
progovorio stariji Bezdetov, – kazaliste da cete se sa nama obracunati u
Kolomni. Sad bi bilo vreme da svedemo racune. – Da, da, nije rdavo
primati novac, – potvrdio je Skudrin. – Da, izgleda, da uistinu nismo
ništa mnogo izgubili, medutim, ononajbitnije.... savest... – mrmljao je
Poltorak. – A ja je nisam izgubio! Ja nju nisam izgubio! – zacu se glas
sa prozora. Svise okretoše.Iza prozora je lupnulo gvožde od oluka i
razbila se donjastrana cevi, prozorse široko otvorio i na svetlosti svece
pojavile su se ruke, glava i prsa ohlomonaIvana Ožogova,mladeg brata po
ocu Jakova Karpovica, koji je promenio prezimeSkudrin na Ožogov. Ivan
Ožogov opro se laktovima o prozorsku dasku. Njegovunepokrivenu glavu
kvasila je kiša, vlasi su se ulepile, a lice, nepomicno kao slika, bilo
je ludacko. Jaka od pohabanog i pocepanog kaputa bila mu je podignuta, –
on je pažljivo razgledao lica koja su bila u sobi. – A ja je nisam
izgubio, – kazao je Ožogov, – ni profesor Pimen SergijevicPoletika
takode je nije izgubio. Treba ici sa rekama a ne protiv njih. Danas smo
semi objasnili... Zdravo, – dodao je Ožogov, zacutao i poklonio se. –
Jeste li culi – pravda pobeduje – šta su žene danas ucinile? Opet
dolazinaše vreme. Ljudi hoce pravdu! Na pozdrav Ožogova odgovorio je samo
Poltorak. Jakov Karpovic seiskrivio i uzbudio, strugao je bosim nogama. –
Azaštoste, bratac, uopšte i došli? Vi mislite da ja necu videti
profesoraPoletiku? – Upita Jakov Karpovic. – Došao sam, braticu, da
vidim kontrarevolucionere, – odgovorio je Ožogov. – Kakve
kontrarevolucionere? – Što se to vas tice. Vi ste obicna, svakidanja
kontrarevolucija – tiho je kazaoOžogov i ludacki zažmurio ocima. – Vrlo
mi je žao, štovas u svoje vreme nisam postavio uza zid i streljao, kad
sam bio pretsednik Ispolkoma!Što se tice ovih,koji bahcu oko mahagona,
oni su istorijska kontrarevolucija organizovana odgospodina Poltoraka. Ja
sve o vama znam, pseci sinovi, samo mi ne veruju!Bezdetovi su
cutalinakostrešeni, gledali olovnim ocima. Jakov Karpovicnadimao se od
zelene zlobe i u isto vreme likovao, nije više imao izgled repe
veczaparene cvekle, pošao je prozoru, zakikotao se uctivo, zasukao rukave
i usrdnotrljao ruke, kao da je mraz.Poltorak je r ekao osmehujuci se:
– Da se vi, Jakove Karpovicu, ne varate kad kažete da su božjaci
lopovi – ubice, a da božjake zanešenjake ubijaju drugi?Skudrin nije
odgovorio Poltoraku. – Slušajte bratac, – progovorio je sipljivo Jakov
Karpovic, vrlo uctivo i vrlosvecano. – Vucite se dodavola. Ja vas
najsrdacnije molim. – Izvinite, brate Jakove, ja nisam došao k vama,
moja noga ne prestupa vaš prag, ja sam na neutralnom zemljištu, na dasci
prozora. Došao sam da pogledamna istorijsku kontrarevoluciju i da sa
njome porazgovaram! – odgovorio je Ivan. – Molim Vas da idete dodavola!
Na ulici je veceras Bela Nedelja, Poletikucu ja sam videti! – Ja necu
na ulicu! Pavle Fjodorovic pogledao je olovnim okom na brata Stepana i
kazao strogo: – Mi necemo da razgovaramo sa božjacima, ako ne odeš,
Stepan ce teuhvatiti za šiju. Stepan je pogledao kao i brat i smestio se
udobnije na stolicu. Ohlomon jecutao, otrovno je žmirkao ocima i nije se
micao. Stjepan Fjodorovic nehotice sedigao i pošao prozoru. Ohlomon je
plašljivo sišao sa daske, promolivši na svetlostsamo glavu. Jakov
Karpovic se pobedonosno kikotao. Stepan je prišao prozoru.Ivan Ožogov je
išcezao u mraku kriveci se. Oko kuce je šuštala kiša. Ohlomon jeiz mraka
doviknuo: – Od mene necete pobeci, – i zažviždao. Oko kuce je šuštala
kiša i bilo je tiho kao u šumi. Sume su grlile Kolomnu inoc kao da ih je
primicala. U Marinkinoj Kuli kreštale su sove stražarecivekovima. Od
Kolomne se osecao zadah konjskog znoja. Olga Pavlovna Tuckovastigla je
tog casa do svog sela. Srecna i zahvalna dedi Nazaru Sisojevu, što joj je
prodao stolice i fotelju, zaspala je u Nazarevoj kolibi na slami da bi
kroz pola casamogla otputovati sa stolicama, vozom u varoš. U to vreme
gospodin Karazin imao je napad staracke histerije. U Marinkinoj kuli
kreštale su sove. Ohlomon je otišao pobednicki. Jakov Karpovic nije imao
ni pojma da su to bili poslednji dani unjegovom strašnom životu. U mraku
je lila kiša dugo i jesenski. – Ja cu da idem, – nemocno je
kazaoJevgenijeJevgenijevic. – U jedan sat noci, – kazao je stariji
Bezdetov. – U jedan sat, – ponovio je Skudrin. – Da, u jedan sat.Kišna
noc spuštala se nad gradom nepomicna i crna kao i istorija tih mesta.Kuca
Skudrinih utopila se u mrak i bila je pusta staza štovodi na livade.
StaracSkudrin bio je srecan i radostan. Kroz prokislu tišinu spavace sobe
zašljapkale su
starceve papuce ka postelji Marije Klimovne. Marija Klimovna,
pergamentnastarica, spavala je. Sveca je drhtala u ruci Jakova Karpovica,
on se kikotao. JakovKarpovic se dotakao pergametnih pleca Marije
Klimovne. Oci su njegove suzile unasladi. Baba provincija spavala je u
kabinetu.On je zašaptao: – Maruška, Maruška, da, hm, to je život, to je
život, Maruška, da....I starac je cuo eksploziju, video njene visoke
plamenove, dim, miris,kamenje, koje je letelo,šuštanje vode. Starac je
ljosnuo pored postelje.Osamnaesti vek utopio se u rusko-volterovski mrak.
U tom trenutku nastepenicama sprata susreo je mladi Bezdetov, Stepan
Fjodorovic, Katarinu, potapšao je po plecima jakim kao u konja i
poslušnim kao u krave, opipao ih je pijanom rukom i zašaptao. Katarina je
stala, poslušna i bespomocna. – Ti kaži tamo, svojima, – rekao je
Stepan, – opet cemo udesiti. Naditemesto, kod vas u kupatilu ili gde
bilo. Jevgenije Jevgenijevic opet ce doci. I samaidi odmah tamo.Katarina
nije ništa odgovorila. Kao krava stajala je ona pored Bezdetova poslušna
i nemocna, pustivši ruke. Onda ga odjednom zagrlila, priljubivši se
uznjega, prosto ga prignjavila....Za poslednjih Bezdetovih dolazaka
pojavila se tradicija, koja je bila takoobicna u malogradanskim
pozadinama: Katarina je pozivala drugarice, braca sudonosila vino, – u
kupatilu, gde je starac Skudrin cuvao miraz Katarine, u uglu bašte,
prozori su se zastirali zavesama, polica u kupatilu pretvarala se u
sto,devojke su po njemu razmeštale kuvane kobasice, bonbone i kisele
jabuke,Bezdetovisu otvarali boce sa alkoholom. U pocetku pijanke palila
se sveca, zatimse gasila i gosti su sve vreme, u kupatilu provodili
šapcuci. U osamnaestom veku,kupatilo kao i kuca snabdevalo se vodom
volterovsko-carobnjackom carolijom.Devojke su pile i napijale se. Braca
su se interesovala kako u pijanihljudi, adelomicno i u žena kad su jako
pijane, na licima za dugo vreme ostaje jedan istiizraz stvoren dejstvom
alk ohola. U taj cas, kad je jedna od devojaka, školska pomocnica
Klaudija Ivanovna, kci Rime Karpovne, kao muškarac poduprla glavurukom i
škripala zubima i kad su joj se u prezrenju kamenile usne, kad je
pušilacigaretu za cigaretom i pila konjak kao vodu i govorila jedno te
isto:„Ja sam pijana? Jesam li pijana? Da, pijana, pa iako sam!Sutra cu
opet poci u školu da poducavam, a šta ja znam? Cemu ih ja ucim? Vi
kupujete mahagonij? Starinu? Vii nas hocete da kupite vinom? Vi mislite
da ja ne znam šta je život? – Ne, ja znam,ali ako, ako, ako!A sutra u
šest casova ja cu poci u Prosvetni Dom na savetovanje,evo moje beležnice,
tu je sve napisano.... i neka je!“ – U taj cas kad su se stiskalizubi
Klavdije Ivanovne i kad je ona bila ružna i lepa, pocinjao je
StepanFjodorovic da ubeduje Katarinu laskavim recima punim ironije: „A ti
bluzu ne
skidaš, Kacka, ne smeš!“ Klavdija Ivanovna vikala je pridavljenim
šapatom,kostrešeci ošišanu kosu, podupiruci kao muškarac glavu i ne
podižuci od stolasvoje ukocene oci. – Pokazace!Kacka, pokaži im prsa.
Neka gledaju. Ja cu setakode svuci, hocete li? Vi mislite da sam
pijanica? Ja sam danas došla da bih senapila do zaborava, – razumete li?
– do zaborava! pa šta bude da bude!...Predrasuda!...“ Klavdija Ivanovna
pocela je tada da cepa ogrlice svojih bluza,Katarina joj je pomagala da
se raskopca, uveravajuci je uvek jednim te istim:„Klava, ne cepaj
haljinu, jer ce kod kuce poznati, neljuti se, bolje da se jasvucem......“
I Pavel Fjodorovic stariji gasio je tada svecu. Na stepenicama umezaninu
bilo je tada mracno. Katarina je zagrlila Bezdetova, priljubila mu
sesvojim ogromnim telom, prignjecivši ga, zaplakala pakosno i pokorno. –
Štati je? – upitao je Stepan Fjodorovic. Katarina nije odgovorila u
placu, pritiskala je Stepana Fjodorovica ka pregradi stepenica tako, da
mu je bilo teško da diše, i bolelo ga je. On je izgubioravnotežu. – Šta
radiš, Katarino? – upitao je Stepan Bezdetov.A Katarina je vapila,
placuci i jecajuci, otpustivši Stepana i srušivši seglavom i plecima na
ogradu. – Ja sam u drugom stanju! – zavapila je Katarina.Marinkina
kula cutala je u noci. U Akatijevom selu toga casa, – u selu, koje je
trebalo da bude pod vodom,kad se bude zavr šila izgradnja nasipa, starac
Nazar probudio je Olgu Pavlovnu,seo pored nje, drmnuo je za rukav, mahnuo
glavom drevni, sedi starac: – Pavlovna, – kazao je on, – Pavlovna. Ja
idem da upregnem konje, vreme je da se putuje, – ustani, mleko je u
podrumu. – On je zacutao. – Štada se radi,Olga Pavlovna!Štada se radi,
a? Slušaj, slušaj zemlju, – tišina je!...štato sluti?covek je prestao da
poštuje coveka, svi se mrze, upravo kao u ratu. Moji sinovi – Vasilije
pravo iz rata u ohlomone pošao, a Stepan i Fjodor u komuniste
naizgradnju. – A? Da? treba ustati? – upita sanjivo Olga Pavlovna. –
Ne, ti spavaj, spavaj jošmalo, dok upregnem konje. Star sam ja i sam,
zatosinovi moji – eto.... Razne misli dolaze. Mleko je, rekoh, golubice,
u podrumu. Jaidem da upregnem. Pricekaj me za to vreme.... Slušaj, dedovi
naši i pradedoviživeli su od zanata u selu Akatijevu, – Vozili smo
splavove na Volgi, hiljadugodina smo vozili, a možda i više, od malena
smo se ucili, svaki brežuljak i prelazznamo, sve nam je poznato pod
Rjazanom, pod Kasimovim, pod Muromom, odvajkada smo od reke živeli, od
splavova. I, vele, nestace našeg života,nestace Oke,u Moskvu ce poteci,
preselicemo se odavde.... Slušaj, – ja mislim oni lažu, nece
biti ništa od toga, od te reke, nemoguca je takva stvar, – hiljadu
godina smo živeli,i najedanput da nestane našeg života? Ja mislim lažu o
reci, iako je, doista,izgraduju. Ne može se verovati, da cemo splavove
prestati da vozimo, i da ce samoAkatijevo doci pod vodu kao grad Kitež...
Pomisli samo!U Marinkinoj Kuli u Kolomni kreštale su sove.Pimen
Sergijevic Poletika bio je u pravu kad je tvrdio, da je Moskva tihgodina
licila na vojnicki logor, na armiju, koja je šila u novu Rusiju, u
znanje, u jednakost, u socijalizam. Moskva je licila na izgradnju, u
kojoj su bili prekovani i prekopani vekovi, prošli, sadašnjii buduci, i
ulice koje umiru, i ponovno seizgraduju, iljudi. Ali profesor Poletika
nije predvideo uniformisanje uniforme!Uniforme su se uvodile te godine u
standardnim masama – deblje od prašine, kapa,carapa i kravata sa
jednakim nacrtom za milijone vr atova i nogu, u jednakojkolicini rubalja,
što se zaraduju sa jednakim mogucnostima. Omladina nove Rusijesva do
poslednjeg omladincašila je u armijskim sivim, haki uniformama,
sakomandirskim kajiševima vezanim unakrst. U zagušljivom julu, kao i
celog leta, – Tverska i Sadova su se prokopavale, kanalizovale se ulice
Moskve, zakopavajuciu istoriju corsokake i crkve. Siva omladina, haki –
omladina stremila je u buducnost. Jevgenije Jevgenijevic Poltorak živeo
je za ledima istorije, bio je bolestan. On je živeo kao strucnjak, koji
je kako izgleda postojao u prkos stihija, i pored svojih privatnih
komisija, on je stizao da bude svagdašnji gost – ono malomoskovskih
krcama, gde su se sakupljali Moskovljani, koji su živeli za opkopima, –
sakupljali se na rucak Moskovljani sa Velike Moskovske, clanovi
glumackogudruženja na Pimenovskom, – baš iza mesta javne prodavaonice, –
da veceraju,igraju fokstrot i docekaju svitanje u kasini igrajuci karte.
Ali Poltorak je imao ikucu u starinskom smislu reci, ženu, decu, sobaricu
u beloj kecelji i ocešljanu pomodi prošloga veka, – uski krug drugova,
dostojan kuce, cilim, bronzu, slike,mahagonij, servis, poslovni telefon,
koji mu je oduzimaoviševremena okoraspitivanja: ko govori i o cemu
govori, nego oko razgovora. Poltorak je nemilicetrošio van kuce, a u kuci
je bio tvr dica. Deca su ucila engleski. Gosti su dolazilisamo na poziv.
Tada su se kupovala vina,voce, ikra, jesetre, postavljao se porculani
domacica je davala objašnjenja gostu koji bi ulazio:„Inžinjer -
hidrotehnicar, taj itaj, vanpartijski, ali pst.... blizak je i njima...“
Komunisti su redovno bivali u Poltorakovoj kuci, jer se Poltorak smatrao
zavreme revolucije strucnjakom. Poltorak je u takvim slucajevima oblacio
bluzu.Žena Poltorakova starila je, umorna i dostojna žena pretrpana
brigom za kucu,koju je trebalo održavati na pristojnoj visini a sa malo
rubalja. Poltorak je bio bolestan. On nije znao kako je pocela njegova
bolest i kako bi se ona nazvala. Onse žurio, – vreme ga je guralo. Nije
mogao da bude sam, hteo je da bude svuda
prisutan. On je bolovao zbog žena: ženskaroš, raspustivši svoje
instinkte, svoju bolest nije poznavao, – pogibija na livadama postala
je logicna stvar. Nedelju dana pre polaska na izgradnju stigao je iz
Krima telegram od lekara,koji je lecio sestru njegove žene. Lekar je
telegrafisao o svasticinoj bolesti: „Stanjeocajno, nalazim za potrebno da
se bolesnica vrati kuci.“ Lekari ne vole kad bolesnici umiru na njihovim
rukama, – po pravilima lekarske etike, telegram jeznacio da ce bolesnica
umreti danas, sutra, i treba je uzetiod lekara da bi umrla narukama
rodbine.Jevgenije Jevgenijevic je ovaj telegram sakrio od žene, ne
nalazeci za potrebno da je nervira i troši novac za prevoz samrtnice. Ali
je stigao i drugitelegram:„Molim požurite sa prenosom bolesnice“ i
telegram je primila žena.Žena je višeod jednog sata stajala sa telegramom
u ruci kraj stola od mahagonija,na kome je potpisala povratnicu
telegrama, – ukocenim ocima zadržavala jevreme, nekoliko casova ležala
je u postelji, na krevetu pavlovskog stila salavovskim šapama, na jastuku
mokrom od suza, izgriženom zubima, koji suutoljavali besmislenost i bol
smrti. Njena jedina sestra umirala je odlazeci u tu besmislenost, sestra
koja je bila u njenom životu od detinjstva, i prošla kroz ceonjen život
vezanaljubavlju, porodicom, rodom i krvlju.Jevgenije Jevgenijevic došao
je kuci zdrav i umoran, zazvonio na telefon, ne primecujuci ženu. Žena je
kazala odrvenelim usnama: – Umire!I žena se priljubila uz svog muža da
bi njegovom toplinom zaštitila sebe,svoju nemoc pred strahom i
besmislicom. Žena je imala toliko snage da pode i založi casovnik i broš,
svoju devojacku prciju, kad je muž kazao, da mu nedostaje novaca za put.
Istog vecera Poltorak jeotputovao na Krim. Ispratila ga je žena i ona mu
je kupila kartu trece klase. U Podoljsku Jevgenije Jevgenijevic zamenio
je trecu klasu spavacimvagonom. Saputnik mu je bio covek, iz cijeg je
govora odmah zakljucio da oniimaju zajednicke poznanike. Pre spavanja oni
su ušli u vagon-restoran, – pili belovino i razgovarali o ruskoj
inteligenciji, koju je revolucija pretvorila u strucnjake,zbrisavši na
taj nacin njihov društveni znacaj i uticaj. Od Sevastopolja do
Jalte,Poltorak je putovao automobilom, a Krim je bio divan. More,
brežuljci, put,svetkovine naroda, juli, – sve je bilo divno i Poltorak
je s mukom napravio tužanizgled, kad je ušao Veri Grigorijevnoj.Krim je
preobrazio Veru Grigorijevnu. Poltorak ju je zatekao u fotelji, naterasi.
Ona se zasmejala, zamahnula rukom, poljubila ga u celo. Poltorak
jerasterao svoje bore, da bi izgledao kao obicno. Ona je rekla:
– Odlicno!Lekar kaže da sam se popravila. Treba da putujem u Moskvu,
usanatorij„Visoke Gore“. Meni su preporucili nov pneumatoraks, po
najnovijojmetodi, a sem toga, ovde mi smeta i škodi vrucina, – posle
mesec dana bicu nanogama, a s jeseni cu ponovo biti na pozornici. To je
bila prva recenica koju je izgovorila Vera Grigorijevna. Od februara,kad
je doputovala na Krim, ona se jako izmenila – na bolje. Pocrnela,
popunila se,dobila plavkasto rumenilo, oci su postale dublje i lepše i
prekrasni kolutovi ispodociju. Osim fizickih, desile su se i duševne
promene: Vera Grigorijevna izgubila je stid i interesovanje o drugim
stvarima – ona gotovo nije ni pitala za Moskvu,odmah je ispricala kako
meri temperaturu, kako se znoji, kako vari njen želudac,šta jede. Ona se
veoma obradovala rodaku i šalila se. Jevgenije Jevgenijevicodgovarao je
istim nacinom. Lekarski zabrinut i zabrinuto šaljiv, lekar je odveo
Poltoraka u park. Naklupi u parku lekar je kazao da je tuberkuloza prešla
na creva, i smrt je neizbežna,kroz nekoliko dana, a možda i casova.
Poltorak je oborio oci, namrštio se. Lekar je pogledao ironicno, pocutao
i našalio se: – No, pa svi cemo tamo! Poltorak se osmehnuo i obojica
zapališe cigarete iz lekareve tabakere. – Kažite, šta ima novo u
Moskvi, – upitao je lekar.O zalasku sunca Poltorak je pošao da prošeta
pored mora. More se plavilo, po kamenu su ležale grupice muškaraca i žena
u kupacim kostimima. Poltorak jesreo dve nage poznanice, žene inžinjera,
razgovarao se sa njima o sitnicama, šaliose. Vece je proveo sa Verom
Grigorijevnom kraj njene postelje držeci njenu rukuu svojim rukama.
Dockan uvece, kad je Vera Grigorijevna zaspala, Poltorak jeotišao sa
lekarem u grcki restorancic da pije crveno vino. Lekar se pokazao kaoslab
drug u picu, a inžinjerske žene te veceri nisu bile kod kuce. Sutra dan,
ujutro, Vera Grigorijevna i Poltorak otputovali su za Sevastopolj.U
gostionici u Sevastopolju, gde su pr oveli nekoliko casova, do polaska
voza,Vera Grigojevna zamolila je Jevgenija Jevgenijevica da joj pomogne
okoklistiranja. On je išao u bife za toplu vodu. Voz iz Sevastopolja za
Moskvu krenuo je nocu. Bolesnica je zaspala, obucena, još dok je voz
stajaona stanici, zamorenaautomobilskom vožnjom od Jalte. Kupe je pocivao
u zasicenoj tišini iljubicastojsvetlosti nocne lampe. Jevgenije
Jevgenijevic je bdio, put i automobilska vožnjanisu ga zamorili. Bilo mu
je dosadno i, dok vagon nije zaspao, on je izlazio uhodnik da puši,
zalazio u vagon-restoran, da popije cašicu konjaka. Kod Djankoja
bolesnica se probudila, zatražila vode, zamolila Jevgenija Jevgenijevica
da joj pomogne da se svuce.
On je razvezao uzice na njenim cipelama, skinuo joj carape i
osetionemirnenastupe svoje bolesti, – one bolesti koja je došla neznano
kad. – Ostalo cu skinuti sama, – kazala je ona. – Vi me pridržite.
Ona je skinula bluzu, raskopcala suknju, Jevgenije Jevgenijevic
pridržavao ju je oko struka. – Dajte mi papuce i nocnu košulju iz
kofera! – kazala je ona. – Pomozite mida se umijem. Okrenite se. Dajte
mi utirac. Ona je govorila ravnodušno kao što se govori sa lekarem, bilo
joj je teško,nije mogla da hoda sama. Jevgenije Jevgenijevic otvorio je
vrata kabine zaumivanje. Onase opasala otiracem i skinula s pleca košulju
da se umije. Obukla je nocno rublje Jevgenije Jevgenijevic ju je odveo do
postelje, položio je, zavio joj pokrivacem noge. Ona je zamolila da pije,
da joj popravi jastuk, osmehnula se,metnula ruku pod glavu, odmarajuci
se. On je seo kraj njenih nogu, umiven,zadovoljan, srecan. Pored njega je
ležala bolesnica, vrlo lepa mlada žena. On jeosecao kako mu ruke pocinju
da drhte. Njene oci razgledale su kupe kroz poluotvorene kapke i odnje se
raznosio uzbudujuci parfem. Noc u spavacemvagonu bila je gluha. Tada je
Jevgenije Jevgenijevic progovorio kao odlican pravobranilac, nagnuvši se
Veri Grigorijevnoj, cija su kolena bila pod njegovimrukama. Govorio je
nacinom savršeno iskrenim i otvorenim. On je bio u napadu. – Šta je
ljubav, Vero Grigorijevna, išta je život? Šta je smrt? Ko zna? I šta je
pravda? Ja znam mnoge neistine koje su postale velike istine. Ja ne
govorim oraznim dobrocinstvima, – sve je to sitnica pred licem smrti. Vi
ste vrlo bolesni,Vera Grigorijevna, vi ste teško bolesni, vi se borite,
ne sa bolešcu vec sa samomsmrcu!... Smr t nije ništa, ja ne verujem da
nešto tamo postoji, – i vi znate, VeraGrigorijevna, sve pravde, sve
pravicnosti i svi moguci morali, nisu ništa predsmrcu, baš zato, što je i
sama smrt – ništa, nula, – pomnožite li nulu ona sve pretvara u samu
sebe.Šta je ljubav, Vera Grigorijevna?Šta je ljubav? Ima mnogoljubavi
koje su odevene u razne istine. Ljubav postoji kada se hiljadu puta
ponoviime ljubljene i više ništa. Postojiljubav kao molitva. Postoji
ljubav maštanja.Priroda je surova kao smrt. Sve su ove ljubavi samo uvod
za ono, što je jedinodato prirodom i što je okaljano našim moralom koji
je ostao od srednjevekovnoghrišcanstva, – za prostu, telesnu, fizicku –
ja se ne bojim reci, – za ljubav, kaofizicku nasladu. Pred nulom smrti
sve je ništavno, telesnaljubav postoji sve dokne dode nula, ostale istine
nisu istine, osim ove jedne. Osudite me, ali ja sam pošten. Ja govorim
pred licem smrti, – vi to ne znate. Ko zna šta ce biti s vama posle
mesec dana. Ja govorim pošteno, – ja culjubiti vaše ruke, vaše oci,
vašegrudi, da ništa ne ostane nuli. Vi ste žena, vi ste divna žena koja
nosi srecu. Jahocu da vi, mi, budemo srecni, fizicki srecni, nasladom
kojom se savladuje smrt. Ja se ne bojim reci i uslova morala. Ja hocu da
vasljubim, sad, radi vas. Neka sveto bude izvan istine i morala...
Jevgenije Jevgenijevic govorio je kao najiskusniji govornik, oborivši
oci,sakrivao ih je dlanom i više nije vladao sobom. Vrlo nežno metnuo je
ruku pod pazuho Vere Grigorijevne. Ona se nije branila. Tada je metnuo
glavu na njena prsa. Govorio je. Ona je zatvorila oci. Ruke su joj ležale
ispod glave. On ješaputao. Ona je teško disala, ali srce njeno gotovo
nije kucalo. Sutra dan Veri Grigorijevnoj pozlilo je. Ujutru temperatura
se popela docetrdeset i puls je išcezao. Vera Grigorijevna ležala je
okupana u znoju, nemocnada se krece i govori. Poltorak je tražio po vozu
lekara i našao u trecoj klasi nekogstudenta. Ovaj je zahtevao da
bolesnicu iznesu iz vagona u Harkovu – Poltorak jeodbio. Tu na stanici u
Harkovu, ubrizgali su joj kamfor. Uvece se samrtnica primirila u snu.
Poltorak je zamolio glavnog konduktera da pripazi na bolesnicu iotišao u
vagon-restoran da ruca, castio je studenta, na racun vizite, belim
vinom.Duboko u noc, kroz Veliko-Rusiju, kada je Jevgenije Jevgenijevic
spavao nagornjoj pregradi, razbudi ga odjednom Vera Grigorijevna. Stajala
je naslonivšiglavu na njegovu postelju. – Dragi, – prošaptala je ona.
– Ja sam te probudila, tako dugo te zovem, tine cuješ... Dodi k meni, ja
hocu da te još jednom poljubim pred smrt. Sramota me je, stidim se od
same sebe i svoje sestre, meni je strašno. Ja umirem... – Ona
jeizgovarala reci jedva micuci isušenim usnama, koje su vec
bilemodre.Jevgenije Jevgenijevic je odgovorio: – Šta ti je, šta ti je,
umiri se, legni... – Šta si uradio, Jevgenije? – opet je progovorila
Vera Grigorijevna. – Štasiuradio? Ti me ne voliš, – zar me ti voliš!
Stid me je od sestre, strah me od celogsveta. – U Moskvi je lila kiša.
Na stanici je docekala Jevgenija Jevgenijevica žena sadecom. Sestre su se
poljubile placuci, Jevgenije Jevgenijevic je zajedno sanosacem vukao
kufere. Zatim je on sa ženama seo u taksi, a deca su otišlatramvajem. –
Hvala Jevgeniju, on... – kazala je Vera Grigorijevna. Ranije nikad
nijezvala Poltoraka samo po imenu. Gledala ga je sa ljubavlju. Jevgenije
Jevgenijevicodgovarao je hladnim pogledom. Vera Grigorijevna je uzdahnula
vazduha – HvalaJevgeniju, on... on je bio vrlo pažljiv, cele noci sedeo
je pored mene i pazio me, – kazala je Vera Grigorijevna.Oci Jevgenija
Jevgenijevica stalno su bile hladne i tude. Žena je pogledala na muža sa
zahvalnošcu. Kad su stigli kuci, u Vladimirsko-Dolgorukovsku ulicu,
vratar i cuvar kuce poneli su Veru Grigorijevnu na treci sprat, u suhocu
Poltorakovog mahagonija, poneli su je da bi je još jednom sneli u
mrtvackom kovcegu. Žena se na pragu
zaljuljala od nesvestice. Veru Grigorijevnu položili su na divan u
kabinetu. Žena je ušla u kabinet da pomogne sestri i izišla je da bešumno
place u predsoblju.Jevgenije Jevgenijevic je pošao bolesnici, ona ga je
pozvala ocima. – Dragi, – prošaptala je ona, – gde je sestra? – Šta
si uradio sa mnom?Jevgenije Jevgenijevic nije saslušao, pogledao je na
vrata i izišao. Tragicnokr šeci ruke, dao je ženi znak da ide u kabinet,
i pognuo glavu. – To je užasno – smrt! – kazao je on. – Ja sam
potpuno slomljen moralno ifizicki. Nisam spavao tri noci. A ti, primorala
si me da putujem na sanducima. Ona je celim putem buncala, ona ima
eroticno bunilo, ona je nenormalna, ona je zaživota leš u raspadanju, to
je užasno... i ovaj izdajnicki izgled... ona, lepotica....kao ti u
mladosti. Ali to je sitnica, to je užasno, smrt. Žena je zagrlila muža,
kao štose grli u strašnom bolu, da bi se u rodbinskoj,covecjoj toploti
našlo utehe. Deca su plakala na kuferima. Žena je zadrhtala unervnoj
groznici. – Štada se radi,štada se radi, – to je život! – kazala je
šapatom. – Ja sam surov, ja se ne bojim reci, – kazao je skrušeno
JevgenijeJevgenijevic, – kako je užasno ocekivati smrt coveka!Žena je
zadrhtala od užasa. – Da, naravno, da,što pre bar... – Ja ne mogu
ostati kod kuce. Meni je ovde strašno. I nisam spavao tri noci.Idem nekom
poznaniku.Jevgenije Jevgenijevic stajao je sa maramicom u ruci uprevši
glavu o zid unemoci i bolu. Žena ga je grlila i priljubljivala se uza nj.
U hodniku je gorelasvetlost, sa zida se nagla nad Poltoraka jelenova
lobanja sa rogovima i praznimocima, dupljama smrti. Žena je otvorila
vrata od kabineta, postojala minut na pragu i izišla.Jevgenije
Jevgenijevic zapalio je cigaretu i prešao u kupatilo. Osecao se bolestan:
posle pola casa Jevgenije Jevgenijevic se spustio niz stepenice, veseo
icio, u udobnom letnjem odelu, glatko izbrijan. Kiša je prešla preko
Moskve, pokvasivši i opravši trotoare.Živoderka je tutnjala od teških
vozova. Svež i cioPoltorak je pošao majstorima Bezdetovim, u srednji vek
i u vlagu antikvarskog podzemlja, u starinske mirise, tutkala i politure,
u starinu mahagonija, porculana i bronze. Pavel Fjodorovic postavio je na
poslužavnik konjaka, bocu carskogalmaznog serviza, pokazao je tajne
fijoke divana pavlovskog stila. – Cenite li Pavla? – upitao je
Bezdetov. – Da, kako ne bih, Pavle Maltejac, davo bi ga znao, vojnicka
je to metafizika. Nije rdavo ni sa ženom provesti vece na pavlovskom
divanu, fluidi se dižu izvekova. I vekovi nad tobom, u isto vreme,
postaju sadašnjica.
– Za žene su Katarinini kreveti takode dobri, i Aleksandar je,
svakako, uzak ! – kazao je Pavle Bezdetov.Popili su po cašicu konjaka.
– Je liŠervud dolazio? – Bio je. Savetovao je da se poseti
Kolomna.Jevgenije Jevgenijevic pozvao je telefonom Nadeždu
AntonovnuSarancevu. – Nada, jeste li vi to? Ja sam doputovao. Hocemo li
se videti? Kod Puškina? Mahagonij, njegovi odlomci nabacani po uglovima i
njegovi odlomci, kojisu dovedeni i strogi i stari poredak, oživljavajuci
stare epohe, polirani, potsecalisu na srednji vek u polumraku podruma, u
sivim paucinama. Stolarsko tutkalo,koje se pravi od otpadaka kostiju,
uvek miriše smrcu. Starinski mirisi su blagorodni, ove brljotine...U
Moskvi je živelo dva milionaljudi, kolosalna ljudska šuma,
neprohodnašuma, gde milioniljudi nikada nisu doznali jedni za druge,
prolazili su, ne saznavšinikad za svoju slicnost, – u toj milionskoj
šumi bilo jeljubavi, dela, haljina,stolova, stolica, postelja. Koliko
kreveta i ubrusa ima u jednom milionskomgradu?Poltorak je vrlo dobro
znao, kako se privlace usnama ženske glave i kakooci njihove trepere pod
poljupcima, kako se izgovaraju reci, koje slabe snagu iotpor, kako se
stavlja glava na koleno, kad se od buke alkohola u šapatu gubi svest. Na
peronu u Kolomnu Poltorak je upoznao Poletiku sa NadeždomAntonovnom
Sarancovom. I Nadežda Antonovna pozdravila se sa Poletikom i sama
jstorima mahagona, pružajuci ruku vrlo oholo. Ona nije bila u
muškimcarapama i u cicanoj haljini, kako se obicno javljala kod Puškina
sa službe, vec je, po pravilima putnicke mode, bila u plavom kostimu sa
svilenim carapama nanogama i putnickim cipelama bez potpetica, s tašnom u
ruci, izgledala je kao da joj je sada trideset godina. Poltorak je sa
Nadeždom Antonovnom pošao u mrak,u kome su lajali srednjevekovni psi.
Sanjivi vratar u gostionici, pridržavajuci pantalone jednom rukom a
drugom svecu, upitao je kratko: – Jednu ili dve sobe?Poltorak je
odgovorio strogo: – Jednu sa dva, – i pogledao upitno Nadeždu
Antonovnu. Ona je okrenula leda i gledala kroz prozor iza poluotvorenog
prozorskogkrila. Vratar je pošao napred hodnikom, koji je zaudarao na
miševe, kreolin idezinfekciju. Sobe su postojale u ovoj kuci vec sto
pedeset godina. Soba je bilaniska, sa debelim zidovima, prozori zatvoreni
drvenim kapcima. Svitanje je ulazilokroz pukotine drvenih kapaka, kao
kroz bastione tvrdave. Sobar je zapalio na stolu
svecu, sasuo je u ruku otpatke cigareta sa pepeljare i izišao. Sveca je
gorela slabo.Jevgenije Jevgenijevic obesio je o vešalicu kožni kaput i
službenu kapu. NadeždaAntonovna stala je kod stola sa tašnom u ruci. –
A ti me cak nisi ni pitao, – kazala je ona, obrativši se njemu prvi put
sa ti, – ti me cak nisi ni pitao, imam li ja muža ili ne? – Mila moja,
zar je to za nas važno? – odgovori Poltorak. – A ti ga imaš? – Da, ja
imam nekoliko njih, – kazala je mrzovoljno Nadežda Antonovna. – Ti me
zoveš mila, – nisi to nikada pre cinio. Jesi li primetio da su
sadljubavne recii romani sasvim umrli. – Mila, – kazao je Poltorak, i
zagrlio Nadeždu Antonovnu s leda, metnuvšiglavu na njeno rame: – Mila
moja, ti nikad nisi bila na vucijim hajkama? Usvitanje, u šumi po rosi, u
cutanju kad lovci ustaju i odlaze na svoja mesta, hajkacirazvijaju po
šumi zastavice i prave živ lanac. Vukovi su opkoljeni, ali vukovi neznaju
da je oko njih smrt narocito tamo gde je tišina. Iznad šume pocinje
svitanje.Ja i ti smo kao vukovi, iza zastavica, život je ostao iza praga
ove sobe... Uostalom ja nejasno govorim. Mi smo iza praga, – za mene
nema važnosti ni muž, ni prošlost, ni radni dan, neobicno ti je to, sto
smo se sakrili od obicnog života... Nadežda Antonovna je oslobodila
svoja ramena, skinula je šešir i rukavice,otvorila je drveni kapak na
prozoru, ugasila je svecu. Sveca zaista nije bila potrebna u taj cas
svitanja. Nadežda Antonovna malo je postajala pored stola i pošla
prozoru, sela na prozor i otvorila okno. Iza prozora se prostiralo
svitanje,zemlja se okretala prema suncu, otkrivajuci se iz tame i magle.
U sobu je zalutaoslabi, zlobni i umorni polumrak, slican umornim zidovima
sobe. – Hajde da cekamo svitanje, – kazala je Nadežda Antonovna, – ja
prvi putvidim kakoKolomna izlazi iz noci. Ono o vukovima je vrlo
maglovito. Da, jaimam nekoliko muževa i ti ceš danas biti moj najnoviji
muž. – Nadežda Antonovnanije dozvolila Poltoraku da odgovori. – Ti se
bojiš reci „muž“, ne boj se, ja necuda ti oduzmem slobodu, nitihocu da
budem tvoja robinja, izvadi bocu sa vinom!Jevgenije Jevgenijevic izvadio
je iz kofera bocu barzakovskog vina. – Naravno, ti se bojiš reci muž i
zato izmišljaš vukove. To nije potrebno.Sve je u stvari vrlo prosto. U
staro vreme su postojale reci: podati se, biti necija.Te su reci umrle!Ja
se nikom ne podajem vec uzimam kao i muškarac. I glupa jeta recljubav. Ja
nikoga ne volim i nisam volela osim sebe. Meni se svida da slušamsamo
sebe i da služim samo sebi. Jednog lepog dana svidelo mi se da
postanemžena i ja sam postala. Bilo mi je tada šesnaest godina. Ja imam
vec... Ona jezacutala. U ostalom, ja ne znam. Tebi je nepoznato koliko ja
imam godina i gde iod cega živim, a vidamo se evo vec cetvrti put. U
Moskvi nas cesto zaticu svitanja,ali ih mi ne vidimo od kuca. Pogledaj,
kroz nekoliko trenutaka diže se sunce, kakvasvecanost u svetu!Kako je
prostrano nebo i zemlja je umivena rosom. Hocete li
da znate zašto sam pošla sa vama? Mislila sam da cemo proci ponorima
reke, dacemo obici livade, da cu videti tu tvrdavu što se izgraduje
protiv reke. – Ti govoriš kao pesnik !Popij još vina. – Ja služim u
„Gimpromezu“9, znaš, ali ja hocu da budem glumica. Da, sipaj još vina.
Šta ti misliš o revoluciji? Poltorak je prestao da sipa vino, oci mu se
zaoštriše. – O cemu? – upita on. – O revoluciji. Meni je bilo
cetrnaest godina kad je poceo prevrat. Ja sam bila devojcica kad je
buknuo rat. Uostalom, govoricemo još o tome. Jevgenije Jevgenijevic je
nasuo vina, prišao prozoru iz umornog sobnog polumraka i dod ao joj cašu.
Lice njegovo postajalo je sivo. Zubi su sijali Zlatom.On se spustio na
kolena kraj prozora i metnuo glavu na krilo Nadežde Antonovne.Ona je
metnula na njegovu glavu cašu, pridržavajuci je, nagnula se kroz prozor
igledala je na istok, posmatrala nebo i maglu. Iz magle je izlazila
Kremljevskaulica, kula Marine Mnišek koja je bila najudaljenija. Sunce je
valjda vec iskociloiznad magle. Nadežda Antonovna je naglo ispila vino,
ustala i odgurnula Poltorakai ne primecujuci ga. – Mi smo nocniljudi, –
rekla je ona, – zatvorite dobro prozorske kapke, nekase vrati noc. Vrlo
malo imamo od života. Poljubite me ali ne kradom vec sasvim bez stida. Ja
znam, vi ste bolestan ženskaroš... Posmatrala sam svitanje i osetilakako
se u meni budi amazonka, a kad sam videla kule Kremlja, setila sam
sedrevnih Germankinja koje su sa muževima išle u rat. A onda sam
pomislila kako ja mogu nesvesno biti i tribun i prostitutka. Ne znam kad
sam prava. S tobom hocuda budem cinicna Evropljanka, turistkinja i žena
kojoj je sve dopušteno, jer i tebi je sve dopušteno. Ja zatvaram oci u
mracnoj sobi – to biva nocu – ja ne znam kotreba da ude u ovu sobu, ali
od hiljadu njih ja znam svakoga vec, znam pomocunecega što postoji u meni
što ja ni sama ne poznajem, i od cega, najednom, kaosad u ovom svitanju,
zajedno sa svetom, zajedno sa suncem, pocinje nekakonarocito da mi kuca
srce. Poljubi me. Poltorak je zatvorio drvene prozorske kapke i soba sa
tvrdavskim zidovimaspustila se u mrak koji je ukraden od svitanja. Ova
gostionicka soba kroz koju su prošli ruski srezovi, onda jutro i
poljupci, sve to pretvorilo se u kancelariju strasti,strašnu kao i sve
kancelarije gostionickih postelja. Evropski moral zabranjuje dase tajne
ovih kancelarija saopštavaju trecem licu. Poltorak nije spavao ove
kolomenske noci. Oko sedam casova on je pošao na izgradnju, ostavivši
samu NadežduAntonovnu. Ona je spavala sa rukama ispod glave i
poluotvorenih usta, kao dete.9 Institut projekata za metalne fabrike.

Na ulici je sijalo sunce. Ulica je bila pusta, prašnjava i pretrpana

firmama. Kocijašu hiljadugodišnjoj ruskoj košulji, sa kolima starinskog
oblika, prošao je poredrovova izgradnje i pored raznih hiljadugodišnjih
ruskih starina. Mesta izgradnjeišcezavala su na vidiku, u daljini su
dahtaliekskavatori, sirene su pozivale na rad,izarovova je eksplodirao
proredeni vazduh. Prostori su se borili za socijalizam,kola su škripala i
konjsk irep bio je olinjan od lišaja. Reka Moskva je tekla jošstarim
koritom i moralo se prelaziti preko hiljadugodišnjeg istovarnog
ladarskogmosta. Oka je promenila svoj put,„režim reke“ kako su govorili
hidro-tehnicari,ona je tekla odvodnim kanalom. Njeno predašnje korito,
opkoljeno zemljouzima,zakrceno je betonskim utvrdenjem kamenog nasipa. U
kuci za putnike Poltorak je zatražio narzana10. Profesor Poletika sedeo
jesa inženjerom Sadikovim. – Ona živi u Kolomni zajedno sa kcerima,
Ljubom Pimenovnom Poletikomi Alisom Laslo, – kazao je Sadikov. – Ljubov
Pimenovna je devojka oko dvadeset tri godine? – upita Poltorak,
pretekavši profesora Poletiku. Poltorak se setio komsomolke Ljube
Poletike. Pre tri godine susreo se sanjom u mesecu martu. Susret je bio
obican, ali rasplet neobican. Ljubov Poletika je bila na arheološkom
institutu. Onoga meseca marta, dvadesetogodišnja LjubovPoletika posvetila
je vreme, vansvog komsomolskog rada, izucavanju mracneistorije kamenih
stepskih ženskih likova koji su otkopavani u drvenim kurganima.U Moskvi
su se ove žene cuvale u dvorištu istorijskog muzeja, ponabacane jednana
drugu, glomazne, preteške, strašne, izglodane zubom vremena i zemljom,
savelikim vilicama, prsima itrbusima. Ljubov Poletika je istraživala kako
su postaleove žene, kod koga naroda i kakva je istorija tog naroda. Ona
je tog proleca putovala preko Volge arheologu Paulu Rau, da otkopava
likove i vidi ove golestepske pejsaže koji su ih vekovima sakrivali
izgubivši svoj narod, vreme ispomen. Sa one strane Volge ona je obišla
mesta, odakle su prešli u Madarsku pretci njenoga ocuha, Madari. Odatle
Ljuba je donela razmišljanja o pustimkoviljskim stepama koje su nekad
cvetale, bile naseljene, o kulturama putujucihnaroda koji su izumrli po
ovim pejsažima i ostavili za sobom hiljade godina i ovestrašne kamene
žene. One su zaista bile strašne sa ispupcenim jagodicama, uskimocima, sa
trbusima kao u krava. Ljubov Pimenovna je govorila o
njihovojgracioznosti. Ljubov Pimenovna je satima govorila o naborima
haljina ovih žena,o suhom izrazu njihovih praznih stepskih ociju, o uskim
celima, o njihovimispupcenim prsima i trbusima, simbolima plodnosti. Ove
žene su pokazivale poštovanje matrijarhata. Izucavajuci estetiku naroda
koji je stvorio ove žene,Ljuba je razmišljala o tome, kako je daleko
otišlo covecanstvo od ovoga10 Vrsto mineralne vode.

nepoznatog naroda koji je ostavio svoju hiljadugodišnju estetiku i

umetnost u ovimkamenim likovima. Ljuba je preko ovih žena citala vekove i
nazirala putevecovecanstva, od skitackih plemena pa do danas. Poltorak je
vrlo dobro znao kakose prikljanjaju usnama devojacke glave, kako trepcu
oci pod poljupcima, kako seizgovaraju zavodnicke reci. On je dolazio u
sobu Ljube Poletike da sluša orevoluciji komsomolaca i o eposi kamenih
žena. Ljuba je vodila Poltoraka podsvodove Istorijskog Muzeja gde su se
cuvale kamene žene. Poltorak je smatraoova kamena strašila kao ostatke
idolopoklonstva, kao rozanovsku mistiku pola,kao slovenofilsko skitstvo.
Poltorak je hteo da ubedi devojku da je ona posvetilasvoje vreme ovim
drevnim starinama iz misticnosti, on je uveravao u to Ljubu isebe, ali
ona to nikako nije verovala. Ljuba je ronila u vekove da bi ih iznela
navidik buducnosti. Život ove devojke, preopterecene radom, bio je cist i
jasan.Crveni martovski zalasci sunca potsecali su Ljubu na stepska
svitanja covecanstvai na zore revolucije na zemaljskoj kugli. Poltorak
joj se prikazao kao Mefistofel iosvedoceni revolucioner. I došlo je vece
kada je on metnuo glavu na njeno krilo,da bi primakao njene usne svojima,
i te veceri ona mu je rekla, da ga voli. Ali to je bilo receno strogo i
suho, bez zagrljaja, vrlo tiho, oborenih ociju i spuštenihruku, cak ni
ruku nije pružila za poljubac. I posle tri dana oni su se zanavek
rastali, jer je ona smatrala ljubav uzvišenim osecanjem koje se ne može
deliti. Ona mu jerekla, da bi imao prava da joj poljubi ruke samo onda
ako se ne bi stideo da njihovuljubav objavi celom svetu a pre svega
svojoj ženi. I Ljuba se mucila nemajucisnage da reši pitanje, da li ona
ima prava da radi svoje srece unesreci druge,njegovu ženu i decu? Ljuba
je opravdavala Poltoraka, spremna da se žrtvuje, jer,ako je
išcezlaljubav, na njeno mesto je došlalaž a od laži treba bežati jer ona
je – podlost. Posle tri dana oni su se rastali, jer Ljuba se žrtvovala
pošto je on kazao danema snage ni moralnog prava da žrtvuje decu. I ona
se žrtvovala za tu decu,spremna da im pomogne. Ona mu je zabranila da je
sreta. Rekla mu je na rastankuda samo njega voli, za uvek, i primice ga
onda kad on oseti da je cist, da je spremanza ljubav.Iza prozora
inžinjerske kuce zazviždala je mašina, zadahtala i pošla.Profesor
Poletika sedeo je teško naslonjen na sto. Inžinjer Poltorak gledao je na
profesora sa mržnjom. – To je moja kci Ljuba Pimenovna, – kazao je
Poletika. – Poznavao sam je pre nekoliko godina, – sa uvaženjem je
kazao Poltorak. – Ona radi na izgradnji, u arheološkoj komisiji,
oprašta se sa drevnimspomenicima, koje ce pokriti voda, i izucava
istoriju kule Marine Mnišek. Pošto je jedna mašina otišla, došla je druga
i zadahtala ispod prozora. Muška poligamija koja ne probira jeste –
patologija. Jevgenije JevgenijevicPoltorak nije umeo da voli i nije znao
za pojam one reci koja je vekovima
oznacavala ono što se zoveljubav. On je u ženama voleo samoga sebe.
NadeždaAntonovna bila je u pravu, – Poltorak je bio ženskaroš – od toga
je bolovao....U Moskvi pred polazak voza, kad se Poltorak požurio da
stigne na stanici Nadeždu Antonovnu, u sobi Velike Moskovske gostionice
Šervud je upitaoPoltoraka poslednji put: – Je li rešeno? – Da, rešeno
je! – odgovorio je Poltorak. – Rešeno! – kazao jeŠervud.Oba su
pažljivo pogledali jedan drugome u oci. Ljuba Poletika bila je kci
profesora Pimena Sergijevica Poletike. Zakon, daubicu vuce savest ka
mestu ubistva,istinit je. Pre tri godine Ljuba Poletika ušla jeu život
Poltoraka, a izišla iz njega uvredena u svojoj cistoci, koja se nije
htela potciniti Poltoraku. To ne potcinjavanje ne može se zaboraviti, to
je šamar odstrane nevinosti. Kao uvek: za vreme bolesti, logike nije
bilo. Poltorak je video jedino kolena, prljanje cistote je narocito
zadovoljstvo. Poltoraka je jako bolelaglava od neprospavane noci. Takvu
glavobolju, od koje svet postaje staklen i svedobija drugi oblik,
Poltorak je smatrao ispunjavanjem životnog smisla. Posle buncanja i teške
nesanice, on je morao da se žuri, da radi, da svuda stigne, da osetikako
srce napregnuto bije, kao da je bilo zanemilo, kao kad utrnu od sedenja
rukeili noge. Sunce je sijalo svetlošcu, ali za Poltoraka svet je bio
siv, kao za belihnoci. U trpezariju je ušao ohloman Ivan Ožegov. Poltorak
je doputovao na izgradnju poslom državne ekonomije i trustova(GETa). U
birou nacelnika elektro-mehahnickog otseka, – Poltoraka je cekao
pretsednik„radnickih saveza proizvodaca“ otseka elektromehanickog, sanjiv
icutljiv covek. U klubu fabricke kuhinje bila je sednica po pitanju
predaje radovaGETu. Predsednik je predao materijal i pretstavio se.Radnik
Sisojev tražio je nešto medu hartijama i dodao, ne žureci se, – hajdemo
u kulturno-društvenu cajdžinicu. Prošli su naseobinom broj dva. Poltorak
je držao pod pazuhom tašnu sahartijama. Glava mu je bila teška. Sisojev
je išao napred, laganim i nemarnimkorakom, ali tako da je Poltorak morao
za njim da žuri. Pre revolucije Poltorak jeradio na proizvodnji, a posle
revolucije našao se u trustovskim komisijama.Išli suulicom koja se
protezala livadama, ulicom neobicnih varoši gde su živeli samoradnici i
službenici sa izgradnje, nije bilo ni trgovaca ni drugih zanatlija. Ulica
sastandardnom kucicama u šahovskom redu bila je prazna radnim danom. Oko
plotova su se zelenile tek zasadene topole. Raskrsnica, zasadena cvecem,
bila je
pretvorena u s portski trg. Na uglu se videla firma kooperativnog
ducana, šištao jeglasnogovornik. – Žive li u ovim kucama inžinjeri? –
upitao je Poltorak. – Ne, nego stalni radnici, – odgovorio je Sisojev,
– eno u toj kuci tamostanujem ja.U toplo jutro su se natpevali petlovi,
kvocala je kokoš. Na sportskom trgudecaci su se igrali „gradova“'
cvrkutali su kao vrapci. Jedan decak je pažljivoispisivao kredom pogrdnu
rec na asfaltu i kazao Poltoraku: – Vaska, pseci macku, a još si
pijonir !Uši cu ti izvuci!Decaci su po begli. Sisojev je rastrljao kredu
nogom po asfaltu pored klupe.Sisojev je najstrožije viknuo: – Vasilijev
vetropir, moj bratanac, gle, kako mu pete sevaju, pa kako da gane
izmlatim! – i dodao je ne zna se zbog cega: – Radnicka plata za ovu
godinu povecala se prema predašnjoj za osamnaest i po procenata, a
proizvodnja rada nadvadeset i sedam i po. Socijalisticko takmicenje, a
Vasilije moj brat, pošao je uohlomone. – Sisojev je pljunuo zlobno na
asfalt sa koga se nije brisala kreda, potražio jeljutitim pogledom derana
koji je išcezao iza plota i kazao: – Pricekaj, pseci macku, opet cu se
na to žaliti starešini, on ce te propisno nauciti. – imiroljubivo je
pošao napred. Poltorak se setio nedavno procitane misli o mašini, o
celiku, o izgradnji,kojima nema kraja u borbi sa prirodom i njenom
organizacijom, – tome nijemoguce ne klanjati se i o tome treba stvarati
pesmu. Poltorak je pomislio da jenajglavnije, odlucujuce – covek, radi
koga rade mašine i teku reke – covek kojiživi da bi gradio. I Poltorak
se setio Ljube Poletike, brkajuci je sa NadeždomAntonovnom.Staklena
zgrada fabrike-kuhinje ucinila mu se da visi u vazduhu a ne da stojina
zemlji. U pretsoblju su zadržali Poltoraka, zamolili ga da se skine.
Poltorak sezacudio. U cajdžinici je bila savršena cistoca, svež vazduh,
sveža svetlost. Poltorak je ušao u veliku sobu sa belim zidovima, belim
stocicima i saksijama cveca. Zastolovima su pili caj. U drugoj sobi
igrali su šaha i citali novine razapete natrskama. Sisojev je zamolio
Poltoraka da ugasicigaretu ili da prede u sobu za pušenje. U mirnociljudi
i soba nije bilo niceg narocitog, belina stolova i zidova potsecala je na
sanatorijum. Sisojev je pošao po kupone, doneo mleko, caj isandvice.
Poltorak i Sisojev došli su pre odredenog casa. Naspram njihova
stolicasedelo je troje sa kragnama i mašnama, jeli su i citali novine. S
njima je sedeladevojka u crvenoj marami. – Ovi u kaputima, koji su to? –
upitao je Poltorak.
– Svrdlari. Radnicka omladina, sve sami radnici, druga smena, –
odgovorio je Sisojev i poceo brižljivo da jede. – Ova devojka? – Zecic
iz elektrotehnickog otseka, takode radnica. Poltorak je tek sada video da
je Sisojev bio u kaputu sa zavezanom mašnom preko maloruske košulje. Dva
radnika cetrdesetih godina pozdravili su se saSisojevim i seli sa
mladicima, doneli caj, izmenjali kratke fraze. Poltorak nije
prisluškivao, bio je zamoren, – izvadio je iz tašne i metnuo preda se
hrpu protokola, koje mu je predao Sisojev radi pregleda.Poltorak je
citao:„Protokol broj sedamnaest sednice biroa celije za potpomaganje
radnickih pronalazaka od 30. IV. 29. Pretres prijava drugovaCernog i
Starostenka oustupanju autorskog prava i primeni izuma za autobuse u
slucaju samostalnog pada koša. Saslušano.1. Pitanje druguCernom: jeste li
obavestili koga odupravnika depoa o navedenom izumu? Odgovor: Nikoga, ali
smo primenjivali zavreme rada, podmetali smo šplahet ili šaraf. A takode
nismo prijavljivali, jer nismo pridavali ovome veceg znacaja. 2. Drug
Koršunov kaže da on radi na autobusimaod maja 1928 g. i osiguraca nije
bilo dok ih nije uveo drug Omeljcenkov, a bravaridrugoviCerni i
Starostenko radili su posle po ovim osiguracima. 3. Propokovizlaže
istorijske podatke poovom pitanju: Ja, pošto sam upravnik depoa, dobiosam
akt odeljenja I. s molbom da usavršim to u smislu sigurnosti
prevrtanjaautobusa. Govorio sam pre sa drugom Omeljcenkovim koji je istog
dana kazao datreba napraviti stegu i ona ce biti osigurac. 4. Drug Pipkin
primecuje da je navedeni pronalazak kolektivni pronalazak kako
drugaOmeljcenkova tako i Cernoga iStarostenka. 5. Drug Soboljev: Ja sam
dužan do kažem po ovom pitanju da je prviu skupljanju autobusa bio drug
Omeljcenkov. Predloženu ideju smatram ne kaoracionalizaciju vec kao
pronalazak, jer je suviše prosta, a prost pronalazak jenajskupoceniji.
Rešili su: Smatrati prilagodavanje osiguraca na slucaj samostalnog
prevrtanja kopeljevskih i magorovskih autobusa – kao kolektivni
pronalazakmajstora Omeljcenka i bravara Cernog i Starostenka.“ Starac za
susednim stolom rekao je: – Ja sam se sa svojim sinom opkladio u
harmoniku. Bez crteža ne možeterazumeti. Jednom recju kakva lopta se može
smestiti u usecenom konusu. Mislimda cu dobiti od sina harmoniku, on vec
tri dana sedi i izracunava. – On je u mehanickom otseku? Kod njih je
prosto uživanje raditi, ikvalifikacija u osmom razredu. A u zemaljskom
otseku gde je polovina radafizicka, tamo nema kvalifikacije dalje od
petog razreda. Jasna stvar, braca namehanickom otseku preovladuju.
Sabralo se vec dosta radnika.
Poltorak je citao.„...Rad savetovanja i komisija na proizvodnji uglavnom
svodio se naracionalizaciju proizvodnje. U sastavu esnafskih komisija
proizvodnje bilo je 559ljudi, od kojih radnika 431, službenika 52,
administrativno tehnickog personala76. Svega je održano sednica
proizvodaca od januara – 95, prisutnih je bilo 9.257ljudi, od kojih
aktivnih clanova 3758, radnika 3362, doneto predloga 720, od kojihu
saglasnosti sa administracijom 600, izvršeno 343, u toku izvršenja 275,
odbijeno57. Po podacima Glavinža11 od jednog dela izvršnih predloga
izvedena jeekonomija 307.000 rub., ne racunajuci otklonjenje celog niza
nedostataka, kojenije moguce izraziti u brojevima.“ – A harmoniku cu od
sina dobiti. Kod nas je jedan fabricki zec pronašaonovu ekskavatorsku
kutlacu, – inžinjeri su se zacudili, – mladic je zbog svojih principa
sasvim pobrljavio.Poltoraku se mutilo u glavi od nespavanja. Sisojev je
ispio poslednju cašucaja, obrisao i razmrsio brkove, zatim je važno
kazao: – Skupili su se clanovi. Treba da se pocne. Vaša ce biti uvodna
rec, o idejamaGETa, clanovi su vrlo zbunjeni. Pošli su u citaonicu,
cuteci zauzeli mesta. – Referiši, druže Poltorace, – kazao je Sisojev.
– Otvaram sednicu. Nadnevnom redu je predaja elektro-mehanickog otseka
GETU. Zapisuj, IvaneStepanovicu, prebroj nas, dok on bude govorio.
Poltorak se sabrao. Zaboravio je na svoju glavobolju. Nikako nije
razumeozašto treba da govori sa radnicima i da im polaže racune. Radnici
su slušali cuteci.Poltoraku se ucinilo da su i soba iljudi bili sanjivi,
kao on. Govorio je dugo i svojereci nije razumeo ni upamtio. – Clanovi,
predložite pitanja – kazao je Sisojev, kad je Poltorak završio
svojgovor. – Beleži pitanja, Ivane Stepanovicu. Radnici se primakli
stolu, za kojim su sedeli Poltorak, Sisojev i sekretar. – Možemo li
ispuniti zahteve GETa, u koliko je potrebno? Treba da se znakoliko bi
GETu bilo potrebno ljudi? – upitao je mladi radnik. – Zapiši pitanje, –
odgovaraju likvalifikacije naših montera tome poslu ikoliki je utovar. A
takode kakvu garanci ju daje GET? – Pocekajte, drugovi. Da li je poznata
GET-u vrednost snage naše radnicke jedinice kao i njegove?Poltoraku je
glava prštala od bola. Na sednici saveta proizvodnje on je prvi put
prisustvovao. Ucinilo mu se da je sve ovo nepotrebno. – U gostionici
cekala11 glavniinžinjer.

je Nadežda Antonovna. Poltorak je zlobno pomislio na ono, u što nikada

nijeverovao, – da se psiha radnika za vreme revolucije izmenila, – da
je ušlo vec u biologiju psihike, da je izgradnja radnicka svojina, – da
oni treba ovde da žive, dagrade i da se hrane. Izgradnja, uslovi
izgradnje postali su radnicka potreba izajednica kojoj on, Poltorak,
treba da polaže racune. – Zapiši pitanje, jesu li narucena rebra za
štitove? – Odgovaraj na pitanja, druže Poltorace, – kazao je Sisojev.
Poltorak jegovorio opet dugo i nejasno. Radnici su slušali strpljivo. –
Druže Kuvšinove, pocni debatu! – kazao je Sisojev i rekao tiho
Poltoraku, – nece proci tvoja stvar, druže Poltorace, kako mi se cini.
Radnik Kuvšinov iskašljao se i podigao pantalone i progovorio: – Kod nas
se ne govori prvi put o GET-u, ali sad vidim da GET uzima odnas posao bez
pravih potreba. Ja sam za to, da se GET-u ne da ništa. Drug
referent,zastupnik GET-a, govori nelogicno i sam sebe pobija. Ako
radnicki dan izgradnjustaje osam rubalja, a GET-u se daje šesnaest, onda
je dva puta skuplje i biro ceizbaciti GET-u pod rep trista hiljada
rubalja. Mi ne žalimo svoje ruke! – Dovršitedrugarice Kalagajeva!Pocela
je da govori Kalagajeva, devojka u crvenoj marami, popravivšimaramu. –
Ja smatram, da ovom pitanju treba pristupiti oprezno. Pre svega
trebakazati da je administracija, elektrotehnicka, nepravilno pristupila
pitanju, zato se istvorila u redovima takva vika. Stvar je u ovome: mi
treba da damo garanciju dacemo uraditi sve u odredeno vreme, i ne tako,
naravno, da to bude samo obecanje.Ja smatram, da nam je GET tada
nepotreban. Mi treba da štitimo ne profesionalnu,vec gradevinsku
blagajnu. Sisojev se nagnuo Poltoraku i rekao laskavo: – Nece upaliti
tvoja stvar, druže Poltorace. Nece dati radnici da nas prevariš. Ne pali
ti, slušaj kako devojce tuce!Poltorak je pažljivo slušao. On je poceo
zlobno shvatati, da on zavisi od ovihljudi. Sa mržnjom morao je da sluša
nekakvu devojcuru. Najvažniji je covek,najvažniji je coveciji život.
Poltorak nije poznavao coveka radnika na poslu, usvakidašnjici, u
njegovim brigama i heroizmu, on ga je znao samo teorijski.Poltorak je
poznavao staru fabriku u staroj Rusiji, tamo nisu razgovarali
saradnicima. Mozak Poltoraka punio se mržnjom. Radnici su bili gospodari
u ovojkulturnoj trpezariji, gde nije bilo slobodno da se puši, iako im se
jako pušilo, – iradnici su rasudivali, kao sopstvenici zajednice, ovo
njihovo shvatanje bilo jeizgradeno prevratom, ulivena im je misao, da je
sve, što se gradi, njihovo delo,njihov rad i njihova briga. Pred
Poltorakom sedeli su neprijatelji, ovi ljudi zauzeli
 su njegovo mesto i osudivali njegove projekte, izbacivši ga iz njegovog
postojanjai potcinivši ga sebi. Glava mu se vrtela od bola. Devojka je
završila svoj govor.Lice njeno bilo je milo i poslovno. Poltorak je
prestao da sluša, mržnja mu jestezala grlo. Bio je spreman da vikne,
devojcino lice postade mu odvratno. I radnici su zaboravili na
Poltoraka.Skupština se završila. Predlog GET-a bio je odbacen. Radnici su
pošlivratima, Sisojev slažuci hartije govorio je laskavo: – Treba svega
dosta, da se niko ne ljuti, – treba kanti, lonaca, mašina, hleba,mesa.
Bogataša kod nas nema, niko nam nece oteti. I za to treba štedeti. I
potrebno je da jedan drugoga poštujemo, a ne da se bojimo.Covek radnik
mora neizostavnoda saoseca jedan s drugim. – O cemu vi govorite? –
upita Poltorak. – Pa baš o socijalizmu! – odgovori Sisojev. A ti si sa
GET-om. Nemoj seljutiti, ti znaš i sam, radi koristi za zajednicki
posao... Oni izadoše u omorinu dana. Poltoraku se ucini, da je sunce
crno. Pre trigodine Ljuba Pimenovna pošla je cista od Poltoraka. Ubicu
vuce nešto na mestoubistva. Kamene žene, koje je izucavala Ljuba
Pimenovna, bile su Poltorakova bolest.Ljuba Pimenovna Poletika živela je
u Kolomni sa majkom, u kuci staricaSkudrinovih, i posle toga, kad je
njenu majku napustio drugimuž, Edgar IvanovicLaslo, cuvala je ona i svoju
mladu sestru, polusestru Alisu. Ljuba Pimenovnaradila je na arheološkim
iskopinama. Kuca je bila ogradena kapijicama. Udvorištu, pored baštenskih
vrata, živeo je u kupatilu Ivan Karpovic Ožogov sa psom Arapom. Upravo,
istinu reci, Ivan Karpovic je samo navracao u kupatilo ka psu – otkako
se preselio u svoju komunu pored peci na ciglani. Pas Arap živeo jena
postelji Ivana Karpovica, u njihovom zajednickom kupatilu. Dan pre
ovogdogadaja Fjodor Ivanovic Sadikov doveo je ovamo drugog psa, po imenu
Vuka,koji je ostao posle smrti Marije Fjedorovne. Vuk nije hteo da jede
iz rukeSadikova. Sadikov ga je d ao Ljubi Pimenovnoj. Psi su se njuškali,
upoznavajucise. Kuca u dvorištu, naherena, obrasla zelenom mahovinom,
naslanjala se terasomna vrt, kroz travu je prolazila staza – od kapije
do doksata i u vrt do baštenskekapije. I sve je bilo zaraslo u tišini i
suncu. Leti u ovakvim kucama nedeljama suotvoreni prozori, da bi u sobe
ušao vazduh, gonjen tihim julskim vetrom, zelenkasti hladovit od
podivljale loze i lipa starog vrta. Podivljala loza, u takve dane,
cuvasobe od zlatne žege.
Ljuba Pimenovna provela je teške dane oko majke, koja je izgubila muža,
itešku noc razmišljanja o Marijinoj smrti, baveci se oko Vuka koji je
ostao posleMarije. Od veceri, kada je otišao Sadikov, pa sve do svitanja,
kada je drvece postalo crno, a na haljinu se spustila hladna rosa, Ljuba
Pimenovna provela je saVukom. Vuk je na nju gledao praznim ocima, i u
njima je videla Ljuba Pimenovnasmrt Marije, poslednje njene trzaje, ciji
je svedok bio Vuk, i videla je majku, kojoj je Laslo odneo sve, onaj isti
zbog koga se obesila Marija, – u ocima Vuka LjubaPimenovna citala je
smrt. Svitanje je ucinilo lipe i belu haljinu koštanim. U jutro je ustala
Ljuba Pimenovna, kao i obicno kada je mati još spavala, išla je sa Vukomi
sestrom Alisom na reku Kolomenku, da se kupa, daleko iza varoši, u
StarimPredgradima, gde se na crkvi cuva Mamajev tatarski žig, to mesto se
zovePredgradem za to što je stvarno pre jedno trista godina tu i bilo
kolomensko predgrade. Iza predgrada u Taborskoj šumi vršena su
raskopavanja. Voda je uKolomenci bila hladna i Ljuba Pimenovna vezala je
cvrsto svoju kosu, da je ne bi pokvasila. U Taborskoj šumi, nazvanoj tako
u spomen Marine Mnišek, koja je tulogorovala, radnici su raskopavali
kurgane, bacali u rešeta zemlju starina. Vratilisu se, kad je majka bila
ustala. Alisi je prišao Miška, njen drug, sin jednog od brace, radnika
Sisojevih i unuk Akatajevskog dede Nazara. Na terasi je vriosamovar.
Ljuba Pimenovna nije spuštala oci sa majke. Olga Aleksandrovna
pocnenemocno da govori o sahrani. Ljuba Pimenovna odlucno je kazala da
nece pustitimajku na sahranu. Mati, krasna žena, crpela je hrabrost iz
bele, u rukama,neizgužvane maramice. – Ja sam se družila sa Marijom, –
rece mati, – i ona nije kriva, nesrecnica. Omrtvima se zlo ne govori. –
Mama, ne treba da osuduješ ni sebe, ni Edgara Ivanovica, rece Ljuba. I
posle caja Ljuba Pimenovna povede Olgu Aleksandrovnu u baštu, i tamou
omorini, u prisnosti sa zemljom i njenim mirisom, ceprkale su one oko
leja potradicijama odmora. Mati i kci hodale su po bašti, ulazile
naterasu i u kucu – ucrvenim maramama, sa rukama odmaknutim od bedara,
da se ne bi uprljalezemljom. Tako je prolazilo vreme. U podne su pile na
terasi mleko iz podruma,hladno da su trnuli zubi. Lisi i Mišku dosadila
je igra, Miška je otrcao ne za dugokroz kapiju na ulicu, ostavivši Lisu.
Po podne, kada se nebo neobicno plavi i kadse žega ponela ispod oblaka,
koji su se brzo razilazili i ponova se kupili, LjubaPimenovna citala je
Alisi i Mišku. Decko je bio miran, plavih ociju i pegavog lica.Ljuba
Pimenovna donela je iz kuce makazice i otsekla Miški nokte. Miška
sezamislio, pruživši prljavu šapicu. Olga Aleksandrovna ceprkala je pored
njih uleji.Miška rece zamišljeno: – Ja sam sada bio na ulici, i na onoj
glavnoj... Tamo su Mariju Fjodorovnunosili na groblje. Svetina!... I
rekoše da su sve radnice na izgradnji napustile posao
i otišle da je isprate do groblja i na grobu ce biti miting. Edgar
Ivanovic ide, sagnuoglavu u crnomšeširu. Konjicka milicija pošla je na
groblje.Miška zacuta, razmišljajuci nad rukom i otsecenim noktima. Oci
Olge Aleksandrovne postale su molecive. Pre mesec i po dana EdgarIvanovic
otišao je od Olge Aleksandrovne k Mariji, ostavivši Olgi
Aleksandrovnojnjenu starost, uspomene na muža i uopšte samo uspomene, –
a Marija Sadikovase obesila. – Dobro, mama, ja cu poci da se raspitam, u
cemu je stvar, – rece LjubaPimenovna. – Ne, Ljuba, ti neceš nikuda
poci, – odgovori strogo mati, njene oci su molilemilost. – Ne, ja cu
poci, mama, odmah cu se vratiti. No u tom trenutku zaškripela je i
zalupila kapija na ulici. Rima Karpovnaznala je sve novosti, – štrajk,
znala je da prate pokojnicu do groblja, da hoce da bojkotuju Edgara
Ivanovica, kao ubicu. Miškini nokti bili su iseceni. – Sad nam citaj! –
rece Miška. Olga Aleksandrovna ode usvoju sobu, leže na postelju. Oci
LjubePimenovne behu neumoljive. Ona nikud nije pošla. Posadi pored sebe
Lisu iMiška, uze knjigu, u kojoj je bilo oznaceno mesto, gde su juce
prekinuli citanje.Ona je citala: „Otac i sin radili su u rudniku. Mali
ridi Mocka pomagao je ocu. Otac i sinležali su na ledima i budacima
kopali rudu. Iznad njihovih glava visio je ckiljavfenjer, umetnut u gustu
mrežu, koja je bila kao predohrana od paljevine podzemnog gasa. I
odjednom kroz rudnik. prohuji strašni šum, koji potresezemljinu utrobu.
Otac se prenu i sede, bacivši budak prisluškivao je huku. RidiMocka pribi
se uz oca. Zemlja je drhtala oko njih. Otac je žurno otpuzio ka izlazu,i
sin otpuzi za njim. I odjednom odronak zemlje, otkinuvši se odozgo, pade
na ocai sahrani ga pod sobom. Mali ridi Mocka poleti u pomoc ocu. Zemlja
se neprekidnootkidala odozgo. Decko je otkopavao oca svojim slabim
rucicama. On je plakao igušio se. Sa njegovih prsti ju otkidali su se
nokti.“ – Ne treba! – rece Miška, – nemoj više citati! – Zašto? –
Mene je strah, kako ih je zatrpalo, – nemoj više! – rece decko i
nanjegovom licu izrazila se zbunjenost.U bašti su sazrevale jabuke. Decko
je sedeo nepomicno, bos i kovrdžav, pegav i plavook. Ljuba je položila
ruku na Miškinu glavu. Miška je oborio oci inaslonio glavu na krilo Ljubi
Pimenovnoj. U vrtu se osecao miris tople zemlje.Ljuba Pimenovna gladila
je Miškinu kosu. Njene oci nisu gledale. Ona je
razumela, kako je mališan video gušenje u rudniku, mrak i užas, – i ona
je shvatila,da se decko priljubio uz nju, da bi osetio covecju toplinu.
Mariju Sadikovu su togcasa zakopavali u zemlju. Mati je svojim srcem tog
trenutka bila uz MarijuSadikovu. Ljuba Pimenovna videla je grobni mrak.
Sunce se ucinilo mracnim.Išcezli su svi glasovi i zvuci. Utom trenutku
škripnula je i zalupila se kapija sa ulice. Po lekovitimkamilicama
dvorišta išao je Poltorak. Iz zemlje grobova naljude napadaju
crvi.Poltorak je išao po zelenoj travi dvorišta. – Išcezli su svi zvuci
– sunce se ucinilocrnim, Ljuba Poletika odjednonom je zaboravila i na
mališana i na mater, i nazemlju. Potrcala je u susret Poltoraku, položila
mu ruke na pleca, spustila glavu nanjegove grudi. – Ti si došao? –
prošaptala je ona. – Ti si došao!Meni je vrlo teško. – Da, ja sam
došao! – kazao je on takode šapatom. – Za uvek!... za uvek, – i s
njime se desilo nešto neocekivano, nešto, što je niklo mimo njegove
volje, što je, valjda, prešlo na njega od Ljube Pimenovne, jer sunce se
ucinilo crnim i išcezlisu svi glasovi, zavrtela se svest, išcezle sve
misli.Poltorak je pao na kolena pred Ljubom Pimenovnom. Volja njegova
jeišcezla, misli su padale, kao da se mozak spotaknuo. Ljuba Pimenovna
držala ga je za ramena, da ne padne. On je seo na zemlju. Miška je
pomagao LjubiPimenovnoj da pridrži Poltoraka. Miška je bio vrlo ozbiljan.
Niko nije cuo da je još jednom propevala kapija, ohlomon Ivan stao je
pored ograde. Oci Ljube Pimenovne izgubile su se u sreci i poštovanju.
Psece glave pokazale su se iza koprive i cicka pored kupatila. –
Zauvek! – šaputao je Poltorak. – Glupost, sad cu ustati!On je ustao,
pridržavajuci se za Ljubu Pimenovnu. – Miša, hajde, donesi vode! –
kazala je Ljuba Pimenovna. – Da, vode! – dodao je Poltorak.Poltorak je
nesigurno koraknuo. Ljuba Pimenovna odvela ga je u vrt, na onuklupu, gde
je malopre sedela sa Miškom. Svim svojim bicem ona se priljubila uz
Poltoraka. – Ti si se oslobodio, ti voliš, ti si došao! – kazala je
ona. – Secaš li se, ti si pisala o kamenim ženama, – poceo je Poltorak
i prekinuosamog sebe. – Vrti mi seglava, citave noci nisam spavao...
Otici cu, ja ne vladamsobom. Poci cu u svoju gostionicu, treba da idem na
izgradnju. Tamo je tvoj otac.Ceka me poznanik, stranac, njegov pogled je
tvrd kao don... – Šta govoriš, Jevgenije? Ti neceš nikuda odavde, –
kazala je LjubaPimenovna. – Na izgradnji je otac, ja znam, on ne dolazi
k nama, – ako bude hteo,
on ce sam doci. Ti si došao, ti si dužan da mi sve kažeš. Mi smo
nesrecni danas,narocito mama... sahrana Laslove žene... Pricaj, gde su
tvoja deca? – Hoceš li biti moja? – Da! – Veruješ li ti revoluciji?
– Da! Gde su tvoja deca? – Na izgradnji je štrajk. Ti znaš Jakova
Karpovica Skudrina i majstoremahagonija, Bezdetove? Glupost, ja ne
govorim ono, što treba da kažem. – Gde su tvoja deca? – Moja deca,
nema ih, ona su u Moskvi.Miša je doneo vode. Poltorak je ispio. Ljuba
Pimenovna je grlila Poltoraka.U vrtu su sazrevali plodovi, sunce je
padalo na drvece. Nije bilo ni sunca, nidrveca, ni Miše, ni sveta. Ivan
je stajao kod ograde vrta, krivio se i izvijao,naslonivši ruku na ogradu,
a glavu na ruku. Miša je pošao Ivanu Karpovicu. Naterasi, sa Lisom
pojavila se mati. Svet je tonuo u tišinu. – Ja cu poci, – kazao je
Poltorak, – ja nisam znao kako ceš me primiti, nisamznao, da si ti tu.
– Šta? nisi znao da sam ovde? – upitala je Ljuba Pimenovna. – Ne, ne,
nije to... nisam znao, da ceš me tako primiti, – nisam znao, da cute
ovde naci... Ja cu poci, docicu dovece, sadmi je potrebna samoca, poci cu
ugostionicu. Treba biti cist. – Poltorak je ustao i pošao u dubinuvrta.
– Ne, ja sam pogrešio put. Isprati me. Ja cu doci, Ljuba, doci cu zauvek
!Poltorak je žurno pošao kapiji. Ljuba Pimenovna nije ništa razumela.
LjubaPimenovna ga je ispratila do praga, zalajao je pas Arap, Poltorak se
ne zaustavikod kapije, nije se oprostio, odjurio je. Gromko se zalupila i
zatvorila kapija.Ovom lupom kapije vracao se mir, leje u vrtu, drvece,
mati na terasi, s rukamaisprljanim od zemlje, a koje je zaboravila da
opere, – nebo, Miša, Ivan Karpovic. Ivan Karpovic se krivio i previjao.
Ivan Karpovic je presekao put LjubiPimenovnoj. – Gospodice moja krasna,
druže, Ljubo Pimenovna! – zakukao je tužno IvanKarpovic. – Ne treba, ne
treba!Vama kažem, ne treba! nemojte ga voleti, on jedošao icak je otseo u
gostionici. Dovezao je za sobom devojcuru iz Moskve,namazanu, ona ga tamo
ocekuje. Gospodice moja draga, druže, Ljubo Pimenovna, – placite!On je
demon, on hoce s mojim bratom Joškom da minira nasip, kameninasip!...
Radujte se, drugovi, ljudisu se zauzeli za cast, za plemenitost... I vi
placite, Olga Aleksandrovna, i tiMiška!... – Kako smete tako da
govorite? – viknula je Ljuba Pimenovna.
– Ivane Karpovicu, šta vi govorite?! – s negodovanjem je viknula
OlgaAleksandrovna i pošla k njemu sa pogledom, koji je molio milost.
Ohlomon je metnuo ruke na prsa, kriveci se. Nikolajevska varoš Kolomna,
koja se sad nalazila u ratu, varoš Nikole I, posle Nikolaja umrla je.
Gostionica u Astrahanskoj uliciživotarila je i izumirala unizu drugih
kuca od kamena, što su cvrsto stajale na zemlji. Sobe gostionice bile su
okrenute ka Kolomni sa jako zašticenim prozorima. Na trgu naspram prozora
umirale su ruševine Kremlja, na bivšoj Dvorjanskoj ulici.Astrahanska
ulica, glomaznih kuca i mracnih arkada, uzdizala se s nizom natpisai
plakata, koji su vodili rat za novu Rusiju. Zemlja je naginjala noci,
vrane nadgradom gonile su dan i nemir duša, zvona su umukla, prestao je
plac starine. Ozalasku je dunuo vetar, poneo oblake, zemlja je posivela,
pala je avgustovska kiša.Tako je oduvek, kad odjednom dode prolece, ili
jesen, neprimetna pre desetinuminuta.Poltorak je izgledao sitan prema
nikolajevskimkucama-grobnicama,Poltorak je podržavao kolomensku starinu.
Poltorak je išao vrlo lagano, muvajucise uz crvene natpise. Ulice su pred
kišu postajale prazne. Poltorak se podupirao oulicu. Nadežda Antonovna
ležala je na krevetu, kad je Poltorak ušao u tamnickutišinu sobe. – To
je svinjarija, – kazala je Nadežda Antonovna, – vi ste me pozvali, dami
pokažete izgradnju, da budemo zajedno, a vi sve vreme
nekudodlazite,ostavljajuci me samu. Poltorak nije odgovorio. Nasuo je
sebi vina. – Uostalom to je smešno, ta usamljenost. Ovaj mrtvacki sanduk
gostionice,ovaj drevni jauk nad gradom, ovaj drevni trg. Ovo je sve moje.
Ja sam videlanekakvu drevnu sahranu. Procesija je prošla ispred prozora.
Pred povorkom sunosili sanduk, a za njim u redovima išlo je više od
hiljadu žena. Slušaj, ovaj prastari trg, ovo drevno jaukanje zvona i ove
drevne žene, ove proleterke! Ja sam posmatrala: one su napravljene od
kamena, te ženetine. Njihova preplanula lica isive ruke slicne šljivama
nemaju belu kožu. Na njima praiskonska odeca... maramei suknje. Išle su
bose. One su drevne, ove proste žene. To je procesija Skita, koja je po
postanku svome iskonska. Napred su nosile kovceg, – kakvu su
starinusahranjivale ove cutljive žene u povezacama i u cutanju? Ja sam
ceo dan dremala i o tome mislila.
Nadežda Antonovna ležala je poluobucena na krevetu. Onda je ustala i
prebacila preko leda kucnu haljinu, srknula malo vina i sela kraj
prozora. – Kod Ostrovskog i Gogolja palanacki prozori igraju ulogu
sadržajnogzapleta u moskovskim vecerinkama, i stvarno, vrlo su zanimljivi
ovi prozorskižurnali iz prošlosti. Nisam ti rekla, Evgenije. Razumljivo
je što ove ženesahranjuju starinu. Ja još ne znam sigurno, ali cini mi
se, da je tako, – ja ne znamšta je moral, ili možda imam svoj. Povodom
ove sahrane ja sam razmišljao, kako je tamo neko umro, ali ja cu dobiti
sina i necu znati ko je njegov otac, – bilo ih jenekoliko, i ja sam
trudna. A ko jeotac, ni malo nije važno. To je moj moral. Jasam majka –
i to je vrlo starinski, – ovaj mrtvac, koga su sahranjivali, koga ja
neznam, možda je on u stvari ono, što mi daje pravo da imam dete, ne
znajuci ko mu je otac. Bilo ih je nekoliko, od kojih sam mogla da
zatrudnim. – Sahranjivali su ženu inžinjera Lasloa, koja se obesila juce
u jutru, – recenatmureno Poltorak. – Ona se obesila? Zbog cega? – Ne
znam!Ti ne znaš, ko je otac tvoga deteta! Tine znaš kakvu su
starinusahranjivale ove priproste žene? One su sahranjivale nas, mene,
tebe, našu kulturu. – Tim gore za moga sina.Poltorak sede pored Nadežde
Antonovne. – O cemu govoriš, Nadeždo? – upita on. – Ti si spavala. Ja
sam bdio. Onesu sahranjivale nas. Da, tim gore i za tvoga sina, jer su
one sahranjivale i njega.Ali to je svejedno. Ja sam bio budan ito nije
strašno, – nesanica donosinerazumljivo, fantasticno, kao ova sahrana. Ti
citaš novine vremena. Kod nas, izaovih zastavica, o kojima sam ti jutros
govorio, bice noc gozbe za vreme kuge. Jasam sasvim bolestan. Ja buncam.
Razgovarao sam danas sa radnicima, oni su mekao neku budalu tapšali po
ramenima. Neko zakuca na vratima. Ušao je kurir sa izgradnje. –
Telegram.U telegramu je pisalo:„Vera je umrla ovog casa, – mi smo te
zajednicki proklele, podlace.“ U Moskvi u Vladimirsko-Dolgorukovskoj
ulici, u stanu JevgenijaJevgenijevica Poltoraka sušio se mahagonij,
vladao strogi mir i tišina. Živelo se uonom delu kuce, koji je bio prema
Živoderci. U ka binetu pisaci sto pritiskivali susvecnjaci i bronzani
pisaci pribor. U ovim svecnjacima gorele su svece. Na pavlovskom divanu
umirala je Vera Grigorijevna. Zavese su cuvale mir. Gorela je još jedna
sveca na stolu pored divana medu lekarijama. Na istom stolu bilo je i
srebrno aleksandrovsko zvonce. VeraGrigorijevna je sama. Oci su joj
bilezatvorene. U kabinetu je lebdela suha tišina nepomicne noci. Vera
Grigorijevna, lepotica, ležala je nepomicno, vrlo mirno, sa rukama na
pokrivacu. I tada ona zazvoni, dugo je tražila zvonce ne otvarajuci oci,
jedvacujno. Ušla je Sofija Grigorijevna sa svecom u ruci, u kucnoj
haljini. Starija sestraizgledala je mnogo umornija, nemirnija no mlada
sestra. – Ti si zvonila, Vera? – Da, ja umirem, Sofija. Osecam kako u
me ulazi smrt. – Vera Grigorijevnagovorila je dubokimšapatom, jedva
micuci usnama. – Javiše nisam covek. Cistomi je milo, kad pomislim da
sam poslednji put u životu, – ona ponovi zamuckujuci, – u životu
dohvatila zvono i zazvonila.Lice Vere Grigorijevne bilo je idalje mirno,
oci nije otvarala, a usne suse jedva micale. Ona zacuta. Sestra se
nadnese nad nju, usta su joj se bolno grcila.Sestra je ostavila svecu na
sto pored divana i ugasila je. Svetlost ugašene svecekliznu po licu
samrtnice. Vera Grigorijevna kao da se nasmejala. – Zovi Jevgenija, on
jetu, ja cujem, – prošapta Vera Grigorijevna. – Nema ga, on je
otputovao poslom u Kolomnu, – odgovori SofijaGrigorijevna i osvrnu se po
sobi. Na pisacem stolu gorele su svece, dogorevale su, zaboravljene,
podoktorovom odlasku, koji nije više propisivao recepte.Sofija
Grigorijevna se dižeda ih pogasi, ali je Vera Grigorijevna zaustavi, –
ona je opet stala šaputati, smešilase. Sofija Grigorijevna se naže nad
nju. – Sve je prvi put strašno, cuješ li Jevgenije. To su tvoje reci, –
ti nemaš prava. Štasi uradio, Jevgenije? – Šta si uradio? Ti me ne
voliš, zar me ti voliš? Stid me pred Sofijom. Stid me pred celim
svetom... Probudila sam te, ti si spavao... Vec tetako dugo zovem.Sofija
Grigorijevna naže se još niže nad sestru. Sestra je buncala: – Ti si
kazao,Jevgenije, da dobrocinstvo, vernost, pravicnost, sve to nijeništa
pred ništavilom smrti, – ne, ti nemaš pravo pred onima, što ostaju, što
žive, pred Sofijom idecom. To je gadno, što sam ti se ja podala umiruci,
mrtva, gadno je to, što si ti uradio sa mnom. Jevgenije dragi,... i to je
gadno, što ja mislim natebe, kao na mužjaka. Sofija Grigorijevna kriknu.
– Vero, ti buncaš, prestani, šta govoriš? Vera Grigorijevna otvori oci.
Njen pogled bio je jasan, pažljiv, nimalosanjiv. – Ne, ja ne buncam,
Sofija, – rece ona glasno, otsecno i zlobno, – ja umirem,Sofija. To
nije buncanje, da me je u vozu Jevgenije Jevgenijevic imao – ti razumeš
o cemu govorim. Ja se cak i ne stidim, mene je samo strah, Sofija, za
tvoj život,za tvoju cast. On je kukavica i lupež. Reci mu, da je podlac.
Stid me je pred tobom,strah me je za tebe.Vera Grigorijevna zatvorila je
oci zadihana. To je bilo u nemu ponoc, SofijaGrigorijevna trgla se u
trenutku, kad je zemljom prolazilo podne. Nije shvatila tokvremena. Svece
na pisacem stolu i kraj divana izgorele su, išcezla je cak i cad.Vera
Grigorijevna je umrla. Sofija Grigorijevna spusti glavu na grudi mrtve
sestre.I prvo što je uradila Sofija Grigorijevna, kad se prenula, bilo
je, da je napisalatelegram i odnela ga na poštu. Na Živoderki je
pljuštala kiša. Na asfaltu trotoaraogledale su se kuce. I te platonske
senke na asfaltu licile su na stvarne, a pravekuce i prave ulice na –
senke. Kiša je opkoljavala Moskvu mokrim oblacima.Radio-zvucnici su
grmeli rusko kolo. Smrt!... Posto jao je covek, postojala devojcica
Verocka, postojalagimnazistkinja Vera, ucenica Moskovske Filharmonije,
Vera Sališceva. Postojala je osrednja glumica palanackih pozorišta Vera
Polevaja. Postojalo je jednodetinjstvo, jedno devojaštvo, pa
dvadesetsedam godina života jedne žene. Pa sunekad postojali neki ispiti
iz veronauke sa izukrštanim pitanjimao božjimzapovestima, pa zlatna
medalja i Krilovljeva basna„Ždral i roda“ na ispitu uinstitutu, pa prvo
istupanje na pozornicu – „Sofija Famusova“... zatim naamaterskom
koncertu, u srezu, neizbežna tapšanja, prvi poljubac, prvaljubav, isve je
bilo... bilo... A kada covek umre, voze ga u Novo-Devojacki manastir
naVaganjkovo i zakopavaju u zemlju, predavši leš sporim crvima, ili pak
voze uDonski manastir i tamo ga spaljuju u krematorijumu. I coveku je
data mogucnostda u krematorijumu ispita poslednje ljudske drhtaje. U
kameri krematorijuma, pritemperaturi od dve hiljade stepeni Reomirovih, u
toku od dva minuta, pretvarajuse ni u šta sanduk i covecija odeca, ostaje
samo leš i on pocinje da se krece: prvose podižu noge, ruke puze ka
vratu, glava se povlaci u ramena. Ako kod prozorcica, kroz koji se vidi
kako dve hiljade Reomirovih stepeni uništavajucoveka, stoji živ covek sa
iskidanim nervima, njemu ce osedeti kosa i poslednjimrtvacki drhtaji
ucinice mu se da narušavaju mir smrti. Mrtvac uzima bestidan položaj, i
posle cetvrt casa od coveka ostaje šaka pepela. U zemlji, crvi riju
pocoveku kao covek po katakombama. Postojao je covek. Bila nekad
devojcica, pa devojka, žena, glumica VeraPolevaja, i bilo je radosti,
tuge, uspeha, uvreda, ponosa!..
Decak Miška uplašio se od sudbine rideg Mocke. Deca misle samo
ukonkretnim slikama, kao umetnici. Posle onoga, kad je Ljuba Poletika
citala oridem Mocki, Mišk a je dugo sedeo u bašti, uporedujuci hladnocu
rudnika sasuncem. Potom je sa Alisom otišao na Kolomenku ka kuli Marine
Mnišek. Ljuba Pimenovna izucavala je istoriju predanja vezanih sa
Marinkinomkulom. Predanje kažed a je u ovoj Kremljevskoj tvrdavi, u
ovojvisokoj, vitkoj,uglastoj i gluhoj kuli poginula Marina Mnišek.
Letopisi kažu da je Marina Mnišek,sa Ivanom Zaruckim i sa sinom
Vorjonkom, otstupajuci od Moskve zauzelaKolomnu i pljackala je. Predanje
kaže, da je Marina u ovoj uglastoj kremljevskojkulicuvala svoje blago, –
Mišk a je video to blago kroz bajke oŠeherezadi.Letopisi kažu, da su Ivan
Zarucki i Vorjonok, koji se zvao joši Voronjonok, biliizdani kozacima i
kažnjeni smrcu u Moskvi na Crvenom Trgu. Ali letopisi nisuništa znali o
Marinkinoj smrti. Predanje samo tvrdi da je Marina bila zatvorena uovoj
kuli. Zatim tvrdi da je ona bila vampir i da se pretvarala u svraku-vranu
iletela iznad Rusije noseci nesrecu. Predanje detaljno prica o tom, kako
sucrkvenjaci-daci, vojvoda Kolomenski Danilo i popovi sa episkopom,
doznavši da je Marina vampir, došli jednom u kulu kod Marine, zatekli je
gde spava i osvetili prozore, topovske mazgole i vrata svetom vodom, da
ne bi Marina mogla izletetiiz kule u obliku vrane. I tu su se vojvode
prevarile, jer dok su oniškropili kulusvetom vodom, Marina nije spavala,
njena duša u obliku vrane letela je nadRusijom dok se telo samo odmaralo
u kuli. Od toga dana pa do danas Marinkinaduša u obliku vrane luta nad
Rusijom ine može da se vrati u svoje vec davnoistrulelo telo.Sve vrane
iznad Rusije jesu duše Marine Mnišek. Miška je znao ovu legendu i bojao
se kule.Miško nije znao, da je ova kula bila mesto nesrecnih sastanaka R
imeKarpovne.Deca imaju pojmove sasvim razlicne od odraslih.Mišk a je
zamišl jao da jeova visoka, stroga i gluha kula – žena, cak devojka,
ratnica, kao što je zamišljaoda vatra raste, kao trava, samo vrlo
brzo.Mišk a se bojao tajanstvenosti kule.Dan je bio suncan. Podnožje kule
zaraslo je crvenom zovom. Od zidova sedizao zadah prašine i vrucine. Bilo
je providno, pusto i tiho. Staza je vodila naruševine zidova u
manastirsko dvor ište, na ulazu u kulu stazica je zaraslacickovima i
koprivom. I opet je bilo pretoplo, prostrano i tiho. Mišk a je uzeo
Lisuza ruke. Deca su gledala preda se sabrano i tiho. Iz mracnog ulaska u
kulu osecaose smrad covecjeg izmeta. Tamo su ležala drva. Odozgo je
padala uvela i mutnasvetlost. Iznad suncevih tragova letele su veliko
zelene muhe i zujale, pojacavajucitišinu.Drva su mirisala na zaparenu
trulež. Deca su se zaustavila cuteci, vrlo pažljiva i sabrana. Gore, na
truloj gredi uništenog poda, na gornjem spratu, sedelesu mlade sove.Miška
je ispustio Lisinu ruku, popeo se na drvo, bosonog i prcavognosa.
Ovde, iza kremljevskog zida, kraj usamljene zove i burjana sve je bilo
vrlo prosto, toplo, prostrano i tiho. Nije bilo niceg tajanstvenog. Deca
su se nalazila u praiskonskoj prirodi. – Šta piše u telegramu? –
upitala je Nadežda Antonovna. Jevgenije Jevgenijevic nije odgovarao. –
Znaš li ti kako miriše krv? Nadežda, znaš li? – viknuo je nemocno. –
Kozna da umire, taj treba da ume i da ubija, – a ubistvo je gnusoba i
podlost!... – Ali ti si sam govorio da je sve stvoreno na krvi, sve do
ljubavne postelje. – Da, ja samgovorio zaista o krvi, ali postoji
ubistvo i bez krvi. Žuto, beskrvno, staticko, racunsko!Radnici su mi
kazali na skupštini, da im nisam potreban, izbacen sam napolje, ubijen
sam bez krvi!... – i Poltorakove reci su se brkale. – Dobio sam
telegram, trebada idem. Kiša šušti, – ovo je zaista kiša?...Može se
ubijati i bez krvi, može se ubijati poljupcima, milovanjem i lažju,
možese krasti od samoga sebe. Ti ništa ne možeš da razumeš, Nadežda, ja
sam Rus, jasam nacionalista, ucenik Solovjeva, hteo sam daumrem za moju
Rusiju, a naizgradnji rade ruski seljaci, ove brane grade se ruskim
seljackim rukama, da,ruskim seljackim rukama, a socijalizam je saosecanje
jednih za druge, kako jekazao Sisojev. Jesi li videla kadgod kad
eksplodira mina kad se rasprštineocekivano inesrecno, kako leteljudske
glave, zajedno sa peskom, cizmama ikamenjem. Jesi li kad cula da se
inžinjeri hidro-tehnicari boje vode, jer je vodaneizmerno jaca od njih.
Ta ja sam Rus! – ja sam maštao o Solovjevskommesijanstvu Rusije!
Nadežda Antonovna podigla se sa prozorskog uzvišenja, prišla stolu,
nasulavino i popila. Poltorak je stajao u sredini sobe-tvrdave s
telegramom u ruci. On jedržao telegram, daleko od sebe, kao da ce se o
njega opeci. Poltorakove oci nisunikuda gledale. Nadežda Antonovna legla
je na postelju, zabacila ruke više glave. – Izgleda mi da oboje
buncamo, Jevgenije Jevgenijevicu, – kazala je Nadežda Antonovna. –
Slušaj o cemu sam mislila danas. Ja ti govorim, ali ti to svesmatraš kao
fantaziju. Ja još ne znam. tacno. Ti tome nisi kriv. Ja sam mislila
osebi. Ona sahrana starina jest sahrana moga sina, kažeš ti, – ali ja ne
znam!Govorio si o vukovima. Postoji vucje pravilo, – citala sam kod
Brema, – da vukovi pojedu svoje stare, kad ovi ostare i oronu, jer
starci su otstupili od zakona jednakosti oronulošcu i moralnim padom, a
priroda ne trpi nejednakost snaga. Tisi kazao, da smo mi kao vukovi, –
kao vukovi. – Da, kao vukovi. Ti se secaš, ja sam maštao o Svetoj Sofiji
i o krstu na njoj.
– Dobro. Nikad, ni jednog trenutka covek ne može da kaže, da je zaista
ono,što toga trenutka pretstavlja. Ljudi i ne slute kako se oni
hipnotišu. Ljudi se moguhipnotisati da budu nitkovi ili plemeniti, ali ne
od hipnotizera, vec odljudskogdruštva. Vukovi su potcinjeni jednakosti
snaga. Ja nikada nisam volela. U meni su bili samo moji doživljaji i
jasama. Ja sam birala za sebe muškarce, razne, da bihsve upoznala. Ja
odgovaram samo za sebe i sobom. Nisu mi potrebne nikakveobaveze od vas,
muževa, i meni nisu potrebne nocne papuce. I ja cu roditi kao štoradaju
vucice. Misliš li da postoji nekakva nacionalna Rusija? – ne, nema nje!
Janisam ni slutila, kakva je sreca postati majkom, roditi, hraniti svojim
grudima. Imožda mi nije svet nerazuman, tajanstven, – ne, sakriven iza
zastavica, o kojimasi ti govorio. Svet je velik, ali on je manji od tog
deteta, koje je, izgleda, u meni.A svet je vrlo velik, život je vrlo
velik, on je unaokolo, ja se ne snalazim u njemu,ali ja se ne bojim
njega, tako me je naucila revolucija, ja verujem u život i ja sammirna.
Ja razumem samo to, što se mene tice, ja necu da izvršim abortus. Kaži
mii ti, da sam u pravu, što hocu da rodim! – Gde je Rusija? Gde smo mi?
– vikao je Poltorak.Opet su lupali na vrata. Vreme je kao sat kucalo
kišom, kad je lupalo navratima. Nadežda Antonovna ležala je na postelji.
Na stolici pored njenog krevetastajala je boca vina. Nadežda Antonovna
nije popravila svoj kucni ogrtac. – Udite, kazala je Nadežda Antonovna.
Na pragu se pokazala Ljuba Pimenovna Poletika u gumenom mantilu, ucrvenoj
marami. Ona je pogledala Poltoraka i poklonilase Nadeždi Antonovnoj. –
Ovde je otseo Jevgenije Jevgenijevic Poltorak? – upitala je
LjubaPimenovna Nadeždu Antonovnu, kao da Poltoraka nije bilo u sobi. –
Da, ovde, – odgovorila je Nadežda Antonovna. – U ovoj sobi? – Da! – I
Vi ste takode otseli ovde? – šapatom je upitala ona. – Da, ovde. Ja sam
njegova ljubaznica – odgovorila je Nadežda Antonovna. Ljuba Pimenovna
nije se micala sa vrata. – Šta da mukažem? – upitala je ironicno
Nadežda Antonovna. – Oprostite... kažite mu, da je k njemu dolazila
njegova verenica LjubaPimenovna Poletika. Samo to... Ništa više. I recite
mu još, molim vas, da ga neocekujem. Molim. – Dobro, kazacu, – veselo
je rekla Nadežda Antonovna. Poltorak je jošstajao nepomican sa telegramom
na sred sobe – tvrdave. Nadežda Antonovna uze da cita knjigu. Tvrdava
umuknu.
– Jevgenije Jevgenijevicu, – rece Nadežda Antonovna. – Vama je
dolazilavaša verenica Ljuba Pimenovna i molila je da vam kažem, da ona
nece da vas vidi. Neobicno mi je žao, ako sam ja sprecila vašu srecu. Ja
nisamljubomorna, ali nevolim te sitne nitkovluke i glupe situacije. – Ja
idem, Nada – necu se viševratiti. Dobio sam telegram – buncao
jePoltorak. – Otici cu Nada, necu se vratiti. Raznosaci vode po ulicama
raznosili su na svojim kolicima kolomenskustarinu i noc. Kolomna je
pocivala u nikolajevskom umiranju zajedno sa sobamaza izdavanje. Vrane
iznad grada, duše Marine Mnišek, umirile su se. Padala jekiša.Za
Poltoraka celo to vece njegove moralne propasti proteklo je u
bunilu.Kocijaš kao da je pomakao Kolomnu u stranu, primaknuvši k
Poltoraku kucuJakova Karpovica Skudrina. Jakov Kaprovic, niknuvši iza
lade sa alkoholom, na plecima brace Bezdetovih, govorio je Šervudovim
ocima: „danas nocu!“ i bracaBezdetovi isprsili su se, spremni na ubistvo,
recima: „danas u jedan cas noci!“ takoodlucnim, kao reci, koje je
Šervudkazao u Moskvi, u odlucnosti Šervudovihociju: „rešeno?“ –
odgovorili su„da, rešeno je!“ – Na sednici proizvodaca Poltorak je
video, kako se preureduje geologijaljudskih odnosa. Poltorak je
upitaonemocno starca: „može li covek ubiti coveka?“ – ubogi je govorio
sa ubogim oubogom, o cistoci, o savesti i pamcenju, buncao je kao ubogi,
recima moskovskogIvana Jakovljevica, „ bez rada nema k olaca“. Da, nitkov
ne može ubiti, ali nijesvaki ubogi nitkov. Alkoholnom ladom upravljali su
Bezdetovi zadržavajucivremeolovnim ocima u voherovskoj ladi osamnaestoga
veka i u mahagoniju.Braca su urasla u mahagonij. Kroz prozor na vatru
svetlosti uletali su nocni leptiri,u mraku iza prozorašuštala je k iša,
Poltorak je postao leptir na vatri crvenog bezdetovskog drveta. Starac se
vrteo oko Pohoraka, tapkao je kao golub, pridržavajuci kroz prorez na
pantalonama kilu, – oci su mu suzile u njegovimosamdeset i petim
godinama, bile su otekle i zelene, kao gnoj, strašne i odvratne.Pohorak
je u buncanju razumeo, da je mogao samo sa Jakovom Karpovicem bitiiskren
i prirodan, onakav kakav je on stvarno, izvan velikog broja
Nadeždinihzakona. Bezdetovi su odlucno kazali, navalivši olovnim recima,
– „u jedan casnoci kod Golutvinskog tovarnog mosta“, – i tada iza
prozora, iz kišovitog mraka pojavio se ohlomon Ožogov, ubogi, koji nije
zaboravio cast i nije izgubio savest.Ohlomona su isterali, zapretivši mu
batinama. Ohlomon se plašljivo udaljio sa prozora. Da li je Poltorak
mislio u taj cas o tom, da oni, što ubijaju, mogu ubiti nesamo trecega,
vec i sami sebe kao što i ubijeni, takode, mogu da ubijaju svojomsmrcu?
Poltorak te noci, poslednje njegove noci, znao je, vrlo dobro, da smrt
možedoci bez krvi, kao što se izgraduju i gradevine bez krvi.
Poltorak je pošao od Skudrina – u bunilu – u sagorevanje noci – u cas
noci,na tovarni most, gde su bile olovne oci Bezdetovih, tako teške, kao
iŠervudove.Oci su gledale iz pustinje livada, upirale su se olovom
mirnoce u ognjeni stub nanebu, u krike, užas i šuštanje vode. Sa svih
strana naletali su: nemoc, poljupciAnatolija Kurakina, beskrvnost,
beskucnost, smrt, praznina, opustošenje, strah, beskrvna smrt. Poltorak
se spremao za„jedan cas“. Poltorak nije imao kuda daide. On jeišao
periferijom, obalom reke Moskve, pored Marinkine kule, ispodKremlja. I
kremljevskim putem Poltorak je izašao na livade. Sve se lomilo, sutra je
postalo tako daleko, kao davno detinjstvo. Noc je bila crna. Pred njim su
gorelevatre sa izgradnje, goneci u mrak livade. Na livadama, koje ce za
godinu dana daišceznu pod vodom, cijukale su mirne pticice. Vera,
Nadežda, Ljuba, – ženuPoltoraka nazivali su Sofija, – Poltorak je
buncao, kao oni ubogi, koje ubijaju.Vera, Nadežda, Ljuba, Sofija –
Solovjevska mudrost, – buncanje, nema nicega.Sve je na krvi, a evo,
došla je beskrvnost. Vera je umrla beskrvnom smrcu. Nadežda je kazala, –
da ne zna kad je u pravu, i sa Poltorakom je htela da budekao ženka,
kojoj je sve dozvoljeno, – zašto? Poltorak je bio iskren sa
Skudrinom.Ljuba je došla da kaže kako odlazi!Sahrana Sadikove žene srasla
se sa sednicom proizvodaca. Vukovi iza zastavica ne znaju, da su po šumi,
u tamnom svitanju,razvrnuvši zastavice,stali lovci iza drveca u tišini,
da bi ubijali, i smrt dolazi neod onih koji va pe i vicu, vec od onih,
koji cute. Vukovi su mirni opkoljenizastavicama i hajkacima, dok ovi ne
pocnu da urlicu i vicu, – ali hajkaci su zaurlali,i život je ostao iza
njih,iza zastavica – ostao je prirodan, obican život. Vera, Nadežda,
Ljubav! Noc je buncala mrakom. Poltorak je jurio livadama. Pred njimsu
zapištali, zahripeli, zaurlali, zaplakali, zaškripeli eskavatori u
buncanju vatre naizgradnji. Eskavatori su se zagrcnuli užasom. Poltorak
je pao.Posle godinu dana, ove livade bice zalivene vodom. Solovjevskaja
Sofija. Te noci ohlomon Ivan Ožogov sreo je na livadama inžinjera
Poltoraka i pripovetka ce se vratiti tome susretu. Rastavšise sa
Poltorakom, po obicaju Ivan je dugoišao mracnim livadama,ispod Goncara i
Mrtjajeva, samo njemu poznatim stazama, iza redova fabrickegrade i
materijala, izmedu brana, pored fabrickih parobrodskih dokova. Ivan
jegovorio sam sa sobom, uzbudeno brbljajuci. On je išao svojoj ciglani.
Ciglana sesmestila u ruševinama iza dosadne tarabe. Ivan je prošao kroz
prozor na tarabi, pored jama, koje su zarasle koprivom do iznad covecijeg
rasta. Oko fabricke peciIvan Ožogov spustio se pod zeml ju ka ždrelu
peci, u vruce i tamno sklonište. Iz pukotina od zaslona polila se crvena
svetlost. U skloništu se osecao zadah dima,
katrana, prljavštine covecje i zadah ribe, kao u pregradama ribarskih
lada. Na gliniu podzemlju oko pecine ždrela, u pomrcini, valjali su se
odrpanci, zarasli u pramenju dlaka, komunisti Ivana Ožogova,ljudi koji su
se cutke sporazumeli saupravom ciglane i bez ikakve plate ložili fabricku
pec, cijim trudom se pekla ciglai koji su bez pitanja ili narocitog
dopuštenja živeli oko peci, – ljudi, koji suzaustavili svoje vreme
epohom vojnog socijalizma i izabrali sebi za pretsednikaIvana Ožogova.
Ova pec je bila ognjište socijalizma Ivana Ožogova, ovo podzemlje prožeto
dimom, glinom i covecijim zadahom. U zemunici vladalo jedomace uredenje
stalnog logorovanja iz doba vojnickog socijalizma, – nakonopcima sušile
su se krpe, po uglovima služila je slama kao postelja i divan, adaska
pored slame upotrebljavala se za sto. Na slami oko ove daske ležala su
iodmarala se tri odrpanca, prosjaci i ubogi sovjetske Rusije – Ognjev,
Požarov,Podžogov. Ognjev je imao„fiks-ideju“ dopisivanja sa stanovnicima
planeteMarsa, kuda covecanstvo sa zemlje treba da baci raketle,
sagradivšimeduplanetarne stanice, – Požarov (sin Nazara Sisojeva)
predlagao je da se ulovisva krupna riba iz Oke i Volge i placajuci rad
ovom ribom, da se naprave po selimaza seljake gvozdeni mostovi, u svakom
okrugu toliko mostova koliko je uhvacenoriba. – Podžogov je sastavljao i
svakog dana preradivao projekat tramvajske mrežeza kolomenski okrug. Lica
odrpanaca – u crvenom mraku vatre iz peci bila suzlokobna i neobicna,
kao što je i njihov život bio neobican. Ožogov je seo poredOgnjeva,
drhtao je kao što drhteljudi u groznici, metnuo je na sto novac. – Jeste
li plakali? – pitao je Ognjev – jeste li stražarili? – Ne, nismo
plakali, – odgovorio je Ožogov, – stražario sam. Cutali su. Dopuzalisu
u podzemlje još dvojica sa pramenastim bradama i brkovima, u pocepanim
haljinama, – obesili su svoje kapute blizu vatre, metnulina dasku novac
i hleb i legli na zemlju vrlo umorni. Mladi je odmah zahrkao.Podžogov i
Požarov spavali su, i oni su hrkali. – Sad je tvoj red, druže Ognjeve,
– kazao je Ožogov. – Treba da ideš nastražu. Ognjev, koji je ležao
okrenut licem ka mracnoj toploti, zaokupljenfantazmagorijama Marsa, obuo
se, ogrnuovojnicku kabanicu i izpuzao iz podzemlja, ušao u mrak kiše i
livada. Jedan od one dvojice što su došli, onaj stariji,rekao je da sutra
treba rastovariti ladu sa željeznim gredama za izgradnju. Požarovse
probudio, pogledao na ljude oko sebe, skupio sa stola kopejke i rublje i,
neodevajuci se, bosonog, bez kape, izašao je iz podzemlja. Ohlomoni su se
probudili,uzeli caše, seli u krug oko daske. Požarov se ubrzo vratio
mokar, sa bocama rakije,zadenutim za pojas, kao fišeklije na cerkeskom
gunju. Drug Podžogov nalio jesvima rakije. Nazdravili su jedan drugome i
cutljivo ispili.
– Sad cu ja da govorim! – kazao je Ožogov. – Opet se vraca
devetnaestagodina. Danas su žene zatražile cast i pravdu. Govorio sam
danas sa profesoromPoletikom, – on je prvi muž stare Laslo, a inžinjera
Poltoraka tukao sam danas nalivadi... Opet dolazi devetnaesta godina!...
Bila su jednom neka braca Rajt, oni surešili da lete na nebo, i pali su
grunuvši o zemlju, stropoštali se s neba, i poginuli, – ja sam takode
leteo na balonima, – ali ljudi nisu napustili delo brace Rajt,
zacepilisu se za nebo, i ljudi – lete! Drugovi, oni lete iznad zemlje,
kao ptice, kao orlovi,i oni ce poleteti na Mars, kako to kaže drug
Ognjev. – Sigurno ce poleteti, i bice takve meduplanetarne stanice! –
viknuo jemladic iz mraka. – Pricekaj, Plamnja, ne vici mesto Ognjeva,
on ce sam reci kad dode sastraže, – nastavio je Ožogov. – Ja sam kod
nas u gradu bio prvi pretsednik izvršnogkomiteta. Dvadeset i prve godine
sve se svršilo... kad su nas isterali iz partije. Prvikomunisti u citavom
gradu bili smo mi, i evo, za nas se našlo mesto u podzemlju.Sad se vraca
devetnaesta godina, danas su žene demonstrirale. Ja sam bio ovde prvi
komunista i ostacu takav dok sam živ. Naše ideje opet dolaze, kakve su
bilenaše ideje!... Mi smo kao braca Rajt. Drug Podžogov nasuo je i drugu
porciju rakije, i Podžogov je prekinuoOžogova: – Sad cu ja da kažem
pretsednice!Kakva su bila junaštva, kako smo se tukli.Ja sam komandovao
partijskim odredom. Idemo mišumom jedan dan,idemo jednu noc i još jedan
dan, i još jednu noc. Eto zašto sam rešio da celu zemlju trebaispresecati
tramvajima, da ne bi bilo više maršovanja. I odjednom u svitanjuzacujem
mitraljeze. – Podžogova je prekinuo Požarov, viknuvši strogo: – A kako
ti seceš? Pokaži, kako držiš palac! – Drugovi, – tiho je kazao Ožogov,
dopustite da dovršim misao. Slušajte štace biti: Nece biti ni Božica, ni
Uskrsa, ni Nedelje, ni noci, ni dana. Ljudi ce raditineprekidno. Dan i
noc bice jedno te isto. Noci cemo obasuti elektricnim svetlom,svetlijim
od sunca, i nocu cemo živeti kao danju: – fabrike, kuhinje, – trpeze,
kino,tramvaji, ljudi... – No, kako ti držiš prst kad seceš, krivo ili
pravo? Pokaži! – Na oštrici pravo! – odgovori Podžogov. – Na
oštrici, pokaži!Evo, na nož, pokaži. Riblju glavu neceš
otseci!...Podžogov je uzeo obucarski nož, kojim je sekao hleb, i pokazao
je kako sestavlja kažiprst na oštricu. – Nepravilno seceš! – viknuo
je Požarov. – Prst ceš poseci, ribu tako necešzaklati. Ja sablju ne
držim tako, ja secem kao britvom. Daj, pokazacu, nepravilnoseceš!
– Drugovi, kazao je Ožogov, – i lice mu se unakazilo bolom bezumlja,
mitreba da govorimo o idejama, o velikim idejama, a ne o secenju. Sad
nije potrebnosecenje, vec rad za tezgom, – sad je pocela beskrvna
revolucija, izgradivanje. Mitreba da pobedimo cašcu, a ne noževima i
krvlju... – Ja razmišljam drugovi ostarom i o novom. Koliko sam išao pa
svetu ne može se ni zamisliti, nije potrebnogovoriti, bio sam slagac u
štampariji, strugar metala, i celog svog života nisammislio o tom, jesam
li strugar ili slagac, vec sam mislio o lepšem životu, brinuosam se o
tome, kako bih postao bolji, pametniji. Mi treba da poštujemo coveka,
asad izgleda kao da coveku ne treba verovati. Revolucija se digla za
cast. Dvadeseti prve godine isterali su me iz partije!Mi treba poštenjem
da pobedimo, trudom, pamecu. Ožogova je prekinuo cetvrti, on je viknuo:
– Druže Požarove, ti si bio u trecoj diviziji a ja u drugoj, – secaš li
se, kakoste propustili prelaz kod sela Sinke? – Mi propustili?! Ne, to
ste vi propustili, a ne mi! – Mi propustili? – Drugovi! – viknuo je
Podžogov. – I odjednom u svitanju mi zacujemomitraljeze.Žao mi je tada
bilo ljudi i poveo sam ih u boj. Pobedili smo tada. Oteralismo bele, ali
sam u vece prebr ojao borce, i... istinu govori pretsednik, treba graditi
puteve, mostove, fabrike, socijalizam i ideje... – Cujte o idejama
drugovi!... Ja sam bio putujuci glumac, gore ne može biti, – i mi smo
tada igrali plemenite uloge, i jako smo voleli plemenitost.Du boko u noc
spavali su kod peci, u podzemlju ovi odrpanci koji su samisebi dali
pravo, da cuvaju svoju cast u ovom podzemlju, na ciglani. Spavali
susvalivši se na gomilu, jedan preko drugog, pokriveni svojim dronjcima.
Najduže je bdio njihov pretsednik Ivan Ožogov koji je dugo ležao
potrbuške pored ždrela peci sa listom hartije, metnuvši hartiju na
zemlju. On je grizao i balavio olovku,hteo je da piše stihove. „Drugarici
Ljubi Pimenovnoj Poletiki i njenom roditelju, drugu profesoru“ –
napisao je on. „Mi smo pobedili svet“ – napisao je i precrtao. „Vi koji
grejetekrvave ruke“ – napisao je i precrtao.„Treba biti pametan i
pošten“ – napisao je.Reci mu nisu dolazile na pamet. On je dugo ležao
opustivši glavu nazabrljani list hartije. Oko njega su spavali n jegovi
drugovi vojnickog poziva idemobilizacije od hiljadu devetstotina
dvadesetprve godine, ljudi ukocenih ideja,ludaci i pijanice, koji su
radeci na istovarivanju lada i piljenju drva stvorili tu, u podzemlju,
najstrožije bratstvo, nemajuci nicega svoga, ni novca, ni stvari, ni
žena, – uostalom, žene su same pobegle od njih, od njihovog maštanja,
njihove ludostii alkohola. Sad su ovi ljudi došli da služe na izgradnji,
tvrdeci da su ideje izgradnje – njihove ideje. U podzemlju je bilo vrlo
zagušljivo, vrlo toplo i vrlo siromašno.
Ivan Ožogov je dugo ležao na zemlji. Zatim se podigao uzbuden i
probudiodrugove, koji su se lagano micali po zemlji i ceškali se. –
Drugovi, eto, ja nisam spavao i mislio sam o ženama. I vi drugovi
pomislitena njih. Idem ja poizgradnji. Bio sam u ženskoj baraci. U baraci
živi sedamdeseti jedna žena. Pogledao sam i – odmah se vidi – da tu
živi sedamdeset i jednanevolja. Seljanke su u baraci ovako rasporedene:
nema nijedne udate, koja bi bilastarija od trideset godina, a svesu
razvedene ili udovice, a ove mlade, oho!Drugovi! imaju doterane usne, –
nu, omladinu do dvadeset i druge ne uzimam uobzir, – na njoj je
buducnost. Deca puze pod stolovima i daskama za spavanje. I,što je
najglavnije, gledaš na sedamdeset i jednu nevol ju, da su se pokorile i
da ništane ocekuju. Žena je, kod nas, na izgradnji mnogo, ali ipak manje
no muškaraca. Aseljaci, pomislite, šakaju se, jedan drugog ismejavaju.R
adnici su kod nas višesezonski: drvodelje, kopaci, svrdlari, kamenoresci,
žive u zajednici, i znaj, dakuharica u zajednici nije samo kuharica, vec
i zajednicka žena, pod tim je uslovimai uzimaju, u protivnom, otpuštaju
je. Tehnicari, pa i svrdlari, ne govoreci odesetarima, – pozivaju ih u
kina, u kabine, na javna vežbališta, a onda devojkaodlazi, beži i place,
da, place, ne zbog toga što je dete zacela, vec zbog toga što suu njoj
pogazili coveka, ubili coveka!Ivan Ožogov je zacutao. – Pomisli samo,
tri kopaca silovala su devojku, – nastavi Ožogov, – i kakose, nad njom,
u baraci zajednicki plakalo!Žene nisu oprostile inžinjeru Laslou.Teška je
ženska sudbina. Žena ranije stari, i snage je kod nje manje, deca
ostajuna njenim rukama, a položaj ostaje isti. Žene su bolje od nas,
seljaka. I cinovnice,devojke, nije potrebno osudivati, i one hoce da
žive. cinovnica maže usne, njuodvedu u Golutvin, na veceru, – a ispod
suknje raste trbuh svima ženama jednako.Da, i ja došao u baraku i odmah
sam video sedamdeset i jednu nevolju, i sva sutugovanja zajednicka i
jednaka. Ja sam razgovarao sa njima, one su plakale. Da,žene su opravdano
ustale u odbranu svoje casti. Ohlomon Ivan zacutao je u razmišljanju,
spustivši glavu na kolena. Niko odnjegovih drugova nije progovorio.
Dvojica su izašla na kišu i nabacali, odozgo,drva i napunili pec. I opet
je podzemlje zahrkalo u zagušljivom snu. Tada jeohlomon Ivan izišao. Do
svitanja je bio još dobar sat, kiša je slabije padala,zahladnelo je,
dizala se magla. Ohlomon je pošao periferijom grada, poredruševina koje
su ostale još od devetnaeste godine, išao je u svoje kupatilo.Dvorište,
zaraslo travom, bilo je u mraku i u tišini, svetlilisu se prozori na
sobamaLjube Pimenovne i Olge Aleksandrovne. Pas Arap istrcao mu je u
susret,umiljavao se oko nogu, lizao mu ruku, potrcao prema kupatilu,
otvorio šapomvrata, uskocio na krevet, mašuci repom pozivao druga.
Ohlomon se zaustavio kod prozora Ljube Pimenovne. Svetlila se zavesa,
bela i nema. Ohlomon je uzdahnuo,mahnuo glavom i pošao za psom u
kupatilo. Legao je pored psa, zagrlio ga i
zaspao, uzdahnuvši duboko. Pas je položio glavu na Ožogovljeve grudi,
dugo jeslušao tišinu i disanje svoga druga, njegove smede oci bile su
pažljive. Zatim jeopustio uši, zatvorio oci i zaspao. Ohlomon i Arap bili
su osvedoceni drugovi, koji vole jedan drugoga. Pas,koji je na ulici
izgledao kao obican pas-cuvar, u ophodenju sa ohlomonom bio je pametan
kao covek, kao drug a ne kao rob. Arap je popuštao ohlomonu kad je ovaj
bio u pravu. Pas je dodavao drugu šibice i duvan, pas bi zatvarao vrata
kad jeohlomon bio pijan. Pas je pomagao pijanom ohlomonu da se popne na
krevet,drmajuci ga, kad je ohlomon hteo da legne na pod. Kad je ohlomon
bio veseo i pas je bio veseo. Pas nikada nije pojeo ceo hleb sa stola vec
je ostavljao polovinu zadruga. I ohlomon nikada nije sam pio votku, kad
je bio kod kuce, vec je napajao iArapa. I kad bi se dobro izopijali,
ohlomon i Arap ljubili su se u„žarkim“ razgovorima i suzama. Arap je uvek
stajao ponosno pred ohlomonom, a tugovao bi i urlikao na pragu kad
ohlomon dugo ne bi dolazio. Život Arapa bio je ogranicenkapijom sa ulice,
bio je prostiji i kraci od života Ivana
Karpovica,revolucionera,istraživaca i coveka. A Ivanov život bio je dosta
složen, Ivan je tada imao cetrdesetgodina. Prvo osecanje decka Ivana bilo
je: fabricka sirena, i dalje razvijao se vrloraznoliko i vrlo
interesantan život ruskog proletera. Dok su ruski seljak i plemicživeli
tradicionalnim nacinom života, koji je još pre njih postojao, jer su i
oni bilisamo posledica tog života, dotle su ruski proleteri, krajem
dvadesetog veka, moralida krše ta životna pravila, i u vecini slucajeva,
kršili su ih u ime lepše buducnostii u ime casti. Kad se rodio Ivan,
njegovom starijem bratu Jakovu bilo je više odtrideset godina, a njegovom
ocu više od pedeset. Docnije doznao je Ivan, da jenjegov otac bio
hleboseca i kuvar kvasa u kuhinji za radnike Koloroenske fabrikemašina. I
prva secanja, nepotpuna i fantasticna, bila su fabricke zgrade,
šine,kržljavo drvece, – on sam – decko bez cakšira u crvenoj košulji,
potpasan ispod pazuha, i gromoglasna, oštra, zaglušujuca fabricka sirena,
koja je još ondaopredelila njegov život. Ivan se secao kako je trcao,
bežao, ali noge su mu klecale, – od te sirene nikuda se nije moglo
pobeci. I radanje coveka pocelo je sa ovomfabrickom sirenom, i sudbina
covekova rodenja, da, covekova, rešili su dobri,zaista dobri ljudi!
Kasnije, kad je porastao doznao je Ivan da je jednom iz kvasnogcabra
prestao kvas da tece, a za nekoliko dana posle toga nestao je državni
kožuh.Kvasni cabar bio je pun, motikom su stali da mešaju po njemu i
našli u njemukožuh prokisao u kvasu. Od tog vremena decko Ivan redom se
secao svoga života, – pocev od siromašne sobice svoje majke i oca, i od
razboja za kojim je sedelaoceva treca žena, njegova majka. Iz kolomenske
fabrike oca su otpustili zbogkožuha i kvasa. Dani u radionici sa
razbojima pocinjali su sa ckiljavim lampama,u toj svetlosti silazili su
ljudi sa pregrada iznad razboja, – nad tim pregradamaživele su mnoge
majke, mnogi ocevi i deca, radajuci se i umiruci. Tamo, na pregradama,
decko Ivan saznao je o carevima, zvonu i topu, o razbojniku Curkinu,
o car obnjaku Brisu, koji je od leta pravio zimu i brojao zvezde na
Suharevoj kuli.Tamo je umro Ivanov otac, tada je prestalo siromaštvo a
poceo je pravi život.Decko Ivan secao se: kako su pre oceve smrti otac i
majka šaputali u pregradama,kako je dole pod pr egradom, kod stola za
rucavanje – ostalo urezano u pamcenju, – spomenulo se ne povratilo se,
– majka grozno podviknula ocu:„Što cutiš?Majstor si da napraviš skandal
a sad cutiš – hoceš li poci?“ Otac je cutao, majka je pozvala sina,
popravila na njemu košulju i kazala laskavo: „Vanjuška, rodenimoj, podite
ti i otac u prošnju, ja sam i torbice spremila – deci, vele, dosta
daju!“ I za vreme lutanja po svetu, za vreme prošnje, Ivan je stekao
pojam o casti.Pored kucnih pasa prilazio je Ivan prozoruljutitog
gospodara, koji je imaoizborano lice, odeven u kucnu haljinu, – pio
votku i bacao Ivanu srebrne komadeod pet kopejaka, ali jednom je napao
Ivana, napao ga pogrdnim recima, gore no psa, nazvavši ga psecim sinom za
to, što se on, Ivan, nije uvredio, kad mu je surovigospodin nazvao oca
nitkovom. Ivan je onda bacio u izborano starcevo lice bakrenu monetu.
Tada je Ivan prvi put poceo pomagati sirotinju: naišao je nakucicu, u
kojoj je sedelo dvoje zdravih, nezaposlenih, potražio je milostinju,
onisu odgovor ili: da ništa nemaju, a ako on može, neka im udeli nešto,
Hrista radi, jernemaju šta da jedu, otpustili su ih iz fabrike. – I Ivan
ih je cašcavao kupinama.Otac je umro na pregradama. Njegovu sahranu Ivan
nije video, nije zapamtio, ali posle oceve smrti išcezle su pregrade i
razboji, a u novom stanu, koji se zvao stara pošta, na tavanu, ležale su
bale hartija, svežnjevi neposlatih, zaboravljenih pisama, – i prvi put
tada, Ivan je doznao o ljudskoj pismenosti. Prva knjiga iz koje se
Ivanucio da cita bila je„Vojnik Jaška, gvozdena kopca“. Tavan stare pošte
i odmor natavanu nije dugo trajao, odmah iza toga došli su dani urlanja i
galame, strašnihljudi, koji su odlazili pred svitanje po ženskim spavacim
sobama, – tako su senazivale fabricke kasarne, lupali su u vrata i
vikali na radnice, da ustanu, – bilo jei tople vode: fabricna
prljavština koja je tekla, ali svakako topla voda u kojoj su sekupali
decaci i lecili starci. I tako je poceo život. Rusija iz detinjstva
IvanaSkudrina licila je na savremenu K inu. Tada je pocinjao život.
izgradivanje coveka.Ivan je bio obucarski i štamparskišegrt, ucenik
strugarske radionice, bio je šaptacu Omenovom pozor ištu, bio je i
cirkuski glumac, leteo u balonu, sastavljaostihove, covek koji je svoj
oskudni odmor, svo je slobodno vreme posvetioTolstoju,
Dostojevskom,Šekspiru, kao pilot skakao je iz vazdušne lopte na zemlju.I
tako je bilo dok nije otišao da služi vojsku. Iz vojske pošao je u
Kolomenskufabriku i postao socijalista, kao pismen i naravno, pošten
covek, jer socijalistamože biti samo pošten covek. Prva godina fabrickog
života poslala je Ivana usocijalisticko revolucionarni univerzitet, –
progonstvo, koje je oduzelo Ivanušestgodina, i za to vreme on je rešio
mnoga pitanja: kakvi treba da budu njegovi ciljevi, ponašanje, rad, kako
treba živeti i potciniti svet coveku. Smisao Ivanovog života bio je:
preuredenje covecanstva. Fabricka sirena, njegova prva uspomena, zauvek
mu je odredila sudbinu. Ivan Skudrin osetio je na svojim ledima staru
Rusiju, kaoi ruske radnicke pokrete za poslednjih trideset i pet godina,
– i Ivan je mislio da sestvaranje socijalizma, pre svega, zasniva na
casti, na poštenju coveka isasavr šenom poštovanju rada. Ivanova sudbina
bila je sudbina pojave socijalizma, poštenja zasnovanogna znanju, koje te
uvek bori protiv laži, kako u kuci, u porodici, sa ženom, tako i na delu
ina reci jer izdajstvo dela ireci jeste izdajstvone dela i casti, vec
izdajstvo samogasebe, kaošto je i izdajstvo ucinjeno premaženi
izdajstvosebe a ne nje.Revoluciju je docekao Ivan Karpovic u
kolomenskojfabrici, u odeljenju za pravljenje mašina. Zaista on je bio
prvi pretsednik izvršnogkomiteta posle meseca oktobra i on je stvorio
kolomentki oktobar. Revoluciju jeon razumeo i za uvek shvatio ne samo kao
preuredenje privatnesvojine i novcanog pitanja, ako je novac deo truda,
vec i kao preuredenje covekovog morala, kao pravo na ljubav i na život.
Drugome coveku bilo bi odvratno u ohlomonovom kupatilu, gde je tako
radozalazioMiška i cesto sedela na pragu Ljuba Poletika, – kupatilo je
bilo mracno ivlažno, cak i u podne jer je zelena bud zamaglila
prozorcice, ovde te osecao višezadah psa no coveka, kao što je i krevet
služio više za ležište psu nego coveku.Ohlomonu je polica služila kao
pisaci sto, a na stolu do kreveta, na prostomdivanu, nalazio se hleb koji
Arap nije pojeo vec ostavio za Ivana Karpovica. Posvemu, u kupatilu,
moglo se zakljuciti da je ohloman Ivan Ožogov – lud.U taj cas spavali su
ohlomon i Arap zagrljeni, i Arapova glava ležala je naohlomonovim
grudima. Preko puta u velikoj kuci svetleli su prozori LjubePoletike, i
Ljuba Pimenovna nije spavala, mnogo sati sedela je dugo i
nepokretnoispred pisaceg stola, prebacivši nogu preko noge, uhvativši
kolena isprepletenim prstima, spustivši glavu na grudi, – sedela je
mnogo casova ne trepcuci ukocenimocima, cas srecna, cas tužna, i svetlost
lampe padala je na njeno celo i na pravilanrazdeljak. U sobi Olge
Aleksandrovne u taj cas sedeli su: ona, OlgaAleksandrovna, i profesor
Pimen SergijevicPoletika. U to vreme umirali su nalivadama inžinjer
Poltorak i inžinjer Laslo, i nad njima se naginjao starac JakovKarpovic
Skudrin. U taj cas budio se inžinjer Sadikov, srecni covek, budio se
daide na posao, pio hladno mleko i pljuskao se hladnom vodom, koracao u
cizmama,zavirivao u svoju radnu knjigu, – i, bio je srecan inžinjer
Sadikov. Rad na izgradnji približavao se kraju. Projekt izgradnje
pripadao je profesoru Poletiki.Ostvarenja projekta izvršili su inžinjeri
Sadikov i Laslo. Bili su izracunati profili reka, Oke, Moskve i Kljazme,
njihovi tokovi, ležišta, geološke osnove, živazasecanja u kopno, utrošak
vode, karakteri, njihove snage, sve to, što spada u
poznavanje reka. Profili reke Moskve, odboji oko grada Moskve, to jest,
rekaMoskva pod gr adom Moskvom bila je viša od Moskve reke pod Kolomnom
zasedam metara, u srazmeri sa morskom površinom, i prema tome kad reka
Moskva bude zaustavljena nasipom ispod Kolomne, nasipom bar od osam
metara, onda cevoda reke Moskve poteci prema svome izvoru. Nasip pod
Kolomnom gradio se zadvadeset pet metara niže od sliva Oke i Moskve, s
tim, da bi se voda reke Oke slilasa vodom reke Moskve i potekle zajedno
koritom reke Moskve. Ispod Moskve kodsela Vereja prokopan je kanal. Kanal
je išao koritima recica Pehorke i Malaške pored Medvedih jezera koja dele
reke Muskvu i Kljazmu (u isto vreme služio je ikao odvodni kanal). Kanal
je ulazio u Kljazmu kod fabrickog zaseoka Šcelkova.Ovaj kanal odvodio je
u Kljazmu vode reka Oke i Moskve da bi dalje proticalekoritom Kljazme.
Oka je menjala svoje korito. Reka Moskva tekla je obrnutimsmerom. Oka je
proticala pored grada Moskve, – i tako se pored grada Moskve pojavila
velika, nova plovna reka, stvorena prema poslednjoj reci
hidrotehnike.Grad Moskva našao se na novoj reci – prvi put u Evropi –
na prvoj reci, koja jeizgradena covecjom rukom, – Moskva, prestonica
Saveza SocijalistickihRepublika, nalazi se na velikoj reci, k njoj su
mogli ploviti parobrodi iz Bakua aiz nje, ka Volgi i Donu, sa ma kojeg
kraja sveta, parobrodi ne samo Volginske iKaspijsko-morske tonaže i tipa,
vec i svi trgovacki, pomorski parobrodi. Tovariceloga jugoistoka Saveza
Republika mogli su da dospeju do Moskve bez istovarana prelaznim
željeznickim cvorovima. Vodeni razmak izmedu Nižnjeg Novgorodai Moskve
skracivao se za osam stotina sedamdeset kilometara, – više od
cetirisedmine predašnjeg puta, jer se predašnji put, na kome je trebalo
dva puta vršiti pretovar, vukao po ruskim stepama, išao od Kolomne na
Rjazanj i na Tambovskuguberniju, pored Kljazme. – Sad je prolazio gotovo
po pravoj liniji kroz najveceindustrijske reone, pored Bogorodska,
Orehova, Zujeva, Vladimira, Kovrova. PodMoskvom kanal su presecale
željeznice Kazanska, Muromska, Nižgorodska,Scelkovska, i desetine
kvadratnih kilometara iza moskovskih granicnih ulicaPreobraženske,
Sejmenovske, Lefortovske, Rogošske, – do kanala, dodeljivali suse
fabrikama i industrijskim preduzecima s tim, da naseljenu Moskvu, sa
kucama,muzejima i parkovima pomaknu na drugu stranu, za
Dorogomilovsku,Presnensku, Tversku i Butirsku ulicu. Inžinjeri su bušili,
probijali nedramoskovskih zemalja do silurskih i devonskih epoha, do
kontinentalnih vrsta, da biizracunali novo korito ove nove reke. Nova
reka je preinacavala geografiju drevnihmoskovskih, rjazanskih,
vladimirskih zemalja, hidrologiju reka i klimu. Ispoddrevnog grada
Rošcislava, ispod Kdomne, ispod Bronjica, pojavila su se novagromadna
jezera, bazeni novih reka. Kolomna je do polovine bila zalivena vodomi
nalazila se na poluostrvu. Desetine sela i zaselaka pomerilo se sa svojih
starihmesta. Nova jezera ispunjena rezervnom vodom održavala su takvo
stanje novereke, da se voda pod Moskvom nije mogla kretati od prvobitnog
toka ka njenimnovim obalama. Zemlje oko ovih jezera davale su se
industriji, vrtarstvu i novom
seoskom tehnickom gospodarstvu. Jezera su snabdevala Moskvu vodom.
IspodMoskve pištale su morske lade. Morske lade plovile su pored Kolomne
do Kašire,nosile sirovine i polufabricke proizvode, metale, rude,
splavove i mineralno gorivosa Donskog basena, iz Marselja, sa Kaspijskog
Mora, Urala, sa Veltuge poredVladimira i Scelkova, nad kanalom pod
Moskvom, koji je okovan granitom, visilesu pokretne mašine i željeznicki
mostovi. I ovde se sve ponova menjalo.Geografija je izmenila ekonomiju
onako kako su to zahtevali covek i njegov rad,i rad je preinacio
geologiju. Inžinjeri, Poletika, Sadikov, Laslo i nekoliko stotinanjihovih
pomocnika – inžinjera, ruskih i stranih, morali su prolazeci od
silurskihepoha i blatnjavog jezera iz koga izvire Oka, – sem zakona
težeili sile pokretareka, isem izracunavanja kretanja podzemnih voda i
izracunavanja ozablatnjavanju i drenaži zemalja, – da izracunaju sve od
najmanjih fabrika i preduzecašto ce da se sagrade na reci, do novih tono-
kilometara nafte, kamenoguglja, ruda, metala i splavova. Ova izgradnjai
ova izracunavanja vršila su se zbogtoga da bi se oslobodile stotine
miliona, miliarde i stotine milijardi casovacovecjeg rada, – da bi se
oslobodio, koordinirao rad, da bi se dao smisao tomcovecjem radu,
covecjem vremenu, smisao svemu, radicega se i stvaralasocijalisticka
izgradnja. Reka Moskva, ta sama reka Moskva, na kojoj je niklamoskovska
država, ruska istorija, ujedinjenje Rusije, Rusija careva,
meteža,imperatora, – sad je reka Moskva tekla obratno, simbol novog
ruskogdržavotvorstva, jer Rusija Oktobra htela je da iznova prekroji i
preuredi sve – odcoveka do geografije i geologije. Nova Rusija
preuredivala je mašinom radi rada – covecje odnose, odnose jednog coveka
prema drugome, prema radu, prema prirodi, – i ona je lomila staru
Rusiju, kaošto je bio slomljen tok reke Moskve, ikaošto je novim koritom
potekla Oka. Inžinjeri, koji su znali zakone reka, gde nemože biti
slucajnosti, znali su, da se njihovo gradenje u isto vreme oslanjalo i
nageološke naslage devona i na rublje, i da je ito zakon prirode kao što
su zakonitii tokovi reka. Oka i Moskva poslednji put ce se ovog proleca
razliti po svojimgeološkim koritima kako su to cinile hiljadama godina.
covecji vek se može prod užiti ne samo naukom o covecjem organizmu, vec i
njegovim oslobodenjemod rada, – nova reka radila je na produženju
covecjeg života. Inžinjer Sadikov i Laslo radili su na izgradnji nasipa
pod Kolomnom.Zavšavala se izgradnja nasipa, onog nasipa, koji je trebao
da zaustavi vodu, izaustavivši je, da je prevrne i baci u novo korito i
na izgradnju socijalizma, potcinivši ih novoj sili. Završavala se ova
granitno-betonska gromada, oko koje suse najviše zamarali inžinjerski
mozgovi, jednaki toj sili, koja ce se sa milionimatona vode nasloniti na
ovaj nasip. Izgradnja nasipa bila je štab u ovom ratu zasocijalizam.
Nasip se izgradivao onako, kako se izgradivala prvobitna priroda.Reke Oka
i Moskva bile su izbacene iz svojih korita u kanal koji su
napravilikopaci, bageri i ekskavatori, sa jednim otvorom slicnim
gusenici. Voda je odlazila
odvodnim kanalom vec drugu godinu, da bi se oslobodilo mesto za nasip.
Osnova,temelj nasipa, spajala se, srašcivala sa kontinentalnim granitom
do koga su došlikopanjem na cetrdeset metara ispod korita, pod bregove
jurskih i permskihnaslaga: tu su kontinentalni granit i granit donet
covecjom rukom urašcivali ugeologiju, u praiskonsko. Ove grede granita i
betona sasecene su i izracunate istavljene u formule integralnog racuna.
Unutra u nasipu, u podzemlju pružali suse prolazi, kao srednjevekovna
utvrdenja, drenažni kanali, mrak, elektricnasvetlost, zeml jina nedra,
tuneli za osmatranje, kontrolni brojevi, culo se potmuloudaranje vode.
Redovi zemljouza, koji su cuvali nasip od vode, stražarili su
svojimgvozdenim žlebovima. Na livadama, oko nasipa, oko zemljouza,
odvodnogkanala, pomocnih fabrika, oko novog korita nove reke, r adilo je
oko deset hiljadaradnika, cela armija, vodila je borbu i preuredivala
hiljadugodišnju istoriju,izišavši kao pobednik, odlazila odavde,
ostavljajuci na bojnom polju trojicutehnicara, jednog inžinjera i
nekoliko desetina radnika. Nasip se pružaokilometrima, od Scurovskih
planina, prelazeci preko Oke do selaKonstantinovskog, koje je zajedno sa
Sergijevskim, Parfentijevim, Amerovim,Cancima, Bobrenjevim. i polovinom
Kolomne, moralo seliti sa svog starog mesta, jer sva ta mesta bice
poplavljena vodom.Izgradnja nasipa se dovršavala. Inžinjeri su poslednji
put proveravali korito nove reke, njene karakteristikei profile od
Kolomne – preko Moskve – do Njižnjeg Novgoroda. Nastali su
daninapregnutog rada. Na rekama i recicama, koje se ulivaju u Oku i
Moskvu, uOrlovskoj, Tulskoj, Kalužskoj, Rjazanskoj i u Moskovskoj
guberniji, na rekama:Kromi, Nugri, Zuši, Plavi, Upi, Žizdri i Ugri
otvarali su se svi jazovi i mlinskinasipi, da bi se izbacila voda, da bi
sva rezervisana voda pošla na nasip, da bi senjime zadržala te da bi
korito Oke i Moskve ispod nasipa bilo podesno za merenje,da bi u tim
najvažnijim casovima rada poslednji, iskonski graniti odvodnog
kanalazašili, zatvorili nasip za svagda i skinuli zemljouzine pustivši
vodu. Profesor Pimen Sergijevic Poletika doputovao je na izgradnju da
poslednji put proveri nasip, – on je znao da nasipi mogu lako da prsnu
kao testo, kad vodarazori beton i gvožde, pa pojuri brzinom ekspresa,
talasom u visinu, uništavajucisve na svome putu. Pimen Sergijevic
poznavao je snagu vode i kao svi inžinjerihidro-tehnicari pribojavao se
te snage, i video je: stotine orlovskih, tulskih,kalužskih, moskovskih
recica i reka, – reka ruske bajke, vilinskih ponora ivodenica, koje su
se slivale u Oku a sad se zadržavaju nasipom, da bi se njihovevode
zaustavile voljom i nasipom ovog kosmatog starca koji je
izgradivaosocijalizam, i oborene glave posmatrao kotlove ispod nasipa gde
je gmizalo hiljadeljudi i gde su rikale mašine... Kotlovi su otkrivali
recno dno kao vekovi. Niz god ina je kao i police knjiga. Nizovi
covecjih godina su kao knjige, jer,zar nije svaka knjiga covecji grc, grc
covecjeg genija, covecje misli koja narušava
zakone smrti i prelazi preko smrti kao grcevi u krematorijumu. I svaki
covek mora jednom, nocu u svom kabinetu, medu policama knjiga, hteo ne
hteo, da sezaprepasti pred oblikom tih knjiga i oseti da je svaka knjiga
izopacenje pravogcovecijeg života, svaka knjiga je grc misli koja vara
smrt. Mora se zaprepastiti iosetiti da je nocu, kad knjige s polica
gledaju ogromnim celjustima, blešteci zlatomvelikih zuba u desnima,„
Najmajerova Istorija Zemlje“' – ova soba pustamrtvacnica i da su ove
knjige mrtvaci, mrtvacnica odakle su danas odneli Marijuna groblje, gde
je sahranjen jedan život, mrtvaci koji su pod maskom živih mislislicni
grcevima u krematorijumu. Sa tih polica silaze misli Johannes
WolfgangGoethea, lik Wertera koji nikada nije živeo, – drugovi mladosti,
gresi mladosti, uzajednici sa Puškinom, Tolstojem i Dostojevskim. Karlo
Moor nece pobediti Heineova ismevanja. Sve je to ostalo u prošlosti, do
epohe pre Oktobra i inertno puzi u sanducima knjiga rasturenih po selima.
Marks, Lenjin, Plehanov, – istorijarazvitka radnickog pokreta u
Nemackoj, Austriji, Madarskoj, u Rusiji, u svetu, – postali su epohe. I
knjige rada, knjige izgradnje su Aleksijev, Akulov, Kandiba,Dubah,
Zbrožek, Žerardon, – inžinjer, a ne sociolog Engels, – tehnika,
izgradnja,rad. Lenjin je mrtav ali njegove knjige rastu, iza kuca, iza
rovova iskopane zemlje,niže se nasip, monolit, koji menja prirodu.U tim
nocima covek se osecao usamljen u tišini mrtvaca, jer kodljudi postoje
uvek dva života, – život mozga, dužnosti, casti, sa otvorenim
zavesamasaznanja, – i drugi život, koji je plod potsvesnog u coveku,
plod instikta, krvi,sunca. Oko kuce je te noci i tog casa levala jesenska
kiša, u pomrcini, uusamljenosti i vlazi. Noci, kad se knjige pretvaraju u
mrtvace krematoriuma, zacoveka ne prolaze bez posledica. U ovoj noci
sahrane Laslo je ležao u svom kabinetu na kožnom divanu, pod policom sa
knjigama. Vreme se ukocilo. Zavese na prozorima nisu propuštale usobu ni
noc, ni svetlost fenjera, ni šum. Laslo u mraku nije mogao da vidi
knjige,ali on ih je video. Nije bio svestan, da li je budan ili spava,
ali fizicki je osecaosvoj mozak isvoje misli. Mozak je on video u obliku
dva režnja sirovog mesa,kakav se vida obicno u mrtvacnicama. Iza levoga
uha, oko zaušaka, ispod lobanje,rodila se misao i vijugala je po mozgu,
kao miš, pipajuci po moždanimzavijutcima, grebuci ga i boleci fizicki,
ona se zaustavila ispod cela u oblastisaznanja, i formirala se u:„Radnici
su me se odrekli, a sutra se ipak mora na posao.Marija je sada u
zemlji.... na posao!“ Nesvest je zaokružila moždane režnjeve, kao što se
u vozovima, u spavacimvagonima, nebrojenim zelenim zavesama pokrivaju
fenjerska stakla. Ostala jesamo jedna mala pukotina za saznanje. Silom
volje, ove zavese mogle su serazmaknuti. Volja je bila za to, da se ove
zavese sasvim sastave, jer je vreme dase spava. Iza zavese bilo je sveu
miru, u toploti, ugodnosti i tišini. Ali uprkosvolji, misli iz pukotine
saznanja odlazile su u mrak mozga, i saznanje je tada
sledovalo za njima. Trenutnom veštinom misao se vracala u pamcenje, u
jedno i udrugo, pamcenja su se spajala i vracala k saznanju u onaj
trenutak, kad je iznajdaljih mesta, ispod potiljka dolazilo videnje, –
videnje sa pamcenjem, prvim idrugim: to su bile oci prve žene, oci u isti
mah onakve kakve ih je video prvi put i poslednjeg casa, kad se opraštao
sa ženom, ove oci su za n jega bile dvojnik starcaPoletike, – i sa
užasom je on tada video Marijine oci, mrtve, u zlokobnomkoracanju hiljadu
žena koje su išle za sandukom. U mraku potsvesti bilo je vrlotoplo, mirno
i tiho, a odsaznanja trebalo je bežati, sakr iti se, da ne bi bila
nijednamisao u mozgu i da bi se mozak mogao uspavati. Nesvest je spajala
svoje zaveseda bi zadržala, stavila na pravo mesto i ne propustila
nijednu misao, – i tada suškripnula vrata ženine sobe: – „žena je u
grobu!“ kazalo je sa bolom saznanje.Lasloove oci bile su zatvorene,
fizicki on nije ništa video. Halucinacija je bila pojmljiva. Laslo je
video, kako je žena, njegova druga žena, Marija otškrinulavrata,
postojala malo na pragu u beloj nocnoj košulji, pošla ka pisacem stolu
isagnula ramena. Ocisu joj bile zatvorene, kosa joj je bila upletena kao
uvek kad je odlazila na spavanje. Sela je za sto, sagnula glavu i skupila
ramena, pored nje je stajao Fjodor Ivanovic, širokih pleca, – drug
Fjodor Sadikov, muž Marijin.Saznanje je utvrdilo:„Žene, ovadruga žena,
danas je sahranjena, sve je svršeno.“ I tada su iz nesvesti vec stotinu
puta pošla osecanja – ne misli – i sav mozak, celotelo osetilo je
neizdržljivu težinu, teskobu, bol, ne fizicku, vec onu od koje kosasedi.
Knjige su krematorijum, a mislimrtvaci, a žena živa – u zemlji
kolomenskoggroblja, gde ljudske leševe jedu crvi. Saznanje je razmaklo
zavese svesti u mozgu:„Košmar, košmar!“ Noc, prazna soba, tišina, zavese
spuštene, negde se cujemašina, trubi, nikoga nema! – Marija!
Olga!Tišina. Nikoga nema.„Knjige treba skloniti, zaista je to neka
grobnica, cak se osecao zadahknjižnog crva, – ili treba ubiti samog
sebe?“ Tišina. Nema nikoga, nicega.Saznanje pokušava da spoji zavese. U
potsvesti vrlo je toplo, mracno i tiho.Poslednji miš misli prolazi
grebuci: „Žena, druga žena Marija, ona koja leži uzemlji, slicna je
knjigama.“ Nijedne misli nema.Covek spava u bunilu. Njegovolice isk ešeno
je od bola. Bol i bunilo ušli su u potsvest.Covek ce se ubrzo probuditii
pobeci od samoga sebe. Crvi na groblju jedu leševe, ne samo nocu, vec i
danju,svaki trenutak, u mraku zemlje, sanduka i tela.Fjodor Ivanovic
Sadikov bio je inžinjer koga su u šali zvali„inžinjer odtezge“, ali u
stvari to nije bilo tako. Sin radnika, i sam radnik, inžinjer
FjodorSadikov postao je ucenik i pomocnik profesora Poletike. Pre tri
godine Fjodor
Sadikov doputovao je na mesto izgradnje. On je pošao od Kolomne, krceci
nove profile i trase, u ležištu reke Moskve do Kolomenskog zaliva, kraj
sela Vereja nižeMoskve, odatle sevracao koritom reke Pehorke do ušca
recice Malaške doMedvedih jezera a od Medvedih jezera do Uce i Kljazme.
Po koritu Kljazme, odOke do Moskve, u susret Sadikovu, išao je inžinjer
Laslo sa svojom grupom.Inžinjeri-hidrotehnicari, kao sviljudi od rada,
ako nisu izgubili moralne tradicije,treba da poštuju, gotovo da ga se
boje, i da potcine sebi sve ono što rade. Hidro-tehnicari treba da
potcinjavaju sebi reke i vode, njihove stihije, – i njihova jedužnost da
ih pobede. I Sadikov i Laslo poznavali su nesumnjivo pravu silu vode,
koju su oni imalida potcine svojoj volji. Reke, najstariji putevi – reke
u junu, u magli, u groznici, svako selo je novoi šumska stražara je nova,
i prenocište u cunu, – sve je to novina, i u junu, kad jevrlo mnogo
sunca, kad se zora sa zorom igra žmurke. Ljudi, sa gumenim cizmama,sa
instrumentima, koji su u potpunom redu i sijaju, kao što je kodljudi koji
poštujusvoj rad, – sred gomila mapa, na splavovima koji su ostali od
starine, plovili sugore, uz vodu, izucavali stanje reka, brzinu vode,
podzemne vode, brzice, geološkustrukturu taložnih stena, – i
projektovali su trase nove reke.Knjige Zbrošeka, Dubaha, Kandibe i
ostalih izrasle su do razmera koliba,šušteci svojim stranicama, pod
suncanim zracima. Inžinjeri su ispitivali starce,seoske statisticare o
zemljišnim merenjima, o vodostanju reka, o poplavama, oispljuskivanjima i
šuštanjima, o starim vodama i zahvatima, o prelazima ikovitlanjima, o
brzicama i brodovima, narocito o poslednjem, pošto oni plove smesta na
mesto svake godine posle opadanja vode, nezavisno od toga da li onatece
brzo ili lagano. Inžinjeri su spravama dopirali do diluvijalnih
formacija, do pliocena i miocena. Tamo gde leže reka Oka, Moskva i
Kljazma, ceo taj kraj bio je nekada morsko dno, – i inžinjeri su
brižljivo izucavali nanose jurskih,devonskih, kambrijskih, arhajskih
epoha, krecnjak, glinu, kameni ugalj, krecnuzemlju, pesak ili treset,
geološko uredenje osnovnog zemljišta. To je bilo potrebnoda bi se mogla
razlikovati tektonska i erozionastruktura zemljišta, da bi se doznalou
koliko je osnovno zemljište sposobno da upija vlagu, kao i njegova
otpornost prema vodi, hidraulijski nagib zemljinih voda, i da bi se
pronašli vodeni prirodni bazeni. Inžinjeri, pržeci se pod suncanim
zracima, merili su živa zasecanja voda ukopno, horizonte, profile,
gledajuci kroz teodolite i sekstante u prostor i u nebo,tražeci pomocu
Dersijevih cevi i Otovih vrteški vodene izotahe, da bi doznalisrednju
površinu horizonta, i uzdužne profile. Inžinjeri su izucavali stanje
reka,koje je stvorila geologija vekova, da bi izgradili novu reku, cije
ce stanje stvoriticovek.
U dašcari, koju je od kiše štitio krov, ležali su instrumenti graficara,
vatmanii kalke, i to na stolu, medu mrvama hleba i u zadahu ribe, pred
vece, kad sezagrevao kotao.I Fjodor Ivanovic odmarajuci se, pri ribljoj
corbi, cesto je kao poukuradnicima i praktikantima govorio jedno te isto,
govorio da je pre sedamdesetgodina prema Saratovu na Volgi potonula lada
puna crepa, – reklo bi se malidogadaj, ali on je bio uzrok da se pojavi
novo pešcano ostrvo koje je nastalo na tojladi, dakle stvoreno
prelamanjem toka. Nekoliko desetina kvadratnih metarasasvim su preuredili
i izmenili korito ispred Saratova. Sadikov je znao da se nasvakoj reci
može naici na slicno mesto i da se može baciti u plitku vodu manjikamen,
u velicini covecje glave, koji ce uciniti da reka promeni svoje korito,
jerse na reci sve rešava samo po fizickim silama i zakonima – formom
toka, obimomvode, ležištem korita, – njegovomcvrstinom i njegovim
sastavom, – i Sadikov jeznao da se nikada, pri izgradnji, ne smeju
narušavati ove snage i zakoni jer u borbi protiv prirode treba se boriti
zakonima te iste prirode.Konacišta u ovim radnim pohodima bila su
slucajna: useoskimgostionicama, na starim imanjima, na obali oko naložene
vatre, u toploj sobicidašcare, gde je sve mirisalo na ribu, mast i ulje,
koje se upotrebljavalo za mazanjeinstrumenata. Na pohodima za
istraživanje noci su uvek neobicne, junske noci bezneba, i zora sustiže
zoru u maglama i rikanju medvedica. Zima je oterala Lasloa u Moskvu a
Sadikova u Lenjingrad profesoruPoletici, da provede zimu i dosadne dane
sa knjigama, tarifama, vatmanima,kalkama, i sa ruskim i stranim pomocnim
knjigama o radnom projektu, boreci sesa hiljadama stranica raznih
formata, k omentarima Ustanove Državnih Planova,VSNH,12 STO13,
Narkomzema,14 Narkomputa,15 gde se izracunavalo i rešavalo nahiljadama
stranica raznih oblika – hoce li se ostvariti nova reka, k oju ne
stvarageologija, nego covek. I u novom junu, kad je vec pocelaizgradnja
nasipa,Sadikov i Laslo sreli su se na livadama ispod Moskve i Medvedih
jezera, uvremenu spajanja radova njihovih grupa, da bi u zajednici pošli
u Kolomnu. Edgar Laslo i Fjodor Sadikov bili su oženjeni. FjodorIvanovic
imao je ženuod one vrste žena, koje imaju najvecu žensku snagu –
slabost. Za vremegradanskog rata, na frontu, jedne novembarske noci, u
opljackanom fabrickomzaseoku, na Donskom bazenu, Fjodor Ivanovic je sedeo
u štabnoj zgradi kodtelegrafskihžica, sam u gluhoj noci, u novembarskom
vetru i dalekoj artiljerijskoj pucnjavi. On nije spavao, ocekivao je šum
morze-aparata i naredaba. I k njemu u12 Viši savet narod. gospodarstva 13
Savet rada i odbrane14 Narodni komesarijat zemljoradnje15 Narodni
komesarijat saobracaja

ka binet, ka žicama, ušla je devojka, na prstima, sa uplašenim ocima, sa

rukom nausnama, da ne bi niko cuo. Rekla je da je kci inžinjera iz toga
seoceta, oca i majkusu joj ubili pre nedelju dana u ovoj kuci, – ova
kuca je njenog oca, ovde je bio štab belih iona je presedela nedelju dana
u kuci, sakrivši se u podrum. Oci su joj bile prazne. Kazala je
FjodoniIvanovicu, sedajuci nemocno kraj njega: – Ubijte i mene ako
hocete, drugo mi ništa ne ostaje.Prvi put te noci Fjodor Ivanovic duboko
je shvatio da se u životu, a urevolucijama narocito,ljudi igraju svojim
životima sa smrcu, video je da oni štosu ostali živi moraju da se viteški
secaju prošlosti, baš zatoštosu oni koji su ubijeniigrali sa smrcu „va
banque“ u život!Fjodor Ivanovic video je tada mnogo mrtvihi nije mogao da
zamislišta bi pricali ubijeni kad bi se njihovo pricanje moglo
cuti.Devojka je došla iz smrti i Fjodor Sadikov odredio joj je da živi u
sobi pored štaba,u njegovoj sobi, koja je nekada pripadala njenoj majci,
i u koju niko nije ulazio.Devojka je tada pokorno ustala sa stolice i
pošla da spava. Sutra dan u sumrakFjodor Sadikov video je kako je devojka
necujno prišla klaviru svoje majke koji je stajao u njegovoj sobi i
polako zasvirala ne dodirujuci dirke: i to je bilo iz smrti.Ona se tada
prvi put osmehnula osmehom koji je pokazivao izvinjenje, ugledavši
Fjodora lagano je spustila poklopac klavira. To je bila tiha devojka sa
kosomnerandžaste boje, koja nije ništa znala o životnim pitanjima,
gimnaziskinja plavihociju, koje su zacudeno gledale svet. Ona je postala
žena Fjodora Ivanovica.Fjodor je nju oteo od smrti, iz ratnih lokava
krvi, kaošto se iz kanala izvlaci zavrat nikom nepotrebno mace. Fjodor
Ivanovic bio je, štono vele, grub i surovcovek, njegov život bio je život
rada stvoren revolucijom. Fjodor je bio prvi muž Marijin i Fjodor nikada
nije govorio oljubavi. Prošlesu godine. Ova devojka je uspela da bude za
Fjodora Ivanovica najveca silanemoci, kao što je i on sam bio. Fjodor je
zamenio pušku Pitovim i Amslerovim priborom, ali su mape i planovi ostali
po starom, i po starom je Fjodor Sadikovodlazio u pohode, s pocetka radi
znanja a zatim sa znanjem. Te godine išao je u pohode rekama, okicenim
nocnim vatrama, rekama koje su otstupale. Fjodor je polivadama i dolinama
izracunavao slivove i snage tokova i sprudova, isušivaonasipe, sekao
prelaze, – covek koji je u mladosti imao atletsku snagu a u
zrelijimgodinama sacuvao živce, taj covek bio je salomljen astmom i
granitnim znanjimaEngelsa sociologa i hidrotehnicara, kao i radovima na
apsolutnom izracunavanjukolicina utroška vode i njihove periodicnosti,
zatim su došli bajoneti revolucije, pa eksplozija šrapnela kraj njegovih
nogu, na stanici Macijevki, za vremegradanskog rata, pa onda voda reke
Tereka koja ga je lomila i vukla na ledu mnogocasova, pošto je led
provalila... Život Fjodora Ivanovica bio je vojnicki i radnicki,njegova
privremena trpeza uvek crtaci sto sa priborom za merenje zemlje, gde
semedu hartijama povlacio i list sa opisom njegovih trinaest bolesti, –
postelja mu je uvek bila vojnicka. Marija je putovala sa njime
ukrašavajuci svoje kukove
ukrajinskim šalovima. Ona je uvek žudela za klavirom da bi svirala
klasicare.Imala je ogromnog psa meleza, vucjaka. Fjodor za sve vreme
njihovog braka nijenikako stigao da joj kaže da je voli. Zemlje u okolini
Moskve živele su pod žrvnjem revolucije koji je timzemljama komandovao.
Od te komande nicale su izgradnje i po njoj su se kretalestotine hiljada
ljudi, jer zemlja je tih godina živela životom vojnickog logora. Potoj
komandi budio se u svitanje i Fjodor Ivanovic, izhrkivao se, grgotao,
pljuskaose vodom, oblacio cizme i odlazio u pohod, u boj sa recnim
dolinama, – covekširokih pleca, jedan od mlinara revolucionarnog žrvnja.
Neki put su bivale gustemagle na reci i prelazi su bili teški, – tada se
Fjodor Ivanovic svaljivao u svojuvojnicku postelju, i trinaest bolesti
prilazile su k njemu, pristupale srcu, plucima,grlu, celo mu je postojalo
bledo, jagodice zarasle dlakom, jabucice se zaoštravale.Fjodor nije umeo
da govori o ljubavi.Edgar Laslo i Fjodor Sadikov, ljudi jednake volje i
dela a razlicitih k ultura,živeli su kao drugovi koji r ade jedan posao,
– mlinari oko žrvnja revolucije.Gradanski rat legao je no Laslova pleca
kao i na Sadikovljeva, – život inžinjerskevojske, igra života i smrti
„va-banque“, – ali Laslo nije bio inžinjer „od tezge“ ion je umeo da
zaviri u tude karte, u karte smrti. Laslo je išao kroz život kao covek
jake volje, kao Sadikov, sigurna pogleda i jakih ruku inžinjera koji radi
saintegralima ali koji je do integrala došao dugim putem klasicnih
gimnazija i knjiga, putem ruskog inteligenta stranog porekla.Laslo i
Sadikov na svom pohodu u istraživanja sreli su se u podrucju
reciceMalaške, oko Medvedih Jezera. Put je bio završen. Dve grupe
istraživaca smestilesu se u staroj veleposednickoj kuci, gde su sa
prozora išcezla stak la i gde je po praznoj kuci lutao osetljivi vetar. I
bila je tada nesnosna i neobicna noc. Oko kuce je padala sitna kiša.
Desetari i studenti praktikanti našli su u susednom selu votkeda zaliju
radost sastanka i bliskog završetka radova. Laslou je bilo
dosadno.Sadikova je bacilo u postelju njegovih trinaest bolesti i on je
ležao u trpezariji.Kuca je bila gluha, stara i oronula. Desetari su
ponudili Sadikovu votke, on jeodbio. Edgar Ivanovic popio je votku u ime
kiše i umora. Studenti praktikanti pilisui pevali. Iza prozora padala je
kiša. U prirodi je bilo ubogo, prazno i tužno. Svaki, ko živi, ima pravo
na život i svaki ko živi, znaci, ima pravo i naljubav, – ili, nema toga
prava? – Marija Fjodorova imala je najjacu žensku snagu – nemoc. Fjodor
nijenikad govorio o ljubavi. Marija se plašila Fjodorova života, jer se
Listova muzikazamenila mucaljivom muzikom revolucije i vojnickimmarševima
njenog muža po blatu, gde su umesto toplih holandskih peci – gorelevatre
kraj reka a umesto gasa svetlile zore. Nastupala je noc. U trpezariji
razorene
veleposednicke kuce bio je sto ali stolica nije bilo. Na stolu su
stajale boce savotkom a u prazne su se zabadale svece. Fjodor Ivanovic
ležao je u bunilu i znoju, pod stepenicama, u mezaninu. U kuci, u kojoj
je izumro život, nastanile su se sovei tišina. Desetari, praktikanti i
Laslo stajalisu oko stola i iz dosade pili, prelamajucise na zidu
strašnim senkama. Kišno vece je bilo dosadno. Medicina ne zna za mnoge
vrste pijanstva. Najstrašnije je pijanstvo psihicko kad je covek
normalnih pokreta i reci a niko nevidi da je on sasvim pijan. Njegove
moždane opne, povredene alkoholom, ispalesu iz delatnosti svesti kad
volja ne pripada coveku. Edgar Ivanovic išao je po praznim sobama, bilo
mu je dosadno u mraku nerada, pio je, bio trezan, kako suvideli ostali.
Fjodor Ivanovic ležao je gušeci se astmom. Oronule stepenice vodile su iz
trpezarije u mezanin. Edgar Ivanovic popeose gore. I nikad docnije nije
mogao da se seti – a verovatno ni Marija – da li jeuvece ili u svitanje
nestala iza prašnjavih prozora mezanina, iza parka, iza reke – žuta
uvela zora, koja se podigla iz magle. Edgar Ivanovic stavio je cašu i
bocu na prozor.Kraj prozora stajao je covek i gledao u prostore pred
sobom, on ih nije video,video je ono što je bilo iza tih prostora. Oci
coveka koji je gledao bile suupecatljive i crne, oci slaveniziranog
Madara, koje su cuvale u sebi tamnu istorijusvoga naroda, koji je došao
sa preistorijske Volge, kad se Volga zvala reka Ra, inastanio se na
starim dunavskim kulturama. U sobi, gde se rukom mogla dodirnutitavanica
i raširenim rukama suprotni zidovi, Edgar Ivanovic mislio je da je sam
usobi.Tada je odjeknula škripa federa na divanu u uglu. – Ko je tamo? –
upita Laslo. – Ja sam – odgovorila je Marija, – znate ja sam krišom
popila cašicu votke isasvim sam pijana.Posle uživanja alkohola uvek su
dolazile Laslou ne misli vec osecanja, ilituga od koje puca lobanja, ili
radost, fizicka radost od koje trnu kicmeni zglobovi.Laslo je znao iz
iskustva na frontu, da je to tuga kad se smrt useljava u lobanju, ada je
radost kad sunce ulazi u srce, – i ove tuge i radosti javljale su se kod
njega pri pomisli na žene, na carobnu ženstvenost koja obuhvata
covecanstvo. Ovaradost pokazala se Edgaru Ivanovicu u ovoj uvelo j zori.
– Meni je vrlo tužno u duši, Edgare Ivanovicu, osecam se vrlo
usamljena,neki put mi je upravo strašno, jer sam sasvim, sasvim usamljena
na svetu, – kazala je Marija.Mozak koji je poliven alkoholom može sve da
premeri, – pamcenje spajakomade kojistoje jedni od drugoga na razmaku
decenija i minuta, i vrlo cesto tada
nicu osecanja neverovatne cistoce, nevinosti i pravde, koja je ustala
protiv svihnepravdi, da bi od ništavila oduzela nulu. – Došla sam ovamo
da bih izbegla ostale, i vi ste takode došli. Kako je tocudno!Ja sam ovog
casa mislila na vas. Meni niko nikad u životu nije kazao„volim te“, cak
ni Fjodor. To nikome do sada nisam rekla a sad cu reci: Neki putmi se
cini da vas volim. Ne, to mi se ne cini, to je istina. Moj je otac bio
inžinjerkao i vi. Vaša kosa je kao gavranovo krilo ili celik, vi ste
gavran. Vi znate legenduo Marini Mnišek? Vaši zalisci postaju sedi, ja
cesto uhvatim sebe u mislima u željida pogladim vaše sede vlasi. Sve
prolazi. Ja sam sasvim pijana. Ja vrlo mnogomislim na vas.Edgar Ivanovic
nije zapamtio da li je uvece ili u svitanju nestala iza prašnjavih
prozora mezanina, iza parka, iza reke – žuta, uvela jesenja zora.
Nadivanu je zveknuo feder baš nekim izbledelim zvukom. – Šta radite,
Edgare, – upitala je Marija,ne dodavši ocevo ime „– Ivanovicu“ i onda
je pala u nemoc. – Ja te sad volim, Marija, – kazao je Laslo.Fjodor
Ivanovic sam je bdio na svom vojnickom krevetu, kad je sišao Laslo.Svece
su dogorevale. Fjodor Ivanovic ustao je sa svog kreveta, bosim nogama
prišao stolu i nasuo sebi votke. – Ti ne treba da piješ Edgare. Ja ne
volim pice Edgare. U ovoj kuci jenesnosna tišina, samo sove krešte, –
kazao je Fjodor Ivanovic. – Hajde da popijemo za drugarstvo,
Edgare!Fjodor Ivanovic spustio je oci i ruke. – Tine trebaš da piješ,
Fjodore, – kazao je Edgar Ivanovic. – Zašto da ne pijem? – upitao je
Sadikov.I Laslo je viknuo, podigavši praznu cašu da nazdravi. – Da
ispijemo do dna! – Ali treba da napuniš cašu, ako hoceš da piješ! –
kazao je Sadikov – Tvoja je caša prazna.Za prozorima je ležala uvela
zora. Ova noc bila je pocetak romana inžinjeraLasloa.Dva druga, Fjodor
Sadikov i Edgar Laslo, bili su ljudi velike epohe ruskerevolucije, koju
su oni smatrali svojom otadžbinom, jer su u igri sa smrcu ostali uživotu,
komandujuci svetom i voljom moskovskog Kremlja, mlinarirevolucionarnog
žrvnja. Ova dva coveka, ruski radnik koji je postao inžinjer i
slavenizirani Madar koji je postao ruski inteligent (rodeni inžinjer),
bili su pristojniljudi, jedan koji je sacuvao a drugi koji je stekao
evropsku ugladenost, uctivost,cistocu i urednost. I znali su da njihovi
životi, koji pripadaju revoluciji, leže udžepovima njihovih kaputa. Edgar
je bio po spoljašnosti lep, a oci obojiceizražavale su energiju i
aktivnost. Fjodor Ivanovic umorno i teško spustio jeramena, kao što je
teško koracao ranjavim nogama. On je privlacio pažnju svojomnepravilnom
lepotom, borama na celu, plavim slovenskim ocima upalim u ocneduplje,
zabrinuto pognute glave, nežnih jagodica u crvenim vencima
rumenila,rusko-sibirskim razdeljkom kose, boje krompira. Laslo je nosio u
sebi krvVolginih i Dunavskih stepa, kojima su prošli mnogi narodi, –
Alani, Huni, Goti,Madari, kosa Lasloa padala je unazad iza širokog cela,
tako su je bacili vekovnivetrovi prošlosti i ruski Politehnicki institut.
Za prozorima svetlela je uvela, jesenja, žuta zora. – Da, da ispijemo
do dna. Ti se secaš, Edgare, Žirardonovih principa? – Kojih? – Eto, na
primer, prirodni vodeni potoci nose sa sobom tvrde predmete, panaravno i
svaku prljavštinu. I uz to kolicina tih tvrdih elemenata zavisi od
tvrdocei otpornosti pri njihovom kretanju. Kretanje vode je neprekidno,
ali kretanje tihizglodanih delica nije besprekidno, i zbog toga, zbog
postojanog kretanja vode,smer se kretanja men ja i silaženje zaostaje u
vrtlozima. – Da, to je tacno, – odgovori Laslo, – ali Žirardon nije
tvrdio da su dubineneravnomerno rasporedene u poprecnom profilu, one se
nalaze u delovima koritakoji se najmanje protive ispiranju. Žirardon
misli da treba uništavati vrtloge. – Ti si pijan, Edgare. – Da, to je
tacno. – Ali mi sad ne govorimo o hidrologiji. – Da, sasvim tacno.
Fjodor Ivanovic pogledao je na Lasloa. Ovaj je stajao mirno i
uspravno.Fjodor Ivanovic spustio je pogled i pošao svojoj postelji. I
opetrad na stvaranju trasa i profila, taj beskrvni rat gde je glavni
cinilaccovek, gde se sve izgradivalo covecjim trudom, da bi se prekrojili
priroda, rad icovek, u ime – covekovo. U jesen, kad se naslucuju prve
vejavice i kad su se dašcare stale smrzavatiurecnom ledu, Sadikov je
otputovao u Kolomnu, gde je pocela izgradnja. Laslo sevratio u Moskvu. I
tek posle godinu dana Laslo je doputovao u Kolomnu, kad jevec bio
postavljen temelj granitnom nasipu. Trebalo je mnogo zamarati mozgovedok
se pomocu kalka i vatmana utvrdila priroda reke gde se sve krece po
reduzakona, sve u zavisnosti, i greška od jednog milimetra mogla je
uništiti stotine
kilometara žive prirode. Preko livada, ispod Mitjeva i Bacvanova,
prekoScurovskog i Konstantinovskih uzvišenja iz horoševskih i cernoreckih
šuma, odstanice Golutvine i Scurove, od prapotopskih granitnih
kamenoloma, pravili suželeznicku prugu do izgradnje, i pomocu nje su –
kao i seljackim kolima – prebacivali na izgradnju materijal, – drvo,
granit, sitan pesak, kamen,železo,delove ekskavatora, mašine za
izvlacenje zemlje, instrumente za bušenje,kondenzatore za beton, alate za
radionice, materijal i instrumente, jer nakon tri proleca Moskva i Oka
trebale su, posle hiljadu godina svoga postojanja, da se poslednji put
razliju po volji prirode. Na livadama ispod Kolomne spremalo se ratno
polje za boj sa prirodom. NaScurovskim uzvišenjima i na uzvišenjima kod
Konstantinovske nicale su radnickenaseobine, kancelarije glavnih
inžinjera, inžinjerska varošica. Scurovska fabr ikacementa radila je za
izgradnju, i iznad Oke, kod samog nasipa, sagradila se novafabrika
betona, dimila je i grmela iznad Topovske svojom umešnošcu u
drobljenjukamena. Dumpkari16 su vozili betonsku kašu na nasip.
Golutvinska fabrika zaizradu mašina služila je kao radionica za
instrumente. Daleko na kraju šumemirovale su tarabe fabrika, gde se
izradivao i preparirao zgusnuti kiseonik, kojimsu umesto dinamitom lomili
granit, krceci korito i ležište nasipa. Sadikov je doputovao u Kolomnu i
nastanio se sa Marijom ukuci za putnikeGolutvinske fabrike za izradu
mašina, doselio se u jesenje dane, kad je na livadamaoko Oke padala kiša
i kad su te livade izgledale stare kao drevnost. Na Scurovskim planinama
odmarale su se bukove šume ocekujuci zimu. Seljaci po selima oblacilisu
zimska odela. Na ovim livadama i u ovim šumama nije ništa govorilo o
tome,da ovde pocinje izgradnja, – sve je mirovalo sem Sadikovljevih
misli, novinarskihclanaka, mnogobrojnih sednica državnih ustanova u
Kremlju, i gomila kalki ivatmana, – ništa nije govorilo, da ce uskoro
ovamo doci hiljadeljudi, da ce niknutinove fabrike i da ce se roditi,
poteci i osnovati se novi život. Ove livade odredeneza izgradnju, iznad
kojih su se ubrzo po dolasku Sadikova pojavile vejavice, postale su za
Sadikova ratno polje za veliku bitku, koju je on skicirao i razradio
nageografskim kartama, sa kojih ce morati sici u stvarnost, ka selima
koja ceišceznuti sa zemlje u skoroj buducnosti, i na kartama je bilo
predvideno i oznacenosve što se mora da izvrši, i na kartama je bilo
zabeleženo, kako ce zatrubiti morski parobrodi pod Moskvom i kako ce uci
u istoriju uništena sela Sergijevsko,Bobrenjevo i druga sela.Ljubov
Pimenovna Poletika doputovala je na izgradnju godinu dana preLasloa, da
kopa naseobine i grobove, da raskopava arhajske epohe, arheologiju,da
rije zemlju, koja ce biti poplavljena vodom, kad se prelomi reka. 16
Kamioni.

U zimska svitanja, kad su snegovi plavi i nebo bistro ako nema vejavica,
iliolovno kad se zemlja gnoji, u ta svitanja, u te kratkecasove odmora i
razmišljanja,Sadikov je i poredsvakidašnjih stvari imao vremena da
razmišlja o tome kako jeona granitna greda, zalivena i položena na dno
Oke, ispod šcurovskoggroblja, jedno oslobodenje, jedan produžetak, jedan
ukras covecjeg života. Kola sudolazila pred kucu za putnike u svitanje
iSadikov u kožuhu odvoziose na rad.Ruska zimska svitanja su spora, nebo
teško, naseobine prastare, kožuh zaudara naovcetinu, vetar nosi u stranu
konjski rep, putokazi imaju mongolske znake. A namestima gd e su naslage
secenih drva, dimnjaci strugara, hvatovi drva citavihšuma, nizovi granita
i cigalja kvarili sliku prvobitne prirode, radili su novi ljudi – vikali
su kocijaši, pištale mašine za secenje drva, zviždali vozovi, a žene
ucrvenim, kratkim bundicama prodavale su rdav duvan i piroške,
zagrejavajuci ihskutovima svojih bundica i obilnim kukovima. Sveže
iseceno šumsko drvece istrugotine od dašcica imaju, na mrazu, miris
lubenica. Ali postoji i jedan miris koji je neobjašnjiv, – miris pojave
novoga života, zamrzlih ruku tehnicara i desetara uhladnoj dašcari, miris
duvana i dima iz gvozdene peci, miris reci i duhovitosti, – da, miris
zvuka i covecjih reci, icovecjeg traga po utabanom snegu –
mirislubenica, istesanih iveraka i strugotina – miris novogživota
pomešan sa duvanom.I na tim mestima gde ranije nije bilo nicega, gde su u
leto bili pašnjaci, stada iobadi, sad su vikale crvene bundice:„Vruci
piroški, usta greju, trbuhe goje!“.Kocijaši su ocenjivali vrelinu
pirošaka kao i bundica – i to je tako isto spadalo u pojavu novoga
života. I ove livade i polja medu borovima, zavejana snegom, bilisu
pozicija borbe za lepšu buducnost covecanstva. Šale strugara na racun
vrucih pirošaka zvucale su vedrinom i veseljem rada. Sadikov je dobro
znao tu radost odrada, kad se posao obavlja, kad je i sam san smetnja.U
prolece su išcezle seljanke sa crvenim bundicama jer su drvodelje,
pecari,staklari, zidari i strugari sazidali na izgradnji radnicku trpezu
koja se zvala fabrika-kujna. U prolece su se drvene bar ake toliko
napunile radnicima da su se morali praviti šatori od brezentnog171
platna, koje se uzimalo od vojnih ustanova, ovi brezentni šatori nisu
bili slucajni, – na livadama su se borile armije.Maršal Sadikov bio je
glavni inžinjer. Maršalska kola išlasu od jednog dodrugog mesta novog
stvaranja, obicno ujutru, da bi ga u podne dovela u glavništab –
prostranu i svetlu sobu za projekte, sa nacrtima i planovima po kojima
senisu izvijale samo reke vec i istorija i covekova misao, koja izgraduje
istoriju, vreme, ljude i snagu. Ova misao uzimala je u obzir granitne
grede, kakvocu isposobnost gline za upijanje vlage, milimetre karata vode
koji izrašcuju u kubove,kao i žive snage i covecje casove rada, mašino-
casove, i posledice rada. Beli danu crtaonici završavao se voštanom
mirnocom zalaska sunca, palila se elektricna17 Nepromocivo laneno
platno.

svetlost a iznad kuce smrzavala se polarna zvezda. Crtaonica je cutala

za vremerada. Kratki kaput Fjodora Ivanovica raskopcavao se umorno,
cigarete su vec pekle usne, – taj kratki kaput Fjodora Ivanovica,
najobicnijeg kroja, bio je od platna jakog kao koža, kao što je bila i
koža na Sadikovljevim mladicskim jagodicama, ogrubelim od vremena, reka i
revolucije. Njegovo radno vremezavršavalo se pri pojavi polarne zvezde,
da bi se u polarnom jutru opet zapocelo. Borba je zapoceta.
Hiljadamaljudi izgradivalo je kad je doputovao Laslo,koji je uzeo
maršalstvo nad odeljkom ekonomskog i materijalnog rada, nadljudima i
stvarima, dok je Sadikov upravljao prirodom i planovima.Edgar Ivanovic
doputovao je sa porodicom i nastanio se u Kolomni, kodsestara Skudrinih,
Kapitoline i Rime, u tišini njihove kuce. Laslo je doneo stvari iknjige
da bi stvorio mirno i radnicko gnezdo. Kuca sa kapijom bila je mirna,
blizuzvezda, sa podom koji škripi i toplim pecima. Kuca je ogluvela
tišinom KapitolineKarpovne Skudrine. Edgara Ivanovica je posle rada
ocekivala kod kuce žena, OlgaAleksandrovna. Nastajala je jesen. Pastorka
Ljuba Pimenovna dolazila je na rucak,koji je bio uvek dockan, posle
radova na pregledu iskopina, sa sveskom u ruci pricala je novosti i
slušala novosti sa izgradnje. Kabinet Edgara Ivanovica bio je pun knjiga,
one su se povlacile i po trpezariji – zvuci u kabinetu zaglušivani
suknjigama i cilimima. Edgar Ivanovic posvecivao je kuci casove zvezda i
mesecaiako je u sobama ove kuce bilo dosta sunca – onoga sunca koje je
mnogo volelaOlga Aleksandrovna. Laslo je radio rame uz rame sa Sadikovim.
Obicno poslerucka pojavljivala se u kabinetu, iza knjiga, puna pitanja i
nežnosti – Alisa. Otac je citao novine pri caši caja, kci je sedala na
njegova kolena i bila mirna kaomackica, ne smetajuci ocu u citanju.
Obicno fizicko sunce ostajalo je za EdgaraIvanovica u prostranom kabinetu
glavinžove18 kancelarije, i na livadamaizgradnje, a pravo sunce u kuci
bila je Alisa, jedinica, Lisa, kako ju je zvao otac.Jednom je Alisa
upitala oca: – Edgare, da li mi živimo ili se igramo? – ona je zvala
oca po imenu, kao imati.Otac nije razumeo, mešajuci misao iz novina sa
pitanjem kceri, upitao je: – Šta hoceš da kažeš, Lisa? – Živimo li mi
ili se igramo? Eto, ti i mama, vi živite, a ja i Miška, iako jeon velik i
ide sa Ljubom kao njen drug, – mi se igramo lutke. Lutke nisu žive,
onesu od krpa i glavu za lutku kupila mi je mama u Moskvi kod Guma, još
dok smotamo bili. I ti igraš sa nama jer smo mali. Da li ja i Miša živimo
ili se igramo? Svi naslovi novina zbrisaše se sa ovim pitanjem kceri,
prvom njenom mišlju,koja se ispoljila van lekcije i – otac se zbunio.
Svim srcem je shvatio kako mu je18 Glavni inžinjer.

mila kci, njegovo telo, njegov nastavak života, jer u opštem haosu
života, kojitreba da se dovede u red, pomocu nauke Mecnikova, Lazareva i
pomocu mašina, postoji svakako zasad jedno rešenje tragedije smrti,
tragedija coveka i covecanstva – produženje roda i krvi. Otac je
privinuo kcer, priljubivšise tako životu, tako jako, da su se u njenim
ocima pojavile suze od bola i nedoumice.I pored knjiga, u casu odmora,
posle rucka, dolazila je sa Lisom, odmah zaLisom, za njenim smehom i
rucicama, okretnim kaoljuljaška za vreme mesojeda,žena, drug, majka –
Olga Aleksandrovna, žena koja se jedina pojavila u njegovomživotu, prvi
put, zajedno sa njegovom mladošcu, davši mu svoje. On je bio kucniucitelj
Ljube i sina koji je umro od tifusa u gradanskom ratu, u njegovom
odredu.Ona mu je dala sav život. Tada u Petrogradu, sa pravim ulicama, u
bucnom stanu profesora Poletike, ona je sretala Lasloa na pragu gostinske
sobe i na tom istom pragu u suncani dan Laslo je prvi put kaoljubavnik
poljubio sa uzdrhtalim srcemruku i vrat Olge Aleksandrovne. – Iona je
njega poljubila dajuci mu sve u tom poljupcu, sve ove sobe pune odjeka,
sve svoje vreme, muža i decu. Njemu je bilodvadeset i tri a njoj trideset
i dve godine. U ovoj akusticnoj gostinskoj sobi, istotako jednog suncanog
dana, pri zalasku, ona je kazala Pimenu Sergijevicu Poleticida odlazi od
njega za uvek i oci su joj tada sijale srecom. Na pragu je ocekivaoEdgar.
Casovi njihovog odlaska bili su dugi kao godine svetskoga rata. I te
godine bile su godine viteškog stremljenja Olge Alek sandrovne. Godina
hiljadu devetstotina i sedamnaesta bila je za nju„ babje leto“ koje se
pojavilo ne u septembruvec u julu. Radi Edgara ona se naucilo da misli
nemacki, kao što je i on mislio, isa njim je pošla na bajonete gradanskog
rata, u glad i revoluciju, prelazeci sa njim preko litica kojima je išla
Rusija u stremljenju ka novim nacinima života, vere,obicaja i hleba. U
Edgarovom odredu izgubila je starijeg sina koji je umro od tifusa. Prvi
put, kad je u pravom smislu reci zatvorila oci u strasti pod Edgarovim
poljupcima, prvi put je Edgar video oko njenih ociju bore koje ne svedoce
o prvoj mladosti.Ona je cuteci išla sa Edgarom po frontovima, ova ponosna
žena-drug, ova mirnacista žena. koja je bajonete revolucije primila kao i
bracnu postelju, ko ja je znalada su covecje strasti zaista poštene,
zaista opravdane, u ruskim junskim svitanjima,svetlim, jasnim i cistim, i
da nikako ne lice, kao za ostale, na zapaljive panjeveruskih požara. Ona
se naucila da savladuje u sebi sve što je bilo van njene casti. Na
frontu, na stanici Macijevki, kraj nogu Fjodora Ivanovica
Sadikovaeksplodirala je jednom granata, – bilo ih je troje u sobi, na
dežurstvu, ona Edgar iFjodor, – komadic od granate udario je u njeno
rame, ona ga je rukama izvadila izrane, zgrcivši usne od bola, mršteci
obrve, ali sa osmehom. Kad se utišalagrmljavina topova i revolucije i
Edgar pošao rekama, Olga Aleksandrovna rodila je Alisu, svoju poslednju
kcer, jer je bila vec na izmaku mladosti. Tada je podelilavreme
inžinjerskim redom i stala da cuva Edgarove knjige i njegova dela. Uvece,
kad bi Alisa zaspala, Olga Aleksandrovna dolazila je Edgaru. Ona je uvek
nosilacrnu haljinu. Poslednji caj pred ponoc ispijao se vruc, u kabinetu
gde su knjigemirisale knjižnim crvima, što je potsecalo na mrtvacnicu.
Žena je sedala na divan pored muža. Oni su govorili nemacki, jezikom
kojim je Edgar Ivanovic ušao uživot i kojim je ispracao Lisu u postelju.
Ona je govorila o stvarima o kojima je citala u knjigama i novinama i
time je pomagala mužu. Na stolu je faustovski gorela sveca, ponoc je
bivala mirna kaoodjek odmora poslednjeg caja, i muž i žena razgovarali su
o onome što je sto putavelicanstvenije od Getea, – o svetskoj
revoluciji, koja je mlela istoriju Edgarovimžrvnjima, – kako ovde tako i
izazidova ove palanacke kuce, van ovih bdenja ženei muža koji je
razglabao vreme pomocu žene i knjiga, jer plosnati kvadrati knjigaimaju
osobinu„kamere obskure“ – i bacaju coveka i njegovu misao u prostore
ivremena gde on sam zaželi, – a glas, kosa, glava, ramena žene, njene
reci, njenatoplina, njena nežnost i strogost – sve to primorava coveka
da uzme na dlan svojesrce i da u njega sakrije svoje bice, dok vlada mir
i ono na jlepše što je dalo životridokosoj Lisi. O ponoci, kad je žena
zaspala, ova ponosna, mirna, razumna žena,sestra revolucije, kad se
gasila sveca i kad su knjige tonule u mrak, – EdgarIvanovic je podupirao
glavu rukom, pored njega u mraku jedva se belilo ženinorame, vec hladno i
uvenulo, blisko i poverljivo, ranjeno na Macijevskoj stanici. Njeno
disanje bilo je pravilno, srecno, – disanje žene, koja se danju uvek
odevalau crno a samo u junske tople dane u belinu. To je bila prva žena u
njegovom životu.To je bila tajna ljubavi, to je bio pehar koji se nije
smeo preliti, kao ni peharrevolucije.Iza kuca na livadama vršila se
izgradnja. Jedanput nedeljno, za slobodnihcasova ili slobodnih noci, ili
kad je mozak bivao premoren, Edgaru je dolazio izfabrike, iz kuce za
putnike, Fjodor Ivanovic Sadikov ili je Edgar Ivanovic odlaziok njemu da
ispuni obicaje drugarstva i da se kucnu ne cašicama vec dodirom mislisa
mišlju. Fjodor, širokih pleca ulazeci u sobe, posmatrao je unaokolo
vojnickimokom, pozdravljajuci i mešajuci caše sa savetima: – Vazduh je
i suviše suh, treba postaviti akvarium, ne brinete se mnogo ozdravlju. –
Pokaži, kako zatvarate pec, ja cu vas nauciti kako treba. – Lisa, da
vidim ocne kapke, ti si malokrvna!Fjodor Ivanovic sedao je u kabinetu na
divan da se odmori i ostajaonepokretan citave casove. Iza police sa
knjigama izvlacila se zavetna boca. Fjodor je poznavao svaki Edgarov
pokret kao iEdgar Fjodorov. Fjodor je molio cašicukonjaka i šalio se.
Ljuba Pimenovna sedela bi na uglu divana, Olga Aleksandrovna
bavila se domacinstvom. I pocinjali su razgovori kojima su kontrolisali
sebe, svojadela, svoje misli. Skidale su se knjige sa pisaceg stola,
donosilo se više sveca,stolica bez naslona sa tanjirom primicala se
Fjodoru. Žene bi cutale. Fjodor senaslanjao rukom o Edgarovo koleno da bi
olakšao težinu svojih teških ramena a izbog drugarstva. I Fjodor je
izlagao svoje misli koje su mu se javljale u vezi sa brojevima i
planovima. – Ajde da razmislimo o recnom koritu, narocito o tome kako
reka poticenatraške, – govorio je Fjodor Ivanovic. – Ali uzmimo u obzir
administraciju, to jest, sami sebe, partijsku celiju, to jest, sami sebe,
radnicki komitet, to jest opetsami sebe i uvek sebe, jer mi odgovaramo za
sve. Zemljouz na recnom prelazuleži, kao što je poznato, slicno ribi,
glavom protiv toka i ima, kao što je poznato,oblik ribe, riblju glavu i
riblji dvokraki rep. Sprudovi su slicni ribama ne samoslucajno, ali... to
nije glavno. Glavno je izracunati šta ce se desiti od ribe-zemljouza, kad
joj voda potece u rep. Mi pravimo novi nasip, menjamo klimu igeografiju.
Tako je dakle. Na prazne livade došlo je desetak hiljada radnika avezani
su sa tom izgradnjom, i zavise od nje naravno, desetine miliona. Mesto
borbe – takode razumljivo, a ko to medu nama vidi? Skoro niko. Inžinjeri
voze sesubotom u Golutvin a žene mašinista igraju fokstrot. Kopaci imaju
zajednickežene, tako zvane kuvarice. Mi smo gradili fabriku-kujnu ali i
pored ovihzajednickih žena, kuvarica, radnici se radije hrane u barakama,
jer je u svakoj baraci po jedna krcmarica. A mi, ti i ja, suština smo
svega, i sve. – Ja te savetujem, Fjodore, – govorio je Edgar Ivanovic,
– da skreneš pažnjuna druga Mojsija iz Biblije, koji je izveo Jevreje iz
Egipta. On nije bio glup seljak.On je putovao po morskom dnu stvarao je
nebesku manu, ni od cega, skitao se po pustinjama i priredivao primanja
na Sinaju. Cetrdeset godina tražio je obecanuzemlju za svoj narod i
ratovao je za nju. I do obecane zemlje nije došao, ustupivšiIsusu Navinu
da zadržava sunce i nadu u pustinji. Mesto njega su došla njegovadeca.
Ljudi, koji su znali za Sodomu nisu mogli biti u Izrailju i nisu bili
podesniza obecanu zemlju. I starac je bio primoran da ostavi kosti u
pustinji za srecunovog pokoljenja.Što se tice administracije, mesnog
komiteta i partijske celije, to je i u bibliji cudnovati covek tumacio
„dobrocinstvom desne ruke a da ne znaleva“. što se tice žena, žene – hm,
neka uživa svaka kako ume i zna. – U medicini se takva iskidanost
nerava zove groznica, – odgovorio jeFjodor Ivanovic polako i teško.
Svece su gorele geteovski. Police sa knjigamamirovale su u mrtvacnici
misli i mracnoj komori covecjeg života i znanja. – Da,ali je Mojsije
napisao tablice. Ja sam vec cuo takvo cudnovato mišljenje. Meni
sugovorili da svaka istorijska epoha ima svoj moral, koji je stvorila
sama epoha.šta povi dokaza mogu da se lome, ali ne treba ih savijati do
onih granica, kad seoni lome zajedno sa dokazima. Govore, da društveni
moral našeg vremena jeste politicki moral. Treba, govore, biti politicki
moralan i cak ne vrlo moralan, ali vrlo
pismen, biti politicki nepismen nemoralno je. Ovi istiljudi govore da
se politickitalenti radaju isto kao i glumacki, književnicki i umetnicki.
Oni tvrde, da covekmože biti izvrstan muzicar i nesposoban politicar,
može biti najpošteniji astronom,covek od reci, veran pismenosti i castan
prema ženama, – uzgred receno, vele oni:žene na nepoštenje muškaraca
odgovaraju nepoštenjem, – astronom može biti isvetskoga glasa, i takav
astronom, tvrde oni, nece moci biti u središtu našegdruštva. Ovi,
filozofi, ne mogu da rešeko je u pravu, da li astronomi, koji mole
zaizvinjenje – „izvinite on je pijanica i ženskaroš, on je malo pismen“
– da li su to pravi astronomi ili oni drugi koji prave revoluciju, jer
kao što astronomi umeju dacuvaju zvezde, tako i ovi drugi umeju da umiru
za revoluciju? Ovi ljudi, govori seneprestano, treba da žive kolosalnom
voljom i rasudivanjem. Ja mislim da takve protivrecnosti ne treba i ne
vredi ciniti i ona me potsecaju na tvoje mišljenje oMojsiju. Da, on nije
stigao u obecanu zemlju ali napisao je tablice. Mi treba daživimo! Na
nama je da pišemo tablice buducnosti koje ce biti poškropljene
našomkrvlju. Ti si pomalo nihilista, jer i ti si se pekao na vatri na
kojoj se pekla glina zaove tablice. Sve su to zaobilaženja, sasvim tacno!
Ljudi u ovom novom životu nisudužni da poznaju tu vatru, kao ni oni u
obecanoj zemlji, i mislilo se da suzaboravljeni Vâli i nestašluci
Putifarove žene. Ja mislim da ništa ne treba odlagati, ja za sebe rešavam
sve odmah, pa delimicno i komunisticki moral. – Vi govorite o ribama,
Fjodore Ivanovicu, ja cu ispricati cudan doživljaj, – progovorila je
tiho Ljuba Pimenovna. – Sad je veliki post po starom i prodaje
sesmrznuta riba. Kad sam odlazila sa pijace odjednom sam osetila miris
ljubicice,vrlo sam ga dobro osetila. Ulice su bile prazne i smrznute, ja
ne upotrebljavam parfem. Sagla sam se nad korpicu, – mirisala je riba, a
kad sam podigla glavumirisala je na ljubicicu. Najzad, shvatila sam otkud
dolazi ovaj miris. Proredenimiris ribe potpuno je slican mirisuljubicice.
Ljubicica je mirisala na ribu. Takocesto biva i u životu, kada se riblji
miris pretvara u miris proleca. A kod kuce seutvrdilo da riba nije bila
sveža. – Sasvim tacno, vrlo sam vam zahvalan, Ljubo Pimenovna. Cuvajte
se ribljihljubicica. Drugovi suse srdacno kucnuli, – pehari se nisu
smeli prosuti. Misli Fjodorai Edgara lutale su po ruskim selima i
fabrikama, po izgradnjama, po engleskimrudnicima i po dolinama Jan-Sci-a,
zaustavljale se na koncernu Stinesa i na karijeriMakdonaldovoj. Ovi ljudi
bili su i radnici, i uprava, i potcinjeni, i saradnici, idrugovi, i
nezainteresovani, i neprijatelji, kao i uspesi i neuspesi, – i u ove
casoveGeteovih sveca i u tišini knjiga, Edgar i Fjodor Ivanovic govorili
su o svojimradnim danima, o jucerašnjici, o dogadajima od pre dve godine,
o svemu što je bilo u njihovoj sredini, i o pojavama koje su stvarale
njihovo mišljenje o dr uštvu.Svece su gorele geteovski sve do casa kad je
Fjodor Ivanovic ustajao i odlazio.Ljuba Pimenovna pratila je Sadikova po
snegu mr tvih ulica u casove živih zvezda.
Kci Lisa navaljivala je svojim pitanjima. Lisa je sedela na stolu
meduknjigama. – Edgare, ti si kazao da ti, mama i ja i Miška, svi mi
živimo jednako. Miživimo životom. A lutka Mila, ona što je od krpa, da li
onaživi? Lisa nije sacekala odgovor. – Ispricaj mi bajku. Edgar
Ivanovic nije umeo kako treba da objasni zašto lutka ne živi. Lisi je
bilo dosadno. Edgar Ivanovic ispricao je, kako je medved sekao panj na
kome jesedeo... – Dobro, ali mama prica lepše od tebe – kazala je Lisa.
– Zašto? – Zato što su mamine bajke u knjigama sa slikama. A ja ne
vidim kakomedved sece panj i pada. Kod mame je sve naslikano, u knjigama.
Lisa je sedela na stolu, prema Edgaru Ivanovicu, urašcivala u knjige i
raslaiz njih, mala, ridokosa i vesela. Edgar Ivanovic igrao je sa njom
džan-ken-peng,ona je širila prste kao strašne makaze i klatila nogama kao
jezikom. Edgar Ivanovic mnogo je puta posmatrao Lisu, kako se igra na
cilimu.Kabinet Edgara Ivanovica bio je pokriven cilimom. U zavicaju
cilimova, uKašgariji, u Sirasu, oni što prave cilime znaju da se cilimi
mogu citati, nadcilimima se može sedeti, kao i nad šahom, citajuci
njihove slike, slova, reci ivremena, – Evropljani ne znaju ovu
pismenost, nije je znao ni Edgar Ivanovic, – ali zaLisu je na cilimu bio
naslikan ceo svet, reke, mora, polja, gradovi. Ovaj cilimostao je Edgaru
Ivanovicu od njegovih otaca, od detinjstva, i u svom detinjstvuEdgar
Ivanovic, kao i Lisa, gledao je na cilimu sada vec zaboravljene svetove.
Lisa je pokazivala ocu, gde se na cilimu nalazi Kolomna i gde je Moskva,
gde jeizgradnja i kako treba putovati po cilimu iz Moskve u Kolomnu,
rekom iliželeznicom. Jašuci na ocevim ramenima, Lisa je odlazila kroz
trpezariju u spavacu sobu,i otac bi posedeo malo pored njenog kreveta.
Pod prizemnim prozorima kucestarica Skudrinovih bila je bašta, zavejana
snegom, svetlucalo je ponekad prozorceu kupatilu ohlomona Ožogova i
bleštale zvezde na nebu.Mir u Lasloovoj porodici bio je primeran i
postojan.Znacaj pitanja inžinjera Jevgenija Jevgenijevica Poltoraka: „Šta
je ljubav,Vera Grigorijevna?Šta je život? Šta je smrt? Išta je pravda?
Sve je to sitnica prednulom smrti, bašzato,što množilac nula sve pretvara
u samog sebe“, – ova pitanjace postojati sve dotle, dok covek, svaki sam
za sebe, ne pogodi, ne reši, šta je
 ljubav, cast, život, smrt. U epohama kada se covecja individualnost br
iše, kad senule smrti, izgleda, pretvaraju u lance, – ovi lanci nisu
nikako okovi„va banque“, jer svaki covek to treba da reši za sebesamog i
za svoju cast. U ljudskom društvu usamljena ljubav, sebicnost, nije
biološki zakon. EdgarIvanovic bio je zauvek vezan sa Olgom
Aleksandrovnom, koja je prošla sa njimemnoge puteve izgradivanja njegove
licnosti i koja mu je rodila kcer, njegovulju bav i buducnost. Ali Edgar
Ivanovic nije bio fizicki veran svojoj ženi, kao štomnogi muževi i mnoge
žene iza ove epohe nisu bili verni jedni drugima. Uzatvorenim, toplim
vagonima na železnickim stanicama, u slucajnim gradovimaslucajnih noci,
jer se tada prelamao nacin života i svakome je stajala iza leda
smrt,žene su bile rasturene, nicim ne obavezujuci, davale su radost
svojom ženskošcu,koja je izgledala kao vecnost što obara onu nulu koja
stoji iza leda. Žene su segubile u svitanjima i na novim putevima.Godine
gradanskog rata su išcezle zajedno sa zatvorenim toplim vagonima,koji su
uklonjeni ispod strmina. Ostalo se opravdavalo moralom
svakidašnjice.Postojala su dva nacina života: život javni i život tajni,
koji je licio na vucješumske staze, sak rivena legala, bio u znakovima i
belegama. Život javni sastojaose iz izgradivanja revolucije, mracnih
komora knjiga, obicaja u porodici, obicajadrugarstva, i iz toga života
moralo se izdvajati u život drugi, tajni, koji se provlacioizmedu stotine
poslovnih telefonskih razgovora na izgradnji, u obliku dogovora ocasu,
mestu, vozu u Moskvi i slicno. I tamo u taj i taj cas, na tom i tom
mestu, pocinjao je drugi, tajni, život tajanstvenosti, o kome niko nije
znao i gde je radost bila jedino sto je opravdavalo sve. U ljubavi nema
umora od radnih dana, nirubalja, ni karakternosti, i sve se opravdava
timeštoniko ne vidi, niko ne zna tatajna mesta, te skrivene znake. U tim
casovima koji su bili iskljuceni iz prvog, javnog života delatnosti i iz
vremena, bila je samo radost uživanja sa ženom.Ženski dlan metnut na
muškarceve oci može da mu zakloni ceo svet, ne samo naosnovu fizickog
zakona oka, vec može dlan da postane veci od celoga sveta,
kaorazmišljanje o smrti pod tanadima u boju, jer smrt i ljubav su nesamo
nule vec i jednakost.Ona noc bele zore na istraživanjima bila je pocetak
romana. MarijaFjodorovna Sadikova volela je Edgara Ivanovica i ona je
postala njegovaljubaznica, kad je on doputovao na izgradnju. Marija
jeišla u susret ljubavi nosecisvu svoju lepotu da je daruje. Ona je
vodila svoju ljubav po stazama klasicnemuzike, ne pravdajuci se nicim, i
ne misleci o opravdanju. Ona je skrivala glavuna grudi Edgara Ivanovica
kao što nojevi kriju glave pod svoje krilo ili u vruci pesak pustinje,
gde žive u divljini.Svaki muškarac vrlo dobro poznaje zadovoljstvo kad
zagospodari i ovladaženom, kao i zadovoljstvo gospodarenja covecjom dušom
i mislima koje su u ovim prilikama potpuno otvorene i jasne.Casovi
sastanka, u meduvremenu, bili su cas
u deset u jutro, u deset uvece, u cetiri posle podne, – i tajna mesta
bila su takodecas u kuci za putnike u fabrici za izgradnju mašina, cas na
livadama i u Šcurevskojšumi, cas u moskovskom vozu. Ovi tajni sastanci,
uvek ukradeni vremenu,svršavali su se poslednjim poljupcem na stepenicama
glavnog ulaza i na raskrsniciulica, – drugi život Edgara Ivanovica
ulazio je u prvi život, u život dela, stvaranjai briga, pored zemaljskog
otseka, granita. Sa raskrsnice, iz ulicice, moglo sesvratiti Fjodoru
Ivanovicu i upitati za Mariju Fjodorovnu, tudu ženu, za ženudruga,
upitati za njeno zdravlje i isporuciti pozdrav od svoje žene, jer, cesto
ucovecjem životu tajne ne otežavaju moral. Iza ulicica tog drugog života
pojavljivao se rad, dani su pocinjali olovnom bojom livada,
naredbama,sednicama, izracunavanjima, radom i voljom, gde se ne smeju
razbacivati mislikoje upravljaju hodom istorije.Lovci po šumama love
vukove hajkama. Hajkaci tragaju za vucjim stazama.Lovci stoje na vucjim
prolazima, obeležavaju prelaze zastavicama.Šuma je tiha,lagana, nema. U
toj tišini pocinje vika hajkaca da bi digli vuka i naterali ga nastaze na
kojima cekaju lovci i zastavice. I vucji život pretvara se u smrt. U kuci
starica Skudrinovih, gde je sudbina Rime Karpovne licila na sudbinumirisa
ribe, koji je postao miris ljubicice, iz knjiga rasla je ridokosa Lisa.
OciFjodora Ivanovica bile su stvorene za rad. Oci Edgara Ivanovica, kad
se vracao salivada, bile su takode poslovne. Ovi suljudi živeli da rade i
umru za svoj posao. I došla je poslednja godina izgradnje. Prolece je
bilo vrlo suncano. Vejavicesu pobegle u zimu. Sunce je došlo za snegovima
kad su oni otišli u noc. Toga proleca poslednji put razlile su se reke
Oka i Moskva po predašnjim,hiljadugodišnjim dolinama koje je stvorila
sama priroda, – ali osovina nasipa vec je bila prokopala reku Oku.I bio
je majski dan.U podne za vreme odmora, kad su trubile sirene, i vešali se
signali, i davaliznaci da svi treba da napuste livade jer su došli mineri
da zgusnutim kiseonikomlome granit, – iz radnoga kabineta, pretrpanog
planovima, mapama i tablicama,gde su se po uglovima na podu valjale
formule i gde je ulazilo majsko sunce, – Fjodor Ivanovic tražio je
telefonom Edgara Ivanovica i Mariju Fjodorovnu. Mariji je kazao Fjodor
Ivanovic: – Marija, dodi k meni za cetvrt casa, vrlo je važno, molim
te. Edgaru: – Edgare, dodi k meni odmah, zbog važne stvari, molim te,
dodi u kabinet.
U stvari, od tog telefonskog poziva poceo je pravi roman izmedu
MarijeFjodorovne i Edgara Ivanovica, roman koji je potreban ovoj
pripoveci.Ujutru toga dana, Fjodor Ivanovic ustao je u cetiri sata i
pošao na posao.Zbog nepažnje desetara voda je raznela pesak i pregrade
kod zemljouza, i FjodorIvanovic u gnjurackom kostimu i šlemu spuštao se
pod vodu na dno reke da bi pregledao delove podvodnih radova, iako to
nije bio njegov posao. Dva gnjuracauvlacila su Fjodora Ivanovica u gumeni
trup, vezivali signalne cevi, obuvali uolovnu obucu. Skafandrovi
aluminijski šlemovi, koji su slicni VelsovimMarsovcima, – zatvaraju se
hermeticki. Pod skafandrovim zatvaracem pocinje dašušti zgusnuti vazduh,
zemlja je odvojena, pojam mere se gubi, voda se sklapaiznad glave, iskacu
beli klobuci ispuštenog vazduha. Zakoni fizike menjajusvetlost pod vodom
i vidljivost i pritisak, – ispod vode neobicno je coveku. FjodorIvanovic
razgledao je fašine. One su bile zarasle, zaplele se, same sobom
uništene.Pod vodom je bilo mracno i hladno, nestašne ribe htele su da
zavire u staklaskafandra, zgusnuti vazduh šumeo je u ušima, smetao je da
se cuje tišina podvodom, on je pojacavao baš tu tišinu. U trenutku, kad
je Fjodor Ivanovic izašao i bio na camcu sunce se cinilo ogromnim, i ovo
sunce i fašine, razrušene ispod vode,radale su nemirnu misao, koju Fjodor
Ivanovic nije mogao da shvati i dovede ured. Sa zemljouza, preko
Konstatinovske brane koja je istovremeno služila kaoodvodni kanal,
prešavši preko kanala na camcu, Fjodor Ivanovic pošao je ukancelariju
glavnog inžinjera, u svoj kabinet, prošao je Konstantinovskom, i usput je
proveravao važne nagibe fašina kojima granici novo ležište obale. Suncan
danrasprostirao se unaokolo. Oblaci su se javljali, i pretvarali se u
plavetnilo. Naslaganju fašina radile su žene sa stepa. Po zemlji su bile
razbacane tek svezanedivlje loze i kozije vrbe.Žene su vezivale vrbovo
pruce, stežuci ga prucem, bilesu cile i veselo su posmatrale inžinjera
koji je prolazio. Fašine su redom postavljane na recno dno i pribijane za
zemlju cakljama. Divlja loza i kozija vrbaupotrebljavaju se za fašine
zato što izrastu u vodi, puštaju koren u zemlju i timeucvršcavaju samo
tlo zemlje. I Fjodor Ivanovic bio je svestan svoga osecanja „svece biti
zaliveno vodom“, i bacajuci pogled na zdrave devojke seljanke, koje su
gasa osmehom sretale i ispracale, najednom je video sebe na mestu jedne
od kozijihvrba. U svakoj grani ovih loza, svezanih, stegnutih tankim
prucem ili korom bio je život hiljada života, – njih zaliva voda, one
cuvaju život, i koreni jedne lozeupijaju se u druge korene, loze traže
sokove, da bi se hranile, traže zemlju, ubijaju jedna drugu, – loza je
došla do zemlje, ona je sita, ali se guši, i ona, gušeci se iubijajuci
susede, trpeci od vodene bolesti, teži suncu, vazduhu, – to je
sasvimdrugo, no biti u skafandru, na dnu pod vodom, to je kao umiranje
riba na vazduhu.Razne žene uzduž snopova fašinskih naslaga i kopaci u
plavim gacama, golihgrudi, pretstavljali su život i rusku prošlost.
Tada je zatrubila sirena za odmor i rucak; zajaukale su sirene, ljudi su
pošlisa izgradnje, jer su na livade došli radnici mineri, da lome granit
zgusnutimkiseonikom, onim istim što nedostaje vrbama pod vodom. Fjodor
Ivanovic ugomili radnika, koji su odlazili, koji su odlazili na rucak u
fabriku-kuhinju,odvezao se dumkarom u kabinet, – tamo je ocekivao druga
i ženu. Edgar Ivanovic pogledao je pažljivo na Fjodora, pošao prozoru i
seo na prozorsku dasku. Marija Fjodorovna, mirna i vedra cela, sela je
naspram FjodoraIvanovica. Fjodor Ivanovic grickao je cigaretu. Ponovo je
zajaukala sirena, iodmah za sviranjem cula se eksplozija, kuca se
zatresla, zazvonila su stakla.Fjodor Ivanovic oborio je, a zatim podigao
oci. – Šta imaš da kažeš, Edgare? – upitao je Fjodor Ivanovic. –
Kako, o cemu? – upitao je Edgar Ivanovic. – Ja bi hteo da znam o
odnosima, o kojima ni ti ni Marija ne govorite, a koji postoje medu vama
– kazao je Sadikov.Lasloove se oci zaustaviše a onda u krivoj liniji on
pode po sobi obilazecisto sa mapama, stade kod stola. Marija Fjodorovna
ustala je sa stolice, njeno licenije niko gledao. Za prozorom je sijalo
sunce, sijalo veoma jako, tako da su odnjegovih snažnih zrakova senke u
kabinetu bile crne. Iza kuce je urlao, šištao,dahtao ekskavator, i neko
je vikao:„Mitjaaaje!Mitjaaaje, ja sam rucao!“ Utragicnom trenutkuljudi
vrlo retko, ili vrlo malo, prave gestove. – Dobro, govoricu ja, – vama
je teško, – kazao je Fjodor Ivanovic, oborivšiglavu i ponovo je digao. –
Danas u cetiri sata bice sednica Edgare, ti znaš, ali jane mislim o tome.
Tambovski sveštenik kazao je jednom prilikom za vreme igre: „U igri
preferansa covek coveku je brat!“. To je tacno kazao. Ja bih mogao dodati
još nešto o fašinama, jer u fašinama svesno utapamo živo pruce. Ali, sad
mi nijedo alegorija. Ja sam vas pozvao zbog slucaja: Pre tri godine,
osmog avgusta, naSpaskom imanju, vi, – tiMarijo, moja ženo, i ti,
Edgare, moj druže, vezali ste se inamerno sakrili to od mene. To je mene
zabolelo. Ja sam shvatio da ce naši odnosi postati vrlo složeni, ali
smatrao sam sve to kao slucajnost. Ja nisam gospodar duša,i kod mene su
se dešavale slicne avanture i smatram da ih svako može imati. Ali, pre
godinu dana ti si se Edgare vratio Mariji. Ja sam citao dnevnik ravno
devetmeseci. I pravio sam se da ništa ne znam, smatrajuci sve to kao
privremeni zanos,koji ce tokom vremena nestati, i o kome cete mi vi sami
govoriti ako to postaneozbiljno. Tada u Spaskom, ti, Edgare, hteo si da
se kucneš sa mnom praznomcašom, ali ti si mi drug, Edgare. Mi izgradujemo
nov život i novo društvo, prematome treba da napregnemo sve snage, da bi
radili i oslobodilirad od svega što jesuvišno. Prošli su: jesen, zima,
prolece, i ja sad govorim s vama. Ja ne krijem, dami je vrlo teško, jer
sam voleo Mariju kako sam mogao. Ali, vreme pokazuje dato nije samo
trenutni zanos, – privremena ljubav. Poligamiju ja ne smatram kao
 komunisticki moral, ali poštenje u odnosima smatram kao dužnost
drugova.Svakako, ja predlažem odmah da se mnogo ne razmišlja vec da se
radi. Ti razumešEdgare, da je meni sada s tobom teško. Mi izgradujemo
novo društvo, nov moral.I meni se cini, da mi, Edgare, nemamo povoda za
svadu. Ali ti valjda razumeš da je meni teško da predem preko osramocenja
moje žene. Predlažem vam da sevencate, kad se volite, bez nepotrebne laži
vi se vencajte. Ja cu na tome raditi kaona prirodnom razvoju stvari.
Marija,kod tebe su kljucevi od naše kuce. Ja cu živetiu ovom kabinetu.
Ti, Edgare, dobiceš stan na izgradnji u Skalnoj naseobini. Ja cuostati u
svom ka binetu, dok se ti, Marija, ne snadeš u našim stvarima i dok se
nesmestite. O stvarima ne treba da govorimo. Zdravo, idite!Želim vam
svako dobro.U cetiri casa pocece sednica, Edgare, ali bilo bi dobro da
dodeš u tri, treba da se pogadamo. Marija Fjodorovna nemocno je sela na
stolicu, saslušavši presudu. EdgarIvanovic nijednim gestom nije prosuo
pehar Sadikovljevih reci. Oci su postaleoštre, kao i oci njegovih predaka
– skitalaca, koji su jurili stepama za neprijateljem.Fjodor Ivanovic
prihvatio je taj pogled. – Ne, Edgare, mi nismo neprijatelji, nismo.
Svi smo krivci. Ja sam se setioda nijednom Mariji nisam govorio o
ljubavi, ali ja nisam stigao, ja nisam imaokad. Ne može se odmah
predvideti sve. Mi cemo se docnije razgovarati, Edgare.Marija, daj tvoju
ruku, ja cu je poljubiti. Idite!Zazvonio je telefon. – Da, – kazao je
Fjodor Ivanovic, – to sam ja, Sadik ov. Kod Gusenickog broj 5. Dobro.
Da. Ne. Dobro. Bicu. Imam jednu novost, sad sam se razveo saženom. Da.
Ne, ja samo ne nalazim za potrebno da se lažemo. Ona se udaje. ZaEdgara
Ivanovica. Da. Sednica je u tri i po casa. Fjodor Ivanovic spustio je
slušalicu. Kabinet je bio poslovan i mirisao je narad. Zidovi su bili
išarani planovima. Prozor je gledao u livade. Za prozorom jesijalo sunce,
vetar je nosio miris sirove zemlje, trava i cveca. U takvim danimacovek
se združuje sa zemljom. Marija Fjodorovna jezaplakala, oborivši glavu na
plan, na sto. – Marija, ovo je službeni kabinet, – kazao je Sadikov, –
prestani. Izadite. Jamoram da primim one što cekaju u redu. Mene
cekaju!Sadikov je pozvonio.Fjodor Ivanovic skocio je sa stolice kad su
izašli Marija i Edgar. FjodorIvanovic vrlo je brzo išao po svom kabinetu,
svojim bolesnim nogama išao ugeometrijskim pravim linijama. Ramena su mu
bila teža no obicno. Bore sa cela
spustile se ka ocima. Lice je postalo kao kodljudi koji su trideset
vrsti pešacili nespavajuci dan i noc i koji su došli sa lapavice i
vejavice u tudu kucu, u sumrak, navecern ji ruski caj, ne da se napiju
caja vec da kažu poslovnu kratku vest, istinu,strašnu vest, pa da podu
dalje ne odmarajuci se, da se izgube u noci i da dalje pronesustrašnu
vest. Opet je zazvonio telefon. U ovom kabinetu izgradnje ljudi se poneki
putmogu osecati i kao vukovi iza zastavica i vucijih hajki. Zvonila je
LjubaPimenovna. – Da. Da? Iskopane važne starine? Da, da. Doci cu danas
k vama uvece,mogu li? Vrlo sam umoran. Kod mene je danas, ne znam zašto,
dan alegorija.Secate li se, mi smo se prepirali, – da, to uvek biva
tako, – ja izgradujem buducnost, novu reku, vi vršite raskopine za
buducnost. – Opet je zazvonio telefon.Fjodor Ivanovic kazao je u
slušalicu. – Da, idem.Fjodor Ivanovic izašao je iz kabineta. Zemlja je
pod nogama bila topla uzelenoj travi. Sunce je zasenjivalo, oblaci se
rasipali po plavom nebu. Na travi suležali radnici, odmarajuci se posle
rucka. Na pragu fabrike-kuhinje devojka je bištala svoju drugaricu.
Sadikov je išao na rucak. U redu, na blagajni stajao je pored njega kopac
Saricev, u slamnom šeširu koji je licio na kineski suncobran.Sadikov i
Saricev su se pozdravili. – Sad sam se razveo sa ženom, – kazao je
Fjodor Ivanovic, – ja uvek želimljudima dobra, i želim da život uprostim
koliko se to može. Edgar Ivanovic, mojdrug, – oni se vole. Sve to
smatram kao prirodan razvoj stvari i kao dužnost. Laslo je pošten covek,
Marija Fjodorovna poštena je žena. Ja sam pomogao drugovima, biloim je
teško. Kako stoje stvari u vašem reonu? Sadikov je bio sasvim miran. Na
potpuno nepokretnom licu jagodice sunosile umor radnog dana.Vuk koji je
opkoljen zastavicama u šumi, u casu svitanja, na hladnoj kišicuje kako
vicu i plaše hajkaci, – hladna k iša pokvasila je zastavice, vuku
nemaizlaska, vuk je slican prucu kozijih vrba u naslagama fašina. Sunce
je blesnulo u oci Mariji Fjodorovnoj i Laslou, kao i FjodoruIvanovicu,
kad su izašli iz kabineta. Nebo je bilo plavo ali zemlja je bila za
njihnestala, jer nisu ni primetili da su prešli nekoliko kilometara od
izgradnje doKolomenskog Kremlja i Marinkine kule. Išli su jedno pored
drugoga u cutanju i srazlicitim osecanjima. Kad se na Kremlj pogleda od
Marinkine kule, azijatski
kolomenski Kremlj, kaonekim cudom, najednom se pretvara u
srednjevekovnuevropsku gotiku – baš gotiku Marinkine kule. Ovuda je
prolazila staza onogdrugog tajnog života, od koga u srce ulazi samo
sunce. U toj mešavini jednog idrugog života odjednom je zakliktao Azijom
azijatski Kremlj i osmehnula se podrugljivo evropsko-gotska devojacka
Marinkina kula. Oci Marije Fjodorovne iEdgara Ivanovica okrenule su se
sadašnjici. – Kakva glupost! – kazao je Edgar Ivanovic. Marija nije
cula ove reci. – Šta cemo da radimo Edgare? – upitala je Marija. –
Šta da radimo? – rece Edgar Ivanovic i ne slušajuci, – ti idi odmah
kuci. – Kuda? – Kuci? Laslo nije odgovorio. Marinkina kula je cutala.
Edgar Ivanovic se setio, kako je juce nosio na rukamaljubavnicu, –
Mariju, uzevši je svu u ruke i kako je govorionežne reci. Marija
Fjodorovna pripadala je sada njemu – za uvek. On je pogledaoovu ženu
koja je stajala pred njim i oci nisu pojmile – žena je bila tuda,
nepoznata.Fjodor Ivanovic, razmišljajuci o zakonima recnih tokova, gde
nema otstupanja od zakona, kao i o covecjem nagonu za život, – nekoliko
je puta pricao EdgaruIvanovicu o slucaju koji ga je tako iznenadio, kad
je Marija sred lokvi krvi nafrontu, u kuci gde su ubili njene roditelje,
odjednom necujno zasvirala na klaviru,sama za sebe i k ad je ugledala
Fjodora Ivanovica, osmehnula se neodlucnim,nemocnim osmehom. Marija
Fjodorovna došla je Sadikovu u njegovoj igri sasmrcu i iz smrti. Marija
Fjodorovna stajala je sada pred Lasloom nemocnospustivši ramena i nemocno
se osmehivala, verovatno kao i onda na frontu. Neboiznad zemlje mirovalo
je u plavetnilu kao i oci Marijine. Iz Kremljevskih ruševina pojavio se
upravnik muzeja Gribojedov. Zalisci sumu bili rašcupani, cilinder mu je
spao na potiljak. Na ramenima prebacena crna pelerina. – Laslo, zdravo!
– viknuo je Gribojedov. – Odakle i kuda? Hajdete k meni, ja cu vam
pokazati kamenu ženu, tek što je nadena na dnu kotline, nije gora
odmoskovskih iz Istorijskog muzeja! Drugarica Poletika LjubaPimenovna
ocistice je. Hajdemo! A i vreme je da popijemo koju.Upravnik muzeja
mirisao je na luk i votku. Lovci u šumama, na vucjimhajkama, premeštaju
zastavice s mesta na mesto, da bi sve više i više sužavalivucje staze.
Kod upravnika muzeja valjale su se gomile stihara, orara, riza, rasa
iikona. U uglu je sedeo goli drveni Hristos. Pored Hrista u uglu,
dodirujuci tavanicustajala je kamena strašna žena obrasla travom, gledala
je slepim ocima. Azijatskikolomenski Kremlj bio je prava Azija kad se
gledalo sa prozora kuce upravnikamuzeja. Upravnik muzeja ponudio je votke
i zelenog luka. Edgar Ivanovic je odbioa zatim popio votku.
 – Marija, pocekaj ovde. Fjodor je molio da dodem u tri na sednicu,
kroz dvasata vraticu se. Upravnik muzeja nasuo je votku u cašice po drugi
put jer Laslo je pio bezvolje. Marija je sela u ugao karazinskog divana,
skupivši noge. Autobus jeodvezao Lasloa iz varoši na izgradnju. Kada je
Edgar Ivanovic ušao u sobu za sednice, cuo je reci FjodoraIvanovica: –
Umro je stari obicaj i moral iz doba kad su seljudi tukli pesnicama i
izlazilina dvoboje zbog žena i patili odljubomore.Fjodor Ivanovic
prekinuo je kad je ugledao Edgara Ivanovica. – Došao si, Edgare, –
otvorite sednicu! – kazao je on i seo do Lasloa.U srednjem veku kod
ritera je bio obicaj da se protivniku baca rukavica i poziva na dvoboj,
takvi pozivi po azijatsko-ruskim obicajima pretvaraju se po neki put u
kamene žene, kao Marinkina kula u gotiku srednjeg veka. Fjodor Ivanovic
pretvorio se u hajkaca. Obrve su mu bile poslovno skupljene. Inžinjeri su
nasednici polagali racune o svojim poslovima. Kad su se sa sednice
razlazili, kopacSaricev, koji je pošao zajedno sa Lasloom, rekao je: –
Fjodor Ivanovic je pravi marksista koji pošteno reagira. Kad ce
bitisvadba?Edgar Ivanovic je odgovorio bez osmeha: – Da, Fjodor je
odlican drug. Ceo dan Fjodor Ivanovic je proveo na poslu i predvece pošao
u varoš. Sreo je Ljubu Pimenovnu i oni su kroz modri sumrak pošli ka
Marinkinoj kuli, u kojojsu pocele da krešte sove i lete slepi miševi, dok
se istok crveneo i zalazak postajaohladan. Sadikov ni jedne reci nije
progovorio o svojim dnevnim razgovorima saLasloom, ocuhom Ljube
Pimenovne. Gotika Marinkine kule dodirivala je sumrakneba i zvezde. Pod
ruševinama zidova šumela je vodenica, rovovi su postajali crni. – Ovo je
moje omiljeno mesto u Kolomni, – kazala je Ljuba.Sadikov je bio cutljiv
i miran, sedeo je pored nje na kamenju podupiruciglavu dlanovima. Oko
kule su bešumno leteli slepi miševi i kreštale su sove umodrom mraku i
modroj tišini. – Štaste se zamislili, Fjodore Ivanovicu? – upitala je
Ljuba Pimenovna. – Slušam tišinu. Za mene je danas vrlo težak dan, jako
sam umoran. – Da, oko ove kule je uvek tiho. Ja sam zapisala predanje o
ovoj kuli i njenojsudbini. Vi znate onu legendu o Marinkinoj duši koja u
obliku vrane letiiznad
Rusije? Ta vrana-duša razmnožila se u sve te vrane koje mi vidimo, i one
uveklete oko ruševina, glasnici umiranja. Ja svoj rad o Marinkinoj kuli
završavam time,da je kula zalivena novom rekom. Ali evo šta me uvek cudi:
Ja cesto danju idemu kulu, tamo raste zova, pece sunce, miriše korov, i
nicega nema, – a svakako, pored ovog i preko ovog kamenja prošla je vrlo
duga istorija i poezija, – ja neznam kako da se izrazim... i ovde je
uvek tiho. – Ja idem, – kazao je Sadikov i ustao, – danas sam se jako
umorio. LjuboPimenovna, kad dodete kuci sigurno cete cuti novost,
neprijatnu i za vas i za OlguAleksandrovnu narocito. Kažite joj da sam
svim srcem uz nju i uz vas, – dozvoliteda poljubim vašu ruku. Da, tako
uvek biva: od istorije, od poezije, ostalo je samokamenje.Cuvajte svoju
cistocu, Ljubo Pimenovna, nadite se sa svojim ocem i pomirite se sa njim.
– O cemu vi to govorite, Sadikove? – upitala je Ljuba Pimenovna,
ustajuciza Fjodorom Ivanovicem. – Želim svako dobro, Ljubo Pimenovna, –
odgovorio je Sadikov. – Ja cusvratiti k vama, mogu li? Dobro? – Sadikov
je tiho i vrlo oprezno poljubio prsteLjube Pimenovne.Kula i kremljevske
ruševine tonule su u cutanju. Na livadama su pevale prepelice, mešajuci
svoje: „valja vec spat’, valja vecspat'!“ sa placem i škripanjem mašina.
Fjodor Ivanovic je išao peške. Izgradnja je blistala mnoštvom sijalica.
Fjodor Ivanovic je stigao u crtaonicu, u svoj radnikabinet. Iza
otvorenih prozora pevali su muški i ženski glasovi. Fjodor Ivanovic je
zatvorio drvene kapke, ljudska pesma je utihnula i prepelica jeišcezla,
samo jezlokobniji postajao plac ekskavator a, urlikanje iškripanje –
mašina se gušala sazemljom. Krik je ovaj bio doista strašan iz tišine
kabineta, strašni krici, urlikanje,šištanje, krkljanje mašine koja se
gušala sa vodom i zemljom.Crtaonica se skrila u mrak kao za septembarskih
noci koje vode sobom ruske prosjake i bogalje, odvlaceci lagano zemlju u
crni mrak tako, da se ne vidi ni prst pred okom, niti covek vidi samog
sebe. Po septembarskim poljima, nocu, kad seništa ne vidi, blato prska za
vrat i vukovi krstare. Ali preko livada, te noci, prolazio je maj. U
Sadikovljevoj crtaonici zaostao je septembar. Takve noci postoje raditoga
da bi se covek ispovedio zemlji. U septembarsku crtaonicu ulazila su
urlikanja ekskavatora. Fjodor Ivanovic sedeo je pored stola, cigareta je
obasjavalanjegove jagodice crvenom svetlošcu, ova crvena svetlost kao da
je zavidelacrvenilu jagodica, koje su bile oštre kao septembarska noc u
mesecu maju. Usvetlosti cigarete pojavljivala se telefonska slušalica kao
nepravedna i svireparukavica srednjevekovnog riterstva. Kad bi se
cigareta ugasila, planula bi žižica.
– Halo! Zemljo-kameni? Govori glavni inžinjer Sadikov. – Sve u redu?
– Dobro! – Halo! Stanica za zagrevanje? Govori glavni inžinjer Sadikov.
– Sve uredu? – Dobro!Covek je sedeo u nocnoj haljini, spustivši glavu
na dlan, staracki nabranacela, – telefonski sprovodnici šumeli su po
izgradnji, lice je dobilo izraz dobrote,izraz koji sve oprašta. U prirodi
nema kretanja u geometrijski pravim linijama, – vode reka, kao i godine
krecu se uvek u elipsama, parabolama i hiperbolama,izgradujuci uvek kriva
ležišta, drugacije ne mogu. Fjodor Ivanovic shvatio jeMariju kao
geometrijski pravu liniju. Bilo mu je teško. Pod prozorom je
cvetaomaj.Fjodor Ivanovic je ustao od stola, prišao prozoru, otvorio ga,i
dugo gledaona pospane livade. Ljudske pesme vec nije bilo, ali je
prepelica i dalje pevala, ne podozrevajuci svoju pogibiju kad livade budu
zalivene vodom. Istok se rumeniohladom. Fjodor Ivanovic se zakašljao,
hrhnuo, pljunuo kroz prozor, zatim popiomleko iz zemljanog loncica i,
sasvim vedar, legao na tvrdu postelju. Posle cetvrtcasa on je hrkao. Za
to vreme Marija Fjodorovna ležala je, zgrcena, na pavlovskommahagonskom
divanu Karazinovom, – u sobi upravnika muzeja Gribojedova, uonoj istoj
sobi gde su se valjali stihari, orari i rize, stajala je strašna, zelena
kamenažena, koja je provela svojih hiljadu godina na dnu reke Oke i
žmirkala je svojimslepim ocima. Iza zida je buncao upravnik muzeja.
Napolju su pevali treci petli.Marija Fjodorovna, zgrcena u klupce,
plakala je sakrivši glavu u jastuk. Krajnjenih nogu ležao je njen ogromni
pas Vuk, cuvajuci noc i nju. Za to vreme Edgar Ivanovic išao je pored
Kremlja, po o bali reke Moskve, ucrnom šeširu sa širokim obodom i crnom
kaputu sa sivom jakom. Kremlj i rekaMoskva nestajali su u prostoru. Kao
za Sadikova, tako i za Lasloa ova noc bila jeseptembarska. Trebalo se
vratiti stvarnosti, rešavati i delati. Rukavica casti nemože se odbiti.
Cast je ostala kod Sadikova. I covek je rešio. Edgar Ivanovic jestresao u
noc, sa šešira, zbrkane misli, prošao pored Marinkine kule, gde su Miškai
Lisa išli da vrebaju tajanstvenost, i uputio se kuci, ženi Olgi
Aleksandrovnoj.EdgarIvanovic je pamtio Sadikovijeve reci o caši koju
treba ispiti do dna i umeo je da dovede u red svoje misli ali u njemu je
bila velika borba instinkata koji su sesudarali. On je morao da primi
rukavicu druga Fjodora, ali on je u sebi video neMariju, vec svoju kcer
Lisu. Marija je i za njega, kao i za Fjodora Ivanovica, postala formula.U
kuci Skudrinih niko još nije spavao, ali nigde nije bilosvetlosti, i
nadkucom, u majskoj noci, svetleo je siromašan mesec, izbijajuci iznad
starih lipa isrebreci kucnikrov.
 Edgar Ivanovic Laslo skupljao je materijal za interesantan teorijski
clanak.On je zapažao psihološke promene kod radnika kao i psihologiju tih
promena.Osnovni kadar radnika na izgradnji – kamenoresci, drvodelje,
kopaci, radnici sakolicima, radnici što crpe zemlju, nosaci, strugari –
bili su sve sezonski radnici.Psihologija sezonskog radnika, poluseljaka,
koji je vezan za selo i tamo šalje svojuzaradu, poznata je kao što su
poznati i uslovi njegovoga rada. On jednu godinuradi na Turksibu, druguna
Kavkazu, trecu u Lenjingradu ili na Sjasi. Sezonskiradnici žive i rade
ortacki, vezani srodstvom, susedstvom po selima, i pretsednikom društva
koji je izabran još u zavicaju. Svako mesto rada ovih radnika je
privremeno, i ovi poluseljaci proleteri uvek su na poslu pomalo pirati,
jer cimse ma šta desi, oni odmah: „ja ne znam ništa...“ Oko nasipa
sezonski radnici živelisu nekoliko godina i Edgar Ivanovic Laslo
posmatrao je kako se njihova psihikaizmenjivala – usled nacina života –
i prelazila u psihiku stalnih radnika, pravih proletera. Zajednice su se
postepeno gubile, sezonski radnici su ulazili u saveze idruštva, ucili se
pismenosti i osnivali porodice koje nisu bile vezane sa selima, caksu i
instinkti zatuce nestali. Sezonski radnici ne samo dasu radili kao
volovi, jelizajednicki krompir i spavali na golim daskama, vec su se
stali javljati u crvenimkružocima i bibliotekama, na skupštinama i u
kinu, i ruske košulje zamenjivale suse posle rada evropskim odelom a na
posteljama su se javljali pok rivaci. Sezonskiradnici su radili na ovom
jednom mestu vec tri godine. Edgar Ivanovic je razumevao zakone ovih
pojava, kao i to da se naizgradnjama obicno žure više nego što je to
potrebno ili lunjaju i žive bez nacina,kao u logoru, životom privremenih
baraka i takozvanih gesenovskih šatora pozajmljenih od vojnih ustanova.
Krcmari, ortacke žene, ili prosto, javne žene,rastavljeni muževi i žene
kao i razne tuce, – sve to je, na izgradnjama, neizbežno,kao i
biblioteke i zidne novine i„radnicki pronalazak “ i profesionalna
delatnost,nocne smene i nesrecni slucajevi. U svemu tome Laslo je video
zakone formiranja psihe kod radnickog staleža, stvaranje nove ruske
kulture, gde su hiljade reka,recica i izvora radnicke psihologije
uslovljene kao i tokovi prirodnih reka,zakonima, staležima, rubljama,
nacinom života, poljima, ruskim glinastim putevima i
raskrsnicama.Radnicke naseobine podignute su oko izgradnje. Radnici za
koje nije bilodovoljno kuca živeli su u privremenim barakama i šatorima
sa prozorima odsvetlaca i vratima od brezentovog platna. Na raskrsnicama
baraka šumeli su pokretni putokazi, sportska igrališta, bioskopi pod
vedrim nebom, ducani KSPO iMoselproma, izlozi zidnih novina i razne
objave. U ženskim šatorima, kao i umuškim, osecao se miris gume i zemlje
zagrejane na suncu, u ženskima šatorimanarocito, miris toaletnog sapuna i
užegnutog kravljeg masla, – toaletnim sapunom
žene su umivale lica posle rada, kravljim maslom mazale su kosu. Na
pragovimaženskih baraka pevale su se pesme, iz tih baraka seljaci su se
isterivali uvek savikom. Najstarija žena u baraci imala je dužnost da
pazi na red, da gasi svetlost,da sprecava nocni smeh i šaputanje. Uvece
toga dana po svima barakama, kao i na celoj izgradnji, znalo se
orazgovorima izmedu Sadikova, Lasloa i Marije Fjodorovne. Uvece su pod
vedrimnebom prikazivali slike na filmu, i radnici su pili u ducancicima
limunadu i narzan.U baraci broj pet, kao verovatno i u drugim barakama,
kad je elektrika bila pogašena, i kad su žene ležale na širokim drvenim
klupama za spavanje, u tišini idremežu, cuo se ovaj razgovor: – Sad ce
je on ubiti, – kazao je u mraku jak ženski glas. – Ko, koga? – Edgar
– Mariju Fjodorovnu, – odgovorio je drugi glas tužno. – Ona mu sada
smeta.Ohlomon Ivan Ožogov bio je u pravu kad je tvrdio, da u svakoj
ženskoj baraci, ako je u njoj sedamdeset i jedna žena – postoji
sedamdeset i jedna nevolja,ili se bar tako cinilo. Žene, izjednacene sa
muškarcima u gradanskim pravima, nisuse izjednacile nacinom života,
naravno, biologijom, jer deca ostaju na rukamamajke. U barakama su bile
sakupljene neudate žene od certdeset godina – starice,od trideset do
cetrdeset – udovice sa decom, od dvadeset dve do trideset – zreležene,
do dvadeset dve – devojke cija je buducnost zakopana u tim barakama. I
svete ženske sudbine bile su stvarane bez ucešca muškaraca, i –
prirodno, u tim barakama bila je vrlo teška sudbina ženskog pola. –
Mislio je stalno, i mislio: ne treba da se tuce zbog žene i da zbog
togastrada. Kad voliš, – živi drugarski i otvoreno i ne bludnici tajno,
kao lopov. – Žena je govorila kao da recituje, tiho kao što se pricaju
bajke, govorila je ono što je vecsvima bilo poznato i što je pocinjalo da
prelazi u predanje. – Video je on to odavna,video, mislio da ce se
opametiti, i došao je kraj njegovom strpljenju. Pozvao ih jesebi u
kabinet, oci u oci, i kazao tiho i nežno.... – Da, oci u oci, ali –
vucibatine su oni svi, psi! Ne možeš od njih da seoslobodiš, od pasa, –
sama, kao luda, i znaš, i ideš, a posle ne znaš kud da sesakri ješ od
ljudi oci i trbuh. Svi su oni jednaki – psi! – Ubice je, – ponovio je
u mraku jak glas. – Šta je sve to? – viknuo je zloban glas. – Ne
možemo da prodemo, cupajunam kosu sa kožom, – gle, koliko ih je
navalilo, ovamo na livade! – Sad mu ona smeta. – Prestanite, devojke,
ne mlatite slamu! – vikao je zvucni glas. – A zašto ježenski savez?
Štasmo mi, jesmo li ljudi ili ne? Revolucija je za sve bila!....
– Pozvao ih on sebi u kabinet, oci u oci... – Oci u oci!.... šta se
sve oko nas radi, seljaci su svoje žene ostavili u selima, – sami
navaljuju, a mi da odgovaramo! Sve su mi kosti juce izlomili,
prokletnici!U baraci u mraku osecao se zadah gume, miris prostog
toaletnog sapuna ikravljeg masla. Zaplakalo je odojce, odgovorilo mu
drugo. Upalili suu uglu malusijalicu, elektricna svetlost obasjala je
Lenjinovu sliku, venac cveca od hartije ok oLenjina i glavu žene nagnute
nad detetom.U to vreme vodio se razgovor u podzemlju ohlomona, kod peci
na ciglani.Kraj daske u trpezariji, sedeo je akatijevski deda, Nazar
Sisojev, onaj isti što jehiljadu devetsto osamnaeste godine pokupio i
odneo Tuckovljevski nameštaj odmahagonija, – došao je deda Nazar da vidi
sinove, mlade koji su radili na izgradnjii starijega koji je postao
ohlomon. Podzemna pec tinjala je pod poklopcem. – Vi, tako, živite u
zemunici? – Eto, živimo, – odgovorio je sin. – Slušaj sinko, jel’
istina da ce reka natraške poteci? – Naravno, poteci ce. – Slušaj,
dedovi naši i pradedovi, kao i mi, vozili su splavove sa Oke naVolgu.
Hiljadu godinasmo vozili a možda i više, od malena smo se ucili, svaki
brežuljak, svaki prelaz, sve nam je poznato, bilo to ispod Kolomne ili
ispodKasimova,e, od vajkada smo živeli od reke. I sad, znaci, svršava se
i naš život, inece više biti Oke, ni pod Rjazanjom,ni ispod Muroma, ni
pod Kljazmom, ta pomisli samo!.... Kako cemo mi? Kuda cemo mi? Jer vele,
Oka ce nestati a samoAkatijevo doci ce pod vodu. – Pa to je kraj
sveta!Upravo, kao u Kitež-gradu!Davicemo se, zajedno sa Akatijevim?... –
Necete se daviti, oce!Reka ce stvarno poteci. Eto to i jest revolucija
što cereka poteci iznova a Akatijevo pomaknuti od nove reke na novo
mesto. Postojalo je hiljadu godina i – nestalo, treba iznova. To i jest
stvarna revolucija, tatice,revolucionarni narod nece potonuti. Uskoro za
dedom Nazarom u podzemlje je ušao njegov mladi sin Stepan, u pocetku u
podzemnom mraku nije ništa video. Vasilije, stariji brat, koji se u
podzemlju zvao Požarov, kazao je ironicno: – He, he, novinar je došao,
došao je pisac i pronalazac. Ja ne os poravam,reka se mora terati nazad,
nema tu spora. A, gle, ti si se osilio. Zvao sam te daloviš ribu, ali za
ovo se ti ne možeš uloviti, ni pomocu pasa ne mogu te pronaci. Ami bi do
Akatijeva sagradili kolski put i podigli bi most ispod Gololobova,
dabomeod novaca sakupljenog od prodaje ribe.
Stepan je odgovorio miroljubivo: – šta ceš ovde tatice? Hajdemo u našu
kulturnu cajdžinicu. A,s tobom senecu prepirati, Vasja, o nama ce naša
dela kazivati. U Bronjicima prave fabriku?U Peskima i Voskresenskom
podižu hemijske fabrike? U kolomenskoj fabricimašine sagradili su
dizalicu u velicini kao pola Kolomne. Necu se s tobom prepirati Vasja.
Vasja, ti braniš komunizam, samo vi ste svi iz koloseka izbaceni,niste
pobedili, vi ste ludaci. Vi se bojite života, a mi ga izgradujemo radom a
neribom. Živimo bez straha. Vasja, ostavi se svojih ludorija. – Ta
zašto si došao?Zar da opet o nama pišeš po novinama? U novu rekukaplješ!
– kazao je ironicno stariji. – Nova reka ce zaliti stari život aljudi
ce ostati i živece se po novom. Izlaziodatle, živite tu kao krtice! A ja
sam došao po oca, hajde s nama u cajdžinicu. – Ali tamo votku ne
prodaju. – U tome baš i jest... – Stepo, o Stepo, – progovorio je
starac, – hoce li i naše Akatijevo zaliti? Pa,od vajkada smo... – Uvek
isto pa isto!Pa zalice ga, naravno!Dok su oni razgovarali, u podzemlje je
dopuzio Ivan Karpovic Ožogov.Drug Ognjev nasuo je votke, oni što su
spavali primaklisu se iz pomrcine bližestolu, posedali na panjeve ili
polegali unaokolo. – Ne treba o tome govoriti drugovi – kazao je Ožogov
– Na izgradnji, danasu dvanaest casova, FjodorIvanovic Sadikov pokazao
je Edgaru Ivanovicu Lasloušta je to nov moral, i svi smo mi dužni da to
znamo i da imamo svoje mišljenje...Mi smo svi, naravno, pod tocak istor
ije podmetnuli svoje kosti, ali tako da nam sene polome – kao Mariji
Fjodorovnoj.Ciglane uvek lice na zapuštena mesta i ruševine. Ovde, kod
peci, bilo je vrlo zagušljivo, ubogo i prljavo, a gore na zemlji –
cvetao je maj. Nerazumljivo je bilo zaštoljudi ne izlaze ispod zemlje na
svežvazduh, na travu, pod nebeski svod, – maj i zvezdano nebo bili su za
podzemlješto i vojnicka pisma, iz sela, za vojnu kasarnu. Sumraci toga
majskoga dana palisu široko i carobno. U sumrak je ohlomon Ivan došao u
svoje kupatilo i dugo stajao u dvorištu,naslonjen laktovima na baštensku
kapiju, raširivši noge i spustivši glavu na ruke,njegove ludacke oci bile
su tužne i srecne. U Lasloovim sobama nije bilo svetlosti,tamo je vladala
tišina. Ljuba Pimenovna vratila se kuci.
Rukavica srednjevekovnog riterstva postaje ponekad vucja hajka. i
moralnidogadaji kolomenskih sela isto su tako prirodni i znacajni, kao i
štetne eksplozijeu fabrikama, rudnicima i na rekama.Širokišumarci gasili
su se vrlo tiho i postalinoc. Vuk pred hajkom, kostrešeci dlaku i kezeci
zube, mora ili probiti se krozzastavice, da sacuva život, ili pasti od
zrna i izgubiti život: Ne daj bože da vukauhvate živa, – tada ce ga
metnuti u kavez i lomice se o rešetku kaveza njegoviocnjaci, a njegova
dlaka olinjati.Kad je noc zbrisala sumrake, stigao je kuci Edgar
Ivanovic. Njegov crni šeširsa širokim obodom spustio se na oci. U
Lasloovom stanu niko nije spavao, ali u sobama nije bilo svetlosti. Sva
suvrata u kuci bila otvorena. Niko nije spavao ali bila je tišina i
Laslou se cinilo, datišina nije bila slucajna. Edgar Ivanovic ušao je u
svoj kabinet. Zidovi su bili pretrpani knjigama. Edgar Ivanovic zapalio
je svecu i svetlost je otpuzila po poduna knjige. I pre no što je ušla u
kabinet Olga Aleksandrovna, Edgar Ivanovic jevec video tu ženu, majku,
druga, ženu, koja mu je dala sve svoje, koja se pojavilau njegovom
životu, zajedno sa mladošcu, koja je prošla zajedno sa njime puteve
iraskrsnice revolucije, kroz ruska mora krvi do kolena i kroz smrti,
ovažena, koja je prošla sa njime svoj poslednji životni put, od prvih
bora pod ocima, do petogodišnjih nestašluka Lisinih, – on je video sav
ovaj put, koji je ostao iza vrata,kad je ušla u sobu Olga Aleksandrovna.
Ona je tog casa došla u crnoj putnickojhal jini sa belom neizgužvanom
maramicom na usnama. – Ja te slušam Edgare, – kazala je Olga
Aleksandrovna, zaustavivši se kod praga i ne zatvarajuci za sobom vrata.
Iza majcinih leda, u mracnoj susednoj sobi,ostala je Ljuba Pimenovna,
koja je od majke doznala za novost jer joj Sadikov ni jedne reci nije
kazao. Tamo daleko, u mladosti, kad se topio sneg detinjstva, raslo je
plavo cvecekoje se u botanici zove Galanthus, – Edgar Ivanovic u
detinjstvu skupljao je ovocvece. Sada je ono raslo po poljima odmah iza
opkopa. Edgar Ivanovic brao ga jeza Olgu Aleksandrovnu. Ovo prvo cvece
leta stajalo je na njegovom stolu, jucemu ga je poklonila Lisa, nabravši
ga u bašti, kad joj je ispricao pricu o medvedušto sece panj, na kome
sedi, i kad mu je ona rekla da su mamine price lepše. Cvecekoje se u
botanici zove galanthus stajalo je u glinenoj vazi na stolu pored svece.
– Kao što vidim, ti vec sve znaš, Olga? – upitao je Edgar Ivanovic. –
Doznala sam od Ožogova, ali ja hocu da cujem od tebe. – Odgovorila
jeOlga Aleksandrovna.
Njene usne skupile su se od bola, ali sasvim drugacije nego onda na
fronturuske revolucije, kad je sama izvadila komadic granate iz svoga
ranjenog ramena. Njene ruke su se podigle i neizgužvana maramica pokrila
je usne. – Mama! – viknula je Ljuba Pimenovna i stala na prag.Pre
kratkog vremena Lisa je pronašla kako da brani majku. „Dobro – kazala je
– ali, mamine bajke su sa slikama, a kod tebe ne vidim kako medved sece
drvo!“ Ovi Galanthusi cvetali su i cvetace dok postoji zemlja i još
hiljade godina živeceljudi, jer Alisa živi, a on, Edgar i ona, Olga, poci
ce u groblja crvima ili u poslednjegrceve krematorijuma, osedece kose,
poispadace zubi, uvenuce koža, kao i misli,a za to vreme Galanthusi ce
cvetati i cvetati... – Slušaj, Alisa, – kazao jeEdgar Ivanovic i
zacutao. – Da, mi slušamo, – kazala je Ljuba Pimenovna, – Vi ne
razgovarate saAlisom vec sa Olgom Aleksandrovnom. – Slušaj, Olga, –
popravio se Edgar Ivanovic i poceo razgovor vrativši se ustvarnost. – Ti
vec sve znaš. Ja sam dužan da ti kažem da je sve svršeno. Fjodor je
postupio svirepo i pošteno kako zahteva naš moral. Sudi kako hoceš. Ja ne
moguda odbijem njegov izaziv i ne mogu da ostavim ženu koja mi je pošteno
predata akoju sam u svoje vreme ne baš na pošten nacin uzeo. Veruj, da
je meni najteže.Sudi kako hoceš. – Dobro, – tiho je rekla Olga
Aleksandrovna i sela na stolicu kraj stola. – Sutra ja i moje kceri
odlazimo odavde. – Da, odlazimo, – glasno je kazala Ljuba Pimenovna i
stala iza matere.Ispod ociju Olge Aleksandrovne skupila se gusta mreža
bora, i ova žena, cijesmede oci sjaje plavim ruskim nebom, bila je svetla
u svom bolu. Godine prolazeolovnim teškim koracima. Kodljudi, ponekad,
sagnjiju vilice i ramena. Olga,majka, drug i žena, koja se pojavila sa
mladošcu, i dala sve za zajednicku stvar,ove majske noci pretvorile su se
u septembarske noci, prosjake i odrpance. EdgarIvanovic znao je da Olga
Aleksandrovna ne može bitiljubavnica. Marija se bila pomirila sa mišlju,
da bude druga žena, – ali, takve žene ne postoje ak o su onezaista žene.
Olga Aleksandrovna skupila je svu snagu da se digne sa stolice. –
Dobro, – ponovila je Olga Aleksandrovna, – sutra cemo te ja i moje
kcerinapustiti, da bismo spasle tvoju cast, ako ta cast zahteva dase
žrtvuju kci i staražena. Olga Aleksandrovna metnula je ruku na svetnjak
da uzme svecu kao što jeuvek cinila odlazeci od muža. Sveca je
hofmanovski gorela, kao nekada, kadEdgar Ivanovic nije bio upamtio da li
je u svitanju ili uvece nestala iza prozoramezanina uvela, prazna,
crvenkasta zora. Na ovu zoru potsecala ga je sada samosveca. Sveca je
gorela u ruci Olge Aleksandrovne i ne zna se koliko je vremena
prošlo u cutanju, Edgar Ivanovic pogledao je ruku Olge Aleksandrovne i
video da je iskapana stearinom. Olga Aleksandrovna sakupila je toliko
snage da podignesvecu. – Da, ja sam primoran Olga. Ja moram da uništim
svoje osecanje. – Ja takode, Edgare Ivanovicu! – viknula je Ljuba
Pimenovna. – Vi treba da izmenite vaše osecanje. – Zdravo, Olga, –
kazao je Edgar Ivanovic. – Mi smo živeli zajedno cetrnaest godina
Edgare, a dužnost? – Ja drugacije ne mogu, Olga, da, dužnost.... –
Dobro. Ti napuštaš mene i kcer. Oprosti se sa Alisom. Nije ti žao?
Možešli se savladati? Dužnost revolucije? – Mama, viknula je Ljuba
Pimenovna, – ja sam isto što i vi EdgareIvanovicu! – Ljuba Pimenovna
obicno je govorila sa Edgarom Ivanovicem na „Vi“ – Mama izadi odavde,
ja cu da govorim sa Edgarom Ivanovicem. Mama, ovo sezapocelo mnogo
ranije. Ja ne razumem o kakvoj dužnosti vi govorite, kad jeMarija bila
ukrad ena pre nekoliko godina. Vaša cast, Edgare Ivanovicu, jeste cast
plašljivca i lupeža, koji opravdava kradu. Tada je viknula mati. –
Ljubo, kako smeš da tako govoriš sa ocem? – On mi nije ni otac ni drug!
– odgovorila je Ljuba Pimenovna, – bili smosamo pod jednim krovom. –
Ljubo, ti ne treba da tako govoriš, izadi odavde Ljubo!Želim ti
svakodobro Edgare, oprosti!Edgar Ivanovic stajao je pognut. – Ne,
zašto, neka Ljuba ostane. Ona govori istinu koju ja znam bolje no ona,ali
ja revoluciju poznajem bolje od nje.Olga Aleksandrovna našla je toliko
snage, da podigne svecuiizade izkabineta, sa svecom u ruci, sa svecom
koju je upalio Edgar Ivanovic, – kabinet jeostao u mraku. Kci je grlila
majku, mati je išla uspravno, noseci pred sobomsvetlost. Sela jena
stolicu bez naslona u sobi Ljube Pimenovne, kci je pala nakolena,
metnuvši na materino krilo svoju glavu i ruke. Iza otvorenog prozora u
bašti pevao je slavuj svoje poslednje pesme, iza drveca dizao se mesec,
vajkadanjilažni svedok osecanja. Mati je sedela sasvim uspravno, jednom
je rukom podupirala brodu a drugom držala svecu. Kuca je tonula u tišinu.
Edgar Ivanovic dugo je stajao kod prozora kraj stola. Kabinet se crnio
odtišine i mraka. Edgar Ivanovic osecao je da su mu jagodice srasle sa
ocima, oci su
bile odlucne, – on je pripadao onom redu ljudi koji znaju šta rade,
kao i astronomikojiišcekuju zvezde, i koji su umeli i da umiru za ono što
rade. Edgar Ivanovic viknuo je u mrak soba: – Ljubo Pimenovna, vi niste
u pravu, ja moram potciniti svoju biologiju, da,svoje instinkte!Cujete
li, Ljubo Pimenovna, ja ne pravdam svoj jucerašnji dan, alisam danas u
pravu!Edgaru Ivanovicu nije niko odgovorio. Kuca je ogluvela od tišine.
Žene sucule, u toj nemoj tišini, kako se Edgar Ivanovic presvlacio,
pipanjem u mraku pretraživao fijoke stola, sedao na divan i cule su kako
su prošli njegovi koraci kroztrpezariju i kroz terasu u baštu. Zalupila
je i zaškripela kapija. U bašti se zagrcnuo slavuj svojim sopstvenim
pevanjem. Nekada, u pravolinijskom Petrogradu, u šumnom stanu
profesoraPoletike, onog dana, kad se mati spremala da pode u srecu sa
Lasloom, LjubaPimenovna, mala devojcica Ljuba, stavljala je glavu na
majcno krilo. To je bilodoba srece. Sad je pevao slavuj, koji nije bio
potreban u pravolinijskomPetrogradu, ali prave linije Petrograda nisu
postale geometrija Edgara Ivanovica. Marija Fjodorovna ležala je kao
nemocno mace u uglu pavlovskogmuzejskog divana, kad je došao Edgar
Ivanovic. Vuk je naculio uši i spustionedruželjubivo oci. Marija je
pružila ruke prema Edgaru. Edgar Ivanovic bio jevedar, poslovan i miran.
– Eto, ovo je noc naše svadbe, – kazao je Edgar Ivanovic, – treba
probuditiupravnika muzeja neka spremi caj. Vrlo cudnovata svadba,
boljševickaljubav! – Edgar Ivanovic se veselo osmehivao. – Ti si rekao
da ceš doci u pet, – ja sam te cekala celo vece i celu noc.Upravnik
muzeja spava, samo Vuk je bio pored mene. Ovde je strašno, strašno uovoj
cudnovatoj i tudoj kuci. – Oprosti, mila, što nisam došao u pet. Bio
sam zauzet poslom. Sutra ceš preci k meni, dobicemo stan na Zemljano-
kamenoj stanici – naseobini. Sutra cemose veseliti, sutra stiže u
kolomensko pozorište moskovska glumacka družina„Malo pozorište“, ja sam
kupio karte. Treba razbuditi Gribojedova, – kako se onzapravo zove? –
Ne treba ga buditi, ne idi od mene, strašno mi je kad sam sama
saljudima.Mi treba da mnogo razgovaramo i mnogo da kažemo jedno drugom.
– Ne, zašto? On ce nam dati caja, – kako ga zovu? Kroz jedan sat moram
na posao, skoro ce zora. A što se tice razgovora – sad bar imamo dosta
vremena zarazgovor!.
Drugi život postao je prvi. – Vuk je ležao kraj Marijinih nogu. Zemlja
je, ucasu svitanja, postajala siva, i grad se spremao da zaurla zvonima
koja su se skidalasa zvonara. Edgar Ivanovic bio je vrlo vedar. Upravnik
muzeja nudio je votku.Reke, koje se teško krecu, baš u toj svojoj težini
imaju i svoju kolosalnusnagu. Inžinjerima su poznate mnoge desetine
pogibija, kad vodene stihije stanuda uništavaju gradove i hiljadeljudi,
lomeci sve na svojim putevima. Inžinjerihidrotehnicari beleže ove
pogibije, njihove datume, i svaki inžinjer hidrotehnicar,uceci se na ovim
pogibijama, zna da isprica kako se probijaju nasipi, napravljeniod
granita i betona, oni koji su zaustavljali desetine miliona kubika vode,
kako selome na parcad i izdrobljeni uništavaju za nekih desetak minuta.
Nasipi mogu bitiuništeni u svako doba, i posle podne, i u ponoc, i u
podne, oslobadajuci snaguvodene razorne stihije. Val talasa tada se diže
do petnaest metara visine, i ovaj val penje se brzinom od sto kilometara
na sat, olovni val vode, visok kao tri spratavelike kuce, zapljuskujuci
desetine kilometara u stranu, ide brže nego ekspresnivoz, uništavajuci
sve na svom putu – sela, gradove, ljude, covecji rad, lomeci,rijuci,
noseci sve sa sobom. Odmah za ovim valom, koji ide punom
grmljavinomolovnih sila, stvorenih težinom, idu požari preturenih
cisterna, kratki spojevizapaljenih šumskih slagališta iljudi se u nesreci
izbezume. Ali, ako je voda takosnažna, onda se prave još snažniji nasipi
da bi zadržali vodene snage. Ove nasipeizgraduju inžinjeri koji moraju
poznavati nacine potcinjavanja vodenih snaganasipima, inžinjeri moraju
znati, – izracunavši matematicke formule, – da oveformule snaga, koje
je rodila težina, pretvore u granit, beton i gvožde, – inžinjeritreba da
štite granite od snage valova tacnim izracunavanjem sastava granita
imoraju imati na umu, da je ovo potcinjavanje voda fizickim zakonima
praviinžinjerski posao. Edgar Ivanovic Laslo upravljao je radnicima koji
suradili na granitu. Svakiinžinjer hidrotehnicar pomalo se boji vode, jer
zna njenu snagu. Možda je svakihidrotehnicar sanjao strašne snove, kako
stoji pred nasipom u strašnom casu i kakose njegove ruke nemocno šire
pred granitom koji se lomi, naginje, dr obi i kroz kojise probija
pobesnela voda.Edgar Ivanovic, covek revolucije, bio je na poslu svaki
dan. Osim vodaMoskve i Oke, na nasip su navaljivale još i vode istorije,
jer nasip nije samozaustavljao vode, vec je podupirao i buducnost. Edgar
Ivanovic je znao, da nasipne može biti uništen, jer bi se tada izgubio
smisao njegova života. Njegovo vremelicilo je na rad oko izgradivanja
nasipa gde nijedna kap vode nije smela ostatineizracunata. Dani na
izgradnji završavali su nocnim mrakom. Tako je prošlomesec i po dana do
smrti Marijine. Svadba kao dužnost bila je odigrana kod nasipa.
Edgar Ivanovic je preneo u novu kucu na izgradnju kufere i knjige iz
kuce OlgeAleksandrovne. Sam ih je spakovao, ubacivši ih na teretna kola.
Kad su kocijaši pošli iz dvorišta starica Skudrinovih, izbijao je sat
zalaskasunca. Dvorište je bilo zaraslo zelenom travom. Edgar Ivanovic
izašao je za kolimana ulicu, oprostivši se poslednji put sa kucom i sa
zelenom travom dvorišta. Kodkapije stajao je Fjodor Ivanovic. On se
pozdravio sa Lasloom i pružio mu ruku. – Odlaziš? – upitao je Fjodor
Ivanovic. – Sa kolima? – Da, odlazim na Zemljo-kamenu stanicu, –
odgovorio je Laslo.Inžinjeri su zacutali. – A ja cu da svratim Olgi
Aleksandrovnoj, – kazao je Sadikov. – Danas mi je vrlo dosadno samom, a
ni njoj nije bolje. Ljuba Pimenovna je kod kuce? – Obe su kod kuce.
Nisam ih video, sigurno su u bašti. Zašto me tucešcovecnošcu? Zapad je
lagano žuteo. Kocijaši su vec bili izmakli mnogo koraka. Kapija jeostala
nezatvorena. Sadikov nije ništa odgovorio. Lica inžinjera, u zalazu
sunca, pomalo su žutela. Sadikov je kazao: – Pa, do videnja
Edgare!Stigni kola. Ja cu zatvoriti kapiju. – Je li i to opet
covecnost? – Ne razumem, šta misliš da kažeš? – Zdravo!Edgar
Ivanovic pošao je za kolima, ne osvrcuci se. Kapija je zaškripela
zanjegovim ledima. Fjodor Ivanovic ušao je u kapiju, pošao u baštu, išao
je teško,spustivši umorno ramena. U susret Fjodoru Ivanovicu iz bašte
potrcala je LjubaPimenovna u prolecnoj beloj haljini. Bašta je vec
tamnela širokim i zelenimsumrakom. – Hajdemo u baštu – kazala je Ljuba
Pimenovna, – neka mama bude malosama. – Ili, da podemo ka Kuli? –
upitao je Sadikov.Lice Ljube Pimenove bilo je mirno, cisto devojacko
lice. Ona nijeodgovorila, pošla je u baštu, sela na klupu. Fjodor
Ivanovic seo je pored nje, skinuokacket. U drvecu, polazeci na nocni san,
zakreštala je pusteljega, zapevala ševa. – Zašto mi tada u kuli niste
ništa kazali? Jeste li voleli Mariju? – Da, voleo sam. I nisam stigao
nijedan put da joj to kažem, – odgovorio jeFjodor Ivanovic. – Mama je
volela, veoma je volela Edgara Ivanovica – Ljuba Pimenovna pocutala je.
– Ja mislim da nisam rdava komunistkinja pa ipak,... kad sam bila u
komsomolu, sa mnom su se uvekšalili drugovi. Ljubav je za mene podvig
isvetinja i ozbiljna stvar. Ja cu u svom životu imati samo jednog muža.
Fjodor Ivanovic uzeo je ruku Ljube Pimenovne, pogledao je pažljivo, kaoda
je hteo da je poljubi. – Znate li vi šta je to slaganje fašina? –
upitao je on. – Uzmu pruce od mladihvrba, gusto ga spletu, kao što se
pletu ženske pletenice ili metlice, i slažu ga nadno reke. To cine zbog
toga, što pruce nabubri i poraste utvrdivši time tlo. Evovec drugi dan da
se bavim glupostima, hteo bi da stanem na mesto jednog od tih prutova.
Zar necete sa mnom prema kuli? – Ka kuli? – Ljuba Pimenovna se
zamislila i kazala tiho: – Ne, nema smisla, ja ne mogu. Na terasu je
izašla Olga Aleksandrovna sa maramicom u ruci, sišla je LjubiPimenovnoj i
Fjodoru Ivanovicu, pozdravila se sa Fjodorom i kazala jacei mirnijeno što
treba: – Hajdemo na terasu da pijemo caj, ja sam postavila samovar. –
OlgaAleksandrovna osmehnula se Sadikovu vrlo nemocno. Ovo vece bilo je
njenoopraštanje sa mladošcu, sa babjim letom, za kojim, kako i treba,
odmah nastupazima. Samovar je na terasu donela Ljuba Pimenovna. U bašti
je pevao zadocnelislavuj.Reke koje se teško krecu baš u tim težinama nose
svoju najvecu snagu. Na izgradnji, u kuci Lasloa, u radnickoj naseobini,
iza prozora, daleko,šištali su ekskavatori, i oko baraka u vecernjim
casovima radnici su pevali pesme,a u praznim sobama, gde su ležali kuferi
u gomili, cutali su jelovi zidovi u mirisusmole. Marija Fjodorovna ovde
nije imala klavir. Knjige Edgora Ivanovica bile surazmeštene po policama
u kabinetu, onako kako su bile u kuci Skudrinovih, ispodknjiga bio je
divan, kao kod Skudrinovih. Radni dani Edgara Ivanovica svršavalisu u
kasnim casovima noci. Alisa nije nicala iz knjiga. Na pragu ga je
docekivalaMarija, ova žena, cija pokornost nije postala snaga. U kuci je
mirisalo na borovinu,i pokucstvo upakovano u kufere stvaralo je prazninu
i pustoš. U ovu kucu nikonije dolazio. Marija Fjodorovna stavljala je
ruke na ramena Edgara Ivanovica – on ju je ljubio u celo i odlazio da se
umije. Komsomolka, koja je dolazila da posvršavavažnije poslove, donosila
je samovar na prazan borov sto u trpezariji. I tada je pocinjalo ono
strašno. Nekada su u takvim trenutcima muž Edgar ižena Olga razgovarali o
onome što je sto puta velicanstvenije od Getea, u timtrenutcima muž Edgar
potpuno je otkrivao svoje srce ženi Olgi. Svaki muškaracvoli da vlada
ženom a još više – covecjom dušom, – žena, njena glava, njena
kosa,njene reci, glas, – njen dlan može da zakloni svet, ne samo na
osnovu fizickihoptickih zakona vec prosto tako da dlan postane veci od
sveta... I sad u timtrenutcima Edgar Ivanovic osecao je da mu Marija nije
potrebna, prosto – nije
potrebna. Edgar Ivanovic je hteo a nije mogao da odagna od sebe misli o
izgradnji.Marija je bila pored njega dajuci sve. Edgar Ivanovic je u sebi
tražio one recinežnosti kojih je ranije imao tako mnogo za Mariju, i nije
ih više nalazio. Marijamu se nije više cinila tako prisna iako je bila
tu, kraj njega. On je hteo da joj tepanežne reci, nadene samo za nju i
govorio je: – Ti mismetaš d a gledam, mila, i ti imaš prljave prste.
Tvoji prsti su odmastila.Šta si pisala? – Pisala sam... tako, ništa, –
dnevnik. Hoceš li da ti ga pokažem? – Ne, zašto? Ja necu da silom
diram u tvoje tajne. Marija je cuteci skidala ruke sa njegovih ramena i
kazala tiho. – Ne, Edgare, ti neceš da citaš jer ti je to svejedno. –
Ne, zašto? Edgar Ivanovic naprezao je svoju volju iljubio Mariju u oci,
ali poljupcinisu ništa kazivali. Devojka komsomolka odnosila je nedirnut
samovar. EdgarIvanovic primetio je rumenilo ove devojke, rumenilo koje
nije bilo blede od povezace. Njena bela bluza bila je prljava na prsima i
ocrtavala je grudi, bosonoga,ona je bila uvek dobrodušna. Edgar Ivanovic
pitao je smešeci se: – Kako posao, Daša? Daša je uvek strogo
odgovarala: – Posao... tako.Ponoc je postajala nepokretna. U ovoj kuci
nije bilo sveca da zamenjujuelektriku. Edgar Ivanovic je odlazio u
kabinet. Marija je išla za njim. EdgarIvanovic je gasio elektricnu
svetlost. Listovi knjiga su se podizali ka tavanici,zidovi su zar
ašcivali, bacali su mracnim komorama covecansku misao kako suhteli i kud
su hteli. Marija je sedala pored njega na divan. – Marija, jesi li
citala Getea? – Vrlo malo. – AŠilera, Hajnea? – Vrlo malo. – Ja te
ne osecam, Marija, i ne vidim te, zašto si ugasila svetlost? – Ti si mi
u mraku bliži, Edgare. Ti si sam ugasio svetlost. Zar se ne secaš?Ti
neceš da me vidiš. Ovo je bice davalo sve i od toga bica nije se više
imalo šta uzeti. Pocinjalo je najstrašnije. Bice koje je bilo u rukama,
koje je predato u r uke, ne samo da je bilo nepotrebno vec je postalo
teret. Žena Olga, njena glava koja stari, njena kosakoja sedi, njena
toplina, njena nežnost naterivali su coveka da iznese na dlan
svojesopstveno srce, u momentu kad ovlada mir i ono cudesno što je dalo
život
ridokosoj Lisi. Žensko koleno može biti velicanstvenije od Monblana.
Tada jeMarija govorila, dajuci sve što je mogla dati. – Ti me ne voliš,
Edgare! – Ne, ja te jako volim, mila. Ja sam život slomio zbog tebe. –
Ti me ne voliš, Edgare. Ja sve znam, Edgare. Ti mi ne veruješ. Ja sam
zatebe tuda. Ja sam ti bila potrebna kaoljubavnica ali ti nisam potrebna
kao žena. Janisam citala ni Marksa, ni Getea, ja nisam tvoja saputinca.
Nisam ti potrebna. Ihocu da ti verujem a ne mogu, i ne verujem, kao god
što i ti meni ne veruješ, – jasam bila tvoja ljubavnica, znaci, ti možeš
da imaš jošljubavnicu, a ja mogu imatiljubavnika, – mi smo sami svedoci.
Ja imam samo tebe, ja te volim, ali ti ni to neveruješ. Ja sam – tvoj
krst i pobeda – ali, ne za mene i tebe,vec za druge. Da! Ticutiš,
Edgare. – Ti naivno govoriš, Marija. Vreme je da se spava, mila. Sve su
to sitnice. Sa polica virile su knjige kao zubi iz vilica. Prolazili su
trenutci cutanja. Itada je Edgar Ivanovic pocinjao da govori liceci na
istocnjackog carobnjaka. Ocisu mu blistale, kao u njegovih predaka, kada
su se zaklinjali na vernosthrišcanskom bogu, pred polazak na lomacu, –
Edgar Ivanovic je hvatao Mariju zaramena i grlio je tako da su joj suze
bola navirale na oci, on je vikao u tišinu sobe: – Ja te volim, ja te
volim, Marija, ja te jako volim! Priljubi se uza me, metniglavu na moje
krilo. Ja hocu da teljubim, da ti glasno pricam istoriju našeljubavi,da
ti pricam, i da ti citam, da znaš ko je bio Gete!Mi smo jedno drugom
najbliži,mi smolancima vezani jedno za drugo, zauvek, niko nas ne može
više rastaviti,mi treba da se volimo!Razumeš li, treba da se volimo, mi
moramo da se volimo,mi se volimo. Mi smo zakovani jedno za drugo.I Marija
se ježila od straha. Edgar Ivanovic privlacio ju je k sebi, svomsnagom.
Police su ukoceno stajale sa mnoštvom knjiga koje je Edgar Ivanovic
procitao, ovaj covek erudicije, pamcenja i uma, organizovane volje i
vaspitanja.Edgar Ivanovic je govorio o revoluciji, koja mora da pobedi,
Edgar Ivanovic jeumeoda sažme svoju volju tako da je njegov pogled
prodirao a nije video. Edgar Ivanovic zaspao bi sam na svome divanu.
Ujutru se budio kad je Marija još spavala. Sunce se vedro radalo u te
junskedane. Služavka Daša iznosila je caj, poluodevena u košulji od
platnene vrece.Sunce je brisalo sa zemlje rosu i tamu.Edgar Ivanovic se
osmehivao i šalio: – Kako ide posao, Daša? – Posao ko posao! –
strogo je odgovarala Daša. Ova dežmekasta devojka došla je na izgradnju
iz crno-zemne oblasti,zajedno sa kopacima, i bila je jedan primer
pretvaranja sezonskih radnika u
proletere, ilustracija za teorijsku raspravu Edgara Ivanovica. Po
svojoj prirodiDaša je ostala seljanka iz crno-zemne oblasti. Edgar
Ivanovic se zadržavao ukabinetu nad hartijama. U kuhinji, u ova
rosnasvitanja, Daša je pevala nadloncima besmislene ulicne pesme: „Kroz
vrata cu izaci, poci, mirisace trešnje, mirisace, a dragi moj skoro ce
doci, iz kubure u nebo pucace“ I u zalazak sunca, Darja je sa devojkama i
seljankama iz svoga kraja odlazilana Oku da se kupa i prska vodom, a
posle kupanja odlazila je u svoju„celijicu“, uklub, u kino, na sednicu i
ucenje ili u ženske barake gde su se uvece pevale pesme.Edgar Ivanovic
hvatao je sebe nadelu, kad bi mu se oci zadržavale na ovoj bosonogoj
devojci, prcasta nosa, koja je u sebi imala mnoga obeležja
crnozemneoblasti. Ona je potsecala na komsomolske „celijice“ i na nocne
junske rose. EdgarIvanovic jeljubomorno osluškivao kloparanje katanca,
kad se Darja vracala.EdgarIvanovic je Darju zapitkivao o komsomolskim
poslovima, ona je uvekgordo odgovarala.Smrt!Glumica Vera Grigorijevna
umrla je zbog toga što nauka još ne može da pobeduje bolesti, umrla je po
sili biološkog zakona, i još zbog toga – što ju je ubioJevgenije
Poltorak. Postojalo je jedno bice, jedna devojka, Vera, bila
jegimnazistkinja, ucenica moskovske filharmonije, Vera Sališceva, glumica
palanackih pozorišta Vera Polevaja, polagani su ispiti iz ritmike... Kad
covek umreodvezu ga na groblje.I postojala neka devojcica Manja, pa
gimnazistkinja Marija Pozdniševa koja je svirala klasicare. Otac i mati
poginuli su u kuci gde se ona rodila, njen prvi muž,koji ju je uveo u
život, nije nikada stigao od posla da joj kaže nežnu rec, oko njesve je
bilo tude, i njena najveca ženska snaga – da bude nemocna – nikome nije
bila potrebna. Marija, malena žena, imala je malen život detinjstva i
gimnazije,život zašticen maminim nežnostima. Ali život u kome je živeo
Edgar Ivanovic, ukome su ubili njene roditelje, gde su ubijali njenu
jedinu ljubav prema Edgaru, –
taj život bio je za nju strašan. Svaki covek ima pravo na život. Marija
Fjodorovna,ova malena žena sa slabim rukama, nije znala za ovo svoje
pravo. Danju, kad je Edgar Ivanovic odlazio i kad je izlazilo sunce, kuca
je bila prazna. Iza kuce pružala se izgradnja. Marija je ostajala oborene
glave sa psomkoji je bio melez vuka i ovcarskog psa. On se i zvao Vuk.
Marija ga je dobila još kao štene. Vuk, koji je znao samo za Mariju,
lajao je na svakoga cak i na EdgaraIvanovica. Jedan dan pred smrt,
ulepšavajuci svoju sobu i vešajuci o prozorzavesu, Marija Fjodorovna je
pala s prozora i ranila ruku. Vuk je video ranu naruci Marije Fjodorovne
i stao da liže ranu podigavši rep u saucešcu, bio je ozbiljani oci
njegove gledale su nežno. Vuk je lecio Mariju Fjodorovnu svojim
psecimlekarstvom. Marija je sela kraj Vuka na pod, zagrlila ga i
zaplakala strašnim,ocajnim suzama. Ovo nisu bile suze bola od rane. U
ovoj službenoj kuci nijenikoga bilo do Marije i Vuka. Vuk je lizao, lecio
ranu sve dok nije prestala da tecekrv. U prozore je sijalo ogromno sunce.
Vuk i Marija sedeli su na podu, na cilimu.Tada je Marija zaspala, pored
Vuka, u suzama, i usnila cudnovat san: videla je usnu Fjodora i Edgara.
Fjodor Ivanovic stajao je sa strane, u snegu, nepomican, – Edgar
Ivanovic odlazio je od Marije, putem, u snegu do pojasa, odlazio
upadajuciu vejavicu. Marija je potrcala za Edgarom Ivanovicem
zagrejavajuci se snegom ivetrom. On je odlazio. Ona ga je stigla i
uhvatila za ruku, on je odlazio – njegovaruka ostala je u njenoj.
Pokazalo se da je ruka samo grudva snega, hladna grudva.Marija je
zagrlila Edgara, njena ruka survala se u sneg, na nju je pogledalo
snežnolice Edgara Ivanovica. Ona je uhvatila njegovu glavu, glava je
ostala u njenimrukama, glava se pokazala kao mrtva, hladna grudva snega.
Snežni Edgar je i daljeodlazio od Marije. Marija se bacila ka Fjodoru, –
Fjodor je stajao nepomicno. On je tako isto bio od snega, mesto ociju
sijao se ugalj. Marija Fjodorovna se probudila. U okna su udarali kosi
suncevi zraci. U kuhinji pevala je Daša: „Ja sam lepotica, zna se,to je
poznato svima,ako me ne uzme Trocki,udacu se za Cicerina!... Hej!Marija
Fjodorovna ustala je s poda. Oci su joj bile suve. Krv se sasušila
nanjenoj ruci. Pokreti Marije Fjodorovne bili su suvi kao i oci kao i
krv.
Uvece je došao Edgar Ivanovic, ovaj covek iza koga se sve zaklanjalo,
ovajcovek iz života koji nije poznavala Marija Fjodorovna, za nju su oci
EdgaraIvanovica bile nekuda daleko. Ona je videla ono najstrašnije što
može da vidi onajkoji voli: da nije potrebna ovome coveku, nije potrebna
ni u kom slucaju i da on pravi ogromne napore da bude nežan, da bude
strastan, – i mesto prave krvi, koju je lizao Vuk – Edgar Ivanovic je
odbijao hladnocom snega. Bilo je joj je strašno pored njega, njegova krv
hladila ju je ledom, – i ona se bojala da mu pride. A onaosim njega nije
imala nikoga više!U ponoci Edgar Ivanovic odvojio je Mariju odsebe,
groznicavo je seo da radi sa racunima i knjigama. U mracnoj pecini
njenesobe sreo ju je Vuk, oborene glave, vrzmao se oko njenih kolena. Na
prozoru, izakoga su sijale zvezde, visila je nenameštena zavesa. Edgar
Ivanovic nije primetioranu na njenoj ruci. Pas je legao kraj njenih
cipela, cuvao je tišinu otvorenimdesnim okom. Marija Fjodorovna stajala
je na sred sobe. Iza leda i knjiga zracila je teška, sažeta volja Edgara
Ivanovica, koja nije videla stvarnost. Marija Fjodorovna prišla je
prozoru. Vuk je pošao za njom. MarijaFjodorovna povukla je zavesu, cavao
je bio duboko ukucan, zavesa se pocepala,culo se paranje materije, po
sobama u kucnoj tišini, puzao je šum cepanja. EdgarIvanovic bacio je
knjigu. – Šta se to tamo cepa? – upitao je on.Vuk je lanuo. – Ništa,
– odgovorila je Marija i pocutavši rece tiho i nežno: – to je
mojasudbina. Ubij me Edgare, ubij me, mili. Meni se cini da imam pravo na
život, aliti si me vec ubio. Naredi, što zaželiš sve cu uciniti.
EdgarIvanovic nije izašao iz kabineta. – Ne govori gluposti, Marija, –
kazao je strogo i dodao nežno: Lezi daspavaš, mila, budi mirna, ja moram
da radim.Vuk je lanuo u odgovor Edgaru Ivanovicu. Marija Fjodorovna nije
ništaodgovorila. Iza prozora škripali su ekskavatori i radnice su pevale
pesme. MarijaFjodorovna, koja je nekada iz smrti došla Sadikovu, sa mesta
gde su seljudi igralisa smrcu, – boreci se na život i smrt, – sad je
ona za Edgara Lasloa odlazila u smrt.Bila jednom devojcica Marija, mama
joj je plela kosu, bila gimnazistkinjaMarusja Pozdnjiševa. Uciteljica
muzike pretskazivala joj je buducnost. Bilo je podne, truba je objavila
rucak i urlale su sirene, koje su javljale da su na livade pošli mineri.
U plavom suncu prestajao je privremeno šum izgradnje, dok suodlazili
radnici, a zatim su zatutnjale eksplozije. Edgar Ivanovic radio je
ukancelariji onog casa kad je sunce ujutro sušilo rosu, proveravao je, sa
pretsednikom radnickog komiteta leve obale, spiskove radnika. Pet
minuta presmene telefonirao je Sadikov i zvao odmah k sebi Lasloa i
pretsednika radnickogkomiteta. Promuklim glasom svirala je truba, urlale
su sirene kao da bljuju svojuutrobu u prorocanski krik eksplozije, koja
ce da prevrne nedra zemlji. U kabinetuSadikova gornje polovine prozora
bile su, zbog sunca, pokrivene belom hartijom,kroz otvorene prozore tihi
vetar donosio je hlad i šuštao halk ama. Od dana kad je pošla od njega
Marija Fjodorovna on je živeo u ovom radnom kabinetu, – u uglustajao je
njegov vojnicki krevet, na kome je Sadikov provodio vreme odmora,
kojinije bio tako dug u ovom ruskom julu. Laslo je došao sa pretsednikom
radnickogkomiteta. Okovratnik Sadikova bio je raskopcan, on je stajao kod
crtaceg stola poslovan i kao uvek vedar. Pored Sadikova, kraj prozora,
stajao je covek u plavojuniformi iz G. P. U.-a. Sadikov im je pošao u
susret, pogledao na vrata i dobro ihzatvorio.Covek u plavoj bluzi
pogledao je na prozor. – Drugovi, – poceo je Sadikov, – naš
nenormalni ohlomon Ivan Ožogovnekoliko nam je puta pricao, da njegov
brat, Jakov Karpovic Skudrin, ima nekesumnjive veze sa inžinjerom
Poltorakom. Naravno, mi smo to smatrali kao buncanje. Evo, ovaj drug
doputovao je iz Moskve, – upoznajte se – covek u plavoj bluzi pozdravio
je vojnicki, – on mi je dostavio izveštaj da je Poltorak zaista
vrloopasan i da održava veze sa organizacijom... Sadikov nije dovršio
govor, u crtaonicu uletela je Darija, služavka Lasloa,zatrcala se u
sredinu sobe jedva dišuci, zbog njenih reci niko nije primetio njenolice.
Za trenutak, videle su se samo njene bose noge i zatupasti prsti na
njima.Raskoracila se kao da ceka udarac, crvenu maramu držala je u ruci
zabacenu unazad kao da hoce nekog da udari. – Fjodore Ivanovicu, vaša
žena je umrla, – rece ona grcajuci i u pomamnojzlobi dobaci Laslou,
govoreci mu na ti: „ej, ti!idi kuci, umrla je tvoja grlica!Obesila se,
nije dugo živela!“ Videlo se njeno uplašeno, odlucno, zabrinuto, zlo
lice, koje prezire, – odlucno i narocito zabrinuto, – Darija je disala
šišteci, njene male oci postale su još manje, usta razjapljena, ogromna,
a retki zubi virili su iza krvavo crvenihusana, pljosnatim prednjacima.
Is pupceni rjazansko ženski trbuh Darijinneprirodno se tresao i tresao
suknju, ispod koje su virile jake noge raskoracene kaoza tucu. Svi su
cutali. U daljini se culo kako zavija Vuk, ocajno i neprekidno. Oko kuce
i u sobamasakupili se tudiljudi, radnicii radnice koji su došli sa smene.
Marija Fjodorovnaležala je na podu, na pokrivacu, u beloj nocnoj košulji,
kosa joj je skrivala lice,Vuk je lizao njen vrat, urlao je covecjim
bolom. Marija Fjodorovna obesila se oonaj isti cavao kojim je juce ranila
ruk u. Edgar Ivanovic pao je na pod pored
Marije i Vuka, – Vuk nije lanuo na njega. Nad mrtvom Marijom histericno
su sesvijali Laslo i Vuk. Vuk je lizao vrat i prsa Marije Fjodorovne. I
verovatno prvi put za ove mesece braka našao je Edgar Ivanovic za Mariju
prave, istinite reci,koje ne lažu, reci vrlo proste i naivne. Edgar
Ivanovic zajedno sa Vukom,smetajuci mu, ali ne gurajuci ga, grleci
ga,ljubio je Marijin vrat, oci i ramena. On je šaputao: – Mila, mila,
dobra moja, željo moja, Galanthuse moj! No grobl ju i u krematorijumu
završavaju se nizovi godinaljudskog postojanja. U krematorijumu data je
mogucnost, da se iskuse poslednji covecjigrcevi. U komorama
krematorijuma, na temperaturi od dve hiljade Reomirovihstepeni, za dva
minuta pretvore se sanduk i covecja odeca u ništa, ostaje go leš, igoli
covek pocinje da se krece. Ovi poslednji covecji grcevi, izgleda,
uzevšimetafizicki, da uznemiravaju smrt. Ovi grcevi podložni su
cudnovatom zakonu: Noge mrtvaca skupljaju se, ruke puze ka vratu,
ukrštaju se na prsima, glava seuvlaci u ramena, – covek, pre nego što
prede u ništavilo uzima onaj stav koji jeimao u materinoj utrobi, kad se
javljao i opet iz ništavila. – Galanthuse moj!Bila nekad devojcica
Manja, mama joj je plela kosu, Fjodor Ivanovic nijestigaoda joj kaže da
je voli. Kamene naslage nasipa nisu bezuslovnonepropustljive za vodu, i
zato, da bi se izbegla šteta usled pukotina, nasipi morajuda se prave od
jednog materijala i da se spajaju na nepristupacnom
kontinentalnomzemljištu, narocito na zemljištu jurskog sastava, u
protivnom slucaju, kad su nasipina mulju, onda pucaju i raznose se na
mestu gde se ulivaju vode i gde sutemperaturni šavovi, koji imaju mnogo
razlicitih pukotina. Fjodor Ivanovic poljubio je ruku Mariji mirno i
sabrano. Okovratnik košulje bio mu je raskopcan. Fjodor Ivanovic strogo
je viknuo Vuku: – Vuce, k meni! Isi, kuš! Lezi!Vuk je pogledao na svog
predašnjeg gospodara, njihove oci su se srele, – ociFjodora Ivanovica su
naredivale, Vukove oci potcinjavale su se tužno. Vuk je poslušao, oborio
oci i rep, ustao i pošao Fjodoru Ivanovicu, legao kraj njega.Fjodor
Ivanovic vratio se lešu, uhvatio Lasloa za rame i kazao tiho: – Ustani
Edgare, ustani!Zatim naredi onima što su se skupili: – Prihvatite
umrlu!Laslo nije ništa video, njegove oci bile su prazne. Fjodor Ivanovic
stajao jesa strane pored Vuka. Radnici su se naginjali nad Marijin leš,
zatim su je položilina sto. Fjodor Ivanovic je posmatrao. Edgar Ivanovic
seo je kraj Marijinih nogu.Vuk je zaurlao. Radnici su nemo stalikod
vrata. Fjodor Ivanovic naredio je Vuku:
– Vuce,za mnom!Fjodor Ivanovic, sa Vukom i covekom u plavoj bluzi,
izišao je iz sobe. Ljudisu se sklanjali sa puta, u tišini koštunjavih
Vukovih koraka. Na stepenicama kucestajala je Darija, ispod
stepenicasakupila se gomila sveta, ona je bila strašna,Darija, dobrodušna
devojka, pevacica ulicnih pesama. Sad su pesme idobrodušnost išcezli,
njene oci gledale su strašno, u stegnutim pesnicamaocitovalo se:
uzbudenje, cast, covecje dostojanstvo i strah. Usta i oci bila su
širokootvorena a bose noge raskoracene kao za tucu. Izbacivala je iz
ustareci pune castii žestine. Strah od smrti i neizvesnosti
prednepojmljivim rušili su njen mir. Darijase bojala smrti. Ona je
naglašavala svoje reci crvenom maramom stegnutom usnažnoj ruci. –
Drugarice, – vikala je ona, – on je nju ubio! On! on ju je zaveo! Ona
se odstraha obesila!Zašto su ginuliljudi? Zašto je bila revolucija?!
Drugarice, sestre,žene!Zar da mu to oprostimo? On se pokazuje cist,
nevin, sad joj nožice ljubi!On, znaci castan, a ona – njegova golubica –
kriva!Žene! ona mu je ostavila pismo:„Oprosti mi Edgare, ja pred tobom
nisam kriva“ – A on me još jutros pita:„Kako idu poslovi“, na racun...
– žene, a? Žene!Šta je to? Koliko još da trpimo,radi cega je ženski
otsek?! – Strašne od straha i od pogažene casti Darijine oci blistale su
suzama. – Žene, a? Pa on cist i suh da izade iz vode!...Iza praga kuce
bila je smrt – nešto najgore, najomrznutije za svako živo bice.Fjodor
Ivanovic sišao je sa praga zajedno sa Vukom i covekom u plavoj bluzi,
pošli su u kancelariju glavnog inžinjera. Lice Fjodora Ivanovica skupilo
se u grc.Vuk je išao pored Sadikova oborene glave. Dan je zalevao zemlju
suncanimzracima. Na izgradnji je prštao zgusnuti vazduh. Uvece, spustivši
elektricnu lampu do samih ociju, usrdno i zlobno grickajuciolovku, Darija
je pisala za zidne novine. – „Drugarice! Odgovorni drug E. Laslo
postavio je sebe sa svojom ženom tako,“ – napisala je Darija i
precrtavala. – „Drugarice! Gotovo trinaestgodina prošlo je vec od dana
kada se izvršila našavelika proleterska revolucija, koja je oslobodila
radnicki stalež, dala svima kojirade nov život”, napisala je Darija,
stavila frazu medu zagrade, da ne bi zaboravilamisao i pocela nov red.
„Drugarice igradanke, kome je mnogo dato od njega semnogo i traži,
pogledajte oko sebe šta se dešava. Revolucija je zakonomizjednacila sve
koji rade, kako muško tako i žensko, ali u praksi je drugacije i ženesu
najzad dužne da same brane svoja prava. Pre kratkog vremena kopaci su
silovaliradnicu fabrike za izradu betona desne obale i revolucionarni sud
osudio ih jenajstrožije i predao ih proleterskom preziru. Koliko se zbog
muškaraca ženskihsuza prolilo (Ovu poslednju frazu Darija je potcrtala,
zagrizavši olovku). A kakotek da se postupi prema odgovornim drugovima,
koji nisu kopaci vec inžinjerikomunisti? Treba li suditi ove ljude ili
ne, makar da su oni i obišli pravila zakona?”Oci Darije bile su pune
prezrenja i odlucnosti. Zbunjenost je bila išcezla iz njih.
Darija je grickala olovku i u poslovnoj zabrinutosti njena crvena marama
ležala jezgužvana pored hartije. Kuca je tonula u tišinu, Laslo je
nepokretno sedeo ukabinetu. U trpezariji stajao je mrtvacki sanduk. Te
noci nisu spavali: ni Laslo ni Sadikov,kao ni Olga Aleksandrovna niLjuba
Pimenovna.Ostavivši Vuka u praznom kabinetu, Fjodor Ivanovic proveo je
dan naizgradnji, skupivši svu svoju volju u žilavu pesnicu rada. Vuk je u
zatvoru svevreme urlao i plakao. Fjodor Ivanovic hteo je da taj dan
budeza njega samo radnidan. Vuk sa urlanjem nije prestajao ni kad je
došao Fjodor Ivanovic. FjodorIvanovic doneo je Vuku mesa, – Vuk nije
hteo da jede. Fjodor Ivanovic dugo sezanimao oko Vuka. Zelena noc padala
je na zemlju. Jagodice Fjodora Ivanovicasivele su, kao Vukova dlaka. Vuk
je urlao, sklonivši se u ugao. Tada je FjodorIvanovic pošao sa Vukom u
Kolomnu. Vuk je slušao. Fjodor Ivanovic nije raspoznavao ulice, verovatno
da je dva puta prošao pored vrata kuce Skudrinovih. Vrata su zapevala
pozdravom iškripanjem. Fjodor Ivanovic nemocno se osmehnuo Ljubi
Pimenovnoj, ali odmah je stao da govori o psu. Olga Aleksandrovna ležala
je u histeriji nemoci i užasa.Ljuba Pimenovna izašla je pred Fjodora
Ivanovica sa mokrom maramicom urukama. – Mama hoce da ode do Marije
Fjodorovne. Ja je ne puštam. Ljuba Pimenovna pošla je u sobu k majci.
Vece je tamnelo spokojstvommraka, iz bašte se osecao miris duvana. Fjodor
Ivanovic seo je na donju stepenicuterase, pas je legao do njegovih nogu.
Izašla je iz kuce Ljuba Pimenovna, sela jena gornju stepenicu i zimljivo
zgrcila ramena. – Pas, znate, urla i ne jede iz mojih ruku, – kazao je
Fjodor Ivanovic, – a jaživim usamljeno, kod mene nikoga nema, i ja ne
znam kako se postupa sa psima.Došao sam k vama sa molbom, Ljubo
Pimenovna, Marija je umrla, pas je njenauspomena, on nikom nije potreban.
Ja sam doveo psa da vam ga poklonim – uzmite ga, hranite ga, pomilujte
ga, on stalno urla. – Naravno, naravno, hvala!Sad cu doneti mleka, –
Ljuba Pimenovna sezimljivo požurila. – Pr icekajte, Ljubo Pimenovna...
Ovaj pas je bio najverniji Marijin drug, jedini možda. Volite ga, on je
veran drug, on je plakao nad Marijom kad samdošao, lizao je njen vrat.
Fjodor Ivanovic je zacutao. – Zašto mi to govorite, Fjodore? – upitala
je Ljuba Pimenovna.
Fjodor Ivanovic nije odmah odgovorio. – Zato što samo vama mogu to da
kažem, – odgovorio je on. – Nije potrebno, Fjodore Ivanovicu. –
Dobro, Ljubo Pimenovna, – Fjodor Ivanovic je zacutao. – Treba da idem.
Naravno, bolje jednostavnije. A ovaj Vuk – pametan je pas, i dobar.
Bolje sve jednostavnije... Treba da idem. – Imajte strpljenja, Fjodore,
– tiho je rekla Ljuba Pimenovna, – ne trebasuviše uprošcavati. U
dvorište je ušao ohlomonov pas Arap, pogledao zacudeno na Vuka, podvinuo
rep a oci su mu postale lukave. Velikim polukrugom, praveci se da
šeta,ravnodušno, posmatrajuci jednim okom, Arap je prišao terasi, stao,
zamahaorepom i progovorio sa Vukom na svom psecem jeziku, njuškajuci ga
drugarski.Vuk je tužno ali isto tako drugarski, u znak poznanstva,
premestio svoj rep nadrugo mesto. Smrkavalo se po julski.Vrativši se na
izgradnju, Fjodor Ivanovic je brižljivo uredio sobu za profesora Pimena
Sergijevica Poletiku, – na nocni stocic postavio je svecu, podkrevet
gurnuo nocni sud, na jastuk stavio utirac. Zatim je otišao u svoj kabinet
isvukao se da legne kako bi prospavao do profesorovog dolaska. Ali umesto
togaon je proveo sve vreme sedeci u nocnom rublju na postelji, sa jednim
krajem pokrivaca u ruci, pušio, kašljao, pljuvao, svu noc do casa kad je
bilo vreme da seide na stanicu. Svaki covek ima svoju sudbinu. Fjodor
Ivanovic se rodio uradnickoj porodici, rastao kao deran na prašnjavim
ulicama radnickog predgrada, pod kržljavim topolama, u mracnim hodnicima
kasarna i fabrickih škola gdemiriše prost sapun i mašinski zejtin. I za
njega, kao za Ožogova, fabricka sirena bila je prvo secanje, samo je
njegov život bio staloženiji i ozbiljniji nego životOžogova, jer se poceo
za dvadeset pet godina kasnije. Fabricka vrata zalupila suse za
detinjstvom predgrada, ali zakržljale topole ponovile su se još jednom
uživotu. U majske noci kad je trebalo voleti, jer je došlo vremeljubavi,
mladi Fjodorse napajao socijalizmom i revolucijom. Fjodor je doživeo da
sprovede revolucijuu život kao i samog sebe. Mladic Fjodor otišao je od
svoga oca, da živi sa svojimdrugovima jednomišljenicima, koji su do
revolucije izgradivali svoje živote na bazi marksizma. Takvih, kao on,
nije bilo mnogo ali – bilo ih je, – oni su bili casniu radu i životu.
Za ovim su došli: progonstvo, rat, revolucija, gradanski rat, ponovna
inžinjerija, pa opet revolucija. Sve je to vrlo prosto i opet vrlo
složeno, – sve je to bilo juce i u prohujaloj eposi, naselja pod
fabrickim zidovima, bojevi kodPerekopa, mladost i mitinzi u šumi, izborne
partije, citanje na glas Plehanova iMeringa u poverljivom stanu, jedan
sat pre izgnanstva i tamnickih vrata. Sve je to bilo, sve postojalo a
kraj svega toga nije bilo nikad licnog života, a danas – umrla je žena,
kojoj nije umeo ili nije stigao da kaže da je voli a koju je voleo i zbog
koje
je patio celu godinu dana njenog neverstva sa drugim. I onoga dana,
kada je pozvao Mariju i Edgara k sebi da bi okoncao jednom sa lažima, on
je postupio potradicijama svoje mladosti, svojih drugova, poverljivih
citanja i komune. On jeznao da u životu sve treba da je jednostavno i
prosto, iljudi treba da su pošteni usvojoj prostoti u svojim poslovima i
mislima. život se izgradivao epohama, – sve je tek juce prošlo, a iza
leda ostalo je vec trideset sedam godina istor ije, rada,ucenja po
fabrikama, prosedele kose, oslabljeno srce, a licnog, intimnog životanije
bilo, sve od poverljivih stanova pa do ovog radnog kabineta. Život je bio
datrevoluciji, delima, drugima. Fjodor Ivanovic je kod Perekopa zadobio
poslednjuranu, od Marije mu je ostala uspomena – Vuk, – Fjodor Ivanovic
dao je VukaLjubi Pimenovnoj. Ona, Ljuba Pimenovna, isto tako nema svog
licnog života. On je shvatio zašto nije trebalo da joj govori o psu i
zbog cega je on to govorio: on jevoleo Ljubu Pimenovnu a ona to nije
htela. Za sve vreme tišine i rada ekskavatora,svakog casa hteo je da
legne, ali nije mogao, sedeo je na krevetu s cebetom u ruci,hteo je da se
pokrije, – a pušio je, kašljao, pljuvao celu noc do vremena kad jemorao
poci na stanicu da saceka Poletiku, oca Ljube Pimenovne, njen ocuh je
ovogcasa sedeo kraj mrtve žene Fjodora Ivanovica. Nocno putovanje na
dresini prožimalo je vlagom i izazivalo groznicavo stanje. Voz je izašao
iz magle, šarajucifantasticno šine, obasipajuci ih mlazovima svetla iz
fenjera.Ljuba Pimenovna, posle odlaska Fjodora Ivanovica, dugo je sedela
na istommestu, na donjoj stepenici terase. Iz kuce je izašla Olga
Aleksandrovna i sela nagornju stepenicu. Mati i kci sedele su u cutanju i
u tišini noci, dok njihove haljinenisu postale vlažne od nocne rose.
Marijina smrt završila je patnje OlgeAleksandrovne. Marijina sudbina
postala je i njena sudbina. Ljuba je sedela dolena stepenici, stavivši
noge kraj Vuka, sedela je jasna, cista i jednostavna. Imaljudikoji žive
da cine dobro, ne zna juci o tome, – svaki covek teži za cistocom
inevinošcu. Imaljudi cija je cistoca njihova biologija, – takva je bila
LjubaPimenovna. Njen život i svet bili su uvek jasni i cisti. Trebalo je
cuvati majku u bolu. – Umro je covek, žena,koja se smatrala nepotrebna
ljubljenom coveku, – itrebalo je misliti o smrti, o vremenu, i o
granicama covecjeg života. LjubaPimenovna mislila je o Sadikovu, ona je
znala zašto nije htela da sluša razgovor o psu i zašto je pas tako mio:
daleko u srcu još je bio skriven Jevgenije JevgenijevicPoltorak, i tamo
je ostala rec koju je dala za ceo život. A smrt! Nije dobro mislitio
smrti. Strašno je misliti o tudoj smrti kad treba misliti o svom životu,
o svojoj buducnosti, – njenu buducnost uzeo je Poltorak. U casovima
takvog razmišljanja,covek se oseca usamljen i žali samog sebe, svoju
usamljenost. Ljuba Pimenovnamislila je o majci, o Mariji, o Sadikovu, –
Sadikov je pocinjao da je voli, ona jeznala i gasila je u sebi misao o
njegovoj ljubavi, mislila je o sebi, o svojoj
usamljenosti, o svojoj mladosti koja prolazi, o svojim rukama, kojima bi
ona, kaosvaki covek, htela da zagrli svet, svet koji je dat Poltoraku a
koji Poltorak nijeuzeo. I još je Ljuba Pimenovna mislila o tome, kako
treba da bude vedra da bimogla pomagati drugima. Posle ponoci Ljuba
Pimenovna odvela je OlguAleksandrovnu u postelju a zatim je još dugo
sedela sa Vukom, gladila njegovudlaku, milovala ga i molila da jede. U
milovanju Vuka njoj je pomagao Arap. Naterasu je došao i seo ohlomon
Ivan, cutao je i dremao. I celunoc je u bašti pevalacrnoglavka da bi
coveka približila zemlji. Ljuba Pimenovna zaspala je negde okosvitanja a
probudila se rano, kad je sunce zalivalo zemlju jutrom da bi
covekazdružilo sa zemljom. Ona se probudila da bdi, da bude cila, i da
pomaže drugima,ne znajuci za teške napore koje ce preživeti toga dana,
presudnog u njenom životu.Rano, dok je mati još spavala, otišla je sa
Vukom na reku iza Gorodišta kaTaborima, na iskopine, da bi u samoci mogla
sakupiti svu svoju hrabrost, a nije ni predosecala da je to jutro
poslednje jutro njenog devojackog života. Edgar Ivanovic do ponoci je
sedeo odeven u svom kabinetu, jer do ponocidolazili su ljudi, da se
poklone smrti. Oko ponoci kuca, sa sviju strana otvorena, bila je prazna,
– Darja je uvece sedela u kuhinji nad hartijom, oko ponoci izašla jeiz
kuce. U to vreme Edgar Ivanovic ušao je u Marijinu sobu gde je na stolu
ucrvenom sanduku ležao Marijin leš, koji su namestile i ukrasile
nepoznate ruke. Usobi je gorela elektricna svetlost jasno i upadljivo. Na
podu, oko sanduka, slepilisu se komadi blata. Na cavlu o koji se obesila
Marija visio je komad konopca, koji je presekla Darja. U ovoj elektricnoj
svetlosti bilo je strašno. Edgar Ivanovicugasio je svetlo. U mraku je
postalo još strašnije. Edgar Ivanovic doneo je svece,upalio ih na stolu
oko sanduka i na Marijinom toaletnom stolicu. Edgar Ivanovicseo je kraj
sanduka položivši glavu na ivicu, i sedeo je tako do casa kad su
došliljudi da sanduk zakucaju i da ga odnesu na groblje. Celu su noc
pevali ekskavatorisvoje pesme škripanja i urlanja, gušajuci se sa zemljom
i rijuci njena nedra, – noc je bila mracno i nema, jer te noci u
naseobini nisu se cule pesme radnica. Darja je bila u ženskoj baraci.
Svitanje je nastupilo sasvim necujno i svece su se gasile usamu zoru. U
svitanje su poceli dolaziti ljudi. Edgar Ivanovic sedeo je nepomicankraj
sanduka, ljudi ga nisu videli, kao što ni Edgar Ivanovic nije video tu
strašnunoc, i onda: otvorile su se oci Edgara Ivanovica javivši mu se iz
prostora tek nagroblju.Ujutru, cetvrt casa pre no što ce sirena zatrubiti
ugovoreni znak da ženenapuste posao i podu za sandukom, – oko nasipa,
koji je spajao Oku, profesor
Poletika razgovarao je sa nadglednikom o potrebi povišice radne snage,
zatim sePoletika obratio Fjodoru Ivanovicu: – Hocu da vam odgovorim,
Fjodore Ivanovicu, o svom novom radu, – kazao je Poletika ozbiljno, mrko
gledajuci nebo i žmirkajuci u sunce. Sadikov i Poletikastajali su na
bregovima iskopane zemlje, – maštali, koji nisu potsecali naSjerovljevu
sliku„Petrovog ulaska u Petrograd “ – Pod njima su radile mašine
iljudi, slažuci zemlju, granit, beton i vodu. – Sve što mi ovog casa
stvaramo u stvari je sitnica prema onome štomožemo i što treba da uradimo
mi hidrotehnicari.Zamislite zemaljsku kuglu.Covecanstvu nije ostalo ništa
od Atlantide, nju jespalilo sunce i zasuo pesak, sad je tamo Sahara,
pustinja, zapara. covecanstvo pamti na koji su nacin nestale bogate
zemlje – Asirija, Vavilon, Mesopotamija.Tigar i Eufrat bili su zemaljski
raj, nepregledna bašta, sada su postale pustinje,sam pesak, zapara i
pustoš. Arabija je stvorila veliku nauku, filozofiju, religijuIslama,
koja još u nekim predelima i ponegde živi i danas, – ali sama Arabija
predata je pesku izapari, ognju suše i sunca, tamo lutaju s mesta na
mesto beduini,tamo, gde su nekad, a to baš nije bilo tako davno, cvetale
bašte. I dalje Umongolskim legendama ostalo je predanje o tigru, koji
može da prede Mongolijuod jednog kraja do drugog, ne prljajuci noge po
prašini, – i tako je bilo, – sad jetamo pesak i vrucina, u tim Alahovim
i Budinim baštama, pustinja se širi od Sama pa sve do Aralskog mora. Mi
to pamtimo, to je sve u našem istorijskom pamcenju, bilo je vreme kad je
iz ove pustinje upravljao i vladao celom Azijom Tamerlan,kad su Rusija i
Kina bile jedna država. Iz Mongolije su došli k nama Tatari, izMongolije
preko Skitije prošlo je mnogo naroda, koji su ognjem i macem prekrajali
Evropu. Nauka nije dala objašnjenje velike seobe naroda. Pricekajte, jacu
da vam objasnim ove uzroke. Poslednja navala na Evropu bila je navala
Turaka.Mi, hidrotehnicari, zaustavicemo pustinje i narode. Setite se, to
je sasvim nadomaku našeg pamcenja, pre cetiri, pet stotina godina, u
nizijama Volge bila jemocna država – Zlatna Horda. Arapski naucenjak,
putnik Ibn-Suad, opisuje prestonicu Horde: ogroman grad, sa
kanalizacijom, palatama, parkovima, gde sudolazili karavani iz Kine,
Indije, Persije, Italije,Španije i Arabije. Tamo sediskutovalo o
filozofiji i religiji. Tamo, gde je bila Zlatna Horda, sada je pesak,
pustinja, smrt! Ja sam bio tamo. Kod cevi koje su ostale od kanalizacije
sad živi jedan Kalmik sa dve kamile, tamo dolazi pesak, kao kod nas sneg,
u vejavicama.Pustinja navaljuje na coveka. Sad pustinja nastupa na
zapadni Sibir i na evropskuRusiju, dolazeci od Kaspijskog Mora, donosi
Aralo-Kaspijski pesak. Vi ste culi da je pustinja na pragu Donskog
Bazena, u Donskom Bazenu nema vode, nedostajevode. Mi ne primecujemo, ali
pustinja se primice samoj Mosk vi jer takozvani pojas isušivanja,
prethodnik pustinje, ide po krivoj liniji od Nižnjeg Novgoroda, preko
Rjazanja i Orla ka Kijevu do Dnjepra. šta su radililjudi kad je na
njihnastupala pustinja? Oni su bežali od pustinje. Rascvet arapske
kulture bio je vec,
tako reci, na konjima koji su prodrli u Španiju u obliku Seldžuka, na
Balkan.Mongolija je lagano umirala, bežeci u toku pet vekova u Kinu,
Koreju i Evropu.Ovo se zvalo seoba naroda. Godine 1891 – druge godine
gladi u Povoložju, zavreme suše, kad je duvao na Volgu od Aralskog mora
vetar zvani Mga, glad je pokrenula zemlju i uništila sedam i po miliona
duša. Godine 1921 – glad je razorilai pokrenula sa zemlje trideset
miliona, koji su puzali po Rusiji, postali ljudožderi,i umirali po
putevima, neki put i sa velikom uštedevinom, jer Zavoložje je bilo
bogato. Ja sam izracunao, ako mi ne preduzmemo mere a nastupi takva glad
1951godine, ona ce dici i poterati sa zemlje ne trideset miliona, vec
sedamdeset i petmiliona, – a sedamdeset miliona ljudi nije imao ni jedan
Tamerlan. Ovihsedamdeset miliona gladnih – sa svojim taljigama – vi
znate šta je to, mogu preciEvropu ništa gore od Atile. Pimen Sergijevic
je zacutao mrko gledajuci na nebo kao da je sunce bilonjegov neprijatelj.
I Fjodor Ivanovic je cutao. Naokolo na livadama radilo je nahiljade
ljudi. Karavane mašina za crpljenje zemlje, postavljene u duge
nizove,vadile su zemlju za žene sa kolicima, koje su odnosile prosušeno
blato ka teretnimautomobilima. Ekskavatori su zaglušivali livade. – Ja
znamkako se može zaustaviti nastupanje pustinje – kazao je
PimenSergijevic. Odjednom, u nevreme, zarikala je sirena i radnice su kao
po komandi bacilekolica. One su se postrojile u redove. Na kilometar od
zemljouza isto se takostvarala šarena kolona žena. – Šta je to? –
upitao je Poletika. – Ne znam, – u nedoumici je odgovorio Sadikov.Žene
su se uputile ka varoši, žurno i cuteci. Po livadama je sijalo
sunce,oblaci su se kovrdžali na nebu. Juli je brisao boje livada i zalio
ih žegom. Onogtrenutka, kad jezarikala sirena, iz Lasloove kuce izneli su
mrtvacki kovceg MarijeFjodorovne i poneli ga u grad. Sa svih strana
izgradnje dolazile su žene i odlazileza kovcegom. Te noci se slabo
spavalo u ženskim barakama. Niko ne bi mogaosastaviti u formule tolike
izgovorene reci niosecanja koja su te reci budile: na primer, kako je
inžinjer Laslo ubio, ne ženu, vec golubicu, ne coveka, veccovecansku
cast, i ubio je tako da je Marijina smrt simbol ženske sudbine!Te noci,u
mraku baraka, kada se pogasila elektricna svetlost, u tome jalovom
mraku,osudivao se moral smrti, ništavilo smrti, i tekli su slicni
razgovori: – Šta je to, devojke, a? – Štase todešava, a žene? – Ubio
je njenim sopstvenim rukama! A?
Sedamdeset i jedna ženska nevolja pobunila se u ime coveka. Uplitali su
se pojmovi, po kojima je Laslo stvarao pravilo o pretvaranju sezonskih
radnika u prave proletere.Ženske barake nisu se smirile te noci, u
rojevima razgovora. – Šta, je li bila revolucija ili nije? – Kome prvo
da se sudi, – kopacima ili Laslou? – Gradanke, pogledajte samo našu
stvar !... On joj se udvara, cini joj olakšice pri poslu, ona je
zatrudnila, on je odbacuje, ona se miri sa detetom. Revolucijanam je dala
sva prava inaucila nas šta da radimo. Mi cemo golubicu tako sahranitida
ce on za ceo vek zapamtiti to svoje nevaljalstvo. Mi cemo je tako
sahraniti dani on iz sanduka nece moci izici. Sedamdeset i jedna ženska
nevolja izišla je na videlo jutra u obliku protesta. Laslo je išao za
sandukom ne videci ni sanduk, ni sunce ali video je žene.Skupljale su se
sve više. Pored njega je išla Darja prezriva i ocajna od straha,
samaramicom u ruci, ne stigavši da je metne na glavu. Žene iza Laslovih
leda išlesu, kako se njemu cinilo, u olovnom cutanju, teškim olovnim
koracima i kad bivetar dunuo salivada na varoš, osetio bi se olovni zadah
zemlje, znoja i gorkogkravljeg masla. Lica žena, pod suncem, izgledala su
bakarna, dok im haljine nisuizgledale kao od metala, nisu imale boju
cinobera ni glazure. Haljine ovih bakarno-olovnih žena potsecale su na
slike ruskih srednjevekovnih priredaba za vremerusalne nedelje, te
haljine od domaceg platna, tvorevina ovih sezonskih radnica,koje su
postale proleterke. Njihove bose noge gluho su šljapkale po zemlji.
EdgarIvanovic je išao za sandukom u crnom kratkom kaputu sa crnim šeširom
širokogoboda. Broj žena se stalno povecavao. Uzane gradske ulice izdužile
su procesiju i bile kao poplavljene ženama. I groblje i oni trenutci nad
grobom cinili su se Laslou praiskonski. OciEdgara Ivanovica izražavale su
užas kada je prva grudva zemlje, uz cutanje narodai nepomicnost
grobljanskog drveca, pala na poklopac Marijinog sanduka. Marija, –
Marija je ležala u grobu odakle se niko nikad ne vraca, ni ona se nece
vratiti, predata je ništavilu. Edgar Ivanovic video je stotine lica, –
bakarnih, kamenih lica,ciji su pogledi prolazili mimo njega kao da je on
bio prazno mesto. Tako jeverovatno bilo i na drevnim dacama. On nije
nikako razumeo zašto ce ovde ovežene. On je znao da ce ga kao i Mariju
zakopati u zemlju, – on sezamišljao nanjenom mestu.Lasloa su gurnuli u
prsa. Pred njim je stajala Darja. Edgar Ivanovic nije poznao njeno lice.
Ona je bila strašna. Njeno lice, kao i ostalih, izražavalo jemržnju i
prezrenje. – Bacite i njega, do davola, u jamu, – viknula je Darja i
ponova gurnulaLasloa u prsa. – Mi cemo te, i bez jame, sa zemljom
sravniti!... Devojke, žene! Pa
šta je to,? – pa on je nju ubio! znate kako je bilo! pa zar on i cist
i suh da iz vodeizade!? Eto, kakva je naša sudbina! – I Darja je
zaplakala zaboravivši na Lasloa. Žene su glasno i strašno kriknule
primakavši se grobu. Njihova lica izgubilasu kameni izgled i postala su
ljudska. Drvece je nemocno opkoljavalo grob, kojisu grobari postepeno
zatrpavali, gledajuci popreko na gomilu. Na pokojnicu suzaboravili. Darja
je utrla svoje suze. – Drugarice, – viknula je Darja prekidajuci viku,
i zamahala svojomcrvenom maramom. – Drugarice, mi smo organizovane
proleterke. Sud ga može iopravdati a mi... nama ženama treba da živimo,
da svoj život izgradujemo, i micemo ga osuditi!Mi živimo, mi treba i da
sudimo!...Laslo se u jednom trenutku osecao kao ono Poltorak na sednici
proizvodaca. Darju je prekinula starica cije lice Laslo nije odmah poznao
ali se po tomsetio da ga je video na plenumima partijske celijice.
Starica u plavoj bluzi, saljubicastim tackama i keceljom od belog domaceg
platna, u carapama od kanapana ogromnim nogama; starica prava starica
Ruskinja, ciji je vek – cetrdeset godina – pojeo težak rad, ostavivši
na njenom licu tragove bora i bronzanu preplanulost.Starica je savladala
suze i kazala dostojanstveno: – Drugarice, mi smo radni narod i
komunistkinje, a on – i on je komunista.A nama nisu potrebni takvi
clanovi u partiji. U njegovoj licnosti mi bojkotujemo pokvarenost i
protestvujemo protivnaše sudbine. On je bio odgovoran drug, – ion...
zbog njega se ljudi vešaju. Eto sudili su kopacima, a mi smo punopravne
ženei treba da se zauzmemo za sebe i za revoluciju. – Ne treba da ga
bacimo u jamu! – viknula je starica, – mi cemo mu suditi organizovano,
kao što smo rešile prošlenoci, sudicemo ga, drugarice, preko naših
organizacija. Kao što smo rešile,drugarice, treba da mu pokažemo našu
svest, mi drugarice... Grobar je povukao Lasloa za rukav, naklonio se
njegovom uhu, zamirisaona votku i šapnuo mu drugarski ironicno: – Idi,
idi odavde, gospodine, tebi govorim, idi! Ne vidiš, one ce te osuditi,zar
ne vidiš? – idi, tamo je sporedna kapija, – idi, dok one govore.Edgar
Ivanovic nije umeo da se snade. Ove žene bile su mu strašnije odMarijine
smrti! Nije mu bilo strašno da bude zakopan sa Marijom. Sunce je jarko
sijalo, palilo je pred kišu, drvece je cutalo. Još kao decak Edgar je
odlazio na groblje, dacita knjige igledaou buducnost. Cela prošlost
pojavila se odjednom kao na dlanu,sahrana je dobivala karakter mitinga.
Edgar Ivanovic video je sahranu (ako jeuopšte video) kao triznu,19 kao
miting osecanja, instinkata a ne ideja, – u stvari tonije bilo tako.
Prva, druga, sedma, trideset i prva žena, povezace, suknje, sarafani,19
Starinske ruske sahrane sa spaljivanjem mrtvaca.

noge, grudi, trbusi,oci, jagodice, – neobjašnjiva i nepobediva

radionica,kancelarija, – žene, žene, i nacelo koje nareduje da se srce
iznese i stavi na dlan, – Marija, Marija, – kose žena što mirišu na
upaljeno kravlje maslo, – i kosa Lisinašto miriše na toplo pile!... –
..... i, drugarice, da donesemo rezoluci ju, da necemo sa njim da
radimo!.... – Idi gospodine!Drvece se ogledalo u plavom nebu, jer su
oblaci bili olovni, nepomicni. Izadrveca virio je grobljanski drveni
krst. Prošlost!Lica žena izražavala su kolektivnumržnju, bila su
kolektivno uvredena, zabrinuta za svoju sudbinu. – Edgare
Ivanovicu!Edgare Ivanovicu! – Laslo je osetio zadah luka i votke. –
Slušajte, Laslo, ne šalite se!Ja sam poslao po konjicku miliciju,
hajdemo!Laslo se osvrnuo. Kraj uha mu je disao upravnik muzeja
Gribojedov,uplašen, ozbiljan i mokar. – Ove prazne, zagrejane glave
mogu i da ubiju, zar ne vidite! – Idi gospodine! – potvrdio je grobar.I
Edgar Ivanovic pošao je krišom sa groba, ne oprostivši se sa Marijom
kaošto treba, prošao je kradom iza grobara, sa upravnikom muzeja. Prošao
izamrtvackih kola, odakle se osecala tišina izadah konja i sveže trave.
Gomila ženalicila je na ogroman cir, koji se raspukao nad grobom. Edgar
Ivanovic nije ni primetio, kako je pobegao u drugi kraj groblja, zajedno
sa upravnikom muzeja.Skutovi pelerine upravnika muzeja leteli su kao
krila slepog miša, on je bio bledod straha. Upravnik muzeja pao je na
zemlju iza groblja. Laslo se pružio porednjega.Tako je Edgar Ivanovic
Laslo video sahranu. Dopisnik„Komsomolske Pravde“, koji je bio na
sahrani, telegrafisao jesvojim novinama ovako:„...uzroci samovoljnog
napuštanja rada od strane žena u vezi su sa sahranomžene inžinjera
Lasloa. Udruženi protest žena treba smatrati kao budenje klasnesvesti.
Povod za pr otest nije bila samo smrt Lasloove žene, vec i niz
drugihepizoda, kao što su: silovanje izvršeno od trojice Penzjaka, (sad
osudenih),zadirkivanje žena od strane desetara i kopaca, kao i njihove
veze sa služavkama,zatim slucajevi davanja preimucstvaljubavnicama, kako
medu radnicama, tako imedu administrativnim osobljem. Izlažuci svoj
kolektivni protest...“ Kuca je bila prazna, kuca je bila otkljucana. U
kucu nije niko dolazio, kuca je bila u tišini koja miriše na budu.
Kabinet se survao u mrak. Edgar Ivanovic nijeraspoznavao vreme. Knjige
nije video ali ih je osecao. Knjige su virile sa polica
kao zubi iz ogromnih celjusti. Svaka je knjiga lažna slika pravog
covecjeg života,ona je grc misli. – Knjige su mrtvacnice u kojima su
sahranjeni, kao ukremator ijumu, pravi život misli i covecje strasti.
Nesvest je pokrivala moždanerežnjeve, kao što u spavacim vagonima
neprovidne zavese zaklanjaju fenjerskastakla. Samo je mala pukotina
ostala za saznanje. U mraku potsvesti bilo je vrlotoplo, mirno, prijatno,
tiho. Svaki covek izaziva kod drugog osecanje njemusvojstveno: u
potsvesti je ostalo od sahrane osecanje Alise, miris njene kose. Bilasu
dva života: jedan u mraku zavese i drugi, koji je bežao kao miš, život
misli.Miševi su bežali u prkos volji, – a saznanje je pratilo njihovo
trcanje. Trenutnomveštinom misao je navracala u pamcenje, u jedan i u
drugi život, pamcenje sespajalo u jedno imisao se vracala saznanju, u
trenutku kada je iz najdaljih prostoradolazila slika: Olgino rame, onako
kako je cesto ležalo pored njega i tamo nafrontu gradanskog rata kad je
Olga prstima vadila iz rane komadic granate. Usumraku potsvesti bilo je
vrlo toplo, bezbrižno i mirno. Covek je hteo da se sakrijeu potsvest.
Edgar Ivanovic nije mogao da vidi ali je osecao kako je došla
Marija,stala na prag i pošla policama gde su ležale knjige. I nestao je
pojamnemogucnosti. Marija je bila sa zatvorenim ocima kao u sanduku. Ona
se pocelasmanjivati i postala je pljosnata kao knjiga, i Marija-knjiga
podigla se u vazduh istala je na policu pored Voltera i Kandida. Pored
nje stajao je Kandiba. Mracnakomora Kandibe spustila je na pod zakone
recnih tokova, po podu su potekle reke.Stvaralo se nešto neshvatljivo.
Soba je pomakla reku koja ne postoji i na mesto nje pokazala se
Andrejevska sala Moskovskog Kremlja. – „Komuniste Lasloa višenema“ –
Marija je stajala pretvorena u knjigu. Fjodor Ivanovic, covek
teških,širokih ramena, prišao je polici, uzeo knjigu-Mariju, otvorio je,
prelistavao, poljubio korice, nespretno je položio na predašnje mesto, –
knjiga je pala. FjodorIvanovic je ponovo namestio knjigu, ona je opet
pala. Iz nesvesti – stotinu puta – bežala je potsvest, ne osecanja vec
misli i prividenja, i sav mozak, celo telo osetilo je neverovatnu tegobu,
slabost i bol. Saznanje je energicno pomaklo zavese sacelog mozga. Radovi
na izgradnji završavali su se. Nova reka – borba zasocijalizam –
postala je stvarnost. Mnoštvo reka i recica sa ruskih sela i
zaselakaslivale su vodu iza nasipa. Dovršavalo se desno krilo nasipa.
Teretni automobilidonosili su iz Scurovske fabrike poslednje tone betona.
Nasip se naslanjao nakesone koji Su išcezavali ulazeci u zemlju,
rastvorenu zgusnutim vazduhom.Ivicni redovi zemljouza vec su se skidali.
Nailazila je voda. Kotlina se zalivala„tecnim betonom“. Zemljani jaz
novog ležišta, pretvoren u jezero, obloženfašinama, protezao se na
stotinu kilometara do Bronjica. Zvonili su telefoni. Ceodan na izgradnji
zvrjali su telefoni. O zalasku sunca došao je u kancelariju
glavnoginžinjera inžinjer Laslo, pokojnik sa krutom kragnom, sa crnim
šeširom širokogoboda, sa tašnom pod miškom, on se vratio sa pogreba.
Njegove oci izražavale suvolju za rad. Ljudi iz kancelarije nisu se
razilazili iako se završilo radno vreme. Usvima kancelarijama fabrika i
izgradnje, uvek prostranim, svetlim i malo
usiljenim, covek se i nehotice potseti na smrt, jer zvek racunaljke
slican je zvukukostiju i narocito zbog toga što se u kancelarijama ne
stvaraju dela vec ideje tihdela. Laslo je silom volje pošao u svoju
kancelariju. Odmah za njim ušle su i žene,masa žena, nekoliko stotina.
Žene su išle mirno i poslovno, strogo i hrabro, one suzagušile
kancelariju svojim šarenim haljinama, narušavajuci mir prostora istrogost
kancelarije. Žena, koja je bila prva, predala je cutljivo preko
pregradežensku rezoluciju. Rezoluciju je primio Sadikov. U rezoluciji je
stajalo da žene bojkotuju inžinjera Lasloa. Laslo je izišao i stao pored
Sadikova. Ovaj je govorioglasno: – Dakle Edgare, ispili smo, izgleda
dodna. Secaš se, ja volim da govorim oonoj ladi što je potonula kod
Saratova? – Sadikov je govorio tiho i mirno, – LjubaPimenovna govorila
je o truloj ribi koja miriše naljubicicu. Uostalom procitajrezoluciju,
procitaj. I predimo na stvar, ti si valjda mislio da socijalni i
biološkiinstinkt spadaju u razne vrste okolnosti.Žene, žene su cuteci
izlazile iz kancelarije. ... Noc, prazna soba, tišina, nema nikoga, nema
nicega. „Knjige treba skloniti!Zaista, Marija lici na knjigu!“ Tišina,
nikoga i nicega nema. Kuca je otkljucana. Knjige su pocele da puzesa
polica – kamere opskure. – Krug je zatvoren: pre hiljadu godina
pradedoviLasloa pošli su sa Volge, koja se tada zvala reka Ra. – Laslo
je došao na Volgu dakopa izvore. Laslo je poginuo na tim izvorima.Laslo
se podigao sa divana. Pazeci da se ne dotakne zidova izišao je iz
kuce.Zaboravio je šešir. S leve strane, ka Scurovu, protezao se niz
nasipnih svetiljaka, pozadi su gorele sijalice odvodnog kanala. Svetlost
izgradnje dodirivala je crnonebo i niske oblake. Padala je sitna k iša,
jesenja kiša. Iznad livada je lutao vetar.Laslo je ostavio otvorena vrata
od kuce. Laslo je pošao na suprotnu stranu odsvetlosti i od onih mesta
gde se mogu sresti ljudi. Pošao je u mrak, u kišu, nalivade. Bio je
duševno poremecen. Nastupala je noc. Knjige nisu napuštale Lasloa.Tada se
iz mraka zacuo glas: – Zar opet ti?Pred Laslom sa zemlje podigao se
inžinjer Poltorak. Ni Laslo ni Poltoraknisu se zacudili susretu. Poltorak
je ponova legao na mokru zemlju. Laslo je seo pored njega. Kiša je
pljusnula u taj mah. Inžinjeri su zapalili cigarete cuteci. – Jevgenije
Jevgenijevicu, na izgradnju je došaoizveštaj da ste vi sumnjiv, –
ravnodušno je kazao Laslo.
– Nocas u jedan sat, kazao je stariji Bezdetov. – Nocas u jedan,
– kazao je Skudrin. – Da, u jedan!I ostalo za Poltoraka bilo je samo
bunilo u ovoj noci njegove pogibije.Kocijaš kao da je pomaknuo Kolomnu u
stranu, primakavši kucu Skudrina. JakovKarpovic pojavio se iza lade sa
alkoholom, na ramenima brace Bezdetovih.Bogoradio je:„Bez rada nema
kolaca”. Dosadivao je svojim ponavljanjem: daubogi nitkov može da ubija a
da svaki nitkov nije ubog, – a Poltorak je znao, dobro je znao ove svoje
poslednje noci, da smrt dolazi i bez bitke i bez krvi i da seizgradnje
mogu podizati i bez krvi... Poltor ak je otišao od Skudrina u bunilu,
uizgaranje noci, i ova noc i tovarni most, gde su se smestile olovne oci
braceBezdetovih, bile su teške i olovne kao i oci Šervudove. Te oci
gledale su iz pustinjei mraka livada, uprle su se olovnom mirnocom u
ognjenistub na nebu, u krike, uužas i u šuštanje vode. Poltorak je nosio
sobom svojeljubavi. U njemu su bili:nemoc, poljubac Anatolija Kurakina,
beskrvnost, beskucništvo, smrt, praznina,razaranje, strah – smrt bez
krvi. Poltorak se spremao za ugovoreni cas. On nijeznao kuda ide. Bludeo
je periferijama, obalom reke Moskve, pored kule MarineMnišek, ispod
Kremlja. U kuli su kreštale sove. Poltorak je ušao u livade, sve
serušilo, sutrašnjica je pošla daleko kao detinjstvo.Ispred njega na
izgradnji gorelesu elektricne sijalice, goneci crni mrak livada. Poltorak
je pošao iz svetlosti umrak. Na livadama, koje ce posle nekoliko meseci
biti pod vodom, pevale su mirno pusteljege. Duvao je vetar, levala je
kiša. –Vera, Nadežda, Ljubov! – žena se zvala Sofija. Vera, Nadežda,
Ljubov,Sofija!...Poltorak je buncao, kao što buncaju ubogi koji ubijaju.
Vera, Nadežda,Ljubav, Mudrost, – nicega nema, bunilo. Sve je na krvi, –
i došla je beskrvnost.Vera je umrla beskrvnom smrcu. Nadežda je rekla da
ne zna kad je ona prava ona,a sa Poltorakom je htela da bude kao žena
kojoj je sve dopušteno. Zašto? – Poltorak je mogao da razgovara iskreno
samo sa Skudrinom. Ljuba je došla dakaže da odlazi. Vukovi iza zastavica
i hajke ne znaju da su u tamnom svitanjunameštene zastavice a iza drveca,
u tišini, sakriveni hajkaci, i da smrt ne dolazi odonih koji vicu, vec od
onih koji cute i cekaju. Hajkaci su zaurlali, povikali,zazviždali, i
život je ostao iza zastavica, iza hajkaca, prirodan, obican život. Vera!
Nadežda! Ljuba! Padala je k iša, duvao je vetar. Predeli su se skrivali u
mraku,Poltorak je jurio livadama. Pred njim su šuštali, škripali, urlali,
plakali, jecaliekskavatori u bunilu svetlosti sijalica sa izgradnje.
Poltorak je bežao na suprotnustranu. Ekskavatori su grcali užasom.
Poltorak je pao spotaknuvši se o grudvuzemlje. Iznad njegove glave
zaurlali su i povikali hajkaci. Vera, Nadežda, Ljuba
postale su hajkaci – ne, to je bila smrt. U urlanje mašina pojavio se
jedan deomoskovskog tramvaja, beli kvadrat hartije:„Gradani placajte
vožnju, ne cekajteda kondukter traži, da bi se izbegle kazne!“ I to je
bila smrt. Poltorak je nosiosobom svoje ljubavi. Poltorak je bio Rus,
nacionalista i zašto je on ustao protivsvega što je rusko, eto sprema se
da razruši nasip, koji su podigli ruski radnici? U bunilu se pojavila
sednica radnika proizvodaca. – „Gradani, placajte da bisteizbegli
kaznu!“ – „Mesto piva, sav suvišak ponesite u štedionicu!“ – to se
pokazalonepismeno, jer je izlazilo kao da se ranije odnosilo pivo u
štedionicu umestonovca. Tamo u tramvaju rasudivao je pijani zanatlija –
pre je bilo ovako: u jednommestu živi bacvar Petar Ivanovic a u drugom
bacvar Ivan Petrovic, – ja služim kodIvana Petrovica, u nedelju smo se
napili, u ponedeljak smo se potukli, – ja samskupiosvoje stvari i služim
od utornika kodPetra Ivanovica, on me primio sa punim poverenjem, i tako
smo podmetnuli nogu Ivanu Petrovicu, – a sad, ako sam ja u Vladivostoku
rdavo vršio bacvarski posao, u Minsku nece me primiti ne samoza bacvarski
posao vec ni za manufakturni. – Kao u bioskopu, kad se žuri
operator,Poltorak je video stotine, hiljade plakata, kojima se od njega
ogradivala njegovaRusija. „ Ne pitajte!“ „Rukovanje je zabranjeno“
„Izložite svoju stvar ukratko”,„Sednite bez ponude”. „Pušenje i pljuvanje
zabranjeno“.„Stoji samo deset ljudi“.„Cuvajte se lopova“.„Gradani!Pri
placanju kazni, pazite da agenti zabeleže sumuu glavnu knjigu!“ – Ovo
su bili moralni plakati, pomocu kojih se, kao so izzgusnutog rastvora,
odvojio moral i izašao na ulicu. Poltorak je pred sobom videoruku sa
cekicem – ruku sa kontrolnim zavojem, zavojem sa plombom, sa onom
plombom koju su morali staviti kontrolni kolomenski lekari u
radnickimzavojištima da radnici ne bi sami sebe povredili previjajuci
sami, kradom svojer ane. Kontrolni zavoj prislonio se na oci. Poltorak se
podigao sa zemlje i pošao jeu mrak. Iza mraka livada gorele su sijalice
izgradnje. Otud je išla Rusija, zemlja beskrvnog rata. U bunilu on je
video kako sa izgradnje izlaze ljudi, gradovi,fabrike, citave gomile
gradova, fabrika i izgradnja, – Rusija je išla u socijalizam,ona ce
neizostavno stici. Ljudi su padali od umora, ustajali su i išli. Išli su
gradovisa plakatima svojih crvenih firmi. I ništa nije mirovalo, ništa se
nije zaustavljalo:sve je jurilo. Išle su cak i šume, i sela,ljudi,
zgrade, drvece, kamenje, voda izemlja. Rusija je išla, siva celicno
Rusija, u komandama lozinki i plakata, ukorpusima profesionalnih saveza,
pešadijom državnih ustanova, artiljerijom itenkovima, organizovana
kaofabrika. Zaista se kretala ogromna fabrika, radnickaarmija Rusije,
salivena, združena, uvezana, rukovodena i ispravljena desetinamahiljada
organizacija – partijsko- profesionalnih saveza, državnih, seoskih,
sreskih,rejonskih, okružnih, oblasnih i pokrajinskih, – od radnika,
seljaka, inteligencije,narodnih komesara radnika, narodnih komesara
zdravlja, narodnih komesara prosvete, narodnih komesara trgovine i
stotina drugih organizacija, kojeorganizuju coveka i njegov rad. Poltorak
je buncao, – ovaj njegov pohod bio jeisto što i sahrana Marije i sednica
proizvodaca. Ljudi, gradovi i zemlje išli su ka
izgradnji, i od nje, i preko nje jer je izgradnja bila poprište borbe za
socijalizam.Poltorak je trcao livadama. Plakati su dolazili ne sa
izgradnje vec iz srcaPoltorakova. On je morao da digne nasip u vazduh,
ali on je osetio da putuje i onzajedno sa tim ljudima, gradovima i
zemljama. On se zaustavio. Onda je potrcao, pao u jarak i brzo se izvukao
iz njega. Pred njim su bili rovovi, jame, klizava glina,izmraka je išao
prema njemu covek, to je bio ohlomon Ožogov. Iza ohlomonavirila je gluha
ograda koja je zaklanjala mrakom i bez toga mracno nebo. Izaograde
zasijale su zrakaste elektricne sijalice. – Šta se ti ovde vrtiš, tamo,
ovamo? – upitao je ohlomon. – Ko je to? – viknuo je Poltorak. – Ja,
Ivan Ožogov. – Gde smo mi? – Na ruševinama ciglane. Pošto oko ciglane
kopaju zemlju a krovovi sa ciglana su niski i dugacki iograde puste,
ciglane uvek lice na ruševine i tajanstvenost. Ohlomon se sa mukomdržao
na nogama i drhtao je kao pseto, pritiskujuci drhtavim rukama grudi. –
Šta ti tu radiš? – upitao je Poltorak. – Pazim na tebe, ja znam da ti
sa bratom Jaškom hoceš da digneš nasip uvazduh, ja znam zašto brat Jaško
ovuda nocu pase goveda. – Ti sve lažeš magarce! – Ne lažem. Zacutali
su. – Došao si? Pobegao? – upitao je Ivan. – Šta? – Pobegao si od
svoje savesti, pobegao, nisi mogao da izdr žiš nisi bioizdržljiv, –
kazao je ironicno Ivan i dodao ozbiljno: – Placi!I da je Poltorak ostao
u životu on ne bi mogao da reši ko je od njih dvojice buncao, on ili
Ivan. U bunilu je Ivan Ožogov drhteci i šapatom pricao o svojojkomuni, o
zajednici ljudi, koji su kao i on, o tome kako je on bio prvi
pretsednikkolomenskog izvr šnog komiteta, opisivao je godine hiljadu
devet sto osamnaestui dvadeset i prvu i kako su bile cudesne i kako su
išcezle te strašne, pravicnegodine, – kako su njega, Ivana Ožogova,
iskljucili iz revolucije, kako je išao poKolomni i terao ljude da placu,
– zatim je opet pricao o svojoj komuni, onejednakosti i bratstvu,
pažnji, poštovanju coveka,ljudi. Ovaj starac drhtao je nakiši podižuci
mršavom rukom okovratnik k a puta. Redovi ciglane licili su naruševine.
Ivan Karpovic popeo se na brežuljak, svetlost iza ograde pala je
nanjegovu glavu, videlo se njegovo ludacko lice. Poltorak je znao da je
Ožogov
zaista bio prvi pretsednik Kolomenskog izvršnog komiteta, da je pomerio
pamecuhiljadu devet stotina dvadeset druge godine – da su se oko Ožogova
skupililjudinjemu slicni... siromasi, prosjaci, skitnice, lazaroni,
veciti putnici, božjaci, proroci,licemeri, ubogi Hrista radi, – pogace
svete Rusije – kako je kazao Jakov Karpovic,siromasi svete Rusije, ubogi
svete Rusije Hrista radi, ljudi koji su išcezli uvecnosti, Jakov Karpovic
je tvrdio da su oni bili ukras ruskog života, Hristova braca, koji su se
molili zaljude. Pred inžinjerom Poltorakom stajao je ubogisovjetske
Rusije, ubogi radi pravde, narodna kolomenska savest. Ivan Ožogov išao je
po Kolomni, kod poznatih i nepoznatih i molio ih da placu, držao
vatrenegovore, ludacke govore, i na trgovima mnogi su plakali slušajuci
njegove govore.On je išao i po uredima i po varoši se spletkarilo – da
su, tobož, neki mesni vodimazali lukom oci da bi preko Ivana i njegovih
ohlomona stekli kolomensku popularnost. U malogradanskoj Kolomni
poštovali su Ivana, kaoštosu navikli uRusiji stolecima da poštuju uboge
Hrista radi, one, kroz cija usta govori pravda, ikoji su spremni da radi
pravde odu u smrt. Ivan je pio i trovao se alkoholom, Ivan je i sada bio
pi jan od pravog bratstva komunizma podzemne družbe i jednakosti.Glava
Ivanova, jedina na svetu, bila je podignuta visoko, oci su sijale
ludilom. – Placi! – viknuo je Ivan.Poltorak nije odmah razumeo,
udaljavajuci se od svojih misli. – Placi! – Štatigovoriš? – Placi! –
Placi inžinjeru, placi odmah!Ja ti necu dozvoliti da ubijaš
revoluciju.Placi! – Ne vredi, – odgovorio je Poltorak – kasno je. –
Ne vredi!? Kasno? Onda idi odavde kud god hoceš, dodavola, dalje odmojih
ociju, dok te nisam ubio! Odlazi! – Što viceš? – Idi, idi, dok si
citav, dok te nisam ubio. Ohlomon je skocio sa brežuljka prema Poltoraku
i gurnuo ga. – Odlazi, odlazi! Odlazi od moje fabrike!Poltorak se poveo
i pao. Ohlomon ga udari nogom. Poltorak se brzo cuteci podigao i pošao.
Sa neba je padala kiša na crnu zemlju. Za Poltorakom pošle sukolone
celicne i sive Rusije, Rusije koja ide. Kontrolni zavoj obavijao je
glavuPoltoraka. Svetlost sa izgradnje bila je zlokobna, zlokobno su
jecali ekskavator i.Poltorak je pao na zemlju. Trava na livadi bila je
pokošena. Oništoubijaju moguubiti ne samo druge vec i sebe a i ubijeni
mogu ubijati. Poltorak se zario noktima
u zemlju od bola. Pokošena trava sekla mu je lice. Poltorak je hteo da
zadrži vreme.Poltorak je cuo covecje korake, podigao je glavu. – Jesi li
opet ti?Pravo na Poltoraka išao je inžinjer Laslo. Padala je kiša. Vetar
je lutao i pretresao crne sive prostore. Poltorak je ležaona zemlji.
Laslo je seo prema njemu. Obojica su pušili. – Jevgenije Jevgenijevicu,
– kazao je ravnodušno Laslo, – na izgradnju jedošao izveštaj da ste vi
sumnjivi. – Cini mi se da je to tacno! – ravnodušno je odgovorio
Poltorak, – izgledada cemo ove noci u jedan sat dici nasip u vazduh iako
bi trebalo pricekati bar trinedelje, dok naide voda, bilo bi lepše. Ni
Laslo, ni Poltorak nisu se zacudili ovim recima. Cigarete su na kiši
slabogorele. Inžinjeri su zacutali. – Pa vas ce da streljaju Poltorace!
– kazao je Laslo. – Pa i vas ce da streljaju! – Poltorak je zacutao, –
uostalom ne znam, kakovi, a ja sam streljan. Vesela stvar – mi smo
streljani i bez krvi, naš množilac jenula, nije li tako? Uostalom ja
govorim o sebi! – Sasvim tacno, moji dedovi pošli su sa Volge na Dunav,
– ja sam se vrationa Volgu – pomnoženo nulom, vi ste poludeli
Poltorace? – Ne! Streljan sam, mrtav sam. I streljan bez krvi. Streljan
sam danassahranom vaše žene i sednicom proizvodaca. cast mi je
pretstaviti se: Mrtvacinžinjer Jevgenije Jevgenijevic Poltorak ! –
Poltorak je hrknuo i legao udobnije nazemlju. – Nula, bez krvi.
Najglavnije je to, da više nisam ni opasan, ja cak nemamsnage ni da
spojim fugase. A vi Edgare Ivanovicu, koliko sam razumeo, prestaliste da
budete graditelj revolucioner? Mi smo obojica postali neupotrebljivi.
Vama je naravno poznato, da covek, ma kakvu podlost ucini i u ma kakvoj
se podlostinalazio, uvek ce naci opravdanje za svoja dela. Znate li šta
je to kontrolni zavoj? Ne? Ja cu vam objasniti: Vi ste ranili prst, vi
radite u fabrici, vas su poslali uambulantu kontrolnom lekaru koji je
previo vašu ruku i zaplombirao je da ne bistevi kod kuce razvezali zavoj
i ucinili sebi zlo. Ovo je ucinjeno zbog toga što sumnogi bolovali, i
šetali po ceo mesec sa malom ogrebotinom, koja se obicno možeizleciti za
tri dana, – to je ucinjeno zbog onih koji sebi prave zlo. Jane
moramverovati samom sebi (ja sam individua) ali se ne sme dozvoliti da se
zbognanošenja štete samom sebi zaustave fabrike, i meni stavljaju
kontrolni zavoji ukorist države. Vi naravno znate, da su ove cigarete,
koje mi pušimo, naše cizme,naši stanovi i sve ostalo ne samo naša
imovina, vec i imovina države kao i hleb ilokomotive i zemaljska nedra. A
svega toga može biti više ili manje. Mi smo sadazapeli svim silama, da
uštedimo što više gaca, cizama, fabrika, hleba, mašina, –
zato vi i gradite vaš nasip, ali pokazalo se da moral svakoga od nas,
kao i cizme ihleb, pripadaju državi. Kažu: neprosvecena zemlja,
neprosvecen narod, ovo jerdavo, ono pokvareno, blagodareci ruskoj
neprosvecenosti, ruskom neznanju. To je pogrešno shvatanje. Ciniti rdavo
ili dobro, prljati i kvariti, može se, ne samozahvaljujuci neznanju, vec
i rdavom, pokvarenom, prokislom – kao budav hleb – moralu, iliuopšte
nemanju morala, kao što je slucaj kod mene, jer – ja sam vrloobrazovan
covek, i to baš u pitanjima morala i filozof ije. Kontrolni zavoj je
stvarmoralnog poretka, ali ne poretka znanja ili neznanja, poštenja u
dodiru sa ženom,sa cašcu i datom reci, sa kradom, podrivanjem, prevarom,
cinovnickim mitom i birokratizmom. Kod nas se cude kad je covek pošten,
mesto da se cude kad jenepošten. Vi cete reci da je sve to stara Rusija,
– meni je svejedno.Poltorak je sedeo, odbacio ostatak cigarete i zapalio
drugu. – Jeste li primetilikako ova naša, vaša – ne moja – svakako
naša država grcaod podlosti, udvaranja, izdajstva i mor alne propasti.
Država ratuje pomocu armijakontrolnih ustanova. Narodni komesarijat R. K.
I. je moralna ustanova, kao i plakate po ulicama, tramvajima,
stepenicama, restoracijama i kancelarijama, – cuvaj se lopova, ne puši,
isperi po upotrebi klozetnu šolju, ne laži, ne cini nasilja!U mojoj kuci,
stepenicama, napisano je ispod elektricne lampe: „lopove, ne trudise,
lampa je utvrdena!“ a po tramvajima u Moskvi lepe:„Gradanine, tvoja
dužnost je da paziš na skupljaca poreze”. – Cela zemlja je pretvorena u
moralni plakat! – Koga ste vi ubili? – ravnodušno odbacivši mokru
cigaretu, upitao je Laslo. – Samog sebe, – poslovno je
odgovorioPoltorak i brižno upitao, – a kogaste vi ubili? – Ja? – ne
secam se. Na frontu gradanskog rata. – To je, naravno, svinjarija, –
ali to se ne racuna. Tada ste ubijali sa krvlju,i svojom krvlju ste
placali. A sad ste ubili ženu? – Moja žena se obesila. Ja sam ubio sam
sebe, kao i vi. – Da, cuo sam. Ubila vas je žena.Inžinjeri su zacutali.
Poltorak je seo prema Laslou. – Mene muce prividenja, ja sam bolestan,
– kazao je Laslo, – Ja osecam svojmozak kao dve krvave polutine i vidim
kako po njima gmižu misli. Vi ste naravnou pravu, – ali znate i to da ce
ova livada na kojoj sad sedimo biti poplavljenavodom za dvadeset metara u
visinu, sve ce poplaviti i nas ce podaviti. Ta voda ceokretati vodenicu
novoga života. – Mi cemo sad baciti nasip u vazduh, žurno je kazao
Poltorak i izvadivšicasovnik. zapalio šibicu nad njim. – Gle, vec je
jedan i dvadeset! Gde je Skudrin? – Poltorak se osvrnuo oko sebe. – Da,
sasvim tacno, voda ce nas potopiti, doci cedivna buducnost. Ali, gde je
Skudrin? Vi znate Tolstojev „Rat i Mir”? – Kako sam
ja plakao, kao mladic, za pogaženom cistocom, citajuci kako Anatol
Kurakinljubi Natašu!... citali ste plakate u tramvajima? – „Mesto piva
sve suviške odnesite naknjigu za štednju!“ – znaci, pre su na knjige za
štednju ulagali pivo!... Da, sasvimtacno, voda ce nas potopiti!Ostace
seljanke koje su vas sahranile i sednice proizvodaca, koje su sahranile
mene!Jak ov Karpovic Skudrin došao je te noci na livadu Poltoraku, da –
ubije.Crna kiša zalivala je livade. Vetar je lutao prostorima, oblaci su
se spustili nazemlju i vukli se po njoj. Jakov Karpovic pojavio se u prvo
svitanje. Inžinjeri susedeli na zemlji ugledavši Skudrina na tek
osvetljenom horizontu, koji se odvajaood zemlje. Skudrin, u nocnoj
haljini, išao je kao što idu slepci, sa podignutomglavom i rukama. Bio je
bos. Noge su mu propadale u mrak i zemlju. Iza njegovihleda mutno se
zelenila pukotina hor izonta. Glava mu je dodirivala oblak. Okonjega, po
zemlji, u vlazi u vetru naslagane su bile gromade mraka.Te noci, u
Skudrinovoj kuci, srela se na stepenicama polusprata Skudrinovakci
Katarina sa Stepanom Fjodorovicem Bezdetovim. – Ti, tamo kaži tvojima,
– rekao je Stepan Fjodorovic, – opet da udesimo.Katarina je zagrlila
Bezdetova, priljubila se uz njega svojim džinovskimtelom, pritisnula ga i
zaplakala zlobno i pokorno. – Štati je? – upitao je Stepan Fjodorovic.
Katarina, placuci, nije odgovorila.Pritisnula je Stepana Fjodorovica
uzstepenice tako da ga je zabolelo i on je gubio ravnotežu. – Štati je,
Katarina? – upitao je Stepan Fjodorovic. Katarina je zajaukala, glasno
zaplakala, pustila Stepana i grunula glavom iramenima na ogradu
stepenica. Ograda je pod njom zaškripila i zaljuljala se. – Ja sam
trudna! – zajaukala je Katarina. – Tiše. Štati je? – No.Štati je? –
Šapatom je viknuo Stepan. – Trudna sam! – viknula je Katarina još
glasnije i sela na prag stepenica. – Ne mogu! Pomozi! – još jace
viknula je Katarina i njene poslednje reci slile su seu urlik. – Tatica
ce me ubiti, oooj!...Katarina je jaukala da se culo kroz celu kucu,
strahovito i gluho kao kad se jauce od fizickog bola. Stepan Fjodorovic
zapušio joj je usta maramom da se jaukanje ne bi culo.Katarina je grizla
zajedno sa maramom njegove prste, i, ne primecujuci, sve seviše suljala
niz stepenice. Njeno urlikanje licilo je na psece. Stepan
Fjodorovicudarao ju je po zubima da bi je fizickim bolom osvestio. Starac
Skudrin, vrsta božjaka koji ubijaju, hteo je da svojom zlobomnadmudri
svet, zašticujuci se svojim božjaštvom. U volterovskoj tišini kuce,
starac je bio kod svoje žene kada se zacuo zverski krik njegove kceri.
Starac je mislio da
može sve da nadmudri svojim božjaštvom, – on se radovao kad su mu
pljuvali ulice, jer iza tih ispljuvanih ociju on je mogao da sakrije
svoju, ni od koga videnu,cast iza koje su se zak lanjali: kuca, krave,
mahagonij, on sam, žena i kci. Kci jeurlala u užasu i fizickom bolu, ur
lala je odvratno, kao pas, da se culo na daleko.Olinjali, prljavi i
smrdljivi starac Jakov Karpovic video je kcer kakose sulja nizstepenice,
izbezumljena, dok ju je Stepan Fjodorovic tukao po licu. Život
majke,Marije Klimovne, ogranicavao se kucnom kapijom i stazom do crk ve.
Starac jevideo kako je mati grlila kcer, privijajuci njena leda na svoje
uvele grudi, kako jekoštanim prstima kupila kosu sa lica i stavljala
svoju glavu na kcerine grudi, – mati je bila ozbiljna – ne verujuci
svojim ocima – otimala je kcer. Starac je cuokad je mati rekla. –
Kacenjka, Kacušenjka, – zašto sam ja onda živela? Starac je uvijao svoje
noge u ženski šal. I plakao je, podigavši glavu, kao da je slep, u mraku
stepenica polusprata. Starac je tapkao u mestu, igrao je poslednji put u
životu. Kci se podigla i htela da se skrije u otvor medu stepenicama. Po
strani je stajao, sa prebacenim kaputom preko nocnog rublja, Pavle
Fjodorovic, jedan odotaca zacetog deteta. Kci je urlala. I starac,
igrajuci, placuci i zavijajuci, kao i kci, bacio se na njuda je tuce. On
ju je tukao nogama i svecnjakom po licu i trbuhu jerona pljuvacka, pod
koju je on podmetao svoje lice, bila mu je, preko lica, pljunutau dušu.
Kada je starac, urlajuci i teško dišuci od bola iljubavi, pao na
Katarininoizmoždeno i izubijano telo, ispod stepenica, – brace
Bezdetovih više nije bilo ukuci. Starica majka, Marija Klimovna, polivala
je vodom starca koji je grcevitol jubio kcer. Kci je ležala otvorenih
ociju, sa mutnim pogledom uprtim u tavanicu, – majcine oci su svetlele
stradanjem žene koja nije nikad imala svoj sopstven život,uvek potcinjena
svakome. Tada je starac pošao iz kuce. A kratko vreme pre toga, starac je
bio srecan, nasladivao se životom, božjak -ubica. Palanka je sedela kod
njega na divanu u trpezariji, kao gospoda, dok jesveca volterovski
treperila. Na prozor mu je došao brat, ohlomon Ivan da mu kažeda ni on,
Ivan, ni profesor Poletika nisu izgubili svoju savest, dok se
JakovKarpovic radovao šta je nema. Skudrin je likujuci oterao Ivana i
ugovorio sastanaksa Poltorakom.Starac je video Poletiku u svom otsudnom
casu. Starac je bežao iz kuce. KodMarinkine kule, njemu na susret, išli
su Poletika i Sadikov. Starac je stao predPoletiku. – Hvala, hvala,
hvala! – viknuo je Skudrin. – Najzad smo se sreli. A sad dase
porazgovaramo! – ja cu vam reci istinu o životu, ni malo gora od vaše!
– Ja sadnecu bestidno da govorim!
– Izvinite, – kazao je Poletika, – ja nemam obicaj da na ulici
razgovaram sanepoznatim ljudima. A sem toga vi ste, sigurno,
bolesni.Skudrin je ludacki viknuo: – Ko je bolestan? – zar ja bolestan?
– da, hvala, hvala, hvala!... Gospodine profesore, vi ste danas govorili
sa mojim bratom Ivanom. Ja nisam ništa gori odnjega, porazgovarajte sa
mnom. Ja cu vam govoriti o savesti. Gospodin Poltorakuplašio se ubistva,
ja mu se smejem. Imam volju da govorim, da duši olakšam!...Sadikov se
zagledao u Skudrinovo lice. – Vi ste Jakov Karpovic Skudrin? – upitao
je on. – Da, Skudrin! Da, svakog sam hteo da nadmudrim!... ja...Ali
Sadikov mu nije dao da dovr ši. – Ha jdemo, Pimene Sergijevicu, – kazao
je on, – sa ovim starcem nemamoocemu da govorimo.Marinkina kula je
cutala. cutala je i noc. Poletika i Sadikov su otišli.Tada je Poletika
govorio Sadikovu: – Vratimo se još jednom na istoriju. Rusija je od uvek
bila tvrdava i cuvarEvrope. Setite se vremena od treceg do petnaestog
veka, kada su na nas nailazilenajezde skitnickih, najmnogobrojnijih
Azijskih naroda, – Alani, Goti, Huni, kojesad Ljuba otkopava, – koje
smo mi,što živimo u ruskim ravnicama, zadržavalisvojim mesom, dajuci
zapadu mogucnost da se održi na licu zemlje. To su Rusicinili nekoliko
puta. Ja sam vam pricao o nastupanju pustinja i kako se to možespreciti.
Mi cemo zaustaviti nastupanja pustinje i – opet spasti Evropu. Ali
sada,mi spasavamo Evropu, ne mesom, vec znanjem. Skudrinu se u rukama
našao prut, ne zna se kako, baš onaj kojim je on teraokrave na pašu.
Starac je jurio ulicama bos, gologlav, u košulji do kolena, sa prutomu
ruci. On je zabacio glavu, plakao je, nije video svoj put, i mahao je
prutom kaoda goni krave, kojih u stvari nije bilo.Starac je išao prema
inžinjerima kao što idu slepi, noge su mu upadale umrak i zemlju, noge
božjaka-ubice. Iza starcevih leda zelenila se mutna pukotinahorizonta.
Starac je podupirao nebo.Laslo je rekao: – Vi poznajete upravnika muzeja
Gribojedova, – on svaku noc pije votku. – Da, ove livade ce biti
potopljene i svi naši bolovi potopice se. Sve naše ludosti,sve ce da
išcezne. Poltorak nije stigao da odgovori, – došao je Skudrin. Skudrin
se zaustavi pred Poltorakom. Skudrin je povikao, zaurlao, zabrbljao:
 – Hvala, hvala, hvala!Hvala vam Jevgenije Jevgenijevicu! – Hvala
vam,hvala, hvala!... Ni Poltorak, ni Laslo nisu se zacudili Skudrinu.
Poltorak je rekao: – Evo još jednog mrtvaca. Starac, a jošmu se ne
umire! – Poltorak je pocutaoa onda upita zlobno: – Kako izgleda, necemo
da potpalimo? Cini mi se da ste i vi postali bezopasni? Vaša
patrijarhalna savest je presušila?Starac nije cuo. Starac je urlao: –
Hvala, hvala, hvala! – Da, da! – viknuo je živo Laslo. – Znate lištasu
to kamere obskure – knjiga? Da, nece proci još mnogo vremena, i ovo
mesto nece više postojati, da,ovo mesto gde mi sad sedimo, nece proci
mnogo i... Poltorak je izvadio brauning, pregledao ga, proverio kasetu,
metnuo metak, proigrao se metnuvši prst u otvor, zavrteo brauning na
prstu – i rekao: – Ko je prvi?Inžinjeri su sedeli jedan kraj drugog,
starac je stajao, sa glavom u oblaku, sa prutom u ruci i mahao po taktu
svoga„hvala“. K iša je padala koso. Na istoku seširila zelena magla. –
Ja sam se uvek interesovao, – krv ili bez krvi! Na izgradnju je došla
smrt:vaša žena, mi, – kazao je Poltorak, – izgleda idemo sa
krvlju.Lasloove oci su od jednom oživele. – Da, ja cu vas da streljam
jer vi ste osumnjiceni. Zatim cu se sam ubiti. – Ko je prvi? – upitao
je Poltorak osmehnuvši se. Starac je dograbio revolver od Poltoraka,
bacivši prut daleko u stranu.Skudrin je opalio, starac je izgubio vreme i
strah za život, metak je udarioPoltoraku u lice. U trenutku kad je Laslo
ugledao revolversku cev pred svojimlicem, njegove oci su imale izraz
delatnosti. Radalo se jutro. Starac je vikao: – Hvala, hvala,
hvala!Starceva seda glava podupirala je nebo. On je pucao sebi u usta.
Sunce nadRusijom, nad Savezom Socijalisticke Republike, rada se citavih
osam casova, jeru jedan sat, kad je nad Vladivostokom ponoc, nad Moskvom
je cetiri sata ujutru,a kad je nad Vladivostokom podne, nad Moskvom je
svitanje.Onog trenutka kad je starac, nemocan od bola iljubavi, pao na
izubijano telosvoje kceri, braca Bezdetovi izašli su iz kuce mahagonskih
starina. BracaBezdetovi nisu znali samo drevnu istoriju mahagonija, vec i
istoriju drugih veština.
Godine 1744. direktor kineskog karavana Gerasim Kirilovic Lobradovski,
došavšina Kjahtinsku stražarnicu, pr imio je u karavan ljubitelja srebra
Andreju Kursina,rodom iz grada Jaranska. Kursin je po naredbi
Lobradovskdg pošao u Peking daod Kineza dozna tajnu pravljenja pravog
porculana. Kursin je, pomocu ucenika podoficirske škole, potkupio za
hiljadu lana, t. j. za dve hiljade tadanjih rubalja,majstora bogdihanske
fabrike porculana. Taj Kinez pokazao je Kursinu tajnu pravljenja
porculana u pustim bogomoljama na trideset i pet milja daleko odPekinga.
Gerasim Kirilovic Lobradovski, vrativši se u Petrograd, doveo je sobomi
Kursina i poslao je carici izveštaj o tome da je iz Kine donesena tajna
pravljenja porculana. Pojavio se najviši ukaz, koji je objavio graf
Razumovski baronuCerkasovu o poslanstvuljudi koji su doputovali iz Kine u
Carsko selo. Kursinu seukazivala velika pocast, ali njegov lopovluk nije
bio od koristi, jer se pokazalo da je Kinez prevario Kursina.„Postupio je
izdajnicki“, kako se tada saopštilo u tajnojokružnici. Kursin se vratio u
Jaransk, bojeci se šibanja rozgima20. U isto vreme prvogafebruara 1744
godine, baron Korf zakljucio je u Kristijaniji tajni ugovor saHristoforom
Konradom Hungerom, majstorom porculana, koji se ucio, kako jesam govorio,
u Saksoniji na Majsenskoj manufakturi. Hunger, pogodivši se sa baronom
Korfom, došao je tajno na ruskoj fregati u Rusiju, u Petrograd, – i
pokazalo se da je ovaj nepouzdani Nemac šarlatan i varalica. Hunger je
pristupiostvaranju porculanske fabrike, koja je docnije postala carska
fabrika porculana i poceo sa eksperimentima, praveci skandale, razvrat i
tuce sa svojim ruskim pomocnikom majstorom Vinogradovim, – i bez koristi
se bavio ovim poslom svedo 1748 godine, kada je bio prognan iz Rusije
zbog šarlatanstva i neznanja.Hungera je zamenio Vinogradov Dimitrije
Ivanovic, ucenik Petra Velikoga,neuredan, pijanica i samouk, – i on je
poceo rad ruskog porculana na takav nacin,da je ruski porculan,
nepozajmljen ni od kuda, postao pronalazak Vinogradova.Ali za pronalazace
ruskog porculana ipak treba smatrati Kursina iz Jaranska, prevarenog od
Kineza, i Nemca Hungera, koji je varao Evropu. Ruski porculanimao je svoj
zlatni vek. Majstori carske fabrike,„vieux“ Popov, Batenin,Miklaševski,
Jusupov, Kornilov, Safronov, Sabanin, stari Gardner, – svi oni uzlatnom
veku postali su veleposednici, za vreme kreposnog prava. I po
tradicijiDimitrija Ivanovica Vinogradova, ruskog majstora, oko
proizvodnje porculanamotali su se uvek amateri i cudaci, pijanice i
propalice, – upravljali svetli Jusupovi,koreniti vsevoložski trgovac
trave „majkine dušice“, koji je po naredbi AleksandraPrvog šiban zbog
statuice koja je pretstavljala monaha sagnutog pod teretom snopau kome se
skrivala mlada seljanka. Svi su majstori jedan drugom krali„tajne“, –
Jusupov od carske f abrike, Kiseljev od Popova, Safronov je doznavao
tajnu nocu,lopovski kroz pukotinu na tavanu. Ovi majstori i cudaci
stvarali su rukama20 Šibe od uvezanog pruca kojim su šibani seljaci.

veleposednickih robova prekrasne stvari. Braca Bezdetovi su savršeno

poznavalisve marke starih porcelanskih fabrika, njihove glazure, njihovo
zlato i„kicice“...Izišavši iz Skudrinovog mahagonskog osamnaestog veka, u
cutanju i poslovnoj tišini, krijuci se lagano pored ograda, Bezdetovi su
važno pošli kavaroši, u ozbiljnom stavu koji je pomalo licio na mackove
koji su pojeli tud smok. Mladi je kazao starijem: – Trebalo bi
dostaviti miliciji kako Skudrina tako i Poltoraka, da bi se videloda smo
mi otkrili celu stvar. – Pricekajmo, – kratko je kazao stariji.Usput ka
stanici mladi Bezdetov, Stepan F jodorovic, svratio je u gostionicui
zalupao na vrata Poltorakove sobe. Otvorila mu je Nadežda Antonovna. –
Jevgenije Jevgenijevic nije ovde? – upitao je Stepan Fjodorovic. –
Nije, – odgovorila je Nadežda Antonovna. I Stepan Fjodorovic je kazao
Nadeždi Antonovnoj familijarno, prosto,drugarski i poslovno: – Mislim da
je bolje ako otputujete sa nama jer sa Poltorakom i Skudrinom bice
svašta, a voz odlazi kroz cetrdeset minuta. Nadežda Antonovna u nocnom
rublju, sa svecom i knjigom u ruci, posmatrala je zacudeno Bezdetova,
njegov kaput i ozbiljno držanje. – Ko ste vi i od kud vi mene
poznajete? – upitala je ona. – Ja sam popravljac starina, – odgovorio
je Bezdetov. – Video sam vas saJevgenijem Jevgenijevicem a i culi smo o
vama od njega. Govorim vam iskreno,kao drug, idite dok ste citavi,
verujte, na casnu rec. Nadežda Antonovna nije se mnogo zacudila i rekla
je: – Pa dobro, podimo. Pricekajte dok se spakujem. Tamo je ostalo malo
vina,okrenite se i popijte. – Zapitala je: – Desio se nekakav skandal?
– Tako nešto, – odgovorio je Bezdetov.U prostranoj sobi gorela je
sveca, odnoseci svetlost ka tavanici. StepanFjodorovic ozbiljno je ispio
vino i zapalio cigaretu. Nadežda Antonovna pripalila je na njegovoj svoju
cigaretu. U ovoj sobi, koja je licila na tvrdavu, osecao se parfem i gar
svece. – Mi nismo imali cast da doznamo vaše ime, – ali, mi smo vaši
drugovi pozanatu, – rekao je Bezdetov.Kolomna je bila pokrivena mrakom i
prazninom, na periferiji zavijali su psi, pesnici ruske palanke. Kišna
noc vojnickog grada Kolomne crnila se i kisla. Ljudiarmijo spavali su u
oci dana bitke, ostavljajuci pse i nocne stražare, da bune nocizvižducima
i klepalima. Ulice crne od kiše razlevale su se u lokve. Kraj stanice,
 na raskrsnici gde su se prebacivale vojske i vojni materijal, u mraku su
frkali konji.Oko stanice, neznano kako i otkud, valjale su se gomile
ruskih cizama, – to nijefilozofija – kao konkretan primer ruskih
puteva! Drvene zgrade mirisale su nakatran. U mraku, koji je mirisao na
katran i bio gust kao katran, trckarali su obucarii zadevali se sa
kocijašima. Iz prostranoga mraka reke navaljivala je magla na peron.
Izgradnja je upirala u nebo elektricnom svetlošcu. Kolomna se utapala
utišinu, odlazeci u prošlost. Na peronu ruski inteligent, u šeširu i
monoklu, nakrivonameštenom, pricao je bioskopske, kišovite i pozadinske
istorije. Bioskop je biosmešten u profesionalnom parku, u toploj šupi,
zvonca nije bilo i elektricnacentrala davala je signal u isto vreme celoj
varoši. Prvi signal znacio je da trebazavršiti sa cajem, drugi – da se
treba obuci i izici na ulicu. Elektricna centralaradila je do jednog sata
nocu, ali samo u slucajevima imendana, oktobara i drugihneocekivanih
svetkovina, koje su se održavale kod pretsednika izvršnog komiteta,
pretsednika promkombinata i kod glavnog tehnicara, elektrika je tada
gorela pocelu noc, – tada bi i ostalo stanovništvo udešavalo svoje
svetkovine, pripremajucise unapred. Jednom je u bioskopu opunomocnik
unutrašnje trgovine, neki Sac iliKac, savršeno trezan, gurnuo slucajno iz
nepažnje ženu pretsednika izvršnogkomiteta. Ona mu je kazala sa punim
prezrenjem:„Ja sam Kuvarzina!“ Punomocnik, ne znajuci za snagu ovog
prezimena, izvinio se zacudeno. Malo zatim, zbog svoga cudenja, bio je
premešten iz sreza. Inteligent je govorio da jenacelstvo – tako je
nazivao upravu – skuceno i da se ogradilo, naravno, od prirodno
podozrivog stanovništva. Inteligent je zapalio cigaretu i pr
ogovoriodostojanstveno, uzimajuci na sebe odgovornost za svoje reci: –
Vlast je imao promkombinat, clanovi uprave kombinata bili su: pretsednik
izvršnog komiteta(muž Kuvarzine) Kuvarzin i punomocnik rabkrina
Presnuhin, pretsedavao je Nedosugov. Oni su upravljali, kako je
inteligent tvrdio, po principu„Triškinogkaftana“, svojeglavo, onako kako
im se svidelo. Strugara je radila sa gubitkom,mlekara sa gubitkom,
suknara sa gubitkom, fabrika kože bez gubitka ali i bez profita, i bez
amortizacionog racuna. Zimi, po snegu, cetrdeset i pet konja vuklo je, s
kraja na kraj sreza, oko cetrdeset vrsta razdaljine, jedan kotao za
fabriku koža.Dovukli su ga i bacili jer je bio neupotrebljiv, njegovu
vrednost uneli su u knjigu prihoda i rashoda. Zatim su kupili mašinu za
mlevenje slame da bi drobili koru, i – bacili su je, jer kora nije
slama. I to su uneli na racun prihoda i rashoda. Radi poboljšanja
radnickog života – gradili su: kupili su dvospratnu drvenu kucu,dovezli
je u fabriku i – istesterisali za gorivo – dobivši na taj nacin pet
kubnihmetara drva – jer se pokazalo da je kuca bila trula. Trinaest
greda bilo jeupotrebljivo. Ovim gredama dodali su devet hiljada rubalja i
sagradili kucu: baš uvreme kad je fabrika zatvorena. Pošto nije imala
gubitka, kao ostala preduzeca, anije davala ni prihoda, kuca je stajala
prazna. Inteligent je bio uzbuden. Svojegubitke kombinat je
pokrivaorasprodavanjem stvari dorevolucionarnih preduzecakoja sad nisu
radila, – bilo je i ovakvih kombinacija: pretsednik Kuvarzin prodao
je šumu Kuvarzinu clanu, po utvrdenoj ceni sa odbitkom od pedeset
procenata, zadvadeset pet hiljada rubalja. Kuvarzin clan prodao je ovu
istu šumu stanovnicimai pretsedniku Kuvarzinu, po utvrdenoj ceni, bez
odbitka, sa viškom od pedesethiljada rubalja. Jedanput je Kuvarzin dobio
portfelj sa monogramom. Novac za portfelj uzet je od neuracunatih suma, a
zatim su, sa spiskom,skupljali novac odmeštana za isti portfelj.
Inteligent se uzbudivao i gladio svoju bradicu mokru odkiše. Voz je
stigao, šarajuci polako tamu svetiljkama lokomotive. Ljudi suzažagorili i
uskomešali se. Iste ponoci akatijevski deda Nazar Sisojev odvezao je na
stanicutuckovljevski divan i fotelju. S veceri je pocela da pada kiša i
za pola casanapravilo se blato do osovina tockova i konjima do kolena.
Put je išao prekoOkinih brežuljaka, po glini. Kiša je uporno padala i
deda Nazar je štrcao na kolima,star i cutljiv. Olga Pavlovna sedela je
pozadi u kolima. Okolo su se širilanatmurena polja, mokra i nema. Žurili
su se za voz. Konj je nadimao bokoveuporno dišuci. Blato se širilo
jezerima. Putovali su onim istim i baš onakvim poljima kakva su bila pre
petstotina godina. Prošli su selo Zinovjeve Gore, prešli preko blata
njegovog sedamnaestog veka, pored imanja potomaka dekabristeLunina. Pod
selom Protopopovim put je išao preko jarka. Po glini su se spustili
domosta i prešli most. Iza mosta crnila se mocvara. Ušli su u mocvaru.
Konj se trgaoi propeo. Deda Nazar udario ga je bicem, – konj se nije
makao s mesta. Blato je bilo neprohodno. Taljige su se zaglavile usred
blata, levi prednji tocak upao je doosovine. Deda Nazar, izvežban
kocijaš, udario je konja cizmom u sapi, konj se propeo i pao, zgnjecivši
pod sobom rukunicu koja je upala u blato do amova. Deda Nazar je zatezao
uzde, vikao: alo! konj se nije pomakao. Tada je deda Nazarzagazio u blato
da ispregne konja. Kad je koraknuo, noga je upala u blato dokolena,
koraknuo je drugom nogom i zaglavio se, ne mogavši da izvuce noge izgline
koja je punila cizme. Starac je izgubio ravnotežu i seo u blato upavši
dolakata. I starac je zaplakao, gorkim i obilnim suzama ocajanja.
Tuckovske foteljei divan nisu stigli za voz.Voz je bio skoro prazan,
vagoni mracni. Na gornjim pregradama spavali sui teško disali zaraiski
seljaci nasladujuci se snom i tihim šapatom. Tako je uvek uvozovima blizu
fronta. Braca su sela jedan kraj drugog, prema NadeždiAntonovnoj, drema
juci od umora i slušajuci hrkanja sa pregrada. U kuferuBezdetovih bila je
ostala poslednja boca konjaka. U dremežu ovog voza pozadine, braca su u
velikim odmorima dok su razmišljali pili konjak iz srebrne
cašice,izhrkivali se, castili konjakom saputnicu, spremali konjak na
svoje mesto. Voz je
prolazio prastarim ruskim krajevima. Mladi Bezdetov pitao je šapatom
starijega,naginjuci se oprezno nad njegovo uho. – Je li došlo do
ubistva! – Mislim da jest, – odgovorio je stariji, šapcucina uho
mladem. – Dete je ili moje, ili tvoje, mislim. – Bice da je tako. Voz
je nosio san i teški miris pozadine, iz Kolomne u Moskvu. Pola sata posle
konjaka Stepan je upitao: – Kako bi bilo da – prijavimo? Da ne dode do
suda, kao silovanje? – Pricekajmo. Mislim da zbog silovanja nece biti
ništa, – odgovorio je stariji: – pricekacemo još dva-tri dana a onda
cemo napisati dostavu ili se sakriti. Moskva, u koju se uputio voz,
šumila je bukom i larmom prestonice. Postanicnom trgu kretala su se teška
teretna kola ciji su konji izgledali glomazniji iteži i od samog tereta.
Gomileljudi stizale su vozovima, tramvajima i autobusima.Vozovi, tramvaji
i autobusi vozili su pored ljudi još i plakate i pravili takav šumda se
moralo vikati da bi se culo. Plakate su zadirale u nebo. Maseljudi
pritiskivalesu ulice. Mase automobila zbijale su ljudske gomile. Ulice
okovane kamenomnaprezale su snagu u spokojstvu zaprašenih prozora. Moskva
se tresla od teških poslova, stvaranja, izvršivanja, širenja i
izgradivanja, prezidivanja i obnavljanja. Automobili su navaljivali na
kuce, da bi zadržali nepokretne ulice koje su imsmetale. Jutarnja
radnicka Moskva bila je celicna i siva, kao stražara
buducnosticovecanstva. Nadežda Antonovna, gurajuci se kroz gomilu,
govorila je o staromGardneru i Sabaninu. Pavle Fjodorovic je razlagao,
zadenuvši palac za peš odkaputa. Nadežda Antonovna išla je kod Bezdetovih
da pije kafu. Taksi je vozioudaljujuci se od centra, koji je komandovao
Kremljom, od radnicke Moskve iteretnih kola, vozio je uŽivoderku, ka onom
kraju grada, gde su ljudi još verovalii mislili da glecerni led prošlosti
može da utice u sadašnjost, ne topeci se.Živoderka Bezdetovih bila je
glecer starine. Umetnost mahagonija bila jeodvajkada umetnost bez imena,
umetnost stvari. Majstori su se opijali i umirali astvarisu ostajale da
žive, oko njih su se vodileljubavi, starilo se, u njima se cuvaletajne
tuge, ljubavi, dela i radosti. Jelisaveta, Katarina – rokoko, barok,
Pavle – Maltajac, Pavle – strogi, – solidnost, tamno poliran mahagonij,
zelena koža, crnilavovi, kandže i nožice. Aleksandar – ampir, klasika,
Jelada. Ljudi umiru ali stvarižive, i od starih stvari zrace „fluidi“
prošlosti minulih godina. 1929. godine uMoskvi, u Lenjingradu, po
oblasnim gradovima, otvarali su se muzeji starina gdese prodavala i
kupovala prošlost, od strane zalagaonica, državne trgovine,državnog fonda
i pravnih lica. 1929. godine bilo je mnogoljudi koji su
skupljali„fluide“. Ljudi, koji su kupovali stvari prošlosti, posle
grmljavine revolucije,sakupili su posvojim kucama prošlost i udisali su
život mrtvih stvari, oživljavajuci
ih. Kupcima je bio omiljen Pavle – Maltajac, ukocen i strog kao kasarna
koja je pretvorena u gostinsku sobu, bez bronze i ukrasa. Braca
Bezdetovi, starinari, prepravljaci, živeli su u Vladimira-Dolgorukovskog
ulici na Živoderci. Unjihovom podrumu pretrpanom starinom Aleksandra,
Pavla i Katarine vreme jestajalo ukoceno. Braca Bezdefovi umeli su da
carski govore o umetnosti starina.U njihovom podrumu sakupljena je bila
starina koja se može dopasti i kupiti. Svojerazgovore prepravljaci su
zalivali konjakom iz boce obložene cojom Katarininogvremena, i iz cašica
bivšeg carskog servisa od almaza. Oni su pili kafu iz bateninskog
porculana, kafu jaku, vešto skuvanu. Prepravljaci su naterali
NadežduAntonovnu da sedne na Pavlovski divan sa malim nožicama, primakli
su divanustocic Katarininog stila sa slatkišima i likerom. Njihovi žaketi
urasli su u starinukao i njihov nacin razgovora. Nadežda Antonovna pila
je kafu. Spavalo joj se.Pavle Fjodorovic pokazivao je minijature
Tropinjina, porculan, ruske goblene,gladio ruku Nadeždi Antonovnoj,
pricao o starini i sipao liker. Pavle Fjodorovicsvirao je na klaviru
Glinku. Oko dvanaest casova Nadežda Antonovna zaspala jena divanu,
zamolivši da je ne bude do sedam. Braca su se umila pod prljavomslavinom
i pošla starom Pimenu na rasprodaju. Tamo je bilo kao i uvek,
obicnestvari i obicniljudi. Prodavale se sirotinjske stvari iz kojih su
zracili „fluidi“. Bracasu se ponašala kao i obicno. Oko pet casova,
kupivši vina, slatkiša i drugih jestiva,vratili su se kuci. Nadežda
Antonovna probudila se, cila, vesela i bezbrižna. Vreme je prolazilo za
rovovima revolucije. Nadežda Antonovna pozvala je telefonomdrugaricu: –
Ksana, ja se nalazim u praiskonskom, pr astarom podrumu, medumahagonijem,
pijemo konjak iz cašica sedamnaestog veka, ovde miriše na tutkaloi
gerien. Dodi k nama, zabavljacemo se i veseliti, kao pastirke u
osamnaestomveku. Domacin ce nam svirati na klaviru pastorale. Ovde je
tavanica zasvodena, paucina i vlaga, a domacini su u žaketima. Oni ne
umeju da progovore ni dve reci,ako se ne govori o starinama.Bezdetovi su
priredivali veceru na gardnerovskom servizu, hladeci votku i bela vina a
zagrevajuci crna. Na prvim krušk ama, donesenim sa juga, blistale susuze
sokova. Ka okruglom stolu primaknute su cetiri fotelje. Drugarica
NadeždeAntonovne bila je od one vrste žena, koje su uprkos stihijama išle
po Moskvi u bundi i nakarminisane, ove žene sretale su se u sumraku na
Kuznjeckom mostu anocu na igrankama. Te žene pretstavljale su osamnaesti
vek, zadržavajuci prošlost, pile su votku kao muškarci. Pavle Fjodorovic
dizao se od stola i odlazio klaviru.Kristal bivšeg carskog servisa od
almaza težio je zlatom „abrau-dirso“.Posluživala se kafa, jaka turska
kafa pomešana sa likerom i konjakom. Mirisstolarskog tutkala bio je
zagušen modernim i starinskim parfemima. StepanFjodorovic pokazivao je
gostima starinske pelerine, robrone, turnire, šalove,lepeze, stare svile,
pliš, taft, cipku, slonovu kost i kitove brkove, koji su mirisali
na uvenule mirise prošlosti. Nadežda Antonovna prebacivala je nogu preko
noge,grizla je pijano usne i govorila: – U biografiji Sergija Jesenjina,
coveka koji je život proživeo ufantazmagorijama, – cujte, ja držim
predavanje!U biografiji ce biti istaknuto, da je ovaj covek živeo samo
emocijama, cime se kategoricki razlikuje odljudi našeepohe. Slušajte,
slušajte!Sergije Jesenjin tragicno je poginuo. Zadržacu se nasudbonosnom
susretu sa Isidorom Dunkan. Sergije Jesenjin postao je ljubavniksvetske
igracice, pedesetogodišnje žene, koja je bila nemocna da ugasi
svojestrasti, i koja nije umela da govori ruski.Žena i umetnica koja je
zanela mnogesvetske mozgove, koja je koštala covecanstvo više miliona
rubalja, koju su poznavali od Honolulua do Njujorka i do ruskog Irbita,
koja je znala svekozmeticke fabrike na svetu, da bisacuvala svoje telo, –
ova žena, podala serjazanjskom mladicu sa reke Oke, koja više nece teci
pored njegovog selaKonstantinova, – i po našem boemskom moralu, Sergije
Jesenjin smatrao je zacast, da imaljubavnicu sa kojom mora razgovarati
preko tumaca. To je bila veselašala i cast, kao što je i ova naša noc.
Ali se Jesenjin oženio Isidorom Dunkan, postao je njen muž, – i to je
bila njegova propast, – cu jete li propast! U njihovimodnosima i
pijancevanjima sa votkom nije se ništa izmenilo. Ali je bila nesreca što
je sve postalo ozbiljno, jer je ozbiljno stala pored dvadesetogodišnjeg
mladica pedesetogodišnja žena, koja nije poznavala Jesenjinov jezik, koja
je pila strastimnogih muškaraca u raznim mestima zemaljske kugle i koju
je ta kugla slavila i podigla. Ona se oducila od toga da spava nocu i da
nosi obicne haljine, i pila jecašama rusku votku kao i mi, tako zvanu
„rusku gorku“. Takovu ženu ne trebavoleti, – cujete li!Sergije je postao
ne Jesenjin vec Dunkan, kao što je Isadora postala Jesenjin. Liricar kao
bademovo mleko, dobar covek, Sergije Jesenjin tukao je Isadoru Dunkan
pesnicama po licu, nogama u trbuh, – to je on tukao samogsebe, on joj je
citao svoje stihove u kojima ju je nazivao kuckom, stihove koje onanije
razumevala i cašama pio sa njom rusku gorku ispijajuci svo jživot, svoju
krvi stihove!... Nadežda Antonovna se opijala kao i njena drugarica i
trudila se da budemarkiza iz osamnaestog veka. Prepravljaci su se
treznili i redali i pokazivalistarinu. Oko deset casova došao je auto i
društvo je pošlo van grada, po petrogradskom drumu. U jedanaest i po
casova oni su se našli u glumackomdruštvu kod Starog Pimena iza
zalagaonice. U plavo nocno nebo iznad Pimenaumesto Krsta dizao se u
zvezde buzdovan. Kelneri u glumackoj gostionici nisu podražavali
osamnaesti vek, vladali su se kao godine 1913, služili su neobicnuveceru
i jagode sa belim vinom. Žene su igrale uz džaz, braca su
popravljalaskutove žaketa. Oko dva i po casa, kroz gluhe, mracne i prazne
ulice, koje suzaspale u oci dana bitke, vratili su se autom u Vladimira-
Dolgorukovskoga ulicu.Bili su pijani. Braca sa olovnim ocima kuvala su
kafu. Stepan Fjodorovic
nagovarao je žene da se preobuku u starinske haljine, da bi bile kao na
slikamaosamnaestoga veka, prostirao je po divanu staru svilu da na nju
legnu.Žene su sesvukle ali nisu imale snage da se preobuku. Gluha noc
zadržavala se u mahagonijuu kome su se ogledale i bleštale svece. Likeri
i kafa lepili su se od gustine. Pijanai gola Nadežda Antonovna govorila
je: – Ja ne znam ko je otac moga deteta i zamene to nije važno. Ja sam u
drugom stanju, ja necu da izvršim abortus. Ne bojimse života. Mi smo
noviljudi. Nacije umiru ali ja cu imati svoga sina koga je rodilaepoha.
Dobro je što ne znam ko mu je otac. Ja sam majka – i to je suviše
starinski.Danas pijem poslednji put. Ujutro cu poci doktoru. Stepan
Fjodorovic brižljivo je gasio svece. Izjutra Nadežda Antonovna otišla je
lekaru. Od Sadove do lekaraišla jeVorotnikovskom i Pimenovskom ulicicom.
Oci Nadežde Antonovne gledale su uneizvesnost. Kod zalagaonice sakupljali
su se preprodavci, kod onog istog Pimena,koji nije bio jedini na svetu,
kako je utvrdio profesor Poletika.Oci NadeždeAntonovne gledale su u
neizvesnost. Pod Moskvom se spremala bitka dana, podovom vojnickom
tvrdavom Saveza Socijalistickih Republika, koji je vodio beskrvnu borbu
za socijalizam, bez pušaka ali borbu po svima pravilima ratnetaktike i
veštine. Moskva je grmela u jedno isto vreme i frontom i pozadinom
iteretnim automobilima, naredbama i izvršavanjima. Moskva je bila jedan
plakat, jedna lozinka u komandi štabova i armija, celicna, siva i
nepobediva Rusija. PoTverskoj dva su seljaka vodila medveda na lancu,
medved je oborene glave gledaona autobuse. Tversku su ispresecali
novosagradenim nizovima ulica. Po uglovimasu sedeli obucari, koji na
javnom mestu opravljaju obucu. Žene su se žalile danemaju konca zašivenje
ni elektricnih prekidaca, koji suišcezli na bojnim poljima.Bojna polja
bila su: Dnjeprostroj, Turkestansko-Sibirska, Soroko-Kotlas-
Opskaželeznica, Magnitogorski kombinat, izgradnja no Oki. Zemlja je
živela na hlebnimknjižicama, preuredivalo se narodno žitno gospodarstvo.
Zemlja k ao i Moskva bila je u ratnom pohodu. Moskva jeišla ka pobedi,
istorija Rusije kretala se napred.Ljudi su živeli kao na frontu. Svi su
bili jednako odeveni, u standardne dugekapute, u kratke kapute, u
haljine. Moskva je grmela od rada i stvaranja dela. Nesamo naucenjaci
Steinach, Voronov i Lazarev mogu produžiti život svakog coveka ponaosob,
medicinskim putem, vec postoje i drugi nacini: oslobodenje
covekovavremena, oslobodenje covekova rada, tako da covek može sam da
dade smisaosvome životu i da ga sagradi po svojoj volji. Taj novi put
izgradivaose borbom zasocijalizam, – na ratištima: Turkestansko Sibirske
železnice, Dnjeprostrojem, iizgradnjom Oke.Lekar je peruci ruke posle
pregleda kazao Nadeždi Antonovnoj da je onazaista u drugom stanju ali da
je zaražena sifilisom. Sunce nad Savezom Socijalistickih republika radase
punih osam casova.
„ Nova Reka“, nedeljne novine od subote 13 jula 1929 No 28 (77), –
donosi povodom sahrane drugarice Sadikove sledece: „Dan sahrane dao nam
je priliku da privucemo široke mase radnica iradnickih žena da aktivno
ucestvuju u našoj socijalistickoj izgradnji. Neophodno je potrebno
pohvaliti rad kvalifikovanih radnica sovjetskih kooperativnih i
ostalihradnih formacija. Otvorite radnicamašire puteve za ulazak u
Lenjinovu partiju.Evo zbog cega i zašto treba da proslavimo smrt ove
žene: Pored raznihlokalnih zadataka, kao na prvu tacku dnevnog reda,
treba da se postavi pitanje okulturno prosvetnom delegatskom radu medu
najnižim slojevima žena naizgradnji, medu kuharicama u zajednici
radnika.Što se tice pomoci od strane partijskih i profesionalnih
organizacija, doci cemo bez sumnje do pozitivnihrezultata. Dan sahrane
drugarice Sadikove treba da posluži kao razlog da žene preduzmu rad u
delegatskim savetima i društvenim organizacijama.Radnice i radnicke žene,
nijedna od vas ne sme da bude van zajednickograda na opštem dobru.
Bespalova“ Na dan putovanja iz Lenjingrada za Kolomnu i Moskvu, u sobi
VelikeMoskovske gostionice, Pimen Sergijevic Poletika prekinuo je citanje
žitija svetihPimena crkve pravoslavne i mislio je o obnavljanju uspomena.
Setio se detinjstva, pecerskih pecina, crkve Staroga Pimena, gde se
nekada vencao, setio se svoje žene, braka i hladnih prostorija svoga
petrogradskog stana, – sve je to prošlo da se višenikada ne vrati. U
bifeu zalagaonice umesto rdavog crnog kagorovog vina prodajuse kiselo
mleko i kolaci. Izvošcik kod Velike Moskovske gostionice govorio je
ovelicini života i o tome da se kroz naocare ni trunka ne vidi. Pre
dvadeset i petgodina, za mladog inžinjera bilo je prolece, prolece –
koje mu je oteo studentLaslo. Razmišljanja su se umetnicki mešala sa
slikama nove reke pod Moskvom iudaljavala se prekinuta telefonskim
zvonjenjem antikvara i njegovomantikvarskom uctivošcu. Stari Pimeni nisu
postali uzori. – U životu je najstrašnijeto, kad covek oseti
nepotrebnost necega što je nekada voleo. – Tako je bilo i sadsa
Antonijevim pecinama. Pimeni koje je poslao antikvar pomešali su se sa
bracomBezdetovima. Akademik Lazarev ulazeci u fizicke zakone ljudskog
života,studirajuci fizicke osnove covecje besmrtnosti, utvrdio je, da je
moc shvatanjanajjaca u coveka od dvadeset godina, – neka je i tako!Ono
što covek nauci udvadesetoj godini iskorišcuje celog svog života.
Šarajuci noc svetlošcuvoz je nosio profesora u kolomensku starinu, ka
poprištu borbe za socijalizam. Ovu bitku zametnuo je profesor Poletika.
Sutradan,ujutru, na izgradnji se pojavio ovaj vedri starac, graditelj i
stvaralac.I desilo se ovo: – Juce je umrla moja žena, koja je nedavno
postala žena Lasloova. Ona seobesila. Danas je njena sahrana, – glasno i
s mukom kazao je Sadikov.Sunce je tacno ocrtalo kacket na njegovoj glavi.
Sunce je svetlilo vrlo jarko.Pimen Sergijevic skrio je svoje oci u senku
trepavica, obnavljanjauspomena brisala su se nizom novih dogadaja. Žena
Lasloova! – Životni put Sadikova i profesora Poletike bio je isti: Edgar
Ivanovic Laslo obojici je oteo žene. Ali putSadikova bio je strašniji. –
Misli su se splitale u bolu a iza bola javljala se vecstar acka nežnost.
Starac nije voleo da pokazuje svoje osecanje, njegove obrvestrogo su se
skupile. Ovaj starac bio je nastran izgradujuci dostojanstveno svojživot,
neobican, kao i svi ljudi koji stare. – Da, one, moja žena i moja kci, –
strogo je kazao Poletika udarivši o stovrhovima svojih starackih noktiju.
U secanju se pojaviše hodnici petrogradskekuce, mir, prostor i prag u
hodniku, na kome je Pimen Sergijevic video poslednji put Olgu
Aleksandrovnu, – koju je u hodniku iza praga ocekivao Laslo, – sa
ovestrane praga Pimenu Sergijevicu ostala su dela, misli, rad i vreme.
Na pragu trpezarije u kuci za putnike pojavio se cudnovat covek u
masnomkaputu, potšišan, svakako, bez upotrebe ogledala. Oci i pokreti
došljaka bili suludacki. On je užurbano, svima po redu, pružao ruku,
klanjajuci se i pretstavljajucise:„Ivan Ožogov, pravi komunista iz
hiljadu devet sto dvadeset prve godine!“ Sadikov se zdravio sa došljakom
pružajuci mu ruku sa uvaženjem. Misli PimenaSergijevica brkale su se u
vremenu. Princip covek a – biti plemenit – to jeneophodno pravilo, ne
toliko u smislu višeg morala, vec i prosto je, i ugodnije jecoveku da
bude plemenit – i udobnije i razumnije, – jer covecji razum to je
neštošto je najviše. Otstupati od pravila plemenitosti jeste patologija.
– Ko je od vas stari boljševik, profesor Pimen Sergijevic, drug
Poletika? – Mi treba da se porazgovaramo! – viknuo je Ožogov. – Ja
sam Poletika, – kazao je Pimen Sergijevic. – Vi!? – Ludakove oci
postale su nežne i tužne. – Vrlo dobro! Mene suizbacili iz partije zbog
pijanstva godine dvadeset i prve. Ja sam naravno ohlomon.Svakako – ja
sam komunista, Pimene Sergijevicu, druže Profesore – dodite istupite u
našu komunu, u naše podzemlje!Druže, profesore, Pimene Sergijevicu! –
Treba biti pošten, pošten!Ja ništa od vas ne tražim, samo budite pošteni!
– Ko ste vi? – pitao je Pimen Sergijevic. – Vas još nisu isterali? –
upitao je Ožogov.
– Odakle? – Iz partije! – Ne! – Ko ste vi? – Ja sam propali covek,
pijanica i ohlomon, ali pravi komunista IvanOžogov. Kod inžinjera Lasloa
obesila se žena Fjodora Ivanovica, – pogledajtedruga Fjodora kako se u
licu izmenio! Pogledajte na drugaricu OlguAleksandrovnu, predašnju
Lasloovu ženu, – stalno drži maramicu na ustima i place, žali coveka!Oci
ludakove svetlele su tugom i nežnošcu. On je vikao, držeci se suhomrukom
za grudi. Ruke i kolena drhtali su u groznici, kolena ubogog, koga
ubijajua ne koji ubija, ovoga siromaha, prosjaka, ubogog Lazara Sovjetske
Rusije kojivuce tradiciju ubogarstva još od „udeljnog doba“ od careva još
od pre hiljadugodina. Starac ohlomon drhtao je u groznici celim telom,
dobio je napad, reci su postajale nerazumljive i besmislene, – „
poštenje, poštenje, poštenje!“ – BožjaciSovjeta i„svete Rusije“ u
takvim trenutcima proricali su i proklinjali. InžinjerSadikov prskao je
Ivana Karpovica vodom, voda je tekla niz bradu, neravno podrezanu rdavim
makazama i bez ogledala. Oci ludaka bile su dobre i umiljate. U klancima
zadržava se sneg i zima do jula: misli Pimena Sergijevicaodlutale su u
zimu, u secanja. Prirodno je, da svaki covek voli na svoj nacin, prirodno
je da sam reši i odredi svoje mesto u životu i na poslu, da živi i umre,
– jer svaki ima svoje detinjstvo, mladost i starost, i svaki ima prava
na svoju licnost,svoj moral isvoju cast. Studentsko doba prošlo je u
podzemljima, – i misli pojur išekroz vreme i prošlost kao oblaci po
nebu, u dug dan, kada su oblaci teški i brzi ikad je na zemlji cas sunce,
cas oblacno. – Da, da, sasvim tako. Znate, kad sam ja bio
student...Ožogova su izmorena od napada izneli iz trpezarije.Pimen
Sergijevic razgledao je planove i zabeleške ucinjene na planovima ivideo
je u tim zabeleškama milione kubika vode, formule su se pretvarale u
snagu.Utisci su se redali: uspomene na Olgu, sahrana Marije i
nasipizgradnje. Uklancima starosti odjednom se pojavilo leto, – kci je
bila tada mala devojcica,Pimen Sergijevicljuljao ju je na svojim snažnim
rukama i plašio je naocarima, – ona je sada odrasla devojka, žena.
Kilometri izgradnje, nasip, granitni beton,kotline, odvodni kanal, sve je
to vec bilo stvoreno i vracalo se sad u formule kojenisu bile ispisane
tušom na hartiji, vec izgradene granitom u prirodi. Dugajlija dan
bio je na izmaku – ovaj izraz potsetio ga je na izvošcik a, – na
sunce su navaljivalioblaci i sve je izgledalo uvenuto, da bi se pozlatilo
kad sunce grane. PimenSergijevic govorio je strogo, narogušen i star, bio
je nanasipu, kada su ženenapustile kolica i pošle u grad. Nastojnik je
jurio na biciklu za radnicama, – nijemogao ništa da objasni, iz
kancelarije su pitali: – „Je li štrajk?“ – Nadzornik jeodgovarao: –
„Ne znam, možda demonstracija.“ – Poletika je srdito posmatraonebo i
mislio, da je covecanstvo pozvano ne samo da preureduje prirodu, da
goninazad tokove reka, da sliva sa geologijom nasipe, vec covecanstvo
mora da stvaragranitne nasipe novih pojmova, prekopavajuci istoriju i
izgradujuci nove odnosemeduljudima. Ove kolone žena išle su u buducnost,
– nije to bio ni štrajk nidemonstracija, – te reci ništa ne znace.
Jedan radni d an na izgradnji propao je zbog sahrane jedne casti. U
ovomtrenutku opšte zbunjenosti, Pimen Sergijevic pošao je u svoju sobu i
pozvaoSadikova da nasamo razgovaraju. Kraj prozora su proletale
bregunice,nagoveštajuci i pretskazujuci kišu, koju nebo još ni je
pokazivalo. Napolju su bregunice pojacavale tišinu. Pimen Sergijevic
tromo i umorno seo je na postelju.Soba je bila pusta i hladna kao i sve
odaje u kojima se ne živi. Pimen Sergijeviczamolio je Sadikova da uzme
stolicu i da sedne bliže. Sadikov je seo. PimenSergijevic posmatrao je
dugo Fjodora Ivanovica, vrlo smuceno, njegova srditost bila je išcezla.
Fjodor Ivanovic sedeo je spuštenih ramena, gledao je oboreneglave, lice
mu je bilo tamno i zamoreno. Pimen Sergijevic laskavo se osmehnuo. Starac
je govorio: – Fjodore Ivanovicu, ja nisam danas slucajno govorio sa vama
o pustinjamakoje nastupaju. Ali o tome cemo docnije razgovarati. Ja
mislim, da mi imamoslicne sudbine, – ali ni to nije tacno, ja mislim na
obnavljanje uspomena. Predvadeset i pet godina, ja sam se vencao sa Olgom
Aleksandrovnom, izvinite štone govorim o poslovima. I moju i vašu ženu
odveo je Laslo. Olga je otišla od mene i ja znam šta ste sve proživeli
kad je Marija Fjodorovna otišla od vas. Da, ja znamkako je to bolno, ali
ja mislim, da kod ljudi, koji paze na svoje postupke, ne može biti
slucajnosti, pa makar prošli i kroz ceo život. Pricajte mi o sebi. Da li
odlazitemojima? – O cemu da govorim? Marija Fjodorovna predala se svojim
instinktima i propala je zato, što su kod Edgara baš ti instinkti bili
uništeni. Kod vaših sam biosinoc, – odveo sam Ljubi Pimenovnoj psa, koji
je ostao posle Marije. – Pas je urlaoi nije hteo da jede iz mojih ruku.
Ja kod vaših odlazim cesto. Opet je progovorio Pimen Sergijevic,
pogledavši u tavanicu, zagledao se uklance svoje prošlosti, u vreme i
prostore koje su toga casa raznosile bregunice. – Treba biti pribran.
Odlazak Olge Aleksandrovne od mene smatram patologijom, ali meni nije sve
potpuno jasno. Video sam ove žene koje su pošle
na groblje. Obustava rada košta nas nekoliko desetina hiljada rubalja i
zaceloLasloove pogibije, jer on je svakako propao. Ali ne treba od sebe
stvaratizalagaonicu. – Pimen Sergijevic osmehnuo se sa izvinjenjem. –
FjodoreIvanovicu, ja mislim da mi necete odbiti uslugu,da me sada
odvedete OlgiAleksandrovnoj. Kod ljudi koji paze na svoje postupke ne
može biti slucajnosti, – a ako ih ima onda je to patologija. Ja sam lepo
živeo sa Olgom Aleksandrovnom.A mi smo sada vec stari, zar ne? A ja bi
hteo da vidim Ljubu, kcer. Ja sam jeveoma voleo i volim je.Sadikov je
rekao isto tako uzbudeno i tiho kao Poletika: – Da, hajdemo. Oni ce vas
rado docekati. – Sadikov je pocutao. – A vašakci, Pimene Sergijevicu, –
cudan je ona covek. A živeti treba jednostavno. Pimen Sergijevic vrlo
uzbuden podigao se sa postelje. – Fjodore Ivanovicu, vi razumete... –
rekao je Poletika, namrštio se i zbunio. Napolju su pojacavale tišinu i
zaparu dana bregunice koje su rasecalevazduh.Ima dana, kad covek
osecaintimnu vezu sa zemljom. Ima dana, kada ljudi pažljivo rade sve što
im nalažu dani da bi tako izbegli dosadu i bol nerada. U kucistarica
Skudrinovih bio je takav dan. U takvim danima, po obicaju ruske
provincije, treba ujutru otvoriti prozore, da bi u sobe ušao sveži vazduh
gonjentihim julskim povetarcem. U sobama je tada sveže i zelena svetlost
starih lipa iklenova i divlja loza oko terase sprecava i skriva zlatnu
boju dana, – baš to istozlato, koje se razliva po bašti i upire se o
glave suncokreta na gradini. OlgaAleksandrovna je u bašti najbrižljivije
okopavala gradine da bi prekratila vreme, – njene ruke rovale su zemlju.
Ona je prolazila po bašti i kuci sa crvenommaramicom na glavi daleko
razmaknuvši ruke, da se ne bi isprljala zemljom. Ona je volela da se
druži sa zemljom, ona je volela zemlju i htela je da što duže vreme
provede u tom srecnom i retkom druženju, takvo osecanje imajuljudi koji
umejuda vole, veruju i da budu verni, jer samo plemeniti ljudi po mislima
i delovanjumogu da vole, da veruju i da budu verni.Cudesna je stvar
kopati zemlju i zamaratimišice, cistiti medu lejama korov i gledati kako
raste sve ono što si sam zasadio istvorio svojim rukama......Devojcica
Alisa imala je lutke. Jednoj velikoj lutki od krpe Alisa jemastiljavom
pisaljkom nacrtala brkove. Alisa oca nikada nije zvala„tata”, vecEdgar –
kao mati. Ovu lutku Alisa je nazvala„tata“. Alisa se sa ovom lutkomigrala
kradom od svih cak i od Miške, to da se ta lutka zvala „tata“ Alisa je
poverilasamo jednom stvorenju, psu Vuku. U dnu bašte, krijuci se od svih
za vreme velikežege, Alisa bi stavila na kolena svoga „tatu”,ljuljala ga
i šaptala: „Tatice, mili, netuguj, dodi k nama, mili tatice!“ Ponekad je
Alisa pitala Edgara Ivanovica:
– Edgare, da li mi živimo ili se igramo?Eto, ti i mama, vi živite a ja
i Miša – mi se igramo lutkama. Da li ja i Miša živimo ili se igramo?
Nezgrapna lutka od krpe, sa užasnim crnim brkovima, bila je sva prljava
istrašna. Nocu, Alisa bisakrivala lutku pod jastuk kad bi odlazila na
spavanje, tajnood svih, da joj tatu ne bi uzeli i doznali za njega, a
danju po žezi ona mu je tepala. Dan se klonio zalasku, spremala se k iša,
trebalo se žuriti, prve kapi kišešuštale su po lišcu. Olga Aleksandrovna
pošla je na terasu da uzme liku zazavezivanje graška, – i odjednom
ugledala jecoveka i nije ga poznala, coveka ušeširu saširokim obodom
ištapom u ruci. U baštu, sa terase dolazio je FjodorIvanovic ostavljajuci
došljaka samog. Ruke Olge Aleksandrovne bile su prljaveod zemlje, njoj u
susretišao je bradat starac. On je gledao Olgu Aleksandrovnu
saudivljenjem, ljubavlju i laskavo. Pimen Sergijevic nije mogao drugacije
ni dagleda, jer u bašti je stajala njegova jedina i najdraža žena, koja
je kao i on osedela pre vremena. – Koliko te godina nisam video Olga, –
kazao je Pimen Ser gijevic i zacutaoda bi sakupio misli. – Eto došao sam
k tebi. – Kako si se izmenio Pimene, koliko se godina nismo videli! –
kazala jeOlga Aleksandrovna.I odjednom oci Olge Aleksandrovne napune se
suzama, ona je bespomocnozalomila rukama prljavim od zemlje. – Olga, ja
samdošao tebi za navek! – Idem da operem ruke, – kazala je Olga
Aleksandrovna – i pružila ruke prema Pimenu Sergijevicu, bacila se k
njemu svim svojim bicem i ruke prljave odzemlje obavile su se oko
njegovog vrata.Pimen Sergijevic poljubio je zemlju na rukama Olge
Aleksandrovne. Ona senije otimala, opustila je glavu. Život može da pocne
i da se završi svakoga sata isvakoga trenutka. – A gde je Ljuba i tvoja
druga kci? Ja sam rešio da dodem tebi onog momentakada sam doznao da su
radnice pošle da sahrane ženu Edgara Ivanovica. – Idem da operem ruke!
– kazala je Olga Aleksandrovna ali nije otimalaruke. – Ja ništa ne mogu
da objasnim. U bašti je pevala crnoglavka. Jesenja kiša polako je padala,
sirotinjski i sivo.Drvece je pod kišom utišalo, zacutalo i otežalo.
Crnoglavka je pevala vrlo tužno iusamljeno. Fjodor Ivanovic sedeo je na
klupi u bašti na kiši. Kiša je kvasilanjegova ramena, zemlju pred njim i
njegovo lice. Fjodor Ivanovic sedeo jezgrbljeno, skupljeno i nepomicno.
Po njegovoj košulji potekli su potoci. Pocelo je
da se smrkava. Smrklo se. Kiša je padala i padala. Nebo se slilo sa
drvecem izemljom.I tada je u baštu došla Ljuba Pimenovna. Za njom se
pokunjen zaplitao Vuk.Cuteci ona je sela pored Fjodora Ivanovica. Vuk je
legao k raj njenih nogu. NiFjodor Ivanovic, ni Ljuba Pimenovna nisu dugo
progovorili. Kiša je ukvasilaLjubu Pimenovnu isto kao i Fjodora
Ivanovica. – Fjodore, – kazala je Ljuba Pimenovna, – treba pogledati
u prošlost da bise videla buducnost... Na dnu reke Oke pronašli su
skitsku kamenu ženu, – prenekoliko godina studirala sam istoriju tih
kamenih likova... – Ljuba Pimenovna pocutala je. – Koliko godina je
ležala ta žena pod vodom! Ja sam ovog trenutka bila kod coveka, kome sam
nekada bila dala rec da cu mu biti žena. Bila sam kodnjega da se sa njim
oprostim. On me nikada nije poljubio. Sada razumete zaštoonda nisam pošla
s vama Marinkinoj Kuli, – secate se. Ljuba Pimenovna zacutala je
opustivši glavu. Fjodor Ivanovic uzeo je njenuglavu i položio na svoje
krilo, pažljivo je posmatrao kako kaplje kiše klize pozatvorenim Ljubinim
ocima, mešajuci se sa suzama, – ili suza, možda, uopšte nije bilo?U
kišne veceri, na terasama zaraslim u divlju lozu, uvek je vrlo prijatno,
iz bašte miriše cvece, bašta tamni, u baštišušti k iša a na terasi je,
kada su mati i kciotišle za poslom, mati u kucu a Ljuba Pimenovna u baštu
da nabere rotkvice isalatu, Pimen Sergijevic poceo svoj razgovor,
prisluškujuci kišu išum lišca u bašti: – Ja sam govorio o pustinjama,
Fjodore Ivanovicu, o pustinjama kojenastupaju na covecanstvo, koje su
uništile Atlantidu, Arabiju, Mesopotamiju,Mongoliju i naše Zavoložje.
Pustinja nastupa na nas, na zapadni Sibir i naEvropsku Rusiju, pustinja
se sprema i pod samom Moskvom, njeni vesnici su sušeivetrovi zvani Mgi,
oni dopiru do Nižnjeg Novgoroda, Rjazanja, Orla i Kijeva.Pustinje su
strašnije od ratova. Pustinje se pojavljuju usled gubljenja
ravnotežetoplote i vlage, – kada je toploteviše no vlage, sunce sažiže
zemlju i ubija život.A koliko humusa svakog proleca snesu reke u mora,
ispravši iz zemlje soli ihemijske sastave koji hrane biljke. Reke su
vekovima ispirale zemlju, ostavljajuciza sobom pesak i kamenje i bez
koristi pružajuci morima sve ono što je nužno zaodržanje života na
zemlji. – Pimen Sergijevic pocutao je, prisluškujuci k išu.
LjubaPimenovna prošla je pored njih iz bašte sa rotkvicama i salatom na
tanjiru, – njenolice bilo je srecno. Vetar je šumeomedu drvecem. Pimen
Sergijevic ponova je poceo da govori: – Ja sam izradio projekt, kako da
se zaustave pustinje koje iduna nas. Ja sam vec sastavio i karte i
planove. Treba prokopati nasipom Volgu kodKamišina i baciti je u
Zavoložje, na Aralo-Kaspijski pesak, na les Aralo-Kaspijske pustinje. U
toj bi se pustinji pojavila nova jezera i reke, hiljade
kvadratnihkilometara pošle bi pod vodu, – ali stotine hiljada kvadratnih
kilometara prostoraoživele bi otete pustinji.Leševiorošeni vodom, u
velicini od pola Francuske, bili
bi zagnojeni humusom reke Volge i upotrebljeni za setvu pamuka i
pirinca.Pustinja bise pretvorila u drevnu Mesopotamiju, sa kišom,
jezerima i tropskim biljem. Samo jedna desetina Volgine vode uticala bi u
more – pošto bi Volgauticala u Kaspisko More, ne tamo gde utice sad,
vec u Komsomolski zaliv, – ostalavoda,razlivena po novim rekama,
jezerima i kanalima u vidu pare otišla bi uvazduh stvarajuci oblacnu
parnu zavesu otklanjajuci pustinju. Voda bi pripadalazemlji u vidu kiša i
oluja, ostavljajuci humus pamuku i pirindžu. Ovaj komadzemlje u velicini
polovine Francuske bice najbogatiji na svetu – to ce biti tvrdavakulture
pred pustinjom, sa svojom žegom, maglama, burama, olujama, rosama,kišama.
Volga bacena u pustinju preinacice klimu pustinje i njenu
geografiju.Volga, menjajuci svoje korito, ulivace se u Kaspijsko More
kraj Komsomolskogzaliva i Kaspijsko More promenice svoje reljefe. Iz
zemlje koja se sada nalazi podmorem niknuce kopno kao i Bakinska
industrija, koja se sada veštackim nacinomspasava od mora. – Starac je
pocutao. – Ja sam mnogo godina radio nad ovim problemom. Imam potpuno
gotove karte, proverio sam trase i profile. Pustinjutreba zaustaviti, i
mi cemo je zaustaviti. Sada se naravno ne može zamisliti šta bisve
covecanstvo dobilo od toga. Ovo što mi sada radimo na reci Moskvi samo
jesitnica, ali i ona je vezana sa planom koji sam ja zamislio. – Starac
je ponovazacutao. – Eto o cemu hocu s vama da govorim Fjodore Ivanovicu.
Starac je zacutao. Iz mraka je mirisalo na duvan i šeboj. Prošumeo je
vetar iculo se kako je svalio na zemlju zrele jabuke. Žene su postavljale
sto, muškarci sustajali kraj ograde pod divljom lozom. Ljuba Pimenovna
prišla je FjodoruIvanovicu, naslonila se na njegova ramena i stala da
sluša razgovor. PimenSergijevic nasmejao se kceri i pogledao na obojicu
sa razumevanjem.I on je rekao zamišljeno: – Prokopati Volgu kod
Kamišina – tamo Volga tece po nanosima i njenaleva obala niža je od
njene površine – baciti Volgu na pustinje, stvoriti tvrdavukulture,
zadržati pustinju – to može samo socijalizam. FjodoreIvanovicu, ja
samvec star, Fjodore Ivanovicu golube moj. Ja nemam više snage da se
upuštam uostvarenje tih planova. Ja hocu nešto da vas zamolim. Ja bih vam
dao moje projekte, karte, planove, crteže i racune. Naša vlada pomoci ce
vam. – Starac je pocutao. – A vi sevec pobrinite da se to ostvari... A
Ljuba ce poci s vama daotkopava vekove. Na terasi je bilo vrlo mirno. Na
lampu su naletale nocne leptirice. Muškarcisu seli da veceraju i Olga
Aleksandrovna stavila je pred Pimena Sergijevica prženihleb. Kraj nogu
Lju be Pimenovne ležao je Vuk. Miris ribe cesto se pretvara u
mirisljubicice.
U kuci sestara Skudrinovih, kod starica Kapitoline i Rime, razlicito su
sesložili životi, kod ovih palanackih, korenitih, kolomenskih
malogradanki. UKolomni zvona su dovršavala svoj plac. Pre trideset godina
na Rimu Karpovnu pala je kolomenska sramota njene ljubavi, da bi ta
sramota postala sreca na savvek. Sve je bilo sramno u ljubavi Rime
Karpovne. Ona se podala blagajniku,amateru, po bulevarima i Marinkinoj
kuli i tamo je zacinjala svoje kceri. Zakonitažena blagajnika-glumca
htela je da tuce Rimu Karpovnu i naravno kolomenskizakoni bili su na
strani zakonite žene. Rima je rodila dve kceri, ocigledni
primerkolomenske sramote, i bila je opisana u pasošu kao Rima Karpovna –
„neudata“ – ,,ima dve kceri“. – Kapitolina Karpovna bila je kolomenski
primer poštenja koji je služio svima za uzor. I prošlo je trideset
godina. Vreme je prošlo, vreme je prosejalo sve. Rima Karpovna ipak je
doznala za srecu života. A KapitoliniKarpovnoj ostalo je jedino da živi
životom i srecom drugih: životom i srecomsvoje sestre. Cast Rime slicna
je recnim vrtlozima i padovima. Ta cast pokazalase jaca od kolomenske
cestitosti Kapitoline Karpovne, sramota se pretvorila usrecu.
Hiljadugodišnja prošlost dede Nazara Sisojeva, koja je vozila splavove
poOki, zaustavila sena nasipu, koji je uništio hiljadugodišnji stari
život i moral.Priroda ne zna za prave linije, prav pokret je apstraktan
kao nula. Zakoni recnihtokova koji nikada nisu pravilni znaju jedino za
podrivanje svojih korita. ProfesorPoletika, istražujuci uzroke slaganja
gline jurskog sistema u ležištu Oke, utvrdio je da su Okine doline
postale i dobile svoj sadašnji oblik i nagib još pre taloženjakrecnjaka –
u dalekoj drevnosti: najkasnije taloženja peska i mergela21 periodakrede,
pokazujuci glinu jurskog perioda, – nisu imali toliku debljinu da bi
mogliizmeniti osobine jurskog reljefa, a doline i cedenje voda perioda
krede formiralisu se po predašnjem osnovnom toku. Covek, profesor
Poletika,slomio je reljefe reke Oke, stvorivši novu reku. Ohlomon Ivan
Karpovic Ožogov poginuo je u dan i cas kad se pojavila tanova reka.I
došli su dani kada su: u Orlovskoj, Tulskoj, Kalužskoj,
Moskovskojguberniji, na rekama Moskvi, Ugri, Žizdri, Plavi, Zuši, Nugri i
Kromi – puštalivodu sa brana jer je izgradnja nasipa bila završena,
nasip se urastao i opirao o prirodu spreman da odbaci vodu i stvori novu
reku, reku stvorenu covecjomvoljom. I vode su pocele da nastupaju na
nasip, nastupale su u širinu i visinu, da bi ušle u svoje novo korito
izgradeno pod Moskvom. Voda je plavila livade gdesu se nalazila sela
Bobrenjevo, canci, Parfentijevo, Horoševo i Akatijevo koja suse pomakla
od nove reke. Voda je poplavila kucu Skudrinih u Zaprudima. Voda je
poplavila kolibu dede Nazara u Akatijevu. Na stotine hiljada ljudi
doputovalo21 Krecna zemlja izmešana sa ilovacom.

je sa sviju strana da vide rodenje nove reke svetkujuci pobedu

izgradnje. Podnožjekule Marine Mnišek, kule legendi, podrivala je i
plakala voda. Ohlomon Ivan Ožogov poginuo je ubivši potpuno svoj mozak. U
momentukad je nastupala voda Ivan Karpovic sa svojim psom Arapom sišao je
u podzemljeciglane. Voda je nastupala na ciglanu. Svi ohlomoni sklonili
su se iz podzemlja.Voda je nailazila sve brže i bliže. Voda je opkolila
ciglanu. Ivan Karpovic sedeo je na stepenicama podzemlja. Pas se zgrcio
pored njegovih nogu. Bila je noc. Kadse voda popela na nekoliko metara,
Ivan Karpovic sišao je ka peci. Ohlomon jelegao na slamu, naredivši psu
da legne pored njega, – zagrlio je psa, uzdahnuo izatvorio oci. Pas je
poslušao položio glavu na grudi Ivanove i slušao je šuštanjevode koja
dolazi. Kroz otvor, u podzemlje pocelo je da puzi svitanje izvlaceci
izmraka, polako i uporno, dasku za rucavanje i novinu koja je
objavljivala završetakizgradnje. Ivan je ležao na ledima, brada i
jabucica jako su se isticale. Ivan je podmetnuo ruku pod leda psa.
Jabucica se jako isticala. Sivo svitanje cinila jeIvanovo lice vrlo
bledim i nemocnim. Svitanje je izvlacilo iz mraka r asuti duvanna dasci
za rucavanje, glineni sud za umivanje i ždrelo peci. Napolju je
šuštalavoda, osecao se miris vode i vlažnog prostora. Ni covek ni pas
nisu spavali.Podzemlje se ispunjavalo zelenom svetlošcu gustom kao blatna
voda. I covek i passtražarili su jedan drugog. Odjednom, gore, na
poprecnu gredu, pri ulasku, i na jedan deo peci, presekavši podzemlje,
pao je zlatan zrak sunca. I pas nije izdržao, – pojurio je gore, video
je ogromno polje vode koje se širilo unaokolo, pojurio jenatrag i
priljubio svoju glavu grudima ohlomona, prislušnuo, uhvatio ga za ramenai
poceo drmati. Ohlomon se nije pomakao ni otvorio oci. Pas je zaurlao.
Ohlomonse osmehnuo. Pas je opet pojurio gore, opet se vratio i vukao
gospodara. U tomtrenutku sa tutnjavom i šuštanjem pojurila je u podzemlje
zelena voda. Za dvasekunda voda je zalila podzemlje, udavivši coveka i
psa. Tako je umro Ivan Karpovic Ožogov, velik covek velike i cudne
epohedevetsto sedamnaeste do dvadeset i prve godine.Mali Miška nije
spavao tih noci idana, gledao je vodu kako nailazi. Pojavanove reke bila
je zaMišku prvi doživljaj kao što je za Ožogova i Sadikova bilafabricka
sirena. Mišk a je odlazio da gleda kako voda zaliva staru pumpu i
dolaziMarinkinoj kuli da podrije njeno podnožje osvajajuciovaj najstariji
kolomenskispomenik prošlosti, oko koga su vekovima letele vrane –
„Marinkine duše“ – ukome je umirala Marina i svoju decu zacela Rima. I
mali Miška je u casuOžogovljeve smrti bio kod Marinkine kule. KRAJ