Professional Documents
Culture Documents
Katalog FLU Apertura 86
Katalog FLU Apertura 86
ФЛУ
• Јован Кратохвил, Портрет Јованке Стојановић, камен, 45x17x31 cm*
• Марко Челебоновић, Аутопортрет у огледалу, 1970, уље на платну,
• 89x70 cm*
• Раденко Мишевић, Портрет домара Жарка Ћирића, 1971, уље на платну,
88x91 cm*
• Добрица Бисенић, Кућа које више нема, 1998, уље на платну, 130х200 cm*
Апертура
• Марија Драгојловић, Каљева пећ, 1998, уље/бакарни пигмент на платну/
бојени дрвени рам, 200x110 cm*
• Владимир Николић, Reclining Nude, 2011, Single channel HD video, 7'24''
• Мрђан Бајић, Сирија, 2012, колаж и акрилне боје на ручно рађеном папиру,
166x134 cm*
86
• Владимир Милановић, School, 2013, дигитални принт, 60x80 cm
• Немања Николић, Panic Book, 2015, анимирани филм, 5’48’’
• Стефан Тасић, Rubber, 2018, уље на платну 180x150 cm
• Дуња Трутин, Подскуп, 2023, полиуретански сунђер, димензије промењиве
* Дела из Уметничке збирке ФЛУ
Изложба ФЛУ Апертура 86 реализована је поводом дана Факултета/86 година ФЛУ Апертура 86
постојања Факултета ликовних уметности у Београду, најстарије високошколске
уметничке образовне установе у Србији. Факултет је основан 31. марта 1937.
под називом Академија ликовних уметности, уредбом Министарства Просвете Апертура (лат. apertūra) отварање, пукотина, прорез.
Краљевине Југославије, а на иницијативу угледних уметника – Петра Добровића, Бленда (апертура) је подесиви отвор у објективу фотоапарата, који регулише
Мила Милуновића и Томе Росандића. АЛУ 1957. године постаје саставни део количину светлости која пролази кроз сочиво и дубинску оштрину слике.
новооснованог Универзитета уметности, а 1973. године прераста у Факултет Функционише по принципу биолошке бленде – дужице или шаренице ока,
ликовних уметности. мишићне опне између рожњаче и сочива која шири или скупља зеницу.
Зграда у којој се од оснивања налази ФЛУ, у улици Кнеза Михаила 53-55, подигнута Изложба је замишљена као просторно-временски дијалог – ликовни
је 1885. године као приватна кућа Марка Стојановића, угледног адвоката, разговор између изабраних дела некадашњих и садашњих професора ФЛУ,
вицегувернера Народне банке Србије и пасионираног фотографа аматера. Његове где већина изложених радова припада богатој Уметничкој збирци факултета.
фотографије значајни су документи српске историографије о приватном животу ФЛУ Апертура 86 је само један од могућих пролаза кроз историју Факултета и
Београда с краја 19. и почетка 20. века. У genius loci ове зграде од оснивања ФЛУ
“узидана” су присуства многих професора и студената, а може се рећи и добар традицију коју баштини у својим наставним процесима, чији је одабрани фокус
део културне историје Београда. Током 86 година постојања ФЛУ је образовао гледање, мишљење и перцепција тела – акт/портрет/модел/субјекат/објекат,
неке од најзначајнијих уметника на српском и на ширем подручју некадашњег интимно/јавно/друштвено/политичко тело, као и тело саме институције.
“југословенског” простора, а многи кључни протагонисти модерне и савремене
уметности ових простора предавали су и предају на ФЛУ. Широки историјски пречник, који обухвата скоро девет деценија, посматрачу
омогућава да се креће кроз „осветљена“ поља круга/тела ФЛУ (дела прика-
Уметничка збирка Факултета формирала се упоредо са оснивањем и развојем зана на изложби), регулише своје „отворе бленде“ и дубину погледа, сагле-
установе и баштини веома вредну колекцију, састављену највећим делом од радова
професора, сарадника и алумнија ФЛУ. Уметничка збирка је својеврсна визуелна
давајући радове појединачно, у међусобном односу или као целину једног
историја, простор памћења који сведочи о традицији, наставним програмима, континуираног трајања. Изложени радови потврђују континуитет живог и
идентитету и континуитету рада институције, и представља основ за формирање промењивог бића ФЛУ, утемељеног на традиционалним вредностима, али
будућег Музеја ФЛУ. отвореног за преиспитивање, експеримент, критичко мишљење и креативне
трансформације пред изазовима савремености. Суочавање дела из различи-
тих епоха позивају посматрача да гледа, проучава, мисли и изводи сопствене
закључке, на који начин су генерацијске разлике и друштвене промене (тех-
нолошке, економске, политичке, класне, родне и итд.) утицале на начин ст-
варања и перцепције уметничког дела, као и на улогу и функцију уметника и
уметности у друштву.