Јелена Дардић

вРЕМЕПЛОВ -ПУТ КА ЗВЕЗДАМА

13.6.2020.
 Времеплов- Пут ка звездама
Дуња: Тренутак... Само један тренутак у којем су утихнула школска звона и
граја деце у школском дворишту. За тренутак су превладали страх,
неизвесност, затвореност и отуђеност...све оно што није својствено ни деци
ни одраслима...
Миа: Али...Све је то само један тренутак који није обрисао нашу сјајну
прошлост ни затворио врата нашој звезданој будућности.
Тренуци пролазе и чине нас јачима, јачима да устанемо и изнова освајамо
свет!
Музика ( на сцену улазе сви сем Петра)
ЉУБАВ
Петар: Извините, да ли је овде драмска секција?
Филип (тетарално): Секција?! Каква секција?! Ово је позориште, ово је живот,
ово је театар, ово је... (прекида га Реља)
Реља: Доброоо је, Филипе! Ти опет у некој улози?!
Филип: Наабољи глумци су увек у некој улози!
Лана: Јој, извини, заборавили смо да си ти наш најбољи глумац!
Филип: Опраштам вам.
Лана (поклони се): Хвала ти маестро!
Миа: Добро, де, да видимо зашто је ово дете ту и шта тражи.
Петар: Па ја сам, ја сам, овај, хтео да будем знате, глумац (стидљиво)
(Филип иза леђа исправља му рамена)
Филип: Први корак- заузми став. Шта си се ту скупио! Дакле, хоћеш да будеш
звезда?
Петар: Па сад, нисам одмах мислио звезда, али...
Филип (прекида га): Одмах, него шта, нема чекања...
Миа: Не може Филипе одмах, ни ми нисмо звезде постали одмах. Пут до
звезда има више степеника на које треба закорачити.
Лана: Или их претрчати (трчи по практикаблама горе-доле)
Петар: А ви сви имате искустава, мислим ова девојчица је баш мала.
Лана: Мала? Ја мала (пење се на практикабле) Јесам ли ти сад мала?А?
Миа: Али је велика звезда, а величина звезда зависи од њеног сјаја.
Петар: Па добро како да будем звезда?
Ива: Звезда не може да се буде, звезде се стварају да би трајале дуууго.
Тара: Доста приче, по обичају ви све на широко. Показаћемо ти наш
времеплов па ћеш видети и сам имаш ли довољно храбрости да кренеш на
овај пут.
Филип: Идем ја по машину?
Дуња: Какву машину црни Филипе?
Филип: Како какву, јел сад рекла времеплов. Јеси рекла?
Реља: Е лудог човека, па нећемо машином да путујемо кроз време.
Филип: Па како ћемо да идемо, Док је у филму путовао машином?!
Тара: Аман, Филипе, нећемо стварно да путујемо. Ајмо, Петре, прво што
треба да откријеш на свом путу до звезда јесте љубав.
Инсерт ,,Плави чуперак“
На завршни део ,,Девојчице, ви што сте вечерас први пут успавале своје
лутке...“ излазе матуранткиње и Дарија пева песму ,,Поносна“ Тамаре
Тодевске.
 МАШТА
Петар: Схватио сам све! Љубав је важна у свему. Мораш да волиш оно што
радиш.
Тара: Ниси ти схватио ни пола. Схватио си само један мали део.
Петар: И шта? Има још?
Лана: Па шта ти мислиш, ми ти кажемо мораш да волиш и ето тебе међу
звездама. Ма важи. Миа, ајмо даље.
Миа: Умеш ли ти , Петре, да машташ?
Петар: Па ваљда умем...
Дуња: Нема ваљда, ако можеш до звезда мораш да умеш.
Реља: Ево на пример уобрази да си кактус...или птица (Филип се прави да је
птица, Лана маше рукама).
Бојана: Или да си принц на белом коњу.
Тара: Или Пепељуга..
Ива: Или Црвенкапа...
Дуња: Или Грдана...
Петар: И ви све то можете да уобразите?
Лана: Наравно да можемо, и не само то већ још мнооого тога.
Тара: Ево погледај... (инсерт)
 ПРИЈАТЕЉСТВО
Петар: Па ово сте све били ви? Сад ми је јасно! Без маште нема звезда.
Бојана: Нема, нема... а нема ни без пријатеља.
Миа: Видиш ми једни другима помажемо, кад неко падне пружимо руку да
устане. Ми аплаудирамо једни другима. Јер... шта значи успех ако немаш са
ким да га поделиш?!
Лана: Шта значи звезда ако си сам са њом?!
Филип: Шта значи ако си маестралан, као ја на пример, ако немаш то коме да
покажеш.
Реља: У, бре Филипе, ти само о себи...
Дуња: Даћу ја теби лепо по 100 склекова...
Дуња: Видиш Филипа, он је тооолико уоабажен да је срећа да има пријатеље
као што смо ми.
Тара: Пријатељство је трећи степеник на твом путу. Погледај шта се из
пријатељства рађа. (инсерт)
 ТАЛЕНАТ
Петар: Па ово је...ово је... ово је дивно! Каква глума, каква музика, плес... ја
све ово желим, желим да будем део овога, желим да будем звезда на овој
позорници.
Филип: Чекај, чекај, па не постаје се звезда тек тако...
Петар: Али ево показали сте ми све...
Филип: Све! Не драги мој остала је још једна ситница...таленат. Умеш ли ти да
глумиш, овако као ја...добро не баш као ја, то је тешко...али макар мало ко ја.
Петар: Па мислим да умем...мислим пробао бих...Ја знате имам жељу.
Лана: Па није само жеља довољна. И ја имам жељу да будем молекуларни
биолог, али од тога нема ништа. Видиш , не могу ни да изговорим то.
Петар: Јој, што је све то тешко.
Дуња: Није тешко, ако довољно волиш и умеш да машташ и имаш довољно
пријатеља да те у свему подрже и ако имаш таленат.
Петар: Ја желим да будем као ви.
Ива: Добро, онда идемо даље, на следећи степеник ...онај ближе звездама.
(инсерт)
 ХРАБРОСТ
Петар: Реците ми где могу да се пријавим...када могу да почнем.
Тара: Ти си, Петре, већ почео...
Петар: Како то мислиш.
Миа: Па тако лепо ти си своју прву улогу данас одиграо и тако си стигао до
последњег степеника.
Петар: Е, па ти си баш смешна, како сам могао да одиграм кад нисам имао ни
сценарио, ни улогу, ни...
Тара: Ниси ни морао, ти си имао оно што је најважније, имао си храбрости да
данас дођеш овде.
Петар: Али ја нисам имао улогу?
Бојана: Јеси, имао си. Погледај ту је твоја и наша публика која ће нас још дуго
гледати на позоришним даскама. Ово је твој тренутак, тренутак из којег идеш
даље у будућност.
Петар ( обраћа се Мии, Дуњи и Боки): А ви, и ви ћете бити ту да ми помогнете
да одиграм своје најбоље улоге?
Миа: Ми ћемо бити довољно близу да можемо да ти помогнемо саветима и
нашом подршком.
Дуња: Ми смо ову школу глуме прошли и данас смо ту да теби помогнемо да
схавтиш да си на добром путу и да си у праим рукама.
Бока: Срећно, Петре, у потрази за својим звездама! (песма)