1. Ванредна ситуација ?

- стање када су ризици и претње или последице катастрофа,

ванредних догађаја и других опасности по становништво, животну
средину и материјална добра таквог обима и интензитета да њихов
настанак или последице није могуће спријечити или отклонити
редовним дјеловањем надлежних органа и служби, због чега је за
њихово ублажавање и отклањање неопходно употријебити посебне
мјере, средства и снаге, уз појачан режим рада.

2. Катастрофа ?

- елементарна непогода или друга несрећа или догађај који

величином, интензитетом и неочекиваношћу угрожава здравље и
живот већег броја људи, материјална добра ио животну средину, а
чији настанак није могуће спријечити или отклонити редовним
дјеловањем надлежних служби, органа државне управе, јединица
локалне самоуправе, као и несрећа настала ратним разарањем и
тероризмом.

3. Носилац угрожавања безбједности ?

- Носилац угрожавања безбједности је субјект који својом радњом,

или пропуштањем радње реализује угрожавајућу појаву. Иако
подсјећа на појам делинквент, ширег је обима и садржаја.

4. Носиоци угрожавања безбједности ?

- ПОЈЕДИНАЦ – који самостално предузима недозвољену радњу

(нпр. убиство) или пропушта радњу коју је обавезан да предузме
(нпр. љекар не лијечи пацијента).
- ГРУПА - криминална или терористичка група, политички покрет,
деструктивна секта, итд. )
 - ДРЖАВА – када угрожавање спроводи цијела државна организација
(нпр. диктатуром, терорисањем становништва, репресивним
законодавством, итд.) или ПОЈЕДИНИ ДРЖАВНИ ОРГАНИ (нпр.
учествовање специјалних полицијских и војних снага у извођењу
терористичких аката на територији других земаља, итд.)
- ПРАВНО ЛИЦЕ ИЛИ ОРГАНИЗАЦИЈА – (нпр. као извршилац
прекршаја, итд.)
- МЕЂУНАРОДНА ОРГАНИЗАЦИЈА и МЕЂУНАРОДНА
ЗАЈЕДНИЦА – који предузимају одређене мјере према појединцима
( нпр. неосновано суђење и осуђивање невиних лица за ратне
злочине, итд.), ДРУШТВЕНИМ ГРУПАМА (нпр. неиздавањем виза
за улазак у земљу припадницима одређених националних групација
или социјалних слојева, итд.), и ДРЖАВАМА ( нпр. политичким,
војним и економским притисцима, идт.)

5. Појам угрожавања безбједности ?

- Угрожавање безбједности (не - безбједност) је супротност – антипод

безбједности. Ријеч је о свим појавама и процесима које су
деструктивне по референтне вриједности и интересе јер
онемогућавају или отежавају њихово достизање, постојање,
узживање и развој, као и о насталим последицама.

6. Социјалне девијације, злочин, делинквенција, кривично дјело,

прекршај, привредни преступ, дисциплинске кривице ?

- СОЦИЈАЛНЕ ДЕВИЈАЦИЈЕ – обухватају понашања људи која у

значајнијој мјери одступају од друштвених норми и изазивају
неодобравање.
- ЗЛОЧИН – представља појединачно криминалнпо понашање којим
се крши кривични закон и манифестује се чињењм или нечињењем.
- ДЕЛИНКВЕНЦИЈА – је укупност у правном поретку забрањених
дјела – деликата ( кривична дјела, прекршаји, привредни преступи,
дисциплинске кривице)
 - КРИВИЧНО ДЈЕЛО – је свако дјело које је законом предвиђено као
кривично дјело, које је противправно и које је скривљено.
- ПРЕКРШАЈИ – су повреде јавног поретка утврђене законом или
другим прописом, за које су прописане прекршајне казне и заштитне
мјере.
- ПРИВРЕДНИ ПРЕСТУПИ – друштвено штетне повреде прописа о
привредном и финансијском пословању које су проузроковале или
могле узроковати теже последице, а прописом надлежног органа
инкриминисани су као привредни преступи.
- ДИСЦИПЛИНСКЕ КРИВИЦЕ – повреде интерних прописа којима
правна лица нормирају правила понашања запослених. Чине их
појединци, који због тога сносе дисциплинску одговорност и
дисциплинску санкцију.

7. Врсте угрожавања безбједности (опасности и несреће)

- ПРИРОДНЕ (елементарне) опасности и несреће које се дијеле на:

1. литосферске (земљиште, клизишта)
2. атмосферске (вјетар, град, изванредне количине кише,
снијег,магла)
3. хидросферске (поплаве, морски таласи – цунамији, лавине)
4. биосферске (суше, епидемије)

- ТЕХНИЧКО – ТЕХНОЛОШКЕ опасности које се манифестују

јонизујућим зрачењем, хемијске контаминације и удеси у хемијској
индустрији, пожари, саобраћајне несреће и незгоде на раду.

- РАТНЕ НЕСРЕЋЕ И ОПАСНОСТИ које се манифестују као

оружана дејства са копна, мора и ваздуха, односно природне и
технолошке несреће изазване ратним дјествима.
8. Појаве угрожавања безбједности ?

- АКЦИДЕНТ – је несрећа код које је број жртава од 1 до 100.

- УДЕС – је несрећа код које је број погинулих, повређених и
угрожених од сто до хиљаду. Удесима се називају поједини
ванредни догађаји или низ догађаја изазваних пожаром,
експлозијом, неконтролисаним ослобађањем, изливањем и
растурањем опасних, гасовитих, течних, чврстих материја опасних
по здравље и живот људи као и животну средину.
- КАТАСТРОФА – несрећа код које је број погинулих, повређених и
угрожених више од десет хиљада људи.
- КАТАКЛИЗМА – подразумјева потпуно разорена подручија без
преживелих или са незнатним бројем преживјелих људи.

9. Извори угрожавања безбједности ?

- то су појаве или процеси који самостално или у међусобној

комбинацији и интеракцији доводе до развоја и настанка
угрожавајуће појаве.

10. Узрок, услов, повод угрожавања безбједности ?

- узрок угрожавања безбједности су појаве или процеси чије

постојање нужно доводи до угрожавања заштићених добара и
вриједности. Може бити довољан, када непосредно ствара
угрожавајућу појаву и недовољан, када угрожавање ствара заједно
са другим узроцима.

- услов су појаве или процеси који непосредно не узрокују појаву

угрожавања безбједности, али доприносе њеном настанку и развоју.
 - повод је изговор за предузимање угрожавајућих појава људског
поријекла. Њиме се оправдава наводни легалитет, односно
легитимитет деструктивног дјеловања.

11. Облик и вид угрожавања безбједности ?

- ОБЛИК – је манифестација деструктивне појаве која се по

специфичностима и обиљежјима разликује од других, па и сличних
појава (нпр. тероризам од силовања, итд.). Његови појавни облици
такође могу да се међусобно разликују.
- ВИД – је скуп више различитих облика угрожавања безбједности са
који имају заједничка доминантна обиљежја (нпр. организована
трговина људима, организовано кријумчарење миграната,
наркотика, возила, итд.)

12. Последице угрожавања безбједности ?

- подразумјева резултат дјеловања угрожавајуће појаве на референтни

објекат. То су квантитативе и квалитативне промјене на
референтним објектима и њиховим вриједностима, као и душевне –
менталне реакције човјека које су настале дејством угрожавајуће
појаве.
- Последице могу да буду : а) повреде и угрожавања, б) главна или
споредна, в) претходна или накнадна, г) примарна

13. Објект угрожавања безбједности ?

- то је референтни објект према којем је, у конкретом случају,

усмјерена деструкција или над којим се спроводи процес
угрожавања (непосредни), као и објект или вриједност која трпи
њене последице (посредни).
- објект угрожавања може да буде циљани (селективни, одабран) и
случајни (неселективни, насумични)

14. Врсте техничко- технолошких претњи ?

 - (пожар, експлозија, хаварија, саобраћајни удес, удес у рудницима и
тунелима, хаварија на електроенергетским постројењима, нафтним и
гасним постројењима, телекомуникационим системима)
15. Врсте елементарних претњи ?

- (земљотрес, поплава, бујица, олуја, јака киша, електрично

пражњење и град, суша, сњежни нанос и лавина, нагомилавање леда
на водотоку, одроњавање и клизање земљишта)

16. Врсте дејства опасних материја и других стања опасности ?

- (јонизујуће зрачење, епидемије заразних људских, сточних и

биљних болести и сл.). Опасне материје могу бити отровне
(хемијско оружије), инфективне (биолошко оружије), радиоактивне
(нуклеарно и радиолошко оружје).

17. Структура појава угрожавања безбједности ?

- појаве угрожавања безбједности се састоје од више елемената,

односно карактеришу је: извор угрожавања, носилац угрожавања,
вид и облик угрожавања, објект угрожавања са референтним
вриједностима које се нападају, последица и повратно дејство
последице на извор и носиоца угрожавања.

18. Изазови безбједности ?

- појаве чија су штетност и извјесност наступања реални, али најмање

вјероватни. То су природне појаве, друштвени односи и техничко –
технолошки процеси чије је постојање деструктивно, у границама је
толерантне прихватљивости јер не угрожава озбиљно виталне
вриједности, али је вјероватно да би у будућности могло да
произведе појаве угрожавања безбједности са знатно озбиљнијим и
тежим последицама.
19. Ризици безбједности ?

- то су конкретнји безбједносни феномени чија је реалност и

извјесност наступања већа. Ријеч је о скупу природних, друштвених
и техничко – технолошких чиниоца, околности, процеса и односа,
који самостално или у интеракцији, могу али и не морају да доведу
до процеса и последице угрожавања безбједности.

20. Претње безбједности ?

- то су конкретне појаве чије је наступање најмање неизвјесно, а

штетни ефекти неспорни и највећи. Ријеч је о широком спектру
појава које су реалност савремене свакодневнице, у којима
конкретан носилац угрожавања безбједности напада вриједности
конкретног објекта угрожавања.

21. Доминантне појаве, набројати и објаснити ?

 оружана агресија
 оружана интервенција
 оружани притисци
 оружана побуна
 грађански рат

- прве три појаве угрожавања безбједности усмјерене су против

државе или група држава, а спроводе их првенствено треће државе.
Последње двије појаве угрожавања безбједности усмјерене су
против супротстављене групе, уставног поретка и државе и одвијају
се унутар земље.
22. Доминантне угрожавајуће појаве природног порјекла:

 сеизмолошке опасности – последице директних промјена структуре

земљине коре и тла
 атмосферске – метеоролошке непогоде, град, интензивна
електрична пражњења, иизванредно велике количине кише или
снијега, јаке магле, јаке поледице, итд.
 хидросферске непогоде (поплаве)
 биосферске непогоде (епидемије)
 опасност из свемира (космичко зрачење, пад метеора или опасност
од судара Планете са астероидом).

23. Доминантне угрожавајуће појаве људског поријекла ?

 основни видови и облици криминала (класични криминал,

привредно – финансијски криминал, политички криминал, еколошки
криминал, саобраћајни, високотехнолошки криминал, организовани
криминал)
 различити видови и облици прекршаја ( против: јавног реда и
мира, безбједност саобраћаја)
 различити облици и видови привредних преступа (у области:
девизног полсовања, спољнотрговинског пословања, царинског
итд.)
 поједини видови принуде у међународним односима
 политички притисци (мјешање у унутрашње ствари држава,
политичка условљавања, итд.)
 деструктивна пропаганда (лобирање, спиновање, итд.)
 мјере економске принуде (бојкот, санкције, економска блокада,
итд.)
24. Доминантне угрожавајуће појаве техничко – технолошког
поријекла ?

 техничко – технолошке опасности праћене јонизујућим зрачењем и

изворима зрачења природног и вјештачког поријекла
 хемијска контаминација воде, ваздуха и тла
 удеси у хемијској индустрији
 нестручно одлагање чврстог отпада
 пожари
 саобраћајне незгоде
 рударске несреће

25. Доминантне угрожавајуће појаве у савременим студијима ?

- политичке претње (унутрашња нестабилност, тероризам, кршење

људских права)
- економске претње (сиромаштво, растући јаз између сиромашних и
богатих, међународне финансијске рецеије)
- човјеком изазване еколошке претње ( нуклеарне катастрофе,
планетарни еколошки проблеми, деградација земљишта и воде, итд.)
- друштвене претње ( сукоб мањине и већине, пренасељеност,
организовани криминал, илегалне миграције)

26. Дефиниција рата (шта је рат) ?

- Рат је најжешћи и најокрутнији сукоб међу политичким

заједницама, с циљем да се непријатељ уништи или принуди да
прихвати наметнуте услове мира. Последица је антагонистичких
односа који владају свијетом. То је продужетак политике насилним
средствима, сукоб великих интереса који се ријешава крвљу.
27. Врсте рата ?

- Ратови се дијеле на премодерне, модерне и постмодерне.

Најпознатије су подјеле на:
1) нападачке (агресорске) и одбрамбене ратове (дефанзивне)
2) регионалне и свјетске
3) ограничене и тоталне
4) конвенционалне и неконвенционалне
5) праведне и неправедне
6) специјални рат
7) хладни рат

28. Када оружани сукоб прелази у рат ?

- Оружани сукоб прелази у рат када има најмање хиљаду мртвих за

годину дана.

29. Шта је оружани сукоб ?

- Ријеч је о најоштријем облику друштвених сукоба у коме

непосредном употребом оружане силе између држава, њихових
савеза или организација, покушавају да се остваре одређени
политички циљеви побједом над противником и његовим
принуђивањем да прихвати услове побједника.

30. Подјела оружаних сукоба према интензитету и деструктивности ?

- мањи оружани сукоб – најмање 25 погинулих у борбама за годину

дана и до 1000 погинулих током сукоба.
 - посредовани оружани сукоби – најмање 25 погинулих у борбама за
годину дана и укупно више од 1000 погинулих током сукоба или
више од 1000 погинулих током сваке године сукоба.
- рат – оружани сукоб који обухвата најмање 1000 мртвих за годину
дана.

31. Претње националној безбједности ?

- карактерише то да ће се употребити масовна употреба

конвенционалног наоуружања, па и оружија за масовно уништење.

32. Оружана интервенција ?

- то је недозвољено мјешање у унутрашње ствари једне државе

примјеном оружане силе, којом се негирају њена сувереност и
самосталност. Ријеч је о једном о најекстремнијих видова примјене
силе у међународним односима који подразумјевају слање
сопствених оружаних снага у страну државу како би се наметнуо
жељени политички исход.
- хуманитарна интервенција предузима се са циљем стварног или
наводног избављења из животне опасности групе људи коју страна
влада угрожава или није у стању да штити, без обзира на то јесу ли
њени држављани, чиме се нарушава принцип немјешања у
унутрашња питања државе.

33. Војни притисци ?

- Принуда према држави је средство које искључује њена

опредјељења, она се не наводи на жељено понашање, него је на то
приморана или жељене поступке умјесто ње предузима принудитељ.
То је комбинација непосредног физичког притиска са тешким
претњама, срачунатим на то да субјекте потпуно онеспособе за
отпор.
- Принуда може да буде војна (оружана), политичка и економска.
- Војни притисци се манифестују као:
 1) отворено условљавање земаља против којих су усмјерени
2) непосредно застрашивање употребом војне силе
3) индиректно застрашивање масовном војном мобилизацијом
4) извођењем војних вјежби и маневара
5) прекомјерним наоружањем сопствене војске итд.

34. Оружана побуна ?

- Побуна је масовна акција индивидуално и по броју неодређене групе

људи, ради насилног обарања неког друштвеног или државног
система ради супротстављања неком органу или некој мјери
државне власти.
- Циљ оружане побуне може да буде радикалн – насилан преврат, а
ређе ограничен, када се од владе тражи иступање извјесних
захтјева. Циљ је насилна промјена уставног уређења или поретка
власти, чиме се напада на виталне вриједности друштва и државе.
- Оружана побуна има своју латентну, ескалациону и фазу
експлоатације ефеката оружане побуне.

35. Грађански рат ?

- то је оружана борба између националних, класних, политичких или

других антагонистичких друштвених група унутар једне државе, за
остварење извјесних политичких и економских циљева. Јавља се као
последица нагомиланих и неријешених социјалних, економских,
политичких и других противуречности у друштву.
- Могу да буду сецесионистички, револуционарни,
контрареволуционарни,међунационални или међуетнички,
међувјерски династички, мјешовити, најчешће етнополитички.

36. Мјере економске принуде ?

- подразумјева да једна или више земаља , односно међународне

организације застрашују земљу или групу земаља стављањем до
 знања да ће им забранити увоз робе, услуга, права и капитал, њихов
извоз или и једно и друго, односно онемогућити располагање
њиховим средствима у иностранству или изричу и спроводе мјере
забране увоза и извоза и располагања имовином у иностранству,
како би се оне кроз могуће ини стварне економске штете и
осиромашење принудиле на политичке уступке који се од њих
захтјевају.
- Економске санкције се најчешће манифестују као:
1) ембарго – када се земљи онемогућава увоз
2) бојкот – када се земљи онемогућава извоз
3) економска блокада – истовременом примјеном мјера ембарга и
бојкота

37. Фазе миграција и врсте миграција ?

- Миграције становништва представљају премјештање или

пресељавање становништва, како унутар граница једне земље, тако
и из једне земље у другу.
- Миграције се могу класификовати према:
1) основним узроцима ( економске, неекономске и еколошке)
2) неопходности (добровољне и присилне)
3) мотивима миграната (неекономске миграције ради тражења
шанси и миграције ради преживљавања)
4) легалности ( легалне и илегалне)
5) организованости (организоване и неорганизоване)
6) обиму (индивидуалне и колективне)
7) времену настајања или редослиједу (примарне и секундарне)
8) временском трајању мигрантског статуса ( сталне, привремене,
повремене, учестале)
9) смјеру кретања ( једносмјерне и двосмјерне)

38. Трговина људима ?

- подразумјева врбовање, превожење, пребацивање, скривање и

примање лица, путем претње силом или употребом силе или других
 облика присиле, отмице, преваре, обмане, злоупотребе овлашћења
или тешког положаја или давања или примања новца или користи да
би се добио пристанак лица које има контролу над другим лицем, у
циљу експлоатације.

39. Фаза „поријекла“ у трговини људима ?

- одвија се у земљи поријекла жртве и карактерише је организовање

криминалне групе с адекватном структуром, стварање злочиначког
плана и регрутовање будућих жртава. Централа потфаза ове фазе је
регрутовање жртава, што је скуп метода, поступака и средстава
чијом се појединачном или комбинованом примјеном одређено лице
увлачи у мрежу трговине људима.

40. Фаза „дестинације“ у трговини људима ?

- одвија се у мјесту крајњег одредиштва жртава, а састоји се од

њиховог прихватања, заснивања ропског односа, контроле и
одржавања у покорности. Експлоатисање жртава је кључни момент
ове фазе и цјелокупног процеса трговине људима.

41. Врсте експлоатације ?

- сексуална експлоатација, и то некомерцијална и комерцијална

- радна експлоатација, у домаћинству, пољопривредном,
индустријском или услужном сектору
- илегално усвојење дјетета, при чему оно даље може али и не мора
бити експлоатисано
- принудни брак над женама и дјецом
- одузимање људских органа или дијелова тијела, добровољно или
насилно, ради задовољења здравствених потреба лица, у
научноистраживачке сврхе или из других патолошких разлога
- принуда на вршење криминалних радњи, најчешће крађа и
просијачење
 - принудно учешће у оружаним сукобима, непосредно у борби или у
санитетским службама, за извођење физичких радова и
транспортовање опреме
- препродаја жртава трећим – заинтересованим лицима, при чему се
профитира на разлици у цијени куповине и цијени продаје људи
- неспецифични облици експлоатисања, који су ријетки (присилна
тудноћа, вршење медицинских експеримената, експлоатација у
спорту, снимање бруталних сцена у филмовима итд.)

42. Класични начини врбовања ?

- жртве се врбују непосредним или посредним сервирањем апсулутне

неистине или полуистина о примамљивом запослењу у
иностранству, умјесто чега над њима бива заснован ропски однос,
односно причама о томе да ће се бавити активностима коима ће се
уистину бавити (нпр. проституција), али се не помињу
експлоататорски услови и околности.

43. Регрутовање ?

- Регрутовање жртава представља скуп метода, постуопака и

средстава чијом се појединачном или комбинованом примјеном
одређено лице увлачи у мрежу трговине људима.

44. Кријумчарење ?

- Криумчарење миграната јесте обезбјеђивање илегалног уласка у

страну државу лицу које није њен држављанин или нема стални
боравак, с циљем стицања, на непосредан или посредан начин,
финансијске или друге материјалне користи.

45. Врсте кријумчарења ?

- 1) кријумчарење миграната преко граничног прелаза

(фалсификовањем путних исправа, скривањем лица, корупцијом
 јавних службеника, довођењем у заблуду припадника службе,
примјеном принуде према припадницима службе, те на остале
начине)
- 2) кријумчарење ван граничног прелаза ( на копну, преко
водених површина, средствима ваздушног саобраћаја)
- 3) комбиновано кријумчарење миграната

46. Тероризам ?

- Тероризам је смишљена, сврсисходна и често организована и

систематска употреба и застрашивања ради стварања или
искоришћавања атмосфере страха грађана и носилаца власти, с
циљем прокламовања извјесних идеолошких, најчешће политичких
вриједности, циљева или интереса и присиљавања државних власти
да удовоље захтјевима терориста.

47. Карактеристике тероризма ?

- мултиказуална природа
- мултиманифестност
- употреба насиља, физичке силе, разнних облика менталне
манипулације и индоктринације
- разноврсност жртава
- ефекат изненађења
- идеолошко политичка мотивисаност
- преношење извјесне поруке
- симболичност
- очекивани ефекат и реакције
- систематичност
- неморалност и противзаконитост
- економичност
- разноврсност објеката напада
- сложеност проблема
48. Диверзија ?

- Диверзија је смишљена, прикривена и неочекивана акција

појединца, група или организација, државних органа или оружаних
снага у миру и у рату, који употребљавају експлозив ради
уништавања људи, наношења материјалне штете или постизања
политичких и психолошких ефеката.

1) одређење:
- У политичком смислу дверзија је одвраћање пажње противника,
заваравање трага и намјере, акт иза којег се крије прави акт који се
припрема и за који први служи као камуфлажа.
2) одређење:
- У војној терминологији диверзија је напад с леђа или на споредном
правцу, као и активности усмјерене ка уништавању и оштећењу
објеката или материјалних залиха у намјери подривања политичког
система, привредног потенцијала, одбранбене моћи земље итд.

49. Саботажа ?

- Саботажа је прикривено и смишљено изазивање материјалне штете

радним организацијама и привреди, нападом на привредна добра од
стране појединца или група који раде на објектима на којима се
чини штета. Саботери својим радом и нерадом изазивају што већу и
ширу штету приказујући је као последицу случајности, непажње,
немара, јавашлука и лошег материјала. Посебни облици саботаже су
изазивање епидемије заразних болести људи, животиња и биљака.
- Битна одлика сботаже, по чему се разликује од тероризма и
диверзије јесте да саботер ради у организацији у којој изводи
саботажу.
50. Субверзивна дејства ?

- Субверзија јесте скуп дјелатности којима се подрива држава и

доводи до промјене њеног устројства, односно друштвено –
политичког и уставног поретка или бар владе. Субверзивне
дјелатности се често ослањају на одане групе унутар земље, помоћу
којих се представљају као унутрашње, а не спољашње.
- Субверзивна дејства најчешће изводи више државних органа, док
тајне субверзивне акције изводе стране обавјештајне службе или
снаге за извођење специјалних дејстава.
- Субверзивна дејства обухватају низ облика војне, политичке и
економске принуде, који су подржани деструктивном психолошко –
пропагандном дјелатношћу и субверзивним акцијама обавјештајних
служби.

51. Спиновање ?

- Ријеч је о скупу психолошких промјена којима се будући или

прошли догађаји интерпретирају у времену, на мјесту и на начин
којим ће се јавно мњење или циљна група убједити за или против
некога или нечега, а у корист стварних циљева пропагатора или
наручиоца поруке, избјегавајући његов лош публицитет.

52. Спин мајстори ?

- самосталци који спинују у своју корист, да би ојачали позицију и

остварили своје интересе. ( руководиоци у привредним, образовним,
научним и сличним установама, државним органима, локалној
самоуправи, друштвеним институцијама и сл.)
53. Спин доктори ?

- професионални спинери, карактеристике: плаћени савјетник за

односе са јавношћу, нерјетко ради за своје клијенте независно од
њихових ставова,