Download as docx, pdf, or txt
Download as docx, pdf, or txt
You are on page 1of 6

ВЕРСКИ СУКОБИ У РАНОМ

НОВОМ ВЕКУ
ВАСИЛИЈА СТАНКОВИЋ II-4
САДРЖАЈ:
Корен проблема........................................ страна 3
Мартин Лутер и почетак Реформације... страна 4
Верски сукоби у Немачкој........................ страна 4
Верски сукоби у Француској.................... страна 5
Верски сукоби у Енглеској....................... страна 5
Тридесетогодишњи рат........................... страна 6
Корен проблема:

Протестанска реформација обухвата све сукобе унутар Католичке цркве


у XVI и XVII веку. Сама реформација је првобитно имала циљ да промени
Католичку цркву, док је крајњи циљ била сама подела на Католичку и
Протестанску цркву. Ово је основа разумевања верских сукоба у Европи у
XVI и XVII веку. Све ово је почело због охолости Католичке цркве у
средњем веку, управо у оно доба када је црква водила главну реч. Народу
се згадила црква и ту наступа „Ренесанса“, односно доба препорода. Тада
је црква изгубила утицај који је имала, али се сматра да је сама Ренесанса
корен идеје да Католичка црква мора да се мења. Убрзо народ примећује
колико је Католичка црква заправо изгубила поенту. Покварени и охоли
свештеници, хаос који је владао у самој цркви и „опроштајнице грехова“
били су неки од огромних проблема за Католичку цркву, али једноставно
нису обраћали пажњу на то.
Један од првих оружаних сукоба између припадника Католичке цркве и
оних који су били против ње су били Хуситски ратови. Хуситски ратови су
трајали пуних 14 година (1420-1434) и водили су се између Хусита и,
поједностављено, католика. Хусити су Чеси припадници свештеника Јана
Хуса. Јан Хус је био спаљен на ломачи јер се супротставио Католичкој
цркви, те је народ полудео и дигао се на ноге 1415. гоодине. Тек 1420.
долази до првог оружаног сукоба. Рат се завршио 1434. године без
званичног победника, те је црква морала признати Хусите. Било је пуно
интелектуалаца који су били против Католичке цркве, али је најгласнији
био Мартин Лутер, звамжнично човек који је започео Протестанску
реформацију.
Мартин Лутер и почетак Реформације
Мартин Лутер, или по многима „отац протестантизма“ и саме
Реформације. Рођен је 1483. године на селу на просторима данашње
Немачке Савезне Државе Тирингије. Постаје члан верске групе „Свети
Августин“ где стиче апсолутно верско образовање. Са пуних 25 година
постаје професор на Витенбершком универзитету, а стиче докторат са 29
година. „Човек се може спасити само веровањем“ биле су његове речи
који много људи сматра самом основом реформације. Као и многим
интелектуалцима, сметао му је тадашњи трули систем Католичке цркве. На
дан 31. октобра 1517. године качи 95 теза на врата цркве замка у
Витенбургу, где званично почиње реформација. Широм Немачке су се
појавиле присталице Лутерове идеје, те је он упао у директан сукоб са
папом Лавом Х, који јуна 1520. године осуђује Лутерове тезе и сва његова
дела, те му забрањује учење. Он то одбија, те позива да се сва учења која
не поштују Христова морају да нестану. Папа одлучује да га ухапси за
„увреду папе“, па је Лутер приморан да побегне у Саксонију, која годину
дама касније прихвата протестантизам.

Верски сукоби у Немачкој


Сељаци су били најзагрејанији припадници Лутеровог учења, али
господа и виши стале и није био за променз Католичке цркве. У
југозападној Немачкој 1524. године долази до Сељачког рата, под
вођством Томаса Минцера. Сељаштво су своје услове и захтеве изложили у
спису „Дванаест захтева сељаштва“. Племство је то изигнорисали, и већ
средином 1525.године потпуно поражавају сељаштво. Карло V, немачки
цар, сазива сабор у Аузбургу 1530. године са циљем да се побољша верски
статус. На том сабору је састављен списак забрањених учења, на коме је
било и Лутерово. Већ 1531. долази до нове буне, овај пут измећу
Шмалкадске лиге и самог Царства. Шмалкадска лига је била унија
немачких држава које су подржавале протестантизам. Карло V успева да
их порази 1531. године. Двадесет четири година касније, Карло V поново
сазива сабор у Аузбургу, где се дозвољава да немачки кнежеви могу сами
да одређују веру својих поданика.
Верски сукоби у Француској
Средином XVI века Фрамцуском креће да се шири калвинистичка вера.
Калвинистичка вера је имала исти систем вредности као и протестамтизам,
али им је главни човек учења био Жан Калвин а не Мартин Лутер. Они су
сами себе називали хухжгенотима. Убрзо избија сукоб између католика и
хугенота. Катарина Медичи, владарка Француске, како би смањила тензије
одлучује да уговори брак њене ћерке Маргарете Валоа и једног од вођа
хугенота Анрија Наварског. На дан венчања, 23. августа 1572. године,
Катарина Медичи даје наређење да се сви хугеноти убију. Тог дана је био
празник Светог Вартоломеја, те је та ноћ добила назим Вартоломејска ноћ.
Анри Маварски успева да спаси живу главу тако што мења своју веру у
католичку.
Анри III преузима престо од своје мајке Катарине. И за време његове
владавине су били мањи сукоби. Анри III умире, па како није имао деце
Амри Наварски преузима престо. Као Анри IV, доноси Нантски едикт 1598
године који доноси мир. Едиктом је хугенотима дато право слободне
вероисповести.

Верски сукоби у Енглеској


Верске сукобе у Енглеској је наизглед започео енглески краљ Хенри VIII.
Он је првобитно био против Лутеровог учења, али убрзо је дошао у сукоб
са папом. Године 1534. долази до званичког раскида са Катлочком црквом
доношењем „Закона о суперматији“ где он постаје поглавар Енглеске
цркве. Осим тога у том закону је сва црквена имовина билс приписана
краљу, а мамастири су били затворени. Недуго после на власт долази
Марија Тјудор, Хенријева ћерка. Тада креће јака католичка реинкарнација,
огромни бројева протестаната су били убијани или протерани. Ускоро
долази до решења проблема сменом власти и доласком на престо
Елизабете I. Oна прихвата да буфжде поглавар Енглеске цркве сли није
хтела скроз да раскиме односе са Катлочком црквом.
ТРИДЕСЕТОГОДИШЊИ РАТ
Тридесетогодишњи рат је највећи верски сукоб током XVI и XVII века на
просорима Европе. На полетку овог сукоба је изгледало као поновни рат
између католика и протестаната, али нам исходи говоре да су то
исмључиво били сукоби због гео-политичког интереса. Рат се водио
између Протестанске уније и Католичке лиге. У Протестанској унији су
биле: Шведска, Француска, Данска, Шкотска и протестанске немачке
државе, док су у Католичкој лиги били: Хабзбурзи, Шпанија, Баварска и
католичке немачке државе. Рат се водио пуних 30 година од 1618. до 1648.
године. Рат се водио на просторима данашње Чешке и Немачке. Рат се
завршио Вестфалским миром, којиђ је Немачка била расцепкана, Шпанија
ослабљена а Француска као велика Европска сила.

You might also like