Aurora Borealis

Miroslav Gavrilov
2-1
 Nastanak

Aurora Borealis, takođe poznata kao

severno svetlo, rezultat je sudara između
gasovitih čestica u Zemljinoj atmosferi i
naelektrisanih čestica oslobođenih iz
sunčeve atmosfere. Ovaj kosmički balet
stvara izvanredan spektakl koji
vekovima fascinira čovečanstvo.
 Iskustvo

Posmatrajte eterične zavese svetlosti

dok se kovitlaju i svetlucaju u
očaravajućem prikazu šarenih nijansi.
Stalno promenljivi obrasci i talasi
Aurore Borealis stvaraju simfoniju
svetlosti koja noćno nebo oslikava
nesvetskim sjajem.
Polarna Svetlost
U Srbiji
Vojvođani su u nedelju uveče imali
priliku da posmatraju svetlosni spektakl
na nebu, crveno-ružičastu svetlost, za
koju stručnjaci kažu da je izuzetno retka
pojava za naše prostore.
Ucestalost
Pojava polarne svetlosti vezana je
za magnetne bure koje su opet
povezane sa jedanaestogodišnjim
ciklusom aktivnosti sunčevih pega.
Takođe je uočeno da do
geomegnetnih bura najčešće
dolazi u vreme ravnodnevice, dakle
u rano proleće ili jesen što je
pomalo zagonetno jer aktivnost na
polovima nema mnogo veze sa
godišnjim dobima.
Malo (više) naučnih
činjenica
Norveški istraživač Kristijan Birkeland
je 1916. prvi predvideo postojanje Sunčevog
vetra. Pretpostavio je da su Sunčevi zraci i
pozitivnog i negativnog naelektrisanja.
Frederik Lindeman je 1919. pretpostavio da
sa Sunca dolaze protoni i elektroni.
Tridesetih godina 20. veka naučnici su
pretpostavili da Sunčeva korona ima
temperaturu od nekoliko miliona stepeni.
Britanski matematičar Sidni Čapman je
pedesetih izračunao svojstva gasa na takvoj
temperaturi i zaključio da se toplota kroz
koronu mora protezati u prostoru još dalje
od Zemlje. Nemački naučnik Ludvig Birman
se takođe pedesetih zainteresovao za
činjenicu da kometa uvek ima rep suprotno
od Sunca. Birman je zaključio da Sunce
emituje stalnu struju čestica, koja potiskuje
kometin rep.Eugen Parker je 1958. taj
fenomen prozvao „Sunčev vetar“.