ISUVIŠE STIDLJIVI

10. RAZRED
Sjedio sam na času engleskog, i buljio u djevojku pored mene. Bila je moja najbolja
prijateljica. Gledao sam dugo u njenu lepršavu, svilenu kosu, i želio da je sva moja. Ali
ona nije primjećivala mene, i ja sam to znao. Poslije časa, prišla mi je i tražila domaću
zadaću koju je propustila jučer i ja sam joj je dao. Rekla je ‘Hvala’ i poljubila me u obraz.
Htio sam joj reći, želio sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali
sam isuviše stidljiv, a da ni sam ne znam zašto.

11. RAZRED
Telefon je zazvonio. Na drugom kraju, ona. Plakala je i mrmljala nešto nerazumljivo o
ljubavi i njenom slomljenom srcu. Zamolila me je da dođem do nje, jer nije željela da
bude sama. I došao sam. Sjedio sam pored nje na kauču i gledao njene blage oči, želeći
da je moja. Nakon dva sata, i nekog filma sa Drew Barrymore i tri pakovanja čipsa,
riješila je da ide da spava. Pogledala me je i rekla ‘Hvala ti’ i poljubila me u obraz. Htio
sam joj reći, želio sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali sam
isuviše stidljiv, a da ni sam ne znam zašto.

MATURSKO VEČE
Dan prije maturske večeri, prišla mi je: ‘Moj partner za matursko večer je bolestan, neće
uspjeti da ozdravi do sutra.’ Ja ionako nisam imao partnerku, a i obećali smo jedno
drugom još u sedmom razredu da, u slučaju da nijedno od nas nema partnera za matursko
večer, idemo zajedno…kao ‘najbolji prijatelji’. Tako je i bilo. Matursko se večer završilo,
dopratio sam je do njenog kućnog praga. Gledao sam nju, njen blistavi osmijeh i njene
kristalne oči. Želio sam da je moja, ali ona nije mislila tako, i ja sam to znao. Samo je
rekla ‘Super sam se provela, hvala ti‘ i poljubila me u obraz. Htio sam joj reći, želio sam
da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali sam isuviše stidljiv, a da ni
sam ne znam zašto.

DIPLOMA
Prolazili su dani, sedmice, mjeseci. Nisam ni trepnuo, a već je stigao dan dodjele
diploma. Gledao sam njeno savršeno tijelo kako se graciozno kreće ka bini da primi
diplomu. Pred sam kraj svečanosti, prišla mi je u svom ogrtaču i šeširu, zagrlila me i
plakala cijelo vrijeme dok sam je grlio. Onda je digla glavu sa moga ramena i rekla mi, ‘ti
si moj najbolji prijatelj, hvala ti’ i naravno, poljubila me u obraz. Htio sam joj reći, želio
sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali sam isuviše stidljiv, a da
ni sam ne znam zašto.

NEKOLIKO GODINA KASNIJE

Sjedio sam na crkvenoj klupi. Moja ‘najbolja prijateljica’ se udaje sada. Gledao sam je
kad je rekla “DA”, i zakoračila u novi život, udata za drugog čovjeka. Htio sam da bude
moja, ali ona nije isto mislila, i ja sam to znao. Ali prije nego što se odvezla sa svojim
suprugom, prišla mi je i rekla ‘Došao si! Hvala ti.’ i poljubila me u obraz. Htio sam joj
reći, želio sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji. Volim je, ali sam isuviše
stidljiv, a da ni sam ne znam zašto.

SAHRANA
Godine su prošle. Stajao sam tamo oborenog pogleda i u mrtvačkom sanduku gledao nju,
moju ‘najbolju prijateljicu’. Tijekom služenja, čitali su redove iz njenog srednjoškolskog
dnevnika. Evo što je pisalo: “Gledam ga želeći da je moj, ali on me ne primjećuje, i ja to
znam. Htjela sam mu reći, željela sam da zna, da ne želim da budemo samo prijatelji.
Volim ga, ali sam isuviše stidljiva, a da ni sama ne znam zašto. Željela bih da mi kaže da
me voli.”

“I ja sam to želio”, pomislio sam…I POČEO NEKONTROLISANO DA PLAČEM…