Аника Ковачевић Докторска дисертација

1. Појам и поступак тражења обавештења и објашњења

Тражење обавештења и објашњења, представља релативно новије право

посланика,530 а посредно и Владе и функционера управе. Своје место у Пословнику, ово
право је пронашло фебруара 2009. године.
Посланик Народне скупштине има право да тражи обавештења и објашњења од
председника Народне скупштине, председника одбора Народне скупштине, министара и
функционера у другим републичким органима и организацијама, о питањима из оквира
права и дужности ових функционера, из надлежности органа на чијем се челу налазе, а
која су му потребна за остваривање функције народног посланика. 531Председник,
односно представник посланичке групе, може ово право остварити на седници Народне
скупштине, усмено, у једном обраћању, у трајању до пет минута, уторком и четвртком,
одмах након отварања седнице, а пре преласка на даљу расправу. Председник Народне
скупштине даје реч пријављеним председницима, односно овлашћеним представницима
посланичких група, почевши од представника бројчано најмање посланичке групе, па до
бројчано највеће посланичке групе.
Према мишљењу заступљеној у правној теорији, реч је о једној „хибридној форми
комуникације народних посланика са владом“532 Такође се истиче да право да траже
обавештење није индивидуално право сваког посланика, већ је постављено на ужој
основи, и припада само председницима односно представницима посланичких група. Са
друге стране, знатно је шири круг оних лица од којих се може тражити обавештење и
објашњење, него што је то случај код посланичких питања. 533Наведеној седници не
присуствују чланови Владе, као ни друга лица којима су упућени захтеви, те се на њих
не може одговорити усмено. Тражено обавештење односно објашњења лице коме је
упућено треба да достави народном посланику у року од 15 дана.
Законом о Влади је предвиђено да су Влада и сваки њен члан, дужни су да доставе
Народној скупштини извештаје и податке који су јој потребни ради расправљања питања
везаних за рад Владе или њеног члана.534 Такође, Законом о државној управи, прописано
је да су Министарства и посебне организације дужни да Народној скупштини и
председнику Републике преко Владе проследе обавештења, објашњења и податке везане
за њихове надлежност.535

2. Упоредноправна решења

У парламентарној пракси Велике Британије, почев од 2002. године, упоредо са

праксом постављања посланичких питања, појавио се институт који је касније сама влада
развила. Реч је о писаној изјави министара, коју они сами иницирају, у случају када
Парламент треба обавестити о некој важној активности владе или њеног министарства.
Надлежно министарство тада планира и иницирање питања које постављају посланици
наклоњени влади, а надлежни министар даје жељену изјаву у писаној форми. 536

530
У Пословнику Народне скупштине је, тражење обавештења и објашњења је нормирано у XVII делу
„Права и дужности посланика“.
531
Пословник Народне Скупштине Републике Србије, чл. 287.
532
Пејић И., Парламентарно право, Правни факултет Универзитета у Нишу - Центар за публикације, Ниш,
2011, стр. 341.
533
Настић, М., Посланичко питање у српском парламенту, Фондација Центар за јавно право, 2018., стр. 9-10.
534
Закон о Влади Републике Србије, чл. 39.
535
Закон о државној управи, чл. 68. ст. 2.
536
Вид. Rogers & Walters, нав. дело, str. 302. -303., Ирена Пејић, Парламентарно право – француски,
немачки, британски, српски и пример Европског парламента, Правни факултет у Нишу – Центар за
публикацију, Ниш, 2006. год., стр. 230.

133
Аника Ковачевић Докторска дисертација

Што се тиче решења Пословника земаља у региону, у Хрватској, такође у оквиру

одељка о правима и дужностима посланика, предвиђено да су Председник Сабора и
председник радног тела, дужни давати заступнику обавештења и објашњења о
ставовима, мишљењима, предлозима и примедбама радног тела Сабора. Секретар Сабора
дужан је давати заступнику обавести и објашњења о раду Стручне службе Сабора.537
Дакле, реч је о дужности давања потребних обавештења и објашњења од стране
функционера Сабора.
Пословником Дома народа Скупштине БиХ, није предвиђено овакво право пословника,
чак, у оквиру дела „Права и дужности делегата“ није посебно нормирано право на
обавештеност и тражење информација.538 Пословником представничког дома,
нормирано је право посланика се, у складу са Пословником, благовремено обавештава о
активностима Дома и доставља му се одговарајући материјал.539

. Разликовање у односу на сличне механизме контроле

Право тражења обавештења и објашњења, потребно је разликовати од обавезе

Владе да извештава Народну скупштину о свом раду, а нарочито о вођењу политике, о
извршавању закона и других општих аката, о остваривању плана развоја и просторног
плана и о извршавању буџета Републике. Влада подноси извештај Народној скупштини
кад то Народна скупштина затражи, или по сопственој иницијативи, а најмање једанпут
годишње. О извештајима владе ће бити речи у посебном поглављу.540
Такође, потребно је истаћи разлику између овог института и обавезе министара
да информише надлежни одбор Народне скупштине о раду министарства једном у три
месеца. На седници одбора, питања министру могу да постављају чланови надлежног
одбора и овлашћени представник посланичке групе која нема члана у том одбору.
Овлашћени представник посланичке групе, може да постави питање министру тек пошто
буду исцрпљена питања чланова надлежног одбора. О закључцима одбора поводом
поднете информације, одбор подноси извештај Народној скупштини.541
Иако се на први поглед може рећи да постоји сличност између овог права
посланика и института посланичких питања, потребно је истаћи да се посланичка питања
постављају министрима или Влади у целини, док се обавештења и објашњења могу
тражити од скупштинских функционера који су изван скупштинске организације.
Посланичка питања представљају класичан контролни механизам парламента док је
тражење обавештења и објашњења шире постављено, обухвата право на тражење
информација посланика ради обављања представничке функције, које у себи садржи и
контролну компоненту извршне власти и то директно управних функционера – што код
посланичких питања, није директно могуће.
С обзиром да је дата могућност тражења обавештења и објашњења усменим
путем, Пословником је такође предвиђено да председник Народне скупштине даје реч
пријављеним председницима, односно овлашћеним представницима посланичких група,
почевши од представника бројчано најмање посланичке групе, па до бројчано највеће
посланичке групе. Оваква одредба о редоследу обраћања, не постоји у делу Пословника
којим се регулишу посланичка питања, што представља значајан пропуст и недостатак и
даје могућност маргинализовања опозиције и обесмишљавања самог института
посланичких питања у пракси.

537
Poslovnik Sabora Hrvatske, čl. 16.
538
Пословник Дома народа Парламентарне Скупштине БиХ, чл. 8-14.
539
Пословник Представничког дома Парламентарне Скупштине БиХ, чл. 9.
540
Пословник Народне скупштине републике Србије, чл. 228.
541
Пословник Народне скупштине републике Србије, чл. 229.

134
Аника Ковачевић Докторска дисертација

. Правна обавезност и одговорност

института обавештења и објашњења

Ово, најновије, средство контроле, пружа могућност народном посланику да не

чекајући последњи четвртак у месецу или одређивање актуелне теме, правовремено
затражи обавештење или да својом дискусијом усмери пажњу јавности на тему коју
народни посланик – представљајући интересе грађана - сматра значајном. Једини
формални захтев јесте, да у току свог обраћања, посланик затражи обавештење или
објашњење од круга функционера који је Пословником доста широко постављен
(практично да постави питање), а они су дужни да одговоре у писаној форми.542
Међутим, остаје отворено питање какве су последице не пружања обавештења и
објашњења. Да ли би то повукло за собом само евентуалну политичку санкцију и
одговорност и активирање механизама „чврсте контроле“ извршне власти или пак
одговарајуће правне санкције?
Свакако овај механизам представља веома делотворан пут у побољшавању
ефикасности рада парламента, економичности процедура, боље информисаности
посланика. Посебно је у овом контексту значајна комуникација посланик – грађани јер
грађани могу указати на одређени проблем у пракси, на нецелисходно, па и незаконито
поступање одређеног дела министарства, органа управе или, пак, управне организације.
Према спроведеним истраживањима543, по месецима, од 2016. године закључно са
октобром 2021. године, број тражења обавештења и објашњења је следећи : у 2016.
години тражено је само 3 обавештења и објашњења; у 2017. години 257, у 2018. години,
укупно 415; у 2019. години 261. обавештење о објашњење; у 2020. - 116 и у 2021. години
- 224. Незнатни број обавештења и објашњења у 2016. години може се сагледати и као
недостатак потребе за истим, с обзиром да су у 2016. године у априлу месецу, били
одржани парламентарни избори.
На основу приказаних података, може се закључити да се ради о веома важном и
често коришћеном праву, односно инструменту за остваривање права посланика. Иако
је сам механизам обрађен у делу којим су нормирана права посланика и повезана су уско
са „правом тражења информација и обавештења“, дефинитивно је реч о контролном
механизму којим се стиче увид у рад министарстава и других органа државне управе и
самим тим даје могућност отварања питања правне и политичке одговорности.

542
Пастор, Б., Посланичко питање и унапређење политичке одговорности владе у парламентарном
систему, Политичка ревија, бр. 4., 2019, стр. 50.
543
Отворени парламент, статистике, посланичка питања, https://otvoreniparlament.rs/statistika/poslanicka-
pitanja, 3.11.2021.

135
 ГЛАВА V

ИНТЕРПЕЛАЦИЈА