ISPITNA PITANJA Sociologija

1. Предмет социологије као науке

2. Настанак социологије
3. Огист Конт
4. Емил Диркем
5. Макс Вебер
6. Марксистичке особине
7. Емпиријско истраживање
8. Методе за прикупљање података
9. Елементи друштвене структуре
10. Друштвене групе
11. Брак и породице
12. Друштвена слојевитост
13. Узрок настанка класа и слојева
14. Касте
15. Сталежи
16. Класа у капитализму Елита и маса
17. Друштвена покретививост
18. Друштвене улоге и друштвени положај
19. Етничке заједнице (племе, народ, нација)
20. Рад и закон поделе рада
21. Елементи друштвене производње
22. Друштвена репродукција
23. Робне и натуралне производње
24. Роба и њено значење
25. Појам културе
26. Религија
27. Друштвено кретање и развој

 ODGOVORI

1. Предмет социологије као науке обухвата систематично истраживање друштва,

људи и њихових међусобних односа. Ова наука бави се анализом друштвених
структура, институција, норми и вредности. Циљ социологије је разумевање
облика функционисања друштва и објашњавање друштвених појава. При приступу
истраживању, социолози користе различите методе као што су анкете, интервјуи,
етнографија и статистичке анализе, са циљем добијања дубљег увида у друштвени
живот и динамику.
2. Настанак социологије je повезан са друштвеним и економским променама током
19. века, као и са потребом за разумевањем друштва на нов начин. Индустријска
револуција и савремени друштвени проблеми стварали су потребу за
систематичним истраживањем друштва. Важни оснивачи социологије, као што су
Емил Диркем, Макс Вебер и Аугуст Конт, развили су концепције и методологију
које су оформиле социологију као науку. Диркем је истакао значај друштвених
норми и институција, Вебер је приступао разумевању друштвених појава кроз
компрехензивније методе, док је Конт развио идеју о законитости друштвених
 промена. Ови концептуални и методолошки доприноси формирали су основе
социологије као научне дисциплине.
3. Огист Конт (Auguste Comte) био је француски филозоф и социолог, рођен 19.
јануара 1798. године, а преминуо 5. септембра 1857. године. Конт је често
препознат као оснивач социологије, области коју је сам сковао тим изразом.
Конт је развио своје идеје у контексту друштвених и политичких трансформација
Европе током 19. века. Као одговор на друштвени хаос после Француске револуције и
сматрајући теорије и филозофије као средство за решавање друштвених проблема,
Конт је формиро идеју о "позитивизму".
Кључни аспекти Огиста Конта и његовог доприноса укључују:

1. **Три стадије развоја човечанства:** Конт је изнелео теорију о три стадије

развоја човечанства - теолошку, метафизичку и научну. Прелазак између стадија
сведочио је о промени у начину мишљења и објашњавања природе и друштва.

2. **Позитивизам:** Конт је поставио основе позитивизма, идеологије која сматра да

би социологија требало да бде према моделу природних наука, прикупљајући
објективне и емпиријске податке. Ово је било одступање од метафизичког и теолошког
приступа објашњавању друштва.

3. **Социологија:** Конт је користио термин "социологија" да би описао научни

приступ прућивању друштвеног поретка. Он је био први који је систематски покушао
применити научни метод на праћење и анализу друштва.

4. **Друштвени закони:** Конт је израдио концептуалне основе друштвених закона,

који представљају сталне истине о друштвеном поретку. Он је веровао да социологија
може и треба да идентификује ове законе.

Иако је Конт био контроверзан и његова дела су била критикована, његов допринос
формирању социологије и позитивизма не може се игнорисати. Његове идеје
обликовале су развој социологије као научне дисциплине.

4. Емил Диркем (Emile Durkheim) био је француски социолог и један од оснивача

социологије. Рођен је 15. априла 1858. године, а преминуо 15. новембра 1917.
године. Диркем је посвећеност социологији видео као научној области која
анализира друштво и социјалне појаве на систематичан начин. Неки од кључних
аспеката његовог рада укључују:
1. **Социологија као наука:** Диркем је тежио да социологију подигне на статус
науке. Сматрао је да је социологија посебна област која има своје законитости и
методологију, а не само спрегу других друштвених наука.
2. **Социјални факти:** Диркем је увео концепт социјалних факата, што су објективни
и колективни елементи друштва који имају независност од појединаца и врше
контролу над њиховим понашањем. Социјални факти обухватају законе, обичаје,
обреде и институције.
3. **Интеграција и регулација:** Диркем је истраживао друштвену интеграцију и
регулацију, сматрајући их два основна елемента који утичу на стабилност друштва.
Интеграција се односи на степен припадности индивида друштву, док је регулација
повезана са степеном контроле и правила у друштву.
 4. **Суицид и социолошка анализа:** Диркем је изузетно познат по својем раду на
тему суицида, где је покушао објаснити социолошке узроке овог понашања.
Истраживао је везе између нивоа интеграције и регулације у друштву и стопе суицида.
5. **Облици социолошког метода:** Диркем је промовисао употребу објективних и
емпиријских метода у социологији. Одбацивао је филозофске и метафизичке приступе
у корист научног метода.
Диркемове идеје и концепти оставили су дуготрајан утицај на развој социологије и још
увек су предмет изучавања у социолошким круговима

5. Макс Вебер (Max Weber) био је немачки социолог, филозоф и економист, рођен 21.
априла 1864. године, а преминуо 14. јуна 1920. године. Вебер је био један од
најзначајнијих теоретичара социологије и члан Франкфуртске школе. Неки од
кључних аспеката Макса Вебера и његовог рада укључују:
1. **Идеологија усмерена на разум (Rationalization):** Вебер је истраживао процес
рационализације, односно тенденцију модерног друштва ка рационализацији и
бирократизацији. Сматрао је да разумски приступ доминира модерним институцијама
и понашањем.
2. **Типови власти (Types of Authority):** Вебер је класификовао три типа власти -
традиционална, харизматска и рационално-правна. Ова класификација објашњава како
се власт основава и одржава у друштву.
3. **Етичке и религијске заједнице:** Испитивао је улогу етичких и религијских
заједница у формирању модерног друштва. Познат је по свом раду "Протестантизам и
дух капитализма", где је предложио тезу о утицају протестантизма на развој
капитализма.
4. **Идеални типови (Ideal Types):** Вебер је користио појам "идеалних типова" за
концептуализацију и анализу социолошких појава. Идеални тип је апстрактни концепт
који помаже у разумевању и анализи стварности.
5. **Понимање (Verstehen):** Вебер је настојао да развије метод "понимања" како би
схватио индивидуалне мотиве и знања која обликују друштвено понашање.
Макс Вебер оставио је значајан утицај на социолошку теорију и истраживање, а
његов рад и данас се активно пручава и интерпретира.

6. Марксистичке особине односе се на основне постулате и концепте

карактеристичне за марксистичку теорију, која је развијена на основу идеја Карла
Маркса и Фридриха Енгелса. Ево неких кључних марксистичких особина:
1. **Društvena klasa:**
Markistički pristup počinje od osnovnog koncepta društvenih klasa. Prema Marksu, društvo se deli na
dve klase - buržoaziju (vlasnike sredstava za proizvodnju) i proletarijat (radničku klasu koja poseduje
samo svoju radnu snagu).
2. **Društvena nejednakost:**
Markistički pristup analizira društvenu nejednakost kao rezultat ekonomske strukture. Smatra se
da buržoazija izvlači korist iz eksploatacije proletarijata, stvarajući duboku ekonomsku i socijalnu
nejednakost u društvu.
3. **Društvena revolucija:**
- Marks je predviđao da će neslaganje i tenzije između klasa kulminirati u društvenoj revoluciji.
Proletarijat, prema Marksu, treba preuzeti sredstva za proizvodnju od buržoazije kako bi stvorio
društvo koje će biti oslobođeno ekonomske eksploatacije i klasnih sukoba.
4. **Dijalektički materijalizam:** - Marksistički dijalektički materijalizam je filozofski pristup koji
priznaje da se društvo razvija kroz konflikte i suprotnosti, a promene u društvu proizlaze iz sukoba
materijalnih uslova i odnosa moći.
5. **Kritika kapitalizma:**
- Marksizam snažno kritikuje kapitalizam kao sistem koji podstiče eksploataciju radnika i stvara
sistemsku nepravdu. Marx je naglašavao da kapitalizam ima inherentne protivrečnosti koje vode ka
ekonomskim krizama i socijalnim tenzijama.
6. **Istorijski materijalizam:**
- Marksistički pristup se oslanja na istorijski materijalizam kako bi objasnio evoluciju društava kroz
vreme. Smatra se da ekonomska struktura društva oblikuje političke i društvene odnose.
7. **Aboliranje privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju:**
- Ključni cilj marksizma je eliminacija privatnog vlasništva nad sredstvima za proizvodnju, prelazak u
društvo gde su ova sredstva zajednička svojina, što bi eliminisalo eksploataciju i stvorilo društvo
jednakosti.
Marksističke osobine su, dakle, usko povezane s analizom klasne strukture društva, kritikom
kapitalizma i predviđanjem društvene revolucije kako bi se postigle promene ka socijalističkom
društvu.

7. Емпиријско истраживање је научни приступ који има за циљ прикупљање, анализу и

интерпретацију података на основу конкретних опажања и експериментације. Овакав
приступ оријентисан је на фактичке податке и емпиријске доказе како би се обликовала
научна закључивања. Елементи емпиријског истраживања укључују:
1. **Формулисање истраживачког питања:** Процес емпиријског истраживања почиње
формулисањем прецизног истраживачког питања или хипотезе. Ово питање поставља основне
параметре истраживања.
2. **Дизајн истраживања:** У овом кораку, истраживачи одлучују о методологији
истраживања, избору учесника, прикупљању података и обради података. Дизајн мора бити
такав да одговара циљевима истраживања.
3. **Прикупљање података:** Овде истраживачи примењују одабране методе прикупљања
података. То може укључивати анкете, упитнике, интервјуе, набљуђања, експерименте или
комбинацију различитих метода.
4. **Обрада података:** Истраживачи обрађују и анализирају прикупљене податке. Ово може
укључивати статистичке анализе, интерпретацију табела и графика, и примену других метода
анализе.
5. **Интерпретација резултата:** На основу обрађених података, истраживачи изводе
закључке и формулишу интерпретације резултата. Ова фаза укључује контекстуализацију
података у односу на истраживачко питање.
6. **Прављење закључака:** На крају, истраживачи формулишу закључке на основу анализе и
интерпретације података. Овде се такође могу изнети предлози за буџе и будућа истраживања.
7. **Извештавање о резултатима:** Резултати истраживања обично се извештавају у научним
радовима, конференцијским презентацијама или другим облицима писаног или усменог
извештаја. Овај процес је цикличан, а истраживачи се често враћају на претходне фазе како би
усавршавали и додавали нове аспекте истраживања. Емпиријско истраживање представља
основу за научно разумевање и објашњавање појава у различитим областима.

8. Постоје различите методе за прикупљање података у истраживањима, а избор метода

зависи од природе истраживања, постављених питања и доступних ресурса. Ево неколико
често коришћених метода:
1. **Анкете и упитници:** - **Опис:** Стандардизована питања расположена у облику анкете
коју испитаници попуњавају.
 - **Предности:** Брзо прикупљање података од великог броја учесника.
- **Изазови:** Могућност субјективности, потреба за пажњом на формулисање питања.
2. **Интервјуи:**
- **Опис:** Директан разговор са учесником истраживања ради дубљег разумевања њихових
ставова и искустава. - **Предности:** Могућност детаљнијих и квалитативних
податак**Изазови:** Треба више времена, могућност субјективности.
3. **Експерименти:**
- **Опис:** Систематско испитивање ефеката манипулисања независним променљивама.
- **Предности:** Контрола услова, причињавање причинско-последичних односа.
- **Изазови:** Експериментални услови често нису представителски за стварни живот.
4. **Студије случаја:**
- **Опис:** Детаљна анализа појединачног случаја или малог броја случајева.
- **Предности:** Обезбеђује дубоке увиде у комплексне појаве.
- **Изазови:** Неопштивање резултата на опште популације.
5. **Анализа документа:**
- **Опис:** Испитивање и анализа постојећих докумената, као што су текстови, извештаји,
статистике.
- **Предности:** Коришћење већ постојећих података.
- **Изазови:** Неуједначена доступност докумената.
6. **Сензорско праћење:**
- **Опис:** Коришћење технологије (GPS, сензори итд.) за прикупљање података.
- **Предности:** Објективни подаци о понашању уређаја или околине.
- **Изазови:** Питања приватности и етике.

9. **Елементи друштвене структуре:**

Елементи друштвене структуре представљају основне компоненте које чине
друштво и доприносе организацији и функционисању друштва.
1. **Породица:** Основна јединица друштва која укључује родитеље и децу.
Игра кључну улогу у социјализацији и преносу вредности.
2. **Образовни систем:** Систем школова и училишта који обезбеђује
образовање и формирање индивидуала.
3. **Економски систем:** Скуп институција и односа који регулишу производњу,
дистрибуцију и потрошњу добара и услуга.
4. **Политички систем:** Организације и процеси који детерминишу начин на
који се доносе и извршавају одлуке у друштву.
5. **Религиозне институције:** Организације и верске заједнице које
обликовају верске веровања и праксе.

10. **Друштвене групе:**

Друштвене групе представљају скупове људи који су међусобно повезани и имају одређене
интеракције и заједничке карактеристике.. Примери укључују: 1. **Пријатељске групе:**
Мање или веће заједнице пријатеља који деле заједничке интересе и вредности.
2.**Породичне групе:** Групе које су састављене од чланова породице и имају своје динамике
и везе.
3. **Школске класе:** Групе студената које похађају исти школски разред и заједно учествују у
образовним активностима.
4. **Радне колективе:** Запосленици који раде заједно у истом предузећу или организацији.
Друштвене групе су важне јер обликују и истражују динамике међу људима,
креирајући облике идентитета, подршке и партнерства у друштву.

11. **Брак и породице:**

Брак и породица представљају кључне институције у друштву које обликују
људске односе и структуру. Брак је облик партнерства који обично укључује
обавезу између две особе да деле свој живот и одговарају на друштвене
очекивања. Породица, као производ брака или других форми партнерства,
представља основну јединицу друштва где се одвија социјализација, преносе
вредности и обликују односи међу члановима. Промене у облику и функцији
брака и породице укрепљују истраживања о смислу и улози ових институција у
модерном друштву.

12. **. Друштвена слојевитост:**

Друштвена слојевитост односи се на диференцирање и поделу друштва на
различите слојеве или класе, где људи имају различите нивое приступа
ресурсима, моћи и привилегијама. Ова подела може бити заснована на
економским, образовним, или другим критеријумима. Приступ различитим
слојевима друштва може утицати на могућности, стил живота и општи квалитет
живота. Приступ и неравноправност у друштвеној слојевитости често је тема
истраживања у социологији.

13. ** Узрок настанка класа и слојева:**

Настанак класа и слојева у друштву може се објаснити комплексним скупом
фактора. Марксистичка перспектива, на пример, истиче економске факторе као
детерминант друштвене структуре. Процеси индустријализације и капитализма
могу довести до раздвајања друштва на радничку класу и капиталистичку класу.
Друштвена мобилност, образовни систем, раса и такође одређени облици
понашања, културе и стилова живота могу диференцирати групе људи и
креирати различите слојеве у друштву. Нека занимања и активности
стичу социјални статус и привилегије.

14. Касте:**
- **Општи концепт:** Касте су друштвене групе које се одређују
према рођењу и традиционално су присутне у одређеним друштвима,
као што су у Индији. Појединци су класификовани у одређене касте које
одређују њихову социјалну и економску позицију.

15. ** Сталежи:**
- **Појам и функција:** Сталежи су слични концепту касти, али се
често користе за описивање феодалних друштава. Сталежи су биле
социјалне групе које су обухватале различите слојеве друштва, као што
су племићи, свештеници и сељаци.
16. ** Класа у капитализму - Елита и маса:**
- **Класни концепт у капиталистичком друштву:** У капитализму,
друштво је често подељено на класе. Елита представља високу класу,
која обично има приступ богатству, моћи и образовању. Маса, са друге
стране, чине особе са мање моћи и ресурса. Ова динамика често доводи
до неједнакости у расподели богатства и моћи у друштву.

17. **. Друштвена покретивост:**

- **Опширнији поглед:** Друштвена покретивост означава
способност људи да се крећу између различитих друштвених статуса.
Ово укључује социјалну мобилност, тј. преходе из једног социјалног
слоја у други. Истраживање друштвене покретивости помаже у
разумевању фактора који обликују индивидуалне шансе за прогрес и
успех у друштву.

18. ** Друштвене улоге и друштвени положај:**

- **Улоге и позиције у друштву:** Друштвене улоге су образци
понашања и очекивања повезаних са одређеним друштвеним
положајем. Друштвени положај, са друге стране, обухвата индивидуине
место у друштву, што укључује факторе као што су образовање,
занимање и етничка припадност. Истраживање ових аспеката помаже у
проучавању како друштво додељује функције и статусе људима на
основу различитих карактеристика.

19. **Етничке заједнице (племе, народ, нација):**

Етничке заједнице представљају групе људи које деле заједнички
идентитет, често на основу заједничких културних, језичких или
историјских карактеристика. Племена су често традиционалне етничке
групе, обично мањег обима, које живе у близини и деле сличну културу
и обичаје. Народ је шира група људи која дели исте карактеристике,
укључујући језик, традиције и историју. Нација је комплекснији
концепт, обухватајући осећај заједничког идентитета и сопствене
државе.

20. **Рад и закон поделе рада:**

Закон поделе рада односи се на систем у којем људи обављају
специфичне задатке и функције у друштву. Ова специјализација упућује
на различите улоге које људи играју у производњи и обављању
задатака. Организација рада подстиче ефикасност и производњу, али
такође може довести до социјалних иконсистенција и неједнакости.
Осећај радника о сталности и правди у друштву обликује се кроз рад и
закон поделе рада.

21. ** Елементи друштвене производње:**

Елементи друштвене производње обухватају средства производње,
технологију и радну снагу који су неопходни за производњу добара и
услуга у друштву. Средства производње укључују капитална добра као
што су фабрике и машине. Технологија означава примену знања и
вештина у производњи. Радна снага је људски фактор, а производња
зависи о томе како се ови елементи усклађују. Ови елементи су суштина
економских система и обликују друштвене односе и моћ у оквиру
производне сфере

22. **Друштвена репродукција:**

Друштвена репродукција односи се на процес којим се преносе и
обновљају друштвене норме, вредности, образовање и економске
структуре из једне генерације на другу. Ово обухвата различите аспекте
друштва, укључујући образовни систем, породичне односе и економску
организацију. Кроз друштвену репродукцију, друштво преноси
културне и социјалне елементе који обликују и одржавају стабилност и
континуитет.

23.** Робне и натуралне производње:**

Разлика између робне и натуралне производње обухвата начин како се
производе и расподељују добра и услуге у друштву. Робна производња
односи се на производњу добара са циљем продаје на тржишту, док је
натурална производња фокусирана на самодовољно производњу, где
људи производе за сопствене потребе. Робна производња
карактеристична је за капиталистичке друштве, док је натурална
производња везана за претежно самодовољна и преиндустријска
друштва.

24. **Роба и њено значење:**

Роба представља добро или услугу које су произведене са циљем
обмене на тржишту. Значење робе не ограничава се само на њену
физичку природу, већ укључује и социјалне аспекте. Роба је значајна у
капиталистичким друштвима где се вредност одређује путем тржишта.
Истовремено, роба може имати и културно значење, а предмети који су
обавезни или статусни може да имају додатну вредност за друштво.
Кроз проучавање робе и њеног значења, разумевамо динамике
потрошње, тржишта и друштвених односа.
25. **. Појам културе:**
Култура представља комплексан систем знања, веровања, уметничких
израза, моралних вредности, обичаја и научних спознаја које дели
општајућа група људи. Она се преноси са једне генерације на другу кроз
језик, образовање и друштвени интеракције. Култура обликује начин на
који група посматра свет, усмерава понашање чланова те групе и
обухвата све аспекте људског живота, укључујући исхрану, облеку,
обреде и уметност. Поимање културе кључно је за разумевање
друштвених динамика и интеракција у оквиру различитих заједница.

26. ** Религија:**
Религија представља систем веровања и обреда који људи прихватају
као израз своје дубоке духовности и везе са светским или надприродним
силама. Она укључује веру у постојање светских сила, поштовање
обреда и јединствен начин живота. Религија има дубок утицај на
културне, моралне и етичке аспекте друштва. Она може обликовати
моралне вредности, обичаје, уметност и правне системе. Религиозни
обреди и симболи обогаћују културно наслеђе и идентитет заједнице.
27.**. Друштвено кретање и развој:**
Друштвено кретање и развој односе се на процесе промена у друштву
током времена. Ово укључује економски развој, политичке промене,
технолошки напредак и друштвене иновације. Друштвено кретање
означава промене у структури друштва, као и у менталитету и
понашању његових чланова. Развој се одвија кроз индивидуалне и
колективне напоре, политичке и економске трансформације, као и кроз
промене у технологији и култури. Проучавање друштвеног кретања и
развоја доприноси разумевању токова и фактора који обликују и мењају
друштво.