ИДЕАЛ АНТИЧКИХ ОЛИМПИЈСКИХ ИГАРА

Оно што стоји у основи античких Олимпијских игара јесте свакако АГОН – нагон
за такмичењем који одређује карактер Хеленских народа. Различите легенде о настанку
игара наводе и на различите одреднице идеала Олимпијских игара, али оно што је
заједничко свим легендама јесте да су Олимпијске игре основане у част богова или по
вољи богова. Разне игре у античкој Грчкој одржавале су се у знак захвалности боговима
јер су такмичења била дио церемоније која се одржавала након вјерског ритуала.
Олимпијске игре су, за разлику од осталих игара античке Грчке значиле панхеленизам, на
њима је могао учествовати сваки слободно рођени Грк. Ова идеја о свегрчким играма,
осим мира, била је знак уједињења свих Грка.
Ако се феномен Олимпијских игара посматра кроз призму четврте легенде о
настанку онда се у потпуности могу потврдити наводи из претходног пасуса. Краљ Елиде,
Ифитос послушао је вољу богова са Олимпа и основао Олимпијске игре како би зауставио
ратове, глад, болести и остале несреће које су потресале грчке полисе. Грци су велику
пажњу придавали својој религији и претпоставка је да се нису одупирали вољи богова.
Феномен Олимпијских игара и њиховог значаја за грчки народ огледао се кроз културу и
васпитање младих Грка, понашање владара и војника који су се према противницима
опходили часно. Васпитачи су његовали методе васпитања такмичењем и кроз игру гдје се
посебно истицало морално понашање, здравље и физички развој омладине. Овај идеал
калокагатије се највише огледао код васпитања Спартанаца.
Дакле од првог одржавања античких Олимпијских игара па све до њиховог
укидања, у већини случајева, игре су пропагирале оне идеале под којима су основане.
Такмичења и правила су се мијењала, али ови идеали су се преносили кроз вријеме и
осликавали у култури античке Грчке. Ово све говори о недодирљивој моћи игара барем
када је у питању архајско доба.