SVETOMIR BOJANIN: NISU PROBLEM FABRIKE IGRAČAKA NEGO NAŠE STRASTI I NEODMERENOSTI

Kakav smo svet priredili našoj deci u takvom ih moramo i podizati.

"Detinja mudrost i disciplina treba da budu probuđene. Škola treba da ostavi mesta njegovom
(detetovom) duhu i pruži mu priliku da se razmahne ". Marija Motesori, "Upijajihu um", "DNC", Beograd,
2003. str. 330-331.

Toliko je zabluda i pogrešnih koraka učinjeno baš u ova naša, najnovija vremena u oblasti vaspitanja
mladih i to zbog neke brzopletosti, a često i nespretnosti u korišdenju zdravorazumskog pristupa u
sagledavanju odnosa među ljudima, i položaja čoveka u svetu, čemu je sama pedagogija sklona ved od
svojih najranijih početaka.

Prva nasludivanja o tome da su stavovi roditelja bitni za mentalno zdravlje dece, pokrenula su čitav lanac
pukih logičarenja čiji su rezultati, doživljeni kao novina u shvatanjima ljudskog bida i samim tim kao
"moderni" i kao poslednja reč "saveremene naučne misli". Ceo jedan korpus zahteva i osuda se usmerio
ka roditeljstvu, i svakako odmah na patrijarhalne vrednosti porodice, zahtevajudi što više "slobode" za
decu, i što manje zahteva koji bi imali karakter odlaganja neposrednih zadovoljenja dečijih želja u ime
bilo čega što je u ravni etičkih zahteva i upudivanja ka višim nivoima estetičnosti pri izborima stvari i
načina ponašanja.

Sedam se, na primer, jedne savremene porodice u kojoj je došlo do ozbiljnog kon likta, koji je ugrozio i
samu njihovu bračnu zajednicu, zbog te teme o "modernom" U ,, konzervativnom "vaspitavanju dece.
Baš početkom samog ručka, koji je ta porodica pripremila za rođake oca porodice koji su došli iz
provincije, i to za lepo postavljenim stolom u trpezariji, njihovom cinu od pet i po godina, palo je na
pamet da ne želi da ruča za stolom sa svima njima, nego baš dole, na tepihu, tražedi da mati tu, na tepih
stavi salvetu, tanjir sa supom i pribor za jelo. Dok je tata pokušao da to nekako spreči ili da zabašuri pred
gostima "tu bruku", mati se naljutila, "ispoštovala", zahtev deteta i objacnila je gostima, da je njen muž,
ipak ostao samo jedan seoski kabadahija iako je pravnik, jer je zadržao svoje "nemogude ponašanje
prema detetu" i da on ,, prosto nije u stanju da shvati savremeno vaspitanje dece ", izrazito besna na
svoga muža i na njegovo" poreklo ".

Upoznao sam ih u savetovalištu za mentalno zdravlje u koji su došli sa onim tako nemogudim i tako
razornim pitanjem da im se da neopozivo ,, naučna presuda "o tome:" ko je u pravu ", što govori o
neizmernoj dubini nepoštovanja samih sebe, doživljavajudi se apsolutno podređenim magijskim silama,
koje imaju nadljudska znanja i nadljudske modi, koje ne traže nikavu saradnju, upitanost nad samim
sobom i mogudnost saodlučivanja, nego puku pokornost rajetina.

Isto tako, ideja o štetnosti toga da se deca tuku, dovela je, kod nekih, do ideje da osude svaki poziv na
pristojno ponašanje dece u porodici. Ta "naučno dokazana" ideja je razobručila odnose prema deci u
ogromno broju porodica, naročito u velikim gradovima, ali nikako nije bila dovoljna da suzbije njihovo
svirepo kažnjavanje i danas, onim tako sadističkim "prutidem po V guzi" pedantnih domadica-majki ili
baka ili onim surovim kajišem robusnih očeva, koji, su obično, manji od makovog zrna pred še ovima na
svojim radnim mestima.
 Pored toga, smatram nepotrebnom i sasvim štetnom žestinu i isključivost koj ima se napada
"konzervativizam" porodica koje neguju religijsko ili nacionalno osedanje u dece, smatrajudi to
zaostalošdu, nesavremenošdu i nekulturom.

"Znate", reče mi jedan otac, "sa mojom decom razgovaram samo o cporti, o školi, i tako. A vidim, tek
uprte decu pa sa njima na vrbicu. Ili, što je još gore, vode ih na te mitinge (to behu mitinzi opozicije
komunizmu). Mašu zastavicama. Samo indoktriniraju decu ". Drugi jedan roditelj, opet, uporno je tvrdio
da se protiv ljudske agresije i ideje o ratu treba boriti i na taj način što de se prestati da se proizvode i
kupuju "ratne igračke": pištolji od plastike, tenkovi, ratni avioni, vojnici ...

Uznemireni pojavom bitno povedane agresivnosti među našom današnjom decom, adolescentima, kao i
među nama odraslim ljudima, kao da smo se uplašili sebe samih, što nas je zbunilo i usmerilo ka
spoljnjem svetu, da tamo negde izvan nas samih, u nekim prostorima magijskih sila tražimo tome razloge
i izgovor za ono što nam se dešava.

Pre svakog ozbiljnijeg promišljanja, rešili samo da decu treba "spasavati grube realnosti" koju smo im mi
priredili i koju i sami mi stvarno živimo. Decu treba izbaciti, rešili smo, u neku atamorganu, uskra- dijidi
im identifikacione uzore bez kojih ona ne mogu da dozrevaju i mentalno odrastaju, a ti uzori smo joj mi,
roditeljsko okruženje, mi akteri toga sveta prožetog nasiljem i zlom, koje se, na neki način volšebno gura
u prvi plan svih in ormativnih službi sveta čije smo svi mi zajedno, i deca i roditeljn, integrativne čestice,
njegov puki supstrat.

Kakav smo svet priredili našoj deci u takvom ih moramo i podizati, ukoliko želimo da budu socijalizovana
i da nađu svoje poluge za uključivanje u mehanizme socijalnih odnosa u borbi za svoj opstanak i socijalnu
a irmaciju. Te poluge u rukama novih ljudi koji odrastaju tu pored nas, sa punim uvidom u ono što jeste,
čini jedinu šansu da svetu pođe na bolje, makar u nečem, u nekom najmanjem detalju, što je tako bitno
za onu mrvicu optimizma, neophodnog da bi preživljavali ratove i nedade vremena u kome se zatičemo.
Nisu problem abrike igračaka nego naše strasti i neodmerenosti, zbog duhovne lenjosti da se
potrudimo, da se razumemo bar sa onima koje volimo, a koju, kao roditelji, demonstriramo našoj deci
svaki dan od jutra do večeri.

Svako dete mopa da de svije oko nekog identi ikacionog uzora koji ga impresionira, na prvom mestu,
svojim kvalitetnim razumevanjem njegove ličnosti i koji je podesan da oko njega bršljani ono što bi želeo
da bude i da poseduje kao lik pred drugima, u nekim vremenima o kojima sanjari. Ako mu mi ne
ponudimo naše vrbice i naše zastavice, za kojima žudi cvojim celim idem, uočide ih kod nekih drugih
ljudi iz okruženja ili na marketinškim tezgama onih koji UKS svode u službu kupovine U prodaje roba i
trendova, svodedi svoj životni smisao na tu prazninu postojanja, čija uzaludnost nikako nije lišena
ubijanja i krvi.

ko n im po o i nim n m njim o k ij p ojih nji on po i p m kojim

mo U mi mi i li om o nj j i ij p k i n i o n p o l m n hn i
njim . Koliko mo mi o i lji mi p o ho lj ni k l om kojoj mo o li im n i o
n pođ im p m. Ukoliko mo mi li n ni o n kih glo lnih mocionalnih
go nj n i if n i nih nji i o im n in " gl i" ho no om
n k n oj .

TV
.

O G S B .

S B
.N ova fokusiranost na probleme u
.N

formativnim periodima mentalnog i duhovnog zrenja.

f .

K G R (Zemun,
N 7) P (B M 2 ).