УНИВЕРЗИТЕТ ОДБРАНЕ

ВОЈНА АКАДЕМИЈА

МАСТЕР РАД

Тема
Пројектовање привременог места за уништавање УбС
детонацијом

Студент: Наставник:
Александар Радосављевић пк ванр. проф. др Зоран Бајић

Београд, јун 2023. године

Садржај

УВОД ........................................................................................................................................ 3

1. Уништавање детонацијом ............................................................................................... 4

1.1. Уништавање УбС на местима за уништавање .................................................... 5

1.2. Поступак рада ........................................................................................................... 7

2. Сигурносна растојања и опасности које се јављају приликом уништавања УбС

детонацијом .......................................................................................................................... 9

2.1. Врсте сигурносних растојања ................................................................................... 9

2.2. Прорачун сигуносних растојања од дејства ударног таласа ................................. 9

2.3. Прорачун сигурносних растојања од дејства фрагмента ..................................... 11

2.4. Прорачун сигурносних растојања од дејстава топлотног ефекта .......................... 13

2.5. Прорачун сигурносних растојања од звучних дејства експлозије...................... 13

3. Прорачун сигурносних растојања за уништавање најнеповољнијих УбС............ 14

4. Прорачун сигурносних растојања за уништавање 60кг експлозива ТNТ на

привременом месту за уништавање детонацијом .......................................................... 18

5. Прорачун сигурносних растојања за одабране артикле УбС ................................ 21

ЗАКЉУЧАК ........................................................................................................................... 23

Литература .............................................................................................................................. 24

2
УВОД

Потреба за пројектовањем привременог места за уништавање УбС детонацијом

условљена је податком да Војска Србије не располаже уређеним и одобреним сталним
местом за безбедно уништавање убојних средстава односно неексплодираних УбС која
садрже преко 100 кг експлозива. Уништавање оваквих УбС могуће је на унапред
одабраним локацијама након извиђања на којима је потребно извршити прорачуне зона
опасности односно безбедносних растојања.
Пројектовање привременог места за уништавање УбС детонацијом врши се на
основу извиђања локација и примене домаће и стране теорије и праксе у случајевима
дејства експлозије. У раду је приказан један од начина пројектовања привременог мета
за уништавање УбС детонацијом.
Приликом прорачуна треба узимати вредности за најнеповољнија УбС за
уништавање од свих планираних јер она дају највећа безбедносна растојања.
Постојећи војни прописи који уређују ову област дају фиксна растојања која
реално не узимају у обзир масу експлозивног пуњења, масу УбС, фрагментацију убојног
средства односно долет опасних парчади као ни дејство топлотног флукса ни јачине
звука експлозије. Уништавање предметних УбС детонацијом на месту за које се врши
прорачун зона опасности потребно је посматрати кроз све опасности које се јављају по
људство, инфраструктуру, објекте и природу. У раду је дат предлог пројектовања
привременог или сталног мета за уништавање УбС детонацијом у складу са важећим
међународним препорукама, прописима и стандардима.

3
1.Уништавање детонацијом

Под појмом уништавања убојних средства и других експлозивних материјала

подразумева се одговарајући процес (детонација, спаљивање или други видови
уништавања) којима се они доводе у стање трајне и потпуне безопасности и
нешкодљивости за људски и друге животе и околину.[1]
Уништавању подлежу:
• експлозивне материје и материјали који су из било ког разлога доспели у такво
стање да својим присуством непосредно и потенцијално, објективно
представљају опасност за људске животе и околину, па се уништавањем морају
довести у стање трајне и потпуне безопасности,
• иницијални и иницијално-детонаторски елементи који настају као резултат
делаборације УбС а који се не могу даље делаборисати,
• елементи УбС који се из различитих разлога не могу делаборисати.[1,2]
Уништавање експлозивних материја детонацијом састоји се у довођењу његовог
експлозивног пуњења до детонационог сагоревања а тиме и до разлагања комплетног
експлозивног материјала. То се постиже утицајем споља уз помоћ експлозива који
својом детонацијом (која мора бити довољно снажна) доводи до детонације пуњење у
самом експлозивном материјалу. Поступак уништавања УбС детонацијом подразумева
да се на одређени начин групишу УбС и на њих се на одређено место постави
експлозивни метак и изврши његово активирање детонаторском капислом. Улога
експлозивног метка је да генерише детонациони талас који својом енергијом треба да
изазове детонирање свих УбС у групи.[1,2]
У зависности од количине експлозивних материја у УбС које се уништава,
општег стања УбС у погледу могућности безбедног транспортовања и других фактора,
УбС се детонацијом уништавају на сталним местима за уништавање; на привременим
(повременим) местима за уништавање и на случајним (затеченим) местима за
уништавање. Сваки од ових начина уништавања има своје специфичности како у
погледу организације рада и мера безбедности, тако и у самом поступку по фазама рада.
Уништавање детонацијом на површини земље или у фугаси представља класични
поступак уништавања, познат под називом „open detonation“. Уништавање УбС
детонацијом у фугаси покривеној одговарајућим слојем земље даје минимизовано
разлетања фрагмената УбС након детонирања. Прописно планирано и изведено

4
уништавање детонацијом на отвореном може бити безбедно како са аспекта
пиротехничке безбедности тако и са аспекта заштите животне и радне средине [3].
Истраживања у области лошег утицаја оваквог начина уништавања на животну средину
и даље трају и резултати студија показују да уништавање неких врста УбС не
представља већу опасност животној средини од алтернативних метода [4]. Алтернативне
методе обухватају уништавање УбС детонацијом у детонационим коморама, поступке
обраде УбС кроз поступке делаборације и демилитаризације али су значајно скупље и
захтевају одговарајуће уређаје, опрему, технологију и др [1, 3-7]. Стога, класично
уништавање УбС детонацијом на отвореном представља још увек најбезбеднији и
најчешће коришћени начин уништавања УбС, а нарочито неексплодираних УбС.
У раду је дат начин прорачуна сигурносних растојања приликом уништавања
УбС детонацијом. Сигурносна растојања представљају она растојања од места
потенцијалне експлозије на којима је ризик смањен до прихватљиве вредности. Она,
дакле, никако не представљају растојања где апсолутно не постоји ризик од повређивања
односно оштећења објеката. Приликом уништавања убојних средстава детонацијом,
јављају се следеће опасности по људство, објекте, инфраструктуру и природну средину
[1, 3-11]:
• Опасност од дејства ударног таласа (УТ) експлозије;
• Опасност од дејства одбачених фрагмената са места експлозије;
• Опасност од пожара и дејства топлотног зрачења и
• Опасност од буке настале експлозијом.
Осим тога постоји и негативан утицај на животну средину који се огледа кроз
ослобађање одређених количина и врста загађивача [3-6], али то неће бити предмет
студије овог рада. Из разлога што по дефиницији, изван прописаних сигурносних
растојања не влада потпуна сигурност и постоји опасност за људе и материјална добра,
неопходно је што боље одредити та растојања узимајући у обзир све релевантне
параметре, од укључивања у прорачун ТНТ еквивалента [1, 12, 13] до редовног
ажурирања начина њиховог одређивања [8].

1.1. Уништавање УбС на местима за уништавање

Стално уређено место за уништавање је уређен земљишни простор одређене

величине (200*50 m) који најмање 150 m мора да буде удаљен од: складишта
експлозивних материјала, појединачних насељених кућа, далековода,

5
трансформаторских станица, предузећа, важнијих и јавних комуникација и сличних
објеката. Од насељених места овај простор мора да буде удаљен најмање 2500 m [2].
Ради несметаног и безбедног рада, стална места за уништавање морају да имају
сталне објекте приказане на слици 1. На сталном месту за уништавање се не може
истовремено вршити уништавање на више места и на разне начине, као, на пример,
уништавање детонацијом и истовремено спаљивање барута или стрељачке муниције [2].

6
 Слика 1. Стално место за уништавање са припадајућим објектима[1]

УН прописима објекти и растојања на месту за уништавање су дефинисани као на

слици 2.

Sentry Sentry
Post Post

Contraband Point

Administration
Area

Communications
Splinter Proof
Shelter (SPS) Road

100m+ Vehicle
Unloading Area

30m

White
Burning
Phosphorus Demolition Pits
50m 50m Ground
Disposal Site

Sentry Sentry
Post Post

Слика 2 .Шематски изглед места за уништавање према IATG10.10[8]

Оба прописа дају фиксна растојања која не одражавају реалну ситуацију, јер не
зависе од врсте УбС, масе УбС, масе и врсте експлозивног пуњења, конфигурације
терена и др. Стога је за потребе пројектовања израде привремених или сталних места за
уништавање УбС детонацијом неопходно у обзир узети све релевантне параметре.

1.2. Поступак рада

Уништавање експлозивних материјала детонацијом обухвата ове фазе рада:
• претходну припрему;
• припрему ужег простора за уништавање;

7
 • одвожење експлозивних материјала из складишта и допремање до места
за уништавање, превожење људства за рад и слагање експлозивног
материјала;
• обезбеђење и осматрање ужег и ширег места за уништавање;
• припрему и испитивање елемената система за паљење: штапина,
детонаторских каписли, експлозива, уређаја за електрично паљење и др;
• припрему непосредно пред уништавање;
• уништавање;
• поступак након уништавања.
Све предвиђене радње се морају одвијати по наведеном редоследу, у
беспрекорном реду и крајње дисциплиновано. Уништавање УбС детонацијом, када год
је изводљиво, најбоље је изводити у за то претходно припремљеним јамама одн. у
фугасама.
Фугасе су ископане јаме одређене дубине, ширине и дужине, вертикалних зидова,
чије почетне димензије (при првој употреби фугасе) зависе од врсте и облика
експлозивног материјала који се уништава. У ове се јаме на одређени начин слаже
експлозивни материјал, који се касније, према наведеним одредбама, припреми и доводи
до детонације. За прописану количину чистог експлозива (до 60 kg) дубина фугасе
износи 80 - 100 цм, док је ширина и дужина фугасе прилагођена експлозивном
материјалу али тако да након слагања буде што мање слободног простора са стране, без
обзира што се фугаса покрива земљом. Број фугаса за једновремено паљење може бити
највише шест с тим да њихов међусобни размак не буде мањи од 10, нити већи од 20 m.
Ако се фугасе раде за веће авио-бомбе, односно за главе ракетних пројектила, облик
фугасе се прилагођава њима, водећи рачуна о основним условима које фугасе морају да
задовоље. Земља која се добије копањем фугаса мора се сачувати на једном месту, јер се
она сва утроши за покривање фугасе када је у њу сложен сав експлозивни материјал и
када је она спремна за паљење.[1]

8
2. Сигурносна растојања и опасности које се јављају приликом
уништавања УбС детонацијом

Циљ правилног пројектовања места за уништавање УбС је примена сигурносних

растојања. За сваку врсту растојања као и сваку групу опасности приликом прорачуна
растојања раздвајања односно сигурносних растојања користе се одређене табеле.
Приликом уништавања убојних средстава детонацијом, јављају се следеће опасности
по људство, објекте, инфраструктуру и природну средину:
1. Опасност од дејства натпритиска ударног таласа;
2. Опасност од дејства разбацаних фрагмената и комада материјала;
3. Опасност од сеизмичког дејства;
4. Опасност од пожара околног растиња.

2.1. Врсте сигурносних растојања

УбС се смештају на одређена места растојања раздвајања (D), које за дате услове
представљају сигурносна растојања. Изван тих прописаних растојања не влада потпуна
сигурност и постоји опасност за људе и материјална добра. Главни критеријум за
одређивање сигурносних растојања између било којег места потенцијалне експлозије
(МПЕ) и места изложених експлозији (МИЕ) је класификациона ознака групе опасности,
у коју су разврстане врсте УбС. МПЕ представља место на коме се налази одређена
количина УбС где у случају експлозије постоји опасност од ударног таласа дејства
фрагмената и топлотног дејства. МИЕ представља било који објекат који је изложен
дејству експлозије са МПЕ.
Постоји пет врста сигурносних растојања, посебно за сваку групу опасности и то:
- Међумагацинска растојања (ММ),
- Међулинијска (процесна) растојања,
- Растојања за настањене зграде (НЗ),
- Растојања за јавне саобраћајнице (ЈС),
- Растојања за електричне далеководе (Д).

2.2. Прорачун сигурносних растојања од дејства ударног таласа

За процену натпритиска (Δp, у kPa) за узорак неке масе (m, у kg) које се активира
на површини земље на одређеном растојању (r, у m), најпознатија је емпиријска формула
Садовског (1) добијена на основу многобројних експерименталних резултата [3].

9
 1 2
∆𝑝𝑝 = 1.1 ∗ 𝑚𝑚𝑟𝑟3 + 4.3 ∗ 𝑚𝑚𝑟𝑟23 + 14 ∗ 𝑟𝑟𝑚𝑚3 (1)
Веома често ударни талас може наићи на препреке, нормално или под неким
углом, У случају да је препрека довољно чврста долази до рефлексије ударног таласа и
до повећања натпритиска. Величина натпритиска рефлектованог ударног таласа (Δpr у
kPa) се израчунав а према једначини (2),

6
∆𝑝𝑝𝑟𝑟 = ∆𝑝𝑝 ∗ �2 + 𝑝𝑝 � (2)
1+7∗ 0
∆𝑝𝑝

где је p0 вредност атмосферског притиска у kPa.

Још једна емпиријска једначина за прорачун натпритиска ударног таласа
насталог експлозијом пуњења на површини земље је једначина Кингери-Булмаша, коју
препоручује организација Уједињених Нација [14].
∆𝑝𝑝, I = exp(A + B ln Z + C(ln Z)2 + D(ln Z)3 + E(ln Z)4 ) (3)
Где је вредност натпритиска у kPa, импулса у Pa∙s∙kg-1/3, скалирано растојање Z у
m∙kg-1/3 док су A, B, C, D и E емпиријски коефицијенти. У табели 1 се налазе вредности
натпритиска ударног таласа који изазивају одређени степен повреде људског организма
[8] односно оштећења објеката [8], на основу којих се коришћењем израза 1 или 2 долази
до вредности сигурносног растојања за дату количину експлозивног пуњења.
Једначина је полиномског типа и калкулатор за лако и брзо израчунавање
натпритиска помоћу ове једначине се налази на сајту http://unsaferguard.org/.[9]
Табела 1. Вредности ударног таласа које изазивају неки од ефеката на објекте или
човека:[11]

Вредност натпритиска
Р.бр. Врста дејства Ефекат
УТ (kPa)

Пуцање бубне опне,

34,5
вероватноћа 1%

Дејство натпритиска УТ
1. Оштећење плућа 206
на човека

Смрт 690

Дејство натпритиска УТ
2. Пуцање стакала 3,5-7
на објекте

10
 Озбиљно оштећење
28
објеката

Потпуно уништење
165
објеката

У табели 1 представљене су вредности натпритиска ударног таласа које изазивају неки

од ефеката на објекте или човека.

2.3. Прорачун сигурносних растојања од дејства фрагмента

Фрагменти настали од елемената УбС (примарни) и од околне средине
(секундарни) такође представљају битан, а понекад и доминантан, ефекат дејства
експлозије [8]. Постојећи пропис [2] омогућава коришћење табела 2 и 3 за одређивање
сигурносних растојања од дејства фрагмената.
Разбацани фрагменти и комади материјала представљају пре свега опасност по
људство, ваздушни саобраћај, објекте и електромрежу. У литератури се наводи да је
домет парчади при детонацији авио-бомбе масе преко 500 kg у фугаси покривеној
земљом до 1250 m. Организација Уједињених Нација препоручује формуле (4) и (5) за
одређивање вертикалне зоне опасности (V, у m) и хоризонталне опасности (D, у m) за
долет опасних парчади при уништавању убојног средстава неке укупне масе (m,у kg)
детонацијом на отвореном [11].
𝑉𝑉 = 470 ∗ 𝑚𝑚0.2 (4)
𝐷𝐷 = 634 ∗ 𝑚𝑚0.167 (5)
У табелама 2 и 3 приказане су удаљености разлетања парчади кошуљице, зоне
опасности при детонацији на површини земље и детонацији у фугаси према [2].

11
 Табела 2. Удаљености разлетања парчади кошуљице зрна и зоне опасности:[2]
Удаљености Удаљености
Р.бр. Врста УбС разлетања зоне сигурности
парчади [m] [m]

1. Ручне и противтенковске бомбе 200 300

2. Пројектили калибра до 76 mm 500 750

3. Пројектили калибра 76-105 mm 600 900

4. Пројектили калибра 105-122 mm 800 1200

5. Пројектили калибра 122-155 mm 1200 1800

6. Пројектили калибра преко 155 mm 1500 2250

7. Противпешадијске распрскавајуће мине 200 300

8. Противпешадијске остале мине - 100

9. Противтенковске мине - 400

Табела 3. Удаљености разлетања парчади-облоге при детонацији на површини земље

и при детонацији у фугаси:[2]
Удаљености разлетања
парчади [m]
Р.бр. Врста УбС При
При детонацији
детонацији
у фугаси
на површини

Ручне бомбе, мине и УбС чија је

1. До 300 До 150
дебљина кошуљице-облоге до 3 mm

Артиљеријски и минобацачки
2. До 750 До 375
пројектили и авио-бомбе масе до 10 kg

Артиљеријски и минобацачки
3. До 500 До 250
пројектили и авио-бомбе масе до 20 kg

Артиљеријски и минобацачки
4. До 1200 До 600
пројектили и авио-бомбе масе до 50 kg

Артиљеријски и минобацачки
5. До 1500 До 750
пројектили и авио-бомбе масе до 100 kg

6. Авио-бомбе масе до 500 kg До 2000 До 1000

12
 7. Авио-бомбе масе преко 500 kg До 2500 До 1250

У напомени која иде уз табелу 3 стоји да се наведене удаљености требају користити

за одређивање растојања до појединачних или групних заклона приликом уништавања
неексплодираних УбС.

2.4. Прорачун сигурносних растојања од дејстава топлотног ефекта

Топлотни ефекат експлозије који се изражава кроз вредност изложености
топлотном зрачењу има граничну вредност од 167 kJ/m2 [8]. За прорачун те граничне
вредности се користи израз 6.
𝐷𝐷 = 𝑚𝑚0,44 (6)

2.5. Прорачун сигурносних растојања од звучних дејства експлозије

Утицај штетне јачине звука експлозије на околину може имати различите
последице, у зависности од величине експлозије, близине осетљивих објеката, људи и
животиња, окружења и других фактора. Гранична вредност штетне јачина звука
експлозије износи 140 dB [8]. За прорачун сигурносног растојања се користи израз 7.
𝐷𝐷 = 215 𝑚𝑚0,33 (7)

13
3. Прорачун сигурносних растојања за уништавање најнеповољнијих
УбС

На постојећих прописа, у табели 4 приказане су димензије сигурносних растојања

израчунатих само помоћу израза 1 за различита дејства која настају уништавањем УбС
која имају највише експлозива (узета је авио-бомба која има масу од 482 kg експлозива
Н-6) или су највеће укупне масе, нпр. УбС од 2130 kg јер су најнеповољнија за
уништавање.
Табела 4. Димензије зона опасности за различита дејства настала уништавањем
најнеповољнијих УбС:
Ефекат Растојање (m)
Пуцање бубне опне човека 135
Оштећење плућа човека 65
Смрт човека 50
Пуцање прозора 350
Натпритисак ударног
Избијање оквира врата и
таласа
прозора, рушење дрвених 135
објеката и зидова од цигле
Рушење бетонских
70
објеката
Опасност на земљи 2300
Разлетање парчади Опасност у ваздушном
2200
простору
Опасност од рушења
60
објеката
Сеизмичко дејство Максимална даљина и
дубина распростирања 750
сеизмичког таласа [5]

Облик зона опасности је неправилан (није кружан) јер се уништавање УбС

начелно може вршити на неколико места у дефинисаној површини привременог места
за уништавање УбС детонацијом, а не само у једној тачки. Облик и зона опасности за

14
изабрану локацију приказан је на сликама 3, 4 и 5. Растојања и слике су преузети са сајта
www.geosrbija.rs.

Слика 3. Шематски изглед пројектованог места за уништавање УбС детонацијом за

изабрану локацију са растојањима до различитих најближих објеката

15
Слика 4. Шематски изглед пројектованог места за уништавање УбС детонацијом за
изабрану локацију са сигурносним растојањима за различита дејства настала
уништавањем најнеповољнијих УбС

16
Слика 5. Шематски изглед пројектованог места за уништавање УбС детонацијом за
изабрану локацију са сигурносним растојањима за различита дејства настала
уништавањем најнеповољнијих УбС

17
4. Прорачун сигурносних растојања за уништавање 60 кг експлозива
ТNТ на привременом месту за уништавање детонацијом

Хемисферична експлозија од 60 kg ТNТ-а је детаљно анализирана за прорачун

параметара ударног таласа. [7]
Скалирано растојање експлозије (scaled distance) је концепт који се користи у
инжењерству и физици за описивање ефеката експлозије на различитим растојањима и
у различитим условима. Овај концепт помаже у побољшаном разумевању тога како се
енергија распрострањује од експлозије и како се ефекти мењају у зависности од
растојања. Скалирано растојање се обично обележава са Z и рачуна се коришћењем
следеће формуле:
𝑅𝑅
𝑍𝑍 = 𝑊𝑊 1/3
(8)

где је: R растојање од центра експлозије до места интереса (нпр. тачке на којој се
мери притисак), а W маса експлозивног пуњења. Скалирано растојање се мери у
јединицама које су пропорционалне кубном корену из тежине пуњења. Скалирано
растојање (Z) се користи за карактеризацију ударних таласа приликом ширења. Kingery
и Bulmash израз се често користи за описивање ударног таласа. Односи су засновани на
Kingery тестовима и укључују директни притисак ударног таласа и рефлектовани
притисак (Pi и PR), директни и рефлектовани импулс (Ii и IR), време доласка УТ (ta) и
трајање импулса позитивног притиска (to). Израз 8 се широко користи у проучавању
ширења ударних таласа.[7]
Табела 5 сумира директне и рефлектоване параметре ударног таласа за 60 kg ТНТ
хемисферичне експлозије. Многи прорачуни нису могући или тачни у близини центра
детонације, а подаци за Z изнад 3,83 m/kg1/3 се сматрају поузданим.[7]
Tабела 5. Карактеристике ударног таласа са растојањем за хемисферичну експлозију
од 60 kg [9]
Време Трајање
Растојање / Директни Директни Рефл. Рефл.
доласка позитивне
скал. раст. натп. импулс натп. импулс
УТ фазе
(m) /
(ms) (kPa) (Pa s) (ms) (kPa) (Pa s)
(m/kg1/3)
10 / 2,55 10,43 163,37 413,85 9,24 512,24 1060,97
25 / 6,39 46,30 28,79 185,43 16,21 63,94 375,89
30 / 7,66 59,67 21,76 156,35 17,22 47,14 308,65
35 / 8,94 73,26 17,40 135,14 18,10 37,13 261,72

18
 40 / 10,2 87,00 14,46 119,01 18,90 30,53 227,12
45 / 11,5 100,83 12,35 106,32 19,64 25,87 200,55
50 / 12,8 114,75 10,76 96,08 20,32 22,40 179,51
62,5 / 16 149,89 8,10 77,44 21,79 16,66 142,09
75 / 19,2 185,45 6,44 64,85 23,00 13,14 117,46
100 / 25,6 257,52 4,46 48,89 24,88 9,01 86,99
125 / 31,9 330,00 3,26 39,14 26,34 6,65 68,85
150 / 38,3 401,60 2,52 32,31 27,68 5,09 56,81

Слика 6 приказује могући изглед пројектованог места за уништавање УбС

детонацијом са сигурносним растојањима за различита дејства за 60 kg експлозива.

Слика 6. Шематски изглед пројектованог места за уништавање УбС детонацијом са

сигурносним растојањима за различита дејства настала уништавањем 60 kg
експлозива ТNТ

19
 У неким ситуацијама, се ради повећања безбедности, врши смањивање
максимално дозвољене количине експлозива која се може активирати одједном на много
ниже вредности од 60 kg. У табели 6 су дате вредности растојања раздвајања за количину
од 20 kg заједно са вредностима за 60 kg.
Tабела 6. Упоредна табела за 20 kg експлозива у односу на максимално дозвољену
количину од 60 kg

Растојање Растојање
за 60 kg за 20 kg
Р.бр. Врста сигурносног растојања
експлозива експлозива
(m) (m)
1. Пуцање бубне опне, вероватноћа 1% 36 15
2. Пуцање стакала 119 83
3. Озбиљно оштећење објеката 7 3
4. Потпуно уништење објеката 5 2
5. Дозвољен топлотни ефекат 6 1,4
6. Дозвољена јачина звука 830 577

20
5. Прорачун сигурносних растојања за одабране артикле УбС

Израчунат је долет опасних парчади (фрагмената) у односу на количину

лаборисаног експлозива, место детонације и оријентацију осе појединачних артикла
УбС на основу прописа Ammunition and Explosives Safety Standards: Quantity-Distance
Criteria for Intentional Burns or Detonations, Energetic Liquids, and Underground Storage,
Department of Defense, US. Табеле V5.E3.T1. Подразумеване максималне удаљености
фрагмената у односу на пречник за намерне детонације и амерички пропис. [10]
Наведене вредности у табелама имају ограничену примену из разлога што су
вредности добијена на основу детонација појединачних артикала УбС. Тако да се ове
вредности не могу користити при прорачуну долета опасних парчади уништавањем УбС
у фугаси. Такође вредности се не односе на детонацију УбС у маси, односно детонацији
стокираних УбС. Пошто се ради о подацима које се односе на надземну детонацију
појединачних артикала УбС не сме се занемарити орјентација пројектила. У односу на
осу пројектила и у којем смеру је оживални део када је пројектил постављен на месту за
уништавање, приликом детонације неће бити исто разлетање фрагмената у свим
правцима, а то овде није узето у обзир.
За потребе анализе предлога новог начина прорачуна сигурносних растојања узет
је пример уништавања детонацијом на површини земље једног тренутно фугасног
пројектила калибра 152 mm ОФ-540 који има 6,25 kg експлозивног пуњења од ТНТ и
има укупну масу 40 kg и једне авио бомбе ФАБ-250 која има 105 kg експлозивног
пуњења од ТНТ и има укупну масу 250 kg. Израчунате вредности, на основу израза 1 и
2-7 су дате у табели 7, заједно са вредностима које се налазе у постојећим прописима ако
постоје.

21
Табела 7. Израчуната и постојећа сигурносна раздвајања за дата УбС:
Израчунато Израчунато
Постојеће
растојање растојање
Р.бр. Врста сигурносног растојања растојање
за ОФ-540 за ФАБ-250
[m]
[m] [m]

Пуцање бубне опне, вероватноћа

1. 11 29 150-200
1%

2. Пуцање стакала 62 158 150

3. Озбиљно оштећење објеката 13 33 150

4. Потпуно уништење објеката 5 13 150

Вертикална зона опасности за

5. 578 1481 -
парчади

Хоризонтална зона опасности за

6. 1173 1592 1200/2000
парчади

7. Дозвољен топлотни ефекат 2 8 -

8. Дозвољена јачина звука 396 1014 -

22
 Поређењем израчунатих вредности сигурносних растојања за дате примере УбС
и фиксних вредности које су дате у пропису [2] може се закључити да је неопходно
радити прорачун сигурносних растојања за сваки случај уништавања понаособ као и да
је потребно проширити прорачун за добијање сигурносних растојања за вертикалну зону
опасности од парчадног дејства као и за дозвољену јачину звука (буке). Осим тога,
примери прорачуна показују да и за релативно велику количину експлозива, као у ФАБ-
250 од 105 kg, сигурносна растојања која се добијају за праг повређивања људског
организма (пуцање бубне опне) су мања 5 до 7 пута у односу на прописана. Када је у
питању оштећење објеката гледано кроз пуцање стакала за први пример УбС са мањом
количином експлозива се добија око 2,5 пута мања вредност растојања док се за друго
разматрано УбС добија приближна вредност сигурносног растојања као у пропису. Код
хоризонталне зоне опасности разлетања парчади, израчунате вредности су у сагласности
са вредностима сигурносних растојања која већ постоје, узимајући у обзир да се
димензије ове зоне иначе врло тешко могу утврдити поуздано. Прорачун сигурносних
растојања када је у питању дозвољени топлотни ефекат се може занемарити [15].

ЗАКЉУЧАК

Безбедно управљање технологијом уништавања УбС подразумева, између

осталог, и добро познавање различитих дејстава експлозије и њихових утицаја на
околину и у потпуности треба бити засновано на приступу анализе ризика. Исправне
одлуке везане за управљање ризиком се могу донети само уз познавање низа научно
прихваћених математичких израза и емпиријских података. Примери прорачуна и
актуелни међународни прописи показују да за постојеће одређивање сигурносних
растојања није пожељно користити оквирне или предефинисане вредности већ је
неопходно вршити прорачун који у обзир узима већи број параметара, као што су маса
експлозивног пуњења, маса УбС, начин активирања УбС, врсте дејстава експлозије,
врсте објеката који су изложени експлозији и др. Неопходно је извршити ажурирање
постојећих војних и других прописа који се тичу ове проблематике, а нарочито због
потребе безбедног уништавања неексплодираних УбС на затеченим местима и УбС
уопште.

23
ЗАХВАЛНИЦА
Захваљујем се ментору и подршци са пројекта Универзитета одбране у Београду
VA-TT/1/22-24.

ЛИТЕРАТУРA

[1] Милосављевић, Д. (2012). Уништавање УбС, Технички семинар Безбедност у раду са

убојним средствима, складиштење, чување и уништавање убојних средстава, ТРЗ
Крагујевац.
[2] Техничко упутство, TU-V, 9 (1980). Уништавање муниције, минско-експлозивних
средства и других експлозивних материјала, Техничка Управа, ССНО, Београд.
[3] Mitchell, W.J., Suggs, J.C. (1998). Emission Factors for the Disposal of Energetic Materials
by Open Burning and Open Detonation (OB/OD), EPA Report Number EPA/600/R-98/103,
130.
[4] Geneva International Centre for Humanitarian Demining (2014). Guide to mine action,
GICHD Geneva, Switzerland, 159.
[5] Wilkinson, J., Watt, D. (2005). Review of demilitarisation and disposal techniques for
munitions and related materials, Munitions Safety Information Analysis Center, NATO,
Bruxelles, Belgique.
[6] United States Environmental Protection Agency (2005). Handbook on the Management of
Munitions Response Actions.EPA 505-B-01-001.
[7] Viano, D.C., (2023). Injury and death to armored passenger-vehicle occupants and ground
personnel from explosive shock waves. Scientific reports, 13(1), p.2571.
[8] INTERNATIONAL AMMUNITION TECHNICAL GUIDELINES (2021). IATG 10.10
Demilitarization, destruction and logistic disposal of conventional ammunition, United Nations
Office for Disarmament Affairs.
[9] Swisdak, M.M., (1994). Simplified Kingery airblast calculations. Arlington: Naval
Surface Warfere Center.
[10] OFFICE OF THE DEPUTY UNDER SECRETARY OF DEFENSE (INSTALLATIONS
AND ENVIRONMENT) WASHINGTON DC, (2008). DOD Ammunition and Explosives
Safety Standards.

24
[11] Veličković Z., Bajić Z., Karkalić R., Ivanković N., Gigović Lj., Kričak Đ., Vuruna M.,
(2016). Uticaj vojnih aktivnosti na zagađenje zemljišta poligona "Pasuljanske livade",
Energija, ekonomija, ekologija 1-2, 148-154.
[12] Bajić, Z., Bogdanov, J., Jeremić, R. (2009). Blast effects evaluation using TNT equivalent.
Scientific technical review, 59(3-4), 50-53.
[13] Bajić Z., Bogdanov J. (2009). Utilization of TNT Equivalent Determined from
Thermochemical Calculation for Blast Effects Evaluation, Proc. of the 3rd OTEH, Military
Technical Institute, Belgrade, Serbia.
[14] Kingery, C.N., Bulmash, G. (1984). Airblast Parameters From TNT Spherical Air Bursts
and Hemispherical Surface Bursts, ARBRL-TR-02555.
[15] Bajić Z., Radosavljević A., Aleksić S., Bogdanov J., Veličković Z. (2023). Примена
побољшаног прорачуна сигурносних растојања приликом уништавања убојних
средстава детонацијом на отвореном, accepted for 50th Symposium SYMOPIS 2023. Tara,
18-21 September, 2023.

25