УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Тема: Савремени центар

Семинарски рад из предмета: Кошарка

Предметни наставник: Студент

 :

Садржај

1. Увод.......................................................................................................................................1
2. Предмет и циљ рада.............................................................................................................2
3. Позиција центра у савременој кошарци.............................................................................3
3.1 Карактеристике центра у савременој кошарци...........................................................4
3.2 Селекција за играча на позицији центра......................................................................5
3.3 Улога центра у нападу...................................................................................................7
3.4 Улога центра у одбрани.................................................................................................8
4. Закључак...............................................................................................................................9
Литература..............................................................................................................................10
1. Увод
Кошарка је једна од најпопуларнијих спортских игара код нас али оно што
јенајважније у савременом спорту и један од најтрофејнијих спортова, са благим
падовима као последица свеукупне друштвене кризе.

Свакако да велики број клубова, младих играча и спортских стручњака у

Србијипоказује и да ће у будућности кошарка имати значајно место у спортској
хијерархији.

У Југославији се кошарка почела играти 1923.године у Београду. Њу је

приказаоизасланик мисије лиге друштава Црвеног крста, Американац Вилијам
Вајленд, који је одржао кратак течај кошарке. Годину дана касније, 1924.године
штампана су прва правила на нашем језику.1После другог светског рата , кошарка је
почела нагло да се шири и постала најпопуларнија спортска игра, после фудбала.
Прекретница у развоју кошарке уследила је 1961.године, када је Југославија на
првенству Европе у Београду заузела прво место. Наша репрезнатација 1970.године у
Љубљани освојила је прво место на свету, а од тада па до данас кошаркашки пут води
само према врху. Мушкарци су до сад освојили пет златних , три сребрне и две
бронзане медаље на светском првенству, једну златну, четири сребрне и једну
бронзану медаљу на олимпијским играма, осам златних, пет сребрних и четири
бронзане медаље на Еврoпским првенствима. Ови резултати су за респект, који би
свака земља волела да има у својој биографији резултата.

На свим првенствима запажамо најбоље играче али и оне који имају изузетну висину и
јачину, тј.морфолошку супериорност, атрактивна закуцавања, снажан скок, доминатну
игру у један на један , полухорог-хорог шут и слично. То је у савременој кошарци у
великом броју случајева , играч на позицији центра или на позицији број 5.

Сем наведених каректиристика може се рећи да је улога „центра“ вишеструка. У

савременој кошарци центри обављају најтеже задатке у фази напада и одбране, они
морају доминирати физичком снагом, агресивношћу и способношћу узастопних
скокова.Ако се пажљиво анализира улога центра, јасно је да центри морају обављати
оне задатке у игри који дају статус најкориснијих играча. Обављање тих задатака
захтева одређене димензије a то су : способност, знање и особине . У европској
кошарци сви квалитетни центри , с обзиром на појединачну и колективну игру,
усмеравају се како зауставити противничку екипу, а не само „свог“ играча. Улога
центра је развојем кошарке постала све комплекснија и захтевнија. Данас се сматра да
је у савременој кошарци примарно колико задатака играчи могу обавити у свим фазама
тока игре, а не на којој позицији играју. Без обзира на ту чињеницу , да би екипа била
успешна, свака позиција унутар екипе одређује улогу појединог играча у остварење
концепције игре. То се између осталих односи на „ центра“ који сем реализације мора
имати јасан задатак како у нападу тако и у одбрани.

1
2. Предмет и циљ рада

Предмет рада је је улога и карактеристика играча на позицији „ центра “ у савременој

кошарци.

На основу овако дефинисаног предмета, циљ овог рада је приказ улоге и

карактеристике играча на позицији центра, у савременој кошарци, и то у позиционој и
транзиционој игри напада и одбране.

2
3. Позиција центра у савременој кошарци

Позиција „ центра“ у савременој кошарци заснована је на ефикасном нападу и одбрани,

ради постизања што боље игре и коначног резултата на утакмицама и такмичењу. То
остварује својом улогом која прати специфичне морфолошке каратеристике. Ако се
узме у обзир да центри морају обављати оне задатке у игри које дају статус
најкориснијег играча, јасно је да се ради о сложеној улози, а са гледишта физичке
грађе, морфолошки су по правилу супериорни.

У литератури, тренерским таблама као и опште важећим правилима, играче у нападу

обележавамо са бројевима и њихова почетна места у класичном облику (Дијаграм 1)
као и њихов радијус кретања (Дијаграм 2), која савремена кошарка све више шири и
чини их разноврсним (Трнинић,С.1996). У савременој кошарци , требалоби да свака
улога буде усклађена с интересима екипе а не појединог играча

Дијаграм 1 Дијаграм 2

3
 3.1 Карактеристике центра у савременој кошарци

Кошарка, као колетивна спортска игра захтева од играча на појединим позицијама низ
специфичних захтева, с обзиром на њихов антрополошки, моторички, функционални и
психолошки статус. Оно што је за сваког играча примарно и одређује његов статус је
на којем нивоу су задовољени фактори успешности. Антрополошке карактеристике су
у једначини спецификације на првом месту ( а1А), поред моторичких,
функционалних,кошаркашких , моторичких, когнитивних способности, тактичког
мишљења,конативних, социолошких и објективних фактора као и фактора тренинга и
фактора грешке као последњег у низу.

Досадашње искуство, показује да свака позиција у игри захтева одређени ниво

развијености појединих димензија антрополошког статуса играча, који утичу на успех
играња у кошарци. На основу великог броја различитих дефиниција, оно што се може
назвати базичне антрополошке карактеристике су свакако, здравствени статус,
морфолошке карактеристике, фукционалне способности, моторичке способности,
когнитивне способности и конативне особине. С обзиром на сложеност и ток
кошаркашке игре многи аутори су истраживали важност моторичких и функционалних
способности и морфолошке карактеристике играча на појединим позицијама. У
великом броју мишљења, експерти су постигли висок ниво сагласности и тако
утврдили да на позицији центра или шире речено унутрашњих позиција, постоји
неколико битних карактеристика и захтева.

Кошаркашки стручњаци и аналитичари, Диздар Д., Трнинић С. и Матковић Б.

Истраживали су важност моторичких и функционалних способности те морфолошке
карактеристике играча по појединим позицијама.

Позиција центра је уврштена у унутрашње играче а по основу те поделе они су

дефинисали следеће захтеве за упешност по наведеном параметру: висок ниво
лонгитудиналне димензионалности скелета, волумена и масе тела те аполутне снаге за
играче на овим позицијама. Средњи ниво репететивне снаге, статитчке снаге и
трансвезалне димензионалности скелета те низак ниво равнотеже и флексибилности.

Утврђено је да су највише слични и сродни према наведеним антрополошким

карактеристикама играчи на позицији четири и пет. Као што је већ поменуто у подели
којих има доста у савременој литератури, овде се ради о унутрашњим играчима, који
представљају предњу линију напада и задњу линију одбране.

У анализи резултата који су произашли из мишљења експерата (Трнинић,

С.1996),утврђено је да унутрашњи играчи имају висок ниво лонгитудиналу и
трансвезалну димензионалност скелета, већу количину мишићне масе и поткожног
масног ткива те већи ниво апсолутне, статитичке и репететивне снаге.

4
Такав антрополошки статус се подудара с пословима које ти играчи обављају у
постављеној и транзициској одбрани и нападу.

То се пре свега мисли на решавање и релизација ситуација „ један на један “, лицем и

леђима према кошу с унутрашњих позиција, блокирање шута, избор унутрашње
позиције за скок у нападу и одбрани, заграђивање прилаза кошу, решавање скока у
одбрани и нападу, успешно прављење блока итд.

Из овог се може закључити , да позиција центра као и позиција свих играча, потврђује
тезу да је кошарка колективна спортска игра високе техничко-тактичке сложености,
динамичности и енергентске захтевности (Трнинић, С. 1996).

3.2 Селекција за играча на позицији центра

У савременој кошарци уобичајно је да се веома рано полази са спортским усмеравањем

девојчица и дечака заинтересованих за кошаркашки спорт. Најбоље време за
усмеравање је негде око дванаесте године пошто касније већ имамо пробране деце по
пионирским школама (Жеравица, Р.1992).

Сем научног сазнања да се високи спортски резултати могу постићи ако се довољно
рано почне са стручним и ситематским радом., потребно је да се важност и непходност
доброг селекционисања будућег играчког потенцијала схвати као примарни циљ
успешности и будућих резултата.

Тежња да се пронађе висок играч по сваку цену не искључује проблем селекције.

Напротив, проблем избора високог талентованог играча у овом случају добија још већи
значај. Ако се пође од чињенице да обучавање играча највише вредности траје око 10
година, што су потврдила многа истраживања (Жеравица,Р.1992), непходно је да
тренинг будућих асова почне у што ранијој младости.

Предмет селекције треба да су деца која могу бити врло висока, чак преко 200 cm. Није
довољно само узимати ону децу који имају афинитет према кошарци, већ треба међу
њима изабрати баш оне које у свом расту могу достићи 200 cm , па и више
цантиметара. Када се говори о селекцији, не може се само причати о потенцијалној
висини већ би требали створити и остале предуслове за правилну селекцију. То се пре
свега односи на организацију селекције, тестирање по основу највиших научних
достигнућа, методике тренинга, обучавања основне технике и усавршавања
психофизичких способности. Организација селекције је уствари систем који ћемо
створити да би пронашли дечаке. Он почива на сарадњи са основним школама и
наставницима, јавном конкурсу којим позивамо заинтересоване на пријемно
тестирање, на посебном ангажовању више тренера па чак и целог клуба у тражењу
више дечака са изузетним предиспозицијама за кошарку.

5
Тестирање младих кошаркаша са врши посебним методама, што значи да уз адекватну
батерију мерних инструмената, требало би да селектирамо оне дечаке које имају
највише предиспозиције да се развијају у врхунске кошаркаше. Уoбичајне
информације које се скупљају приликом селектирања дечака су: година рођења,
телесне висина, седална висина, распон руку, дохват горе опружене једне руке, дужине
ногу, величина стопала и величина шаке. Од података шире врсте тражи се телесна
висина родитеља и микросоцијални услови живота у породици. Данас постоје познати
начина прогнозирања коначне висине дечака у узрасту од 14 до 18 година., што
свакако треба искористити.

Оно што не би требало заборавити, да сем наведених параметара , требало би имати и

друге показатеље за највећа спортска достигнућа. Сем података добијених тестирањем
потребно је извршити процену морално вољних квалитета као што су упорност,
дисциплина, амбициозност, радне навике, храброст, агресивност и др. Сигурно је да
појединац не може да поседује све набројане особине али је битно да се зна да оне
имају примарни значај приликом избора.

6
 3.3 Улога центра у нападу

У савременој , кошарци разликујемо статичке и покретљиве центре као центре који се

све више крећу без лопте с ниске на високу позицију и обрнуто. Они обављају најтеже
задатке у фази напада о одбране, морају доминирати снагом, агресивношчћу,
способношћу узастопних скокова као и сигурношћу у контакт игри. Савремени центри
су покретљиви играчи који су способни успешно решавати игру један на један лицем и
леђима према кошу с коришћењем скок шута, хорога и суножних закуцавања. Поред
наведених активности, модерна кошарка од центра захтева способност решавања
удвајања правовременом ротацијом напада, додавањем слободном играчу на
оптерећеној или растерећеној страни напада. Појединачни квалитети центра су
нарочито важни у кризним интервалима игре, када се често удваја на позицији поста.
Стога положа стопала, тела и правилан положај главе с погледом усмереним ка
замишљеној средишњиој тачки линије слободних бацања омогућава одлучност,
самопоуздање у решавању ситуација у игри, што се манифестује правовременим
додавањем слободном играчу. Видљиво је да положај главе, стопала и тела омогућава
играчу, који је леђима окренут према кошу, да види „ рупе “ у одбрани, а та способност
чини разлику између просечног и одличног центра. Поред тога , нова техничко-
тактичка обележја центра приказују се успешном сарадњом у игри два на два нарочито
у пикенрол акцијама, помагањем спољним играчима у игри против агресивне одбране
(када је смањена могућност протока лопте на спољне играче, помагањем у ослобађању
бека од усмеравања на угао игралиштаправљењем блока на одбрамбеном играчу који
држи играча с лоптом. На Дијаграму 3 може се видети ако 4 не прими лопту од 1, 2
блокира 5. Пет иде у средину терена и игра пикендрол са 1. У међувремену, 4 иде у
угао, 2 наставља да трчи и излази из поља. Ако, при продору дриблингом, играчи
одбране помогну, 1 може тако да дода 2, 3 или 4.

Дијграм 3

7
 3.4 Улога центра у одбрани

Савремена кошарка и сама позиција центра у одбрани треба да испуњава

низкомлексних задатака. Од њега треба да се захтева да сем свог играча заустави
ипротивнички тим. Они би требало бити способни да правовремено ротирају са стране
помоћи на страну лопте, затворити чеону линију, постављати се за изнуђивање
прекршаја у нападу. У односу на првог бека који одређује интезитет агресивностост 24
предње линије одбране, тако и центар с обзиром на своју позицију и задњој линији
одбране , требао би управљати одбраном, комуникацијом, мора прекривати линије
додавања (високом позицијом руку), затварати утрчавања кроз средину рекета и
контролисати простор.

Битно је да схвате да они могу из једног или два корака контролисати средину рекета,
што ће им омогућавати блокаду шута, хватање лопте у одбрани, помагање и
правовремено враћање директном нападачу те правовремену ротацију стране
помагања.

8
4. Закључак

Има много подела и врста центара од којих су главне оне поделе према месту где се
крећу и постављају и подела према морфолошким параметрима.У европској
,савременој кошарци , центри обављају најтеже задатке у фази напада и одбране.
Савремени центри су покретљиви играчи, који треба да имају уску сарадњу са беком и
крилом као и способност препознавање њихових грешака током игре, где би својим
учешћем отклонили и помогли исто.

Из свега наведеног се види да играчи на позицији центра у савременој

кошарци,требало би да покривају низ појединачних и колективних одговорности које
су неопходне за развој игре. Да би се све ово постигло треба да се правовремено
изврши селекција играча на овој позицији и обавезно радити индивидуалне и
интезивне тренинге, које ће омогућити успешну реализацију сложених задатака у игри.

То су задаци који дају статус најкориснијег играча , где екипа која жели да доминира и
побеђује треба да има оваквог играча на позицији центра.

9
Литература

 Нешић, Г. (2002): Основи антропомоторике; Спортска академија, Београд

 Павловић,М. (1986): Структура игре и оптерећење играча у кошарци-студија ,
ЗФКВ, Нови Сад
 Павловић, М.(1992): Ранко Жеравица у југословенској кошарци , Јуниор,
Београд
 http://sr.wikipedia.org/sr/Кошарка

10