УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Тема: Развој кошарке у Европи

Семинарски рад из предмета: Кошарка

Предметни наставник: Студент

 Садржај:

1. Увод.............................................................................................................................................1
2. Предмет и циљ рада...................................................................................................................2
3. Развој кошарке у Европи...........................................................................................................3
3.1 Међународна кошарка.........................................................................................................3
3.2 Кошарка у Србији................................................................................................................5
4. Закључак.....................................................................................................................................8
Литература......................................................................................................................................9
1. Увод

Почетак кошаркашке игре датира пре нешто више од 100 година (1891.) и везан је за
Спрингфилд, Масачеутас, УСА.

У то време Др.Јамес Нејсмит (рођен 06.11.1861. – умро 28.11.1939.) радио је као професор
телесног одгоја у тадашњој школи Хришћански радници (данас Спрингфилд Колеџ).Као
тренер фудбалског тима, настојао је да измисли неку занимљиву игру у затвореном
простору за студенте током зимског периода.За две седмице осмислио је основна правила
нове игре.

Пет основних правила Др.Нејсмит -а :

1. Игра се округлом лоптом, рукама.

2. Играч не може трчати са лоптом.

3. Било који играч, може заузети било коју позицију на терену у било које време.

4. За време игре нема физичког контакта између играча.

5. Кош је постављен водоравно изнад терена.

Он је изабрао две дрвене корпе за брескве и приковао их за зид балкона у дворани.Висина

на коју су заковане и висиле корпе била је одређена висином балкона.Ова висина је била
10 стопа (3,05 м) и тако случајно идеално одабрана, никада се није мењала.

Прва утакмица играна је фудбалском лоптом и том приликом је на мердевинама седео

школски домар, који је сваки пут вадио лопту из корпе када су је играчи убацили, односно
постигли погодак.

Нова игра постигла је велики успех.Оригиналних 13 Нејсмит-ових правила било је

базирано на принципу да су кошеви постизани вештином играча, а потом снагом.
Правила су објављена 15.01.1892.године у магазину ''ТРИАНГЛЕ'' под називом ''НОВА
ИГРА''.

1
2. Предмет и циљ рада

Предмет семинарског рада је изучавање о настанку кошарке на европском тлу, њен

почетак и развој до једног од најпопуларнијих спортова на свету.

Циљ рада је приказати како се кошарка развијала од самог почетка па до данашњице...

Кошарка у Европи је скоро па најполуларнија на свету поред америчке кошаркашке лиге

( НБА )...

2
3. Развој кошарке у Европи

3.1 Међународна кошарка

Међународна кошаркашка федерација (фр. Federation Internationale de Basketball Amateur)

ФИБА основана је 18. јуна 1932. у Женеви од представника осам држава: Аргентине,
Чехословачке, Грчке, Италије, Летоније, Португалије, Румуније и Швајцарске. У то време,
организација се бринула само о аматерским играчима.

Кошарка је први пут уврштена на Летње олимпијске игре 1936, иако је демонстративни
турнир одржан још 1904. На овим такмичењима су углавном доминирале Сједињене
Државе, које нису освојиле само четири олимпијска турнира, а први пораз је био у
контроверзној финалној утакмици против Совјетског Савеза на Олимпијским играма 1972.
у Минхену. Прво Светско првенство у кошарци за мушкарце је одржано у Аргентини. Три
године касније, прво Светско првенство у кошарци за жене је одржано у Чилеу. Женска
кошарка је уврштена на Олимпијске игре 1976., са тимовима Бразила и Аустралије које су
били највећи ривали Сједињеним Америчким Државама.

ФИБА је 1989. одбацила разлику између аматерских и професионалних кошаркаша, а

1992. професионални играчи су први пут играли на Олимпијским играма. Доминација
САД се наставила са представљањем њиховог Тима снова. Међутим, са развојем кошарке
у другим државама, остали национални тимови су почели да побеђују Сједињене Државе.

Тим који се састојао од искључиво NBA играча је завршио као шести на Светском
првенству 2002. у Индијанаполису иза Југославије, Аргентине, Немачке, Новог Зеланда и
Шпаније. На Олимпијским играма 2004. у Атини, тим Сједињених Држава састављен од
професионалних играча је претрпео први пораз на Олимпијским играма, изгубивши од
Порторика и Литваније у утакмицама по групи. На крају је овај тим освојио бронзану
медаљу, иза Аргентине и Италије.

3
Кошаркашки турнири се широм света одржавају за дечаке и девојчице свих узраста.
Глобална популарност овог спорта одражава се кроз националности играча који играју у
NBA лиги. Владе Дивац, један од припадника првог таласа неамеричких играча, и Предраг
Стојаковић, двоструки победник у шутирању тројки су из Србије, Стив Неш, који је
совојио награду за најкориснијег играча у NBA лиги је Канађанин; Кобе Брајант је
Американац, али је одрастао у Италији; звезда Далас Маверикса Дирк Новицки је Немац,
а звезда Лос Анђелес Лејкерса Пау Гасол је из Шпаније. Сан Антонио Спарси у својој
екипи имају Тима Данкана са Америчких Девичанских Острва (Данкан игра за САД,
пошто Девичанска Острва немају кошаркашки тим за међународна такмичења), Емануел
Ђинобили је из Аргентине (као и играч Чикаго Булса Андрес Ноћиони), а Тони Паркер је
из Француске.

Најбољи тимови са два последња Светска првенства одржана 2002. у Индијанаполису и

2006. у Јапану, једнако драматично показују глобализацију игре. Само један члан ова два
тима је Американац, а то је Кармело Ентони. У тиму из 2002. су били Новицки, Ђинобили,
Стојаковић, Јао Минг из Кине и Перо Камерон из Новог Зеланда. Ђинобили је такође био
и у тиму и 2006, а остали су Ентони, Гасол и Хорхе Гарбахоса из Шпаније и Теодорос
Папалукас из Грчке. Једини играчи из ова два тима који никада нису играли у NBA су
Камерон и Папалукас.

Логотип ФИБА-е

4
 3.2 Кошарка у Србији

Прву кошаркашку лопту у Србију донео је 1923. године из Америке Вилијам Виланд,
представник добротворне организације „Војска спаса“. Виланд је у Београд стигао са
задатком да учитеље, наставнике и професоре београдских школа упозна са званичним
правилима кошаркашке игре. У пратњи госта из Америке, у служби преводиоца, била је
Драгица Поповић из Црвеног крста Београда.

Домаћини су били изузетно заинтересовани за ову посету. Семинарима г-дина Виланда

присуствовао је велики број знатижељника, који су желели да се упознају са њима до тада
потпуно непознатом игром.

У знак велике пажње и посебног пријатељства, Виланд је г-ђи Поповић, која га је пратила
током његове кратке посете Србији, поклонио кошаркашку лопту. Према свим
историјским сведочанствима, то је била и прва кошаркашка лопта која се појавила у
Србији.

Прва комплетна правила кошаркашке игре штампана су у Београду 1924.

За кошаркашке почетке у Србији, узима се долазак Wиллиама А. Wиеланда у Београд,

изасланика америчког Црвеног крста, октобра 1923. године. Тада је поред других
америчких игара, демонстрирана и кошарка, а полазници курса били су гимназијалци,
наставници фискултуре и соколски предњаци.Уз активну логистичку подршку Соколске
организације, тада најмасовније спортске институције у земљи, Вајланд је у току
двомесечног боравка одржао курсеве и за собом оставио опрему за кошарку, кошеве и
лопте. Конструкције из Београда, по завршетку курса гимназијалци су пренели у ИИ
мушку гимназју, која се налазила на месту данашње зграде Политике и наставили да
играју кошарку.

Захваљујући отварању Соколске организације према екипним спортовима, као и жељи

саме државе да се спорт протежира кроз школе, кошарка, почетком тридесетих година
прошлог века, добија нови замах. Носилац готово свих кошаркашких активности у овом
периоду је СОКО Краљевине Југославије, а његови чланови неуморно раде на
усавршавању правила, побољшању услова за игру и тренинг. Нови спорт, до тада називан
баскет бал, кошићева или кошикова добија своје домаће име – Кошарка.

5
Круну кошаркашких такмичења до почетка ИИ светског рата свакако представља
Свесоколски слет у Борову 1940. године на коме је учествовало 170 играча и играчица
подељених у четири старосне категорије. Женска екипа београдског Соколског друштва
Матица осваја титулу првака државе, по мало чудним резултатом 2:0, услед лоших
временских услова. Једини кош на утакмици постигла је Ружица Радовановић.У периоду
до ИИ светског рата, за развој и унапређење кошарке у Београду највише је заслужан
Зденко Павић, са својом супругом Вером, Прочелник за такмичарске игре при начелству
Савеза Сокола који је протежирао кошарку и кроз СОКО и кроз школски спорт. У оквиру
београдског Сокола X формирао је кошаркашку екипу, а био је и главни организатор
средњошколских кошаркашких турнира у Београду крајем тридесетих година прошлог
века. Преводио је кошаркашка правила и радио на изградњи кошаркашких терена и
кошева.

Европско првенство у Прагу

Први кошаркашки клубови формирали су се у оквиру фудбалских клубова као секције

непосредно пред почетак ИИ светског рата. Масовно формирање клубова дешава се
непосредно после окупације Краљевине Југославије, на пролеће 1941. године. Пре свих то
су Матица, Омладинац, Саск, Избеглице, СК 1913, нешто касније и други: Баск, БСК,
Митић, Обилић, БТК, БОБ. Играчи су бивши соколци и свршени средњошколци (М.
Стефановић, Н. Поповић, И. Димић, Соколовић, С. Шапер, Б. Аксентијевић…), као и
група избеглица, врхунских кошаркаша које је ратни вихор донео у Београд (Неферовић,
Тешин, Путник, Ронац, Мађерух…). Кошарка се за време окупације играла на Ташмајдану
и Калемегдану, као и на теренима СК 1913 на Топчидерском брду (сада стадион ФК
Ц.Звезде). У септембру 1941. организује се првенство Београда, а на пролеће 1942. године
оснива се и Српски савез кошарке и одбојке. За непуних годину дана савез има у чланству
23 клуба а утакмице кошарке и одбојке укупно је у овом периоду гледало 15.000 људи.

6
Србија креће ка врху

Година 2008. означава почетак стварања новог тима у новој земљи – СРБИЈИ, под чијим
именом репрезентација наступа од 2007. године. Већ у лето 2007. млађе селекције Србије
остварују незабележену доминацију у Европи. Душан Ивковић, један од најтрофејнијих
тренера наше репрезентације, по трећи пут се прихватио тешког посла – формирати младу
и перспективну екипу.

Квалификације за Европско првенство лако су савладане. У Пољској 2009. године наша

екипа показала је сву раскош талента и лепоту кошарке. У финалу нисмо успели да
савладамо Шпанију, која је на овом првенству већ побеђена у квалификацијама, али је
сребрна медаља засијала као предзнак нових великих успеха ове репрезентације.

Светско првенство у Турској потврдило је да Србија има тим за највиша достигнућа.

Аргентина и Шпанија, земље које су доминирале на кошаркашким такмичењима у првој
деценији овог века морале су да положе оружје пред нашом екипом. У полуфиналу,
домаћин Турска била је у боља за један поен, медаља није освојена али смо игром
показали да је заслужујемо.

2010 – репрезентација Србије на Светском првенству у Турској

7
4. Закључак

Кошарка је колективна игра развијена до нивоа на којој је могуће разликовати пет

позиција , а самим тим и различите улоге у игри. Играч на позицији центра је један од
најважнијих , иако савремена кошарка не трпи класичне поделе.

Савремена кошарка у Европи тражи од играча на позицијијама више задатака , које могу
обавити у свим фазама игре.

8
Литература

 Маричић, Ч. (2005): Часопис удружење тренера Југославије 37, Тренер,

Јуниор,Београд
 Павловић, М.(1992): Ранко Жеравица у југословенској кошарци , Јуниор, Београд
 http://sr.wikipedia.org/sr/Кошарка