Висока здравствено - санитарна школа

струковних студија „Висан“

Семинарски рад

Магнетна резонанца централног нервног ситема

МОГУЋНОСТ ПРЕГЛЕДА МР АПАРАТОМ,

ИНДИКАЦИЈЕ И КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ ЗА МР
ПРЕГЛЕДЕ

Ментор: Студент:

Прим. проф. др сци. мед. Жељка Бојић

Живорад Н. Савић бр. индекса 7-18/2021

Београд, април 2022.

Садржај

Увод........................................................................................................................................1

Историјат магнетне резонанце.............................................................................................2

Основни принцип рада магнетне резонанце......................................................................4

Индикације за МР преглед...................................................................................................4

Контраиндикације за МР преглед........................................................................................7

Предности и недостаци прегледа са МР апаратом.............................................................9

Закључак...............................................................................................................................11

Литература............................................................................................................................12
 УВОД

Магнетна резонанца (МР) представља један од револуционарних проналазака у

медицини која је радиологију учинила модерном, савременом и комплексном
дијагностичком граном медицине. Магнетна резонанца је нејонизујућа и ненвазивна
радиолошка метода прегледа којом се визуализују и дијагностикују анатомска,
морфолошка и функционална стања органа људског тела. Рад МР се заснива на примени
јаког хомогеног магнетног поља и савремене рачунарске технике за обраду виртуелне МР
слике у дигиталну. Јачина магнетног поља МР апарата изражава се јединицом (Т) тесла.
Магнетна резонанца се заснива на принципима нуклеарне магнетне резонанције (НМР),
технике спектроскопије коју користе научници за добијање података о хемијским и
физичким својствима молекула. Године 1983. америчко удружење радиолога је, да би
уклонило асоцијацију на нуклеарне реакције и атомску бомбу, а пре свега због развоја
радиофобије код људи након нуклеарних катастрофа на острву Три Миље 1979. и
Чернобиљу 1986. предложило да се из назива нуклеарна магнетна резонанција, изостави
термин „нуклеарна“, па у медицини НМР добија добија нови назив, магнетна резонантна
томографија (МРТ) или само магнетна резонанца (МР).

За разлику од осталих радиолошких дијагностичких метода, магнетна резонанца

користи само магнетно поље и радиофрекветне таласе, те је са становишта зрачења
потпуно нешкодљива. Такође, сам апарат је нешкодљив по околину, будући да је
оклопљен Фарадејевим кавезом, па не испушта никаква радиофреквентна зрачења. (1)

Слика бр. 1 Апарат за магнетну резонанцу и виртуелни приказ прегледа на

рачунару
 Извор слике: https://www.gutmicrobiotaforhealth.com/although-expensive-magnetic-resonance-
imaging-is-a-safe-technique-for-studying-how-food-alters-gastrointestinal-intraluminal-content/

ИСТОРИЈАТ МАГНЕТНЕ РЕЗОНАНЦЕ

Развој магнетне резонантне томографије почиње почетком XX века

истраживањима квантно механичке природе атомских језгара, од стране физичара
Исидора Рабија (1898-1988), са Универзитета Колумбија, који је први почео да проучава
магнетна својства атома. Он је излагао молекуле литијум-хлорида магнетним пољима и
радиоталасима са циљем да подстакне и измери фреквенције која се јавља у току
резонанције када језгро апсорбује енергију радио-сигнала. Ова техника омогућила је
Рабију да сазна како су атоми везани заједно и како им се понашају језгра погођена у
близини атома. Исидор Раби, са својим сарадницима, те давне 1938. године, вероватно
није очекивао да ће његово откриће бити значајно не само за физику, него и за медицину.
(2)

Едвард Парцел (Еdward Mills Purcell) и Феликс Блох (Felix Bloch) су 1946. године
први, независно један од другог, открили нуклеарну магнетну резонанцу (НМР). Едвард
Парцел демонстрирао је рад НМР у једном литру парафина у чврстом стању, док је
Феликс Блох приказао рад НМР у водониковим језгрима 2 цм3 воде. За ово откриће
Едвард Парцел и Феликс Блох су 1952. године поделили Нобелову награду за физику.

Слика бр. 2 Едвард Парцел (лево) и Феликс Блох (десно)

Извор слике: https://en.wikipedia.org

 Од 1950-1970 године МР се непрекидно развијала и коришћена је само за хемијске
и физичке анализе.

Први снимци начињени МРТ су објављени 1973. године,а прва слика пресека
живог миша је објављена у јануару 1974. године. Ране студије на људима су објављене
1977. године. Поређења ради, прва радиографија човека објављена је 1895. године.

За пионира у области примене магетне резонанце у медицини сматра се Пол

Лотербур (Paul C. Lauterbur; 1929-2007), који је у часопису „Природа“ 16. марта 1973.
године објавио текст под називом „Креирање слика помоћу индуковане локалне
интеракције; Примери употребе магнетне резонанције“ (engl. Image formation by Induced
Local Interaction; Examples Employing Magnetic Resonance). Лотербур је открио да се
градијенти у магнетном пољу могу користити за стварање дводимензионалне слике. Он је,
такође, предложио да уместо хомогеног магнетног поља се користи магнетно поље са
малим локалним варијацијама (градијентима) и да се тако омогући снимање НМР сигнала
који се мења од једног до другог места пацијентовог тела. Али, то је наметнуло нови
проблем ,а то је како ови променљиви сигнали да се сниме и да се помоћу њих добије
слика која ће приказивати разне црно-беле нијансе на разним местима? Овај математички
проблем решио је 1977. године енглески физичар Питер Менсфилд (Sir Peter Mansfield)
својим математичким анализама градијента слике. Питер заједно са Полом Лотербуром
2003. године добија Нобелову награду за физиологију и медицину. (3)

Слика бр. 3 Питер Менсфилд и Пол Лотербур

Извор слике: https://www.dawn.com/news/118809/scientists-behind-mris-awarded-nobel-prize

 ОСНОВНИ ПРИНЦИП РАДА МАГНЕТНЕ РЕЗОНАНЦЕ

Људско тело садржи велики проценат водоникових атома, као и значајан проценат
молекула масти. Принцип рада МР заснива се на кретању протона из језгра водоника, који
садржи тзв. механички момент или спин, као и њему придружени магнетни момент, који
се може представит и као слабо магнетно поље које емитује сигнале за магнетну
резонанцу. Приликом постављања пацијента у тунел уређаја, тело се излаже снажном
магнетном пољу и протони из самог организма се окрећу у смеру главног магнетног поља,
приликом чега не мирују већ ротирају око смера магнетног поља. У тренутку ротације
протона око равни јаког магнетног поља, индукује се електрична струја (што представља
МР сигнал), коју региструју завојнице лоциране око делова тела који се снима. Ткива која
имају више протона поседују јачи магнетизам, па ће тако дати и јачи сигнал и слика је
тада светлија, док ткива са мањом магнетизацијом дају тамнију слику. Тако настаје
контрастна резолуција добијене слике, где се поједина ткива разликују зависно од јачине
намагнетисаности коју поседују и створеног електричног сигнала на намотајима
смештених око делова тела који се снимају. (4)

Постоје и други параметри који утичу на однос сигнала који поједина ткива
емитују. У времену између две индукције радиофреквентним таласима, протони ткива
пролазе кроз два различита времена- времена релаксације (Т1 и Т2). Различита ткива
имају различито трајање Т1 и Т2 времена, на основу чега се такође ствара контрастна
резолуција и на тај начин се добија потпунија информација и тако ствара слика и
комбинације интезитета разних ткива. (5)

ИНДИКАЦИЈЕ ЗА МР ПРЕГЛЕД

МР прегледом је могуће добити прецизан приказ свих анатомских структура у

регији базе лобање и врата, као и приказ гландуларних структура.

Неуролошке болести ендокранијума које се могу дијагностиковати МР прегледом:

 конгениталне малформације ЦНС са конгениталним аномалијама кранијума

и кичменог стуба
 конгенитална обољења ЦНС
 психомоторна ретардација
  педијатријска аноксично-исхемична оштећења
 интоксикације ЦНС
 субакутна и хронична исхемична оштећења и цереброваскуларе
абнормалности ЦНС
 тумори лобање и мозга (примарни и секундарни) и краниофацијалог масива
 обољења беле мождане масе
 дегенеративна обољења ЦНС
 дијагностика запаљенских неуролошких болести (мултипла склероза, где
лезије могу бити локализоване у мозгу или кичменој мождини, а виде се као
бела округласта до овална подручја у нормалном сивом приказу мозга или
кичмене мождине)
 промене у задњој можданој јами су посебно видљиве на МР (што није случај
код КТ)(6)

Слика бр. 4 МР снимак главе

Извор слике: https://www.researchgate.net/figure/Brain-magnetic-resonance-imaging-MRI-findings-

Sagittal-T2-a-patient-1-c-patient_fig1_343397229
 Важно је напоменути да МР преглед, ма колико био квалитетан, није користан у
дијагнози примарних главобоља (тензиона главобоља, мигрена, Cluster главобоља). Разлог
за ово је то што ове главобоље су обољења сама за себе и нису узроковане туморима,
оштећењима и аномалијама унутрашњих структура и ткива, какве МР апарат, иначе,
изванредно открива. Изузетак је мигренозни инфаркт, који представља компликовану
мигрену праћену можданим инфарктом. Са друге стране, МР је незаменљива
дијагностичка метода за дијагностику секундарних главобоља, тачније обољења која их
изазивају. Узроци секундарних главобоља су друга, понекад јако озбиљна обољења,
оштећења и тумори.

МР прегледом се могу дијагностиковати и главобоље настале контактом крвних

судова са кранијалним нервима. Најчешће је то случај код неуралгије петог можданог
живца (тригеминална неуралгија). (7)

Болести кичменог стуба и кичмене мождине које се могу дијагностиковати МР:

 дегенеративна обољења остеодискалног система (дискус хернија и остале промен

на међупршљенским дискусима)
 повреде кичменог стуба и кичмене мождине
 запаљенски спондилитис
 тумори кичменог стуба и кичменог канала-аномалије кичменог стуба
 цисте (арахноидне, перинеуралне, дермоидне, цисте међупршљенских зглобова)

МР се користи и као метода избора ја дијагностиковање одређених

кардиоваскуларних обољења. Та обољења су:

 анеуризма аорте у грудном кошу или трбуху или на другим великим крвним
судовима
 атеросклероза каротидне артерије на врату, које могу огранчити проток крви до
мозга и изазвати мождани удар
 дијагностика малих анеуризми и других малформација на артеријама мозга
 атеросклероза и сужења крвних судова на ногама и припрема болесника за
ендоваскуларне интервенције или операције
  болести артерија бубрега, или сагледавање протока крви, како би се извршиле
припреме за трансплантацију бубрега
 процена васкуларизације тумора пре операције или других поступака, као што је
емболизација или селективна унутрашња зрачна терапија
 дијагностика дисекција на грудној или трбушној аорти или њеним главним гранама
 дијагностика обима атеросклерозе у коронарним артеријама

МР се могу вршити прегледи и коштано-зглобног система, као и мишићно

тетивних структура и меких ткива. Оно што је јако важно истаћи, јесте да је МР као
дијагностичка метода, изнад свих других метода када је у питању приказ лигамената
унутар зглобова. (8)

Што се тиче магнетне резонанце дојки, она се препоручује само код жена које
имају висок ризик од оболевања, а не као превентивна дијагностичка метода

Магнетна резонанца, првенствено због своје нешкодљивости, је значајна и за

преглед абдомена и мале карлице (посебно значајно код млађих људи, трудница), а
поседује и одличну контрастну резолуцију одређених ткивних оштећења, тумора и сл.
Посебно је битно што се овом методом ти процеси могу видети у фази кад су малих
димензија, те их друге дијагностичке процедуре (УЗ,КТ) не могу препознати. Један веома
значајан преглед на МР, јесте MRCP којим се приказују жучна кеса, жучни путеви и
успешно замењује класичан, инвазивни ERCP преглед. Добија се прецизан увид у стање
жучне кесе и жучних путева, те се успешно детектује постојање калкулуса и дугих
оштећења величине до 3mm.

Код прегледа мале карлице МР приказује стање ректума, ректосигмоидног дела

колона, утеруса, јајника, јајовода, мокраћне бешике, простате, семених везикула, као и
регионалних лимфних чворова. (9)

КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ ЗА МР ПРЕГЛЕД

Као што за сваки дијагностички преглед постоје индикације и контраиндикације,

тако и за преглед на МР постоје одређене контраиндикације. Нека стања или болести могу
бити контраиндикација за преглед на МР, а најчешће су:
  клаустрофобија (страх од затвореног простора) која се јавља због саме
конструкције апарата
 апсолутна контраиндикација за преглед је уграђен пејсмејкер, кохлеарни
имплант, механички срчани залисак уграђен пре 1990. године
 постојање страног тела, пре свега страног тела од гвожђа у телу – старе
васкуларне клеме, инсулинске пумпе, имплантирани дозер лекова, разни
имплантати, неуростимулатор, крхотине или други метални предмети у
телу, нису апсолутно контраиндиковани, али треба посебно обратити
пажњу. (10)

Метали импланти и други метални предмети кад се изложе јаком магнетном пољу
могу се намагнетисати или оштетити јаким радиофреквентним таласима. Такође, може
доћи до њиховог загревања и настанка опекотина. Посебно су опасни неки страни
предмети у оку или мозгу, тако да МР преглед код таквих пацијената може бити
контраиндикован. Модерни метални импланти се, углавном, израђују од титанијума или
легуре челика, те самим тим не представљају проблем приликом прегледа.

Што се тиче трудноће и дојења, нема доказа да магнетна резонанца штети плоду,
али се у прва 3 месеца трудноће прегледи не раде, осим ако то није медицински
неопходно. (11)

Потребан је опрез код пацијената са тетоважом или трајном шминком, посебно ако
садрже металне честице, јер може доћи до опекотина, посебно ако се користе уређаји са
високом вредношћу магнетног поља.

Особе које улазе у простор са апаратом за магнетну резонанцу не смеју имати са

собом акустичке апарате и металне предмете (новац, пирсинг, минђуше, наочаре).
Електронски и механички уређаји као што су сатови, мобилни телфони могу престати са
радом услед изложености јаком магнетном пољу.
 Слика бр. 5 Табла упозорења са ограничењима за МР

Извор слике: https://sr.wikipedia.org/

ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ПРЕГЛЕДА МР АПАРАТОМ

МР је једна од тренутно најсавременијих радиолошких дијагностичких метода у

дијагностиковању обољења органа и органских система целог тела, са предоминацијом на
централни нервни систем, који је до појаве компјутеризоване томографије био недоступан
радиолошкој дијагностици.

Главне предности МР у односу на друге радиолошке дијагностичке методе су:

 висока осетљивост на промене садржаја воде унутар ткива у патолошким

стањима, као и висока контрастност различитих ткива,
 висока осетљивост у откривању тумора, њихове локализације и односа
према околним структурама, што пружа боље информације о обиму
перитуморског едема, крварењу, некрози, као и епендималном или
менингеалном ширењу тумора лобање,
  савршена визуелизација органа која се приближава сликама из анатомског
атласа, јер је МР сензитивнија метода и метода са много већом резолуцијом
од компјутеризоване томографије,
 добијени снимци органе приказују у све три главне равни или њиховој
комбинацији,
 у току снимања не користи се рендгенско зрачење и, колико је до сада
истражено, МР нема штетних дејстава на организам,
 потпуно неинвазивна, безболна, комфорна и безопасна метода, како за
пацијента, тако и за медицинско особље које учествује у прегледу,
 присуство ваздуха у телу и коштане структуре нису препреке које
онемогућавају визуелизацију ткива.

Поред свих предности које МР пружа, постоје и одређени недостаци. Главни недостаци
МР прегледа су:

 за разлику од КТ-ангиографије, МР није у стању да сачини слике депозита

калцијума,
 понекад се снимци начињени МР неких артерија не подударају са онима добијеним
конвенционалном катетер ангиографијом,
 МР малих крвних судова може понекад правити потешкоће, а понекад може бити
тешко и да се одвоје прикази артерија од вена,
 код пацијената који не могу дуго да леже, или код оних који се не могу положити
на леђа, снимци начињени на МР могу бити лошијег квалитета,
 неки прегледи у току МР, захтевају од пацијената да задрже дах 15 до 25 секунди,
како би се добио добар и квалитетан снимак, што може стварати потешкоће код
снимања одређених пацијената,
 МР је тешко обавити код узнемирених, збуњених или особа са јаким боловима, јер
код таквих пацијената постоје потешкоће да дуже леже мирно у току снимања,
 изузетно гојазне особе не могу да стану у отвор конвенционалих апарата за
магнетну резонанцу,
 присуство импланта често може отежавати добијање јасне слике (долази до појаве
артефаката), а такође померање пацијента може имати исти ефекат. (12)
 ЗАКЉУЧАК

Педесетих година прошлог века, магнетна резонанца је као лабораторијска техника

коришћена у хемијским истраживањима, нешто касније у хемији и биологији (за
недеструктивно испитивање биолошких процеса), да би крајем века постала незаменљива
дијагностичка метода за снимање меких ткива. Ова метода даје изузетно прецизне анализе
мекоткивних структура као што су мозак, кичмена мождина, па се најчешће користи за
неуродијагностичке прегледе, а препоручује се и за прегледе ока и унутрашњег слушног
живца, органе трбуха, мале карлице, плућа, као и за реалан анатомски приказ одређене
регије и локализацију лезије, односно жаришта у њој. Основни принцип МР се заснива на
понашању језгра атома појединих хемијских елемената од којих се састоји објект МР
претраге, у јаком магнетном пољу. MР је oсновна метода за карактеризацију тумора,
планирање неурохируршког захвата као и у праћењу терапијског одговора. Користи се
употребом стандардних и напредних техника снимања. Супериорна је у односу на
компјутеризовану томографију због могућности високе ткивне диференцијације и
контрастне резолуције. Употреба апарата високе резолуције, јачине магнетног поља 3Т,
омогућава детаљну анализу тумора, тачну локализацију, идентификацију граница и
анатомских односа тумора с околним структурама, приказ васкуларизације тумора и
прекида интегритета крвних судова, као и некрозе туморског ткива, интратуморског
крварења и интракранијалне компресије. Посебан значај МР је и у томе што приликом
прегледа нема штетног зрачења, као што је случај са КТ.

Из самог развојног пута МР може добро да се сагледа улога науке и њен допринос
цивилизацији. МР је настала из пуке радозналости, дакле жеље физичара да сазнају нешто
више о структури атомског језгра. Тад нико није ни слутио колико ће велику примену
стећи како у медицини, тако и у истраживањима у хемији и физици.
ЛИТЕРАТУРА

1. Бошњаковић П., Стојанов Д., Радовановић З., и остали. Практикум клиничке

радиологије. Дата статус. Београд, 2016. стр. 94-128.

2. Савић Н. Ж. Радиолошка дијагностика 1 и 2. ВЗСШСС „Висан“ Београд, 2018. стр. 195.

3. Судимац Д. Дијана. Магнетна резонанца. Мастер рад. Природно-математички факултет.

Департмент за физику. Универзитет у Нишу. Ниш, 2013.

4. Castellano A., Cirillo S., Bello L., et al. Functional MRI for surgery of gliomas. Curr Treat
Options Neurol, 2017. стр. 37-44.

5. Haris S. Clinical MR Imaging andPhysics. Springer-Verlag Berlin Heidelberg, 2009. стр. 53

6. Thomas L. James: Fundamentals of NMR, Department of Pharmaceutical Chemistry

University of California, San Francisco, 1998.

7. Erim Bešić: Spektroskopija elektronske paramagnetske rezonancije (EPR). Zavod za biofiziku

Farmaceutsko‒biokemijskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Zagreb, 2010.

8. L. G. Hanson: Is Quantum mechanics necessary for understanding Magnetic Resonance?.

Concepts in Magnetic Resonance, 32A, 329-340, 2008.

9. W. R. Hendee, C. J. Morgan: Magnetic Resonance Imaging. Part I - Physical Principles. The

Western Journal of Medicine, 141, 491-500, 1984.

10. A. Hendrix: Magnets, Spins and Resonances. An introduction to the basics of Magnetic
Resonance, Siemens AG, Erlangen, 2003.

11. Majós C., Julià-Sapé M., Alonso J., et al. Brain tumor classification by proton MR
spectroscopy: comparison of diagnostic accuracy at short and long TE. Am J Neuroradiol, 2004.
стр. 25:1696-1704.

12. Wheaton AJ., Miyazaki M. Non-Contrast Enhanced MR Angiography: PhysicalPrinciples. J

Magn Reson Imaging,2012. стр. 36(2):286-304