ТЕКТОНСКИ ПОКРЕТИ, НАСТАНАК

И ОБЛИКОВАЊЕ РЕЉЕФА

УНУТРАШЊЕ СИЛЕ ЗЕМЉЕ → Земљина тежа (гравитација)

→ Земљина топлота
Земљина тежа (гравитација) изражена је у сталном
привлачењу маса ка центру, тј. средишту Земље и
одражава се у непрекидном сажимању (скупљању)
материје од које је изграђена наша планета. Ово
сажимање (контракција) довело је до пораста
температуре у Земљиној унутрашњости. Дакле, под
утицајем гравитације Земље настала је друга
унутрашња сила – Земљина топлота. Она се
непрекидно обнавља и процесом распадања
радиоактивних елемената у Земљиној унутрашњости, а делује у смислу ширења маса.
Према томе, сила теже привлачи масе ка центру Земље, а на другој страни Земљина
топлота изазива ширење маса, тј. њихово удаљавање од средишта Земље. Ове силе
различитог правца деловања изазивају у Земљиној кори вертикалне и хоризонталне
покрете, који се заједничким именом називају тектонским покретима (грчки tektonikos
– градитељ). У њих спадају епирогени и орогени покрети.)
↑ Водите рачуна да овај део немате у уџбенику ↑
РЕЉЕФ → физички изглед литосфере
ОСНОВНИ ОБЛИЦИ РЕЉЕФА → равнице
→ висоравни
→ планине
РАВНИЦЕ → пространи, релативно равни простори са малим нагибом
→ до 200 m → низије
→ Велика кинеска низија, Панонска низија, Пампа
200-500 m → брежуљци и брда (побрђе)
ВИСОРАВНИ → релативно уравњени простори на већим надморским висинама
→ Тибет, Језерска висораван, Мексичка висораван, Алтиплано и
Западноаустралијска висораван
→ Сјеничко-пештерска висораван у Србији
ПЛАНИНЕ → узвишења у рељефу које одликује надморска висина преко 500 m
→ према начину постанка → набране
→ раседне
→ вулканске
→ набране (веначне) планине → током орогених покрета сила делује
хоризонтално, бочно се једне стране
или са више страна, слојеви Земљине
коре се набирају и издижу
→ основни облик који настаје набирањем
→ бора, која се састоји из
антиклинале (узвишења) и
синклинале (удубљења)
→ Алпи, Пиринеји, Динариди и Карпати
у Европи, Хималаји у Азији, Анди у
Јужној Америци и др.
→ Стара планина, Сува планина,
Копаоник, Шар-планина, Златибор,
Златар, Голија и др.
 → раседне (громадне) планине (хорстови) → током орогених покрета сила
делује вертикално, слојеви
Земљине коре се издижу и
спуштају. Издизање и
спуштање тих слојева врши
се дуж пукотина, тј. раседа у
Земљиној кори
→ спуштањем облика дуж два
раседа настаје ров
→ Родопске, Шварцвалд, Јура,
Судети, Бескиди и
Скандинавске планине у
Европи, Алтај у Азији,
Апалачи у Северној
Америци и др.
→ Јастребац, Бесна кобила,
Чемернки, Кукавица и др.
→ вулканске планине → купаста узвишења настала током процеса
вулканизма
ЕРОЗИЈА → разарање постојећих, на првом месту тектонских облика рељефа, као и
преношење (транспорт) материјала отргнутог од подлоге
→ облици рељефа који при томе настају су ерозивни облици
АКУМУЛАЦИЈА → таложење и нагомилавање отргнутог и транспортованог
материјала на местима где је преносна снага спољашњих сила
ослабила
→ облици рељефа који при томе настају су акумулативни облици
ЕРОЗИЈА → механичка
→ хемијска
МЕХАНИЧКА ЕРОЗИЈА → разарање стена приликом ког не долази до промене
њиховог хемијског састава
→ корење биљака продире у пукотине стена, бетона или
асфалта и разара стене на мање делове
→ најзаступљенија на високим планинама изграђеним од
кречњака или доломита. Када се снег на планинама топи,
вода испуни пукотине у кречњаку. При температурама
ваздуха испод 0°С, отопљена вода се замрзне. Лед, чија
је запремина око 10% већа од запремине воде у течном
стању, шири се у пукотинама. Због великог притиска,
стене пуцају и уситњавају се
→ у пустињама, током дана, стене се јако загреју и шире, а
ноћу се хладе и скупљају. То доводи до стварања
пукотина, пуцања и уситњавања стена
ХЕМИЈСКА ЕРОЗИЈА → дешава се услед деловања воде, ваздуха и других супстанци
на минерале у стенама при томе се мења хемијски састав
стена
→ најинтензивнија је у условима екваторијалне и саванске
климе
→ због недостатка падавина у поларним регијама не развија се

↑*ОВО ЈЕ ПОТРЕБНО ПРЕПИСАТИ У СВЕСКУ (од наслова)*↑

 Потребно је знати које су унутрашње силе Земље и како оне делују

 Знати који су основни облици рељефа и за сваки основне карактеристике
 Знати поделу планина према начину постанка и примере за сваку, као и како
настају
 Знати шта је бора и који су јој елементи
 Знати шта су ерозија и акумулација
 Знати карактеристике и типове механичке ерозије, као и одлике хемијске
ерозије
 Жути текст не треба да преписујете, то рачунајте као да вам се ја обраћам ;)