1.

Izvori zagađenja vazduha u zdravstveno ustanovi su:

a) Ljudi, uređanji, intervencije, nameštaj, oprema, životinje, biljke

b) Ljidi, uređaji, intervencije, nameštaj, oprema, životinje, biljke, saobraćaj,
građevinski radovi na otvorenim, individualna ložišta

2. Mikrobiološke opasnosti u vazduhu životne sredine u zdravstvenoj ustanovi mogu

biti:

a) Apergillus spp.
b) Mycobacterium tuberculosis
c) Influenza viruses
d) SARS-CoV-2
e) Sve navedeno

3. Svetlost je neophodna za:

a) Proces viđenja
b) Podizanje raspoloženja
c) Proces viđenja i obezbeđivanja dnevno- noćnog ritma

4. U elektromagnetno zračenje nishih fekvencija ubraja se:

a) infracrveno zračenja
b) kosmičko zračenje
c) gama zračenje

5. Veštački izvori zračenja glavni su izvor zračenja za čoveka:

a) DA
b) NE

6. Šta se podrazumeva pod intrahospitalnim infekcijama

a) Infekcije kao razlog zaštp je pacijent primljen u bolnicu bez obzira na vrstu
uzročnika
b) Infekcije nastale više od 48 sati nakon izlaska pacijenta iz bolnice bez obzira
na vrstu uzročnika
c) Infekcije stečene tokom boravka bolesnika u bolnici (najmanje 48h posle
prijema i najviše 48h posle izlaska iz bolnice)

7. Pri planiranju higijenskih uslova za zdravstvene ustanove neophodno je (zaokruži

tačne odgovore):

a) Da su zgrade dizajnirane, a aktivnosti organizovane tako da se minimizira

širenje agenasa/noksi kretanjem pacijenata, osoblja i posetioca, opreme,
 zaliha i kontaminiranih predmeta, kao i da se olakša higijena prostora, ali i
pacijenata, osoblja i posetioca (npr: prostorije za dijagnostiku u domovima
zdravlja da su udaljene od čekaonica, smeštene na višim spratovima).
b) Aktivnosti organizovati u zonama, pri čemu se treba upravljati protokom
ljudi, opreme i materijala tako da se minimiziraju kretanja iz „čistih" u
prljave" zone.
c) Da je uvek na raspolaganju dovoljna količine zdravstveno bezbedne
voda za piće, kuvanje, ličnu higijenu, medicinske aktivnosti, čišćenje i
pranje veša.
d) Da su obezbeđeni uslovi za odvajanje, sakupljanje, prevoz, tretiranje i
odlaganje medicinskog otpada na sigurno.

8. Navesti 5 boja karakterističnih za tokove medicinskog otpada.

- Crna-komunalni
- Zuta- inf
- Crvena- hemijski, farmaceutski
- Braon-patoanatomski
- Ljubicasta-citotoksicni

9. Bakterijska flora kože medicinskih radnika je podeljena u dve grupe: prolaznu

(tranzitnu) i trajnu (rezidualnu) bakterijsku floru

Prolazna se uklanja pranjem ruku i nalazi se na površinskim slojevima kože. Trajna

balterijska flora zahvata dublje slojeve kože i teško se odstranjuje.

10. Koje od navedenih aktivnosti unutar dobre higijenske prakse pranja ruku
zdravstvenih radnika sprečava prenošenje mikroorganizama na pacijenta (zaokružiti
tačan odgovor):

a) Pre dodirivanja pacijenta i neposredno nakon izlaganja telesnim tečnostima.

b) Neposredno pre čiste/aseptične procedure i nakon izlaganja neposrednoj
okolini pacijenta.
c) Pre dodirivanja pacijenta i neposredno pre čiste/aseptične tehnike.
d) Neposredno pre čiste/aseptične procedure i neposredno nakon rizika od
izlaganja telesnim tečnostima.

11. Zaokruži tačnu tvrdnju

a) Studija preseka se ubraja u grupu analitičkih metoda.

b) anamnestička studija pripada grupi interventinh studija
c) studija slučaja pripada grupi analitičkih metoda
d) kohortna studija je vrsta deskriptivne studije

12. Zaokruži tačnu tvrdnju

 a) Rezultati studija preseka se izražavaa ili odnosom prevelencije ili
unakrsnim odnosom
b) Rezultat studija preseka se izražava ili kumulativnom incidencijom ili
relativnim rizikom
c) Rezultat studija preseka se izražava ili stratifikacijom ili mečovanjem
d) Rezultat studija preseka se izražava ili terenskim ofledom ili ogledom u
zajednici

13. Zaokruži tačnu tvrdnju

a) Eksperimentalna metoda služi isključivo za postavljanje hipoteze

b) Eksperimentalna metoda se najčešće zasniva na principu retraktizacije
c) Eksperimentalna metoda pruža slabe dokaze o uzočno- posledičnoj vezi
d) Eksperimentalna metoda tokom merenja efekata se zasniva na principu
slepog postupka

14. Jedna od navedenih osobina je karakteristika respiratornih epidemija:

a) kontaktrni rep
b) skraćena inkubacija
c) sezonski karakter
d) teška klinička slika

15. Koja od navedenih oboljenja se NE može prenositi hrnom:

a) Difterija
b) Streptokoke
c) Šigeloza
d) Genitalna hlamidijaza
e) Trihineloza

16. Jedna od

a) infektivna doza salmoneloza je velika

b) voće i povrće su najčešće namernice inkriminisane salmonelom
c) u našim uslovima najčešći put prenosa šigeloza je hidrični

17. Zaokruži tačan odgovor

a) Hrana ne predstavlja povoljnu sredinu za opstanak mikroorganizama

b) Dominantan put prenosa Q groznice je aerogeni put
c) Politipije su karakteristične za alimentarne epidemije
d) U alimentaarne epidemije ne postoje kontrolne grupe zdravih i obolelih
e) Tularemija se ne može prenetu svim putevima širenja

18. U AP Vojvodina (zaokruži tačnu tvrdnju:

 a) Alimentarne epidemije se najčešće otkrivaju u okviru porodica
b) Alimentarne epidemije su njačešće poreklom iz restorana
c) Alimentarne epidemije se najčešće otkrivaju u predškolskim ustanovama
d) Alimentarne epidemije se najčešće otkrivaju na “Exitu”

19. Protiv koje od navedenih bolesti se, u slučaju povrede/ akcidenta, ne sprovodi
postekspoziciona zaštita

a) hepatitis B
b) tetanus
c) hepatitis C
d) besnilo

20. Zaštita nevakcinisanog deteta koje je pre 5 dana bilo u kontaktu sa osobom
obolelo od morbila sporovešće se:

a) MMR vakcinom
b) MMR vakcinom i imunoglobulinima
c) imunoglobiulinima

HIGIJENA

1. Podela povrsina- (kriticne, polukriticne, nekriticne)

2. Na koju vodu najvise utice kvalitet zemljista- podzemna

3. Koje materije uticu na hemijsku ispravnost vode (arsen, nitriti)

4. Velicina aerosoli (1-10)

6. Koje vode u zdravstvenim ustanovama moraju biti fizicko-hemijski ispravne:

dijalizu, sprovodjenje nege, stomatoloske, za hidroterapije, voda za piće,
pranje ruku…

7. Sta su kriticne povrsine- Kritična oprema i površine. Svaki instrument ili

oprema koja prodire u sterinlno tkivo, sterilan prostor ili krvni sud mora biti
sterilan. Polukritična oprema i površine. Kada se instrumentom ili opremom
ostvaruje kontakt sa nesterilnom sluzokožom ili povređenom kožom potrebno je
obezbediti visok nivo dezinfekcije. Nekritična oprema i površine dolaze u kontaktr sa
intaktnom kožom ili se ne ostvaruje dodir sa pacijentom (pr. posteljina, nameštaj,
pribor za jelo, aparat za merenje pritiska)

8. Procenti komponenti suvog vazduha: 78.9 azot, 20.9 kiseonik, 0.03 ugljen
dioksid, 0.093% plemeniti gasovi
9. Sta treba raditi sa sterilnim kriticnim povrsinama (sterilizacija)

10. Koji po rangu je uticaj zagadjenja vazduha (prvi)

1. "Period prozora" kod HIV-a: - Vremenski period od momenta kada se dogodila

infekcija do dana kada se testovima mogu otkriti antigeni i antitela na HIV naziva se
“period prozora”.

U tom periodu po pravilu se ne mogu dokazati antitela koja su specifična za HIV. Ona
se najčešće mogu dokazat 6 do 8 nedelja nakon infekcije. Izuzetno retko, kod nekih
osoba serokonverzija, (odnosno pojava antitela) otkrivena je tek 12 do 16 meseci
posle infekcije.

Danas se koriste savremeni testovi 4.generacije (tzv. Kombo Ag-At testovi) za koje je
period prozora između 4 i 8 nedelja.

2. Kohortne studije (otvorene i zatvorene)

3. Izracunavanje prevalencije (10%)

4 Hemioprofilaksa (malariia)

9. Sta treba raditi sa sterilnim kriticnim povrsinama (sterilizacija)

4. Hemioprofilaksa (malarija)

5. Dete u kontaktu sa morbilima, posle 5 dana (MMR + imunoglobulini)

6. Ekoloska zabluda -sve što važi na opštem nivou ne mora da važi za svakog
pojedinca

7. Tacno netacno gde je bilo ono sa brucelozom

(tacno-povrsinske vode)

8. Karakteristike hidricne epidemije

(tacno-kontaktni rep)

9. Sta izaziva botulizam (sunka)

10. Nevakcinisani zdravstveni radnik, HBV, HCV,

HIV (tacno-HIV?)
1. Šta je jonizujuće zračenje (zaokruži tačan odogovr) -bilo koje zračenje koje može
da jonizuje materiju i izazove oštećenje ćel živih org, da naruši biohem procese u
ćelijama i prouzrokuje nastanak tumora.

2. Bakterijsku floru na rukama delimo na (dopisati): prolaznu (tranzitnu) i trajnu

(rezidualnu) bakterijsku floru

Prolazna se uklanja pranjem ruku i nalazi se na površinskim slojevima kože. Trajna

balterijska flora zahvata dublje slojeve kože i teško se odstranjuje.

3. Zaokruži netačno:

a) Čađ, sumporni oksidi, azotni oksidi, co, co2 i ugljovodonici spadaju u

specijalne zagađujuće materije
b) Čađ, sumporni oksid, azotni oksid, CO, CO2 i ugljovofonici spadaju u
osnovne zagađujuće materije

Tvrdnja koja je netačna je a). Specijalne zagađujuće mateirje nastaju kao posledica
pdređenih ljudskih delantosti, najčešće industrijskog porekla

4. Koliko iznose dimenzije aerosola? (zaokruži tačan odogovr)

a) <1 μm
b) 1-10μm
c) 50-100μm
d) >10μm

Tačan odgovor je pod b. Dimenzije aerosola su 1-10μm, prašina jesu čestice veće od
10μm, a dim veličina čestica manja od 1μm

5. Navedite najmanje tri hlorna preparata i sadržaj aktivnog hlora u njima:

- Hloramini 25%, hlorni gas 100% i hlorni kreč oko 30%(23-35).

6. Podzemna voda se odlikuje: (zaokruži tačan odogovr)

a) mikrobiološkom isptavnošću
b) hemijskom ispravnošću
c) kvalitetom zavisnim od dubine izdani

Tačan odgovor je pod c. Podzemna voda je najčešći izvor vodosnabdevanja. Smatra

se da se oko 50% svedske populacije snabdeva vodom za piće iz podzemnih izdani.
Podzemna izdaništa mogu biti otvorena (izvori, vrela, plitko kopani bunari) i
zatvoreni (kapitirana izvori i vrela, dubki kapitirani bunari. arteški bunari). Kvalitet
podzemne vode zavisi od dubine izdani. Izvorišta dubine do 20m odlikuje se
mikrobiološkom i fizičko-hemijskom neispravnošću, dok su podzemne vode čije su
izdani na dubini od 20 do 100m ispod površine vode mikrobiološki ispravne. Fizičko-
hemijski sastav podzemnih voda zaviisi od vste zeljišta.
7. Ambalaža/kese žute boje se koriste za odlaganje kog dela medcinskog otpada?
(zaokruži tačan odogovr)

a) infektivnog
b) komunalnog
c) citotoksičnog i citostatskog
d) patoanatomskog

Tačan odgovor je pod a. Crne kese se koriste za odlaganje komunalnog otpada,

oštri predmeti i infektivni otpad u kese ili kontenjere žute boje, patoanatomski otpad
u kese braon boje, farmaceutski i hemijski otpad u kese ili kontenjere crvene boje,
citotoksični i citstatični u ljubičaste.

8. Ekološki pristup u razjašnjavanju nastanka bolesti koji uključuje: (zaokružiti tačan

odgovor) -domaćina, agens(uzročnika) i sredinu.

9. Površine, predmeti i oprema za čišćenje se, prema Spauldingu, dele na:

(dopuniti)- kritične, poluritične i nekritične.

Takođe Spaulding predlaže tri nivoa dezinfekcije za medicinsku opremu koja ne

zahteva sterilizaicju: visok nivo, srednji nivo i nizak nivo dezinfekcije.

Kritična oprema i površine. Svaki instrument ili oprema koja prodire u sterinlno tkivo,
sterilan prostor ili krvni sud mora biti sterilan. Polukritična oprema i površine. Kada
se instrumentom ili opremom ostvaruje kontakt sa nesterilnom sluzokožom ili
povređenom kožom potrebno je obezbediti visok nivo dezinfekcije. Nekritična
oprema i površine dolaze u kontaktr sa intaktnom kožom ili se ne ostvaruje dodir sa
pacijentom (pr. posteljina, nameštaj, pribor za jelo, aparat za merenje pritiska)

10. Zaokruži tačnu tvrdnju

a) Studija preseka se ubraja u grupu analitičkih metoda.

b) anamnestička studija pripada grupi interventinh studija
c) studija slučaja pripada grupi analitičkih metoda
d) kohortna studija je vrsta deskriptivne studije

11. Zaokrui tačnu tvrdnju:

a) kohortne studije mogu biti otvorene i zatvorene

b) kohortne studije mogu biti aktivne i pasivne
c) kohortne studije mogu biti fisione i fuzione
d) iste studije mogu biti centripetalne i centrifugalne

Tačan je odgovor pod a. Kohortne studije služe za utvrđivanje uzročne povezanosti

između analiziranog faktora rizika i poremećaja zdravlja koji će nastati u budućnosti.
Na ovaj način se proverava hipoteza koja je postavljena prethodno u deskriptivnim
studijama.

12. Jedna od navedenih osobina je karakteristika respiratornih epidemija:

a) kontaktrni rep
b) skraćena inkubacija
c) sezonski karakter
d) teška klinička slika

13. Jedna od navedenih tvrdnji je tačna

a) infektivna doza salmoneloza je velika

b) voće i povrće su najčešće namernice inkriminisane salmonelama
c) u našim uslovima najčešći put prenosa šigeloza je hidrični

14. Protiv kojie od navedenih bolesti se usled povrede ne sporvodi postekspoziciona

zaštita?

a) hepatitis B
b) tetanus
c) hepatitis C
d) besnilo

15. Sklonost ili:

a) ekspozicija
b) dispozicija
c) nijedno

16. Hemioprofilaksa je specifična mera prevencije

a) malih bogina
b) tetanusa
c) malarije
d) bruceloze

17. Ako je nevakcinisan zdravstveni radnjih imao perkutabnueksponiranost krvi koja

je pozitivna na HBsAg, anti-HCV, anti-HIV najmanji je rizik od infekcije:

a) HBV
b) HCV
c) HIV

18. Ako raspolažemo podacima o broju umrlih i broju stanovnika određene teritorije
a ne raspolažemo podacima o broju obolelih od neke bolesti možemo izračunati
 a) incidenciju
b) mortalitet
c) letalitet
d) prevalenciju

19. Obaveznih do navršenih 24 meseca života bi trebao da primi:

a) Dve doze DTP/ DTap vakcine, OPV/ IPV vakcine i Hib vakcine i tri doze HB
vakcine
b) Tri doze DTP/ DTap vakcine, OPV/ IPV vakcine i Hib vakcine i tri doze HB
vakcine i jednu dou MMR vakcine
c) Četri doze DTP/ DTap, OPV/ IPV i Hib vakcine, tri doze HB vakcine i
jednu dozu MMR vakcine
d) Ništa od navedenog