Nastavna Nedelja-Hidraulika-I-Pneumatika-2

Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd
OSNOVI MAŠINSTVA
HIDRAULIKA I PNEUMATIKA
5. Hidraulični sistem
5.1. Pojam i predmet hidraulike
5.2. Radna tečnost hidrauličnog sistema
Funkcije radne tečnosti
Radna tečnost u hidrauličkom sistemu obavlja sledeće osnovne

funkcije:
prenosi energiju,
prenosi informacioni signal,
podmazuje pokretne delove uređaja,
odvodi toplotu nastalu usled gubitaka u sistemu i
prigušuje nastalu buku i vibracije.
5.2. Radna tečnost hidrauličnog sistema
Vrste radne tečnosti:
Najviše se koriste mineralna ulja (75%). Dobijaju se iz nafte. Koriste se
na radnim temperaturama do 80°C. Primena mineralnih ulja ima
tendenciju opadanja.
Sintetička ulja (9%) se koriste za više temperature i kad postoji
opasnosti od požara; stabilna su, nezapaljiva, ali imaju loša maziva
svojstva i rastvaraju gumene zaptivke.
Biljna ulja (13%) dobijaju se od ricinusovog ulja, predstavljaju najnoviji
trend u primeni jer su biorazgradiva; koriste se sa zaptivkama od
prirodne gume.
Emulzije s vodom se koriste kod velikih potrošača; čista voda pokušaj
idealno ekološki čistog fluida; primena otežana zbog nemogućnosti
podmazivanja, dakle potrebe sa specijalnim materijalima pri izradi
komponenti (3%). Primena biljnih ulja i vode ima tendenciju rasta.
5.3. Prednosti i nedostaci hidrauličnih sistema
5.3.1. Prednosti hidrauličnih sistema
prenos velikih sila;
uređajima malih dimenzija;
kontinualna promena brzine, broja obrtaja, sile i momenta;
jednostavna kontrola svih parametara uz pomoć mernih uređaja
(manometara, termometara, merača protoka);
jednostavna promena smera kretanja zbog malih masa i momenata
inercije delova;
jednostavno pretvaranje obrtnog u pravolinijsko kretanje i obrnuto;
podmazivanje elemenata uz pomoć radne tečnosti;
mogućnost automatizacije;
mogućnost ugradnje standardnih elemenata ili celih grupa;
konstruktivna sloboda kod slaganja elemenata i uređaja.
5.3. Prednosti i nedostaci hidrauličnih sistema
5.3.2. Nedostaci hidrauličnih sistema
stepen iskorišćenja je relativno mali u odnosu na mehaničke

prenosnike snage zbog gubitaka pri strujanju i curenju;
stišljivost radne tečnosti;
kašnjenje signala;
promena viskoznosti radne tečnosti s promenom temperature i
pritiska;
visoki zahtevi za tačnošću izrade elemenata (viša cena);
visoki zahtevi za čistoćom radne tečnosti;
stroge mere za filtriranje i uopšte održavanje sistema.
Komponente hidrauličnih sistema su:

pumpe;
razvodnici i
ventili.
Izvršni organi hidrauličnog sistema su:

motori i
cilindri.
Pomoćne komponente su:

akumulatori;
rezervoari;
hladnjaci i grejači;
 agregati;
filteri;
hidraulični vodovi i
zaptivke.
5.4. Komponente hidrauličnih sistema

5.4.1. Pumpe
Pumpe se sastoje iz sledećih delova:

radni elementi;
pumpna komora;
usisni vod i
potisni vod.

5.4.1. Pumpe
Princip rada
Pokretanjem radnih elemenata, pretvara se mehanička energija u protok
ulja.
Pumpa proizvodi protok.
Osnovni princip je neprestana promena zapremine pumpne komore.
Kada se povećava zapremina, dešava se usisavanje, a kada se
smanjuje zapremina nastaje potiskivanje radne tečnosti (ulja).
Promena zapremine postiže se translacionim ili rotacionim kretanjem
radnih elemenata.

5.4.1. Pumpe
Osnovne karakteristike
Radni pritisak p zavisi od opterećenja u sistemu, npr. težine koju podiže

cilindar.
Protok pumpe Q [m3/s], uobičajeno [l/min] predstavlja kapacitet pumpe,
odnosno količinu radne tečnosti koju pumpa obezbedi u jedinici vremena.

5.4.1. Pumpe
Podela pumpi
prema protoku i smeru potiskivanja
pumpe konstantnog protoka
 jednosmerne i
 dvosmerne
pumpe promenljivog protoka
 jednosmerne i
 dvosmerne
Slika 1.: Podela pumpi prema protoku i smeru potiskivanja


5.4.1. Pumpe Podela pumpi
prema kretanju radnih
elemenata
pumpe sa rotacionim
kretanjem
pumpe sa translatornim
kretanjem
Slika 2.: Podela pumpi prema kretanju radnih elemenata


5.4.1. Pumpe
Pumpe sa rotacionim kretanjem

zupčaste
krilne
zavojne
Slika 3.: Podela rotacionih pumpi


5.4.1. Pumpe
Pumpe sa translatornim kretanjem

klipne
aksijalne
sa nagnutom pločom
sa nagnutim cilindričnim blokom
radijalne
membranske
Slika 4.: Podela pumpi sa translatornim kretanjem


5.4.1. Pumpe
Zupčaste pumpe
Koriste se za niže pritiske (do 150 bar).
Jednostavne su, pouzdane, jeftine, malo osetljive na nečistoće.
Mogu biti sa spoljašnjim i unutrašnjim ozubljenjem.
Obrtanjem pogonskog i vođenog zupčanika stvara se pritisak
usisavanja u međuzublju.
Nedostatak je buka pri višim pritiscima (većem opterećenju cilindra).

5.4.1. Pumpe
Zupčaste pumpe
Slika 5.: Zupčaste pumpe


5.4.1. Pumpe
Zupčaste pumpe – osnovni delovi
Slika 6.: Zupčasta pumpa-osnovni delovi


5.4.1. Pumpe
Krilne pumpe
Koriste se za pritiske do 200 bar. Rade tiho i bez vibracija. Sastoje se
iz statora i ekscentričnog rotora sa krilcima koji se izvlače i uvlače.
Promenom ekscentriciteta, menja se jedinični protok pumpe, pa mogu
biti i promenljivog protoka.
Slika 7.: Krilne pumpe


5.4.1. Pumpe
Zavojne pumpe
Rotacija zavojnih vretena u suprotnim smerovima usisava i potiskuje
ulje. Rade tiho i bez vibracija jer se ulje kreće pravolinijski, pouzdane
su i trajne. Koriste se za manja snaga i pritisci. Primenjuju se kod
alatnih mašina, prehrambenoj industriji i drugim oblastima industrijske
hidraulike.
Slika 8.: Zavojna pumpa


5.4.1. Pumpe
Klipne pumpe
Klipno – aksijalne pumpe sa nagnutom pločom
Koriste se za sisteme koji radi na visokim pritiscima (250 bar). Sastoji se od 5,
7, 9 ili 11 klipova i cilindara nagnutom u odnosu na osu vratila. Prilikom
obrtanja, klipovi vrše relativno pravolinijsko – oscilatorno kretanje u odnosu na
cilindre. Usisavanje i potiskivanje ulja vrši se naizmeničnim otvaranjem i
zatvaranjem nepovratnih ventila.
Slika 9.: Klipna pumpa


5.4.1. Pumpe
Klipne pumpe
Klipno – aksijalne pumpe sa nagnutim blokom
Kod pumpe sa nagnutim cilindarskim blokom klipovi su sfernim
zglobovima povezani sa blokom cilindara nagnutim u odnosu na osu
vratila. Usisavanje i potiskivanje obavlja se preko razvodna ploče
ugrađene u kućište pa ventili nisu potrebni. Velikog su kapaciteta,
izdržljive. Konstrukcija je prilično složena, a zbog nezgodnog oblika,
zauzimaju dosta ugradnog prostora.
Slika 10.: Klipna pumpa


5.4.1. Pumpe
Klipne pumpe
Klipne pumpe promenljivog protoka
Menjanjem protoka u zavisnosti od opterećenja u sistemu postiže se
optimalni rad pumpe, štedi energija i povećava efikasnost. To se
postiže promenom nagiba ploče ili cilindarskog bloka, čime se jedinični
protok se menja od 0 (kada je ploča u horizontalnom položaju do
maksimalne vrednosti Vmax.
Slika 11.: Klipna pumpa promenljivog protoka


5.4.1. Pumpe
Radijalne klipne pumpe
Radijalno, oko ekscentričnog vratila
raspoređeno je 3, 5 ili 10 klipova. Na
gornjoj strani klipa je nepovratni ventil,
spojen sa potisnim vodom, a usisni ventil
je na donjoj strani. Kretanjem klipa na
dole, stvara se vakuum u cilindru, njegov
ventil se otvara i puni ga. Kretanjem klipa
gore, zatvara se usisni ventil i otvara
potisni. Izdržavaju najveće pritiske od svih
vrsta pumpi.
Upotrebljavaju se manje od aksijalnih
zbog zauzimanja većeg ugradnog
prostora, složene konstrukcije i relativno
manje prenesene snage.
Slika 12.: Radijalna klipna pumpa

5.4.2. Razvodnici
Razvodnici su upravljačke komponente koje služe za uključivanje i isključivanje
tokova i usmeravanje radnog fluida u različite delove hidrauličnog sistema.

5.4.2. Razvodnici U prikazanom,
neutralnom, položaju
svi su tokovi zatvoreni.
Funkcionisanje
razvodnika
Razvodnik otvara i zatvara
tokove radnog fluida u
pojedine delove
hidrauličnog sistema: pomeranje poluge
udesno spajaju se
1–4i2–3
pomeranje poluge
ulevo spajaju se
1–2i4–5
Slika 13.: Funkcionisanje razvodnika


5.4.3. Ventili
Ventili su upravljačke komponente koje služe za upravljanje smerom

kretanja, pritiskom i protokom radnog fluida.
Prema tome, ventili mogu biti:

usmeravajući;
ventili pritiska ili
ventili protoka.

5.4.3. Ventili
Usmeravajući ventili
Osnovna namena usmeravajućih ventila je zatvaranje protoka u

jednom smeru i otvaranje u drugom.
Mogu biti:
nepovratni ventili
blokirajući ventili

5.4.3. Ventili
Ventili pritiska regulišu mogu biti:
sigurnosni ventili;
regulatori pritiska;
redosledni ventili i
pritisni prekidači
Sigurnosni ventili
Sigurnostni ventil štiti komponente sistema od preopterećenja. Rad pumpe na
šemi dovelo bi do porasta pritiska kada je klip cilindra u krajnjem položaju.
Tada se sigurnosni ventil otvara i višak tečnosti propusti u rezervoar.
Na sličnom principu rade i prelivni i redosledni ventil. Prelivni stalno propušta
po malo ulja, a izlazni vod redoslednog ventila nije spojen sa rezervoarom već
nekom drugom delu sistema.
Regulatori pritiska regulišu vrednost pritiska u sistemu.

5.4.3. Ventili
Ventili protoka
Ventili protoka menjaju protok u sistemu promenom preseka struje

fluida, čime se reguliše brzina kretanja izvršnih organa (cilindara i
motora).
Ventili protoka mogu biti:

prigušni ventili,
prigušno – nepovratni ventili,
razdeljiavči protoka i
regulatori protoka.
5.5. Izvršni organi hidrauličnog sistema
Izvršni organi pretvaraju hidrauličnu energiju (pritisak) u mehaničko

kretanje (obrtno, pravolinijsko).
Izvršni organi mogu biti:

hidraulični motori (obrtno kretanje);
hidraulični cilindri (pravolinijsko) i
zakretni motori (deo obrta)

5.5.1. Hidraulični motori
Hidraulični motori mogu biti:

zupčasti motor;
aksijalni klipni motor sa nagnutom pločom;
aksijalni klipni motor sa nagnutim blokom;
krilni motor i
radijalni klipni motor.

5.5.2. Hidraulični cilindri
Hidraulični cilindri mogu biti:

cilindri jednostranog dejstva: radna tečnost ulazi sa jedne strane
klipa i pokreće ga u jednom smeru, a povratni hod se obavlja dejstvom
opruge ili spoljne sile;
cilindri dvostranog dejstva: radna tečnost može ući sa obe strane
klipa koji se kreće u oba smera
Slika 14.: Cilindar jednostranog dejstva Slika 15.: Cilindri dvostranog dejstva
5.6. Pomoćne komponente hidrauličnog sistema


5.6.1. Akumulatori
Primena akumulatora:
akumuliranje hidraulične energije (pritiska) kada nije potrebna, da bi se
vratila sistemu kada se ukaže potreba,
privremeno dobijanje energije u slučaju otkaza pumpe,
kompenzacija curenja,
prigušivanje oscilacija i hidrauličnog udara.
Slika 16.: Akumulator


5.6.2. Rezervoari
Funkcije rezervoara su:

čuvaju dovoljnu količinu hidraulične tečnosti za dobar rad sistema
(osnovna funkcija);
umiruju oscilacije radne tečnosti;
omogućavaju hlađenje radne tečnosti, a time i sistema u celini (po potrebi
uz dodatni hladnjak, a i grejač kada treba grejanje);
omogućavaju izdvajanje vode i gasova iz hidraulične tečnosti;
nose druge elemente sistema (pumpe, ventile, filtere, merne uređaje,
cevi...) čime se formira hidraulični agregat (dopunske funkcije)

5.6.3. Hladnjaci i grejači
Da bi hidraulično ulje imalo potrebnu

viskoznost, temperatura mora biti
između 40 i 50°C, retko do 80°C.
Hlađenje u rezrevoaru je dovoljno za
većinu sistema.
Kada sistem radi u uslovima visoke
spoljne temperature, koristi se
dodatno hlađenje vodom ili
vazuhom.
Za rad sistema na otvorenom u
hladnim predelima, potrebno je
ugraditi grejač na struju, paru ili
topao vazduh.

5.6.4. Agregati
Agregate čine standardni komplet za pokretanje hidrauličnog sistema.
Sastoje se iz:
pumpe,
motora ili prenosnika koji pokreće pumpu i
kompleta za obezbeđenje hidraulične tečnosti (rezervoara, filtera,
manometra, regulatora pritiska, hladnjaka, grejača i sl.)
Agregat se može priključiti na više hidrauličnih sistema (čak

istovremeno), odnosno na upravljačke i izvršne komponente.

5.6.5. Filteri
Filteri čiste radnu tečnost od prašine, nemetalnih i metalnih čestica i proizvoda

oksidacije ulja. Kako je 90% kvarova u hidrauličnom sistemu izazvano nečistom
radnom tečnošću, filter je obavezan deo sistema. Ulošci filtera se menjaju prvi
put posle 50 časova rada, a kasnije posle 500.
Podela i ugradnja
Prema mestu ugradnje, filteri mogu biti:
povratni na povratnom vodu, prema rezervoaru (najčešće se primenjuju);
usisni na usisnom vodu, pre pumpe, obavezno za pumpe osetljive na
nečistoće;
potisni posle pumpe, izloženi su visokom pritisku, pa moraju biti većih
dimenzija i od izdržljivijih materijala; zato se ređe koriste, samo kad je potrebna
zaštita neke skupe komponente.

5.6.5. Filteri
Postoje:
grubi i
fini filteri.
Grubi filteri se izrađuju od: žice, najlona, filca, papira itd.
Fini filteri se izrađuju od: paprira, svile i plastičnih masa.
Slika 17.: Filteri


5.6.6. Hidraulični vodovi
U hidrauličnim sistemima za provođenje hidraulične tečnosti koriste se:

Cevi – krute cevi od čelika ili legura bakra i aluminijuma (šavne ili bešavne,
hladno valjane) koriste se za čvrsto spajanje elemenata.
Creva – od gume ili plastike ojačane čeličnom mrežom, koriste se za
spajanje pokretnih delova, za delove koji se često demontiraju, ili imaju
priključke na nepristupačnim mestima.
Slika 18.: Cevi i creva


5.6.7. Zaptivke
Zaptivke se koriste za zaptivanje.
Zaptivke mogu biti:
prestenaste
manžetne
zaptivni kompleti
kombinovane

5.6.7. Zaptivke
Poprečni presek zaptivki može biti:

kružan,
pravougaoni ili
kvadratni.
Zaptivke se izrađuju od: Slika 19.: Zaptivanje
metala (čelik, aluminujumske i bakarne legure),

elastomera (guma),
termoplastični materijali (teflon).

5.6.7. Zaptivke
Manžetne – “V” prstenovi
Manžetne su zaptivni elementi specifičnog oblika profila. Ugrađuju se osnovom
u žljeb pravougaonog oblika, tako da zaptivne usne deformišu i stvore pritisak
suprotan pritisku radne tečnosti.
Mogu biti različitog profila, a najčešći su jednakostrane, sa spoljašnjom i
unutrašnjom zaptivnom usnom.
Slika 20.: Manžetne

6. Pneumatski sistem
6.1. Pojam i predmet pneumatike
Pneumatika kao radni fluid za prenos energije koristi vazduh.
6.2. Radni fluid pneumatskog sistema
Vazduh kao radni fluid pneumatskog sistema
gustina je 1,2 kg/m3;
u vazduhu ima oko17 g/m3 vodene pare;
u litru vazduha ima i do 1.000.000 čestica prašine, polena i druge
prljavštine, posebno u zonama gde su fabrike, rudnici, gradovi;
pritisak je oko 1 bar = 100,000 Pa (N/m2 ) = 100 kPa;
vazduh se na pritiscima do 10 bar, dakle u većini pneumatskih
sistema ponaša kao idealan gas, dakle važi jednačina stanja:
pV = nRT.
pV/T = const
zapremina je obrnuto srazmerna pritisku, a srazmerna temperaturi,
pritisak je srazmeran temperaturi itd.

vazduh je mnogo manje viskozan od tečnosti, pa se može brže
kretati, ali lakše dolazi do turbulentnog strujanja;
vazduh je u pneumatskim sistemima pod pritiskom od:
 2 – 10 bar u većini slučajeva;
 oko 1 bar u sistemima automatskog upravljanja (fluidika);
 do 500 bar za specijalne primene (aerodinamički tuneli).

sabijanje na 10 bar izaziva porast procenta vlage i nečistoća 10 puta
(čaša vode u kubnom metru i više miliona čestica u litru). Takav vazduh
je nepovoljan za primenu, pa je potrebno filtrirati nečistoće i izdvojiti
vlagu (kondenzat).
Pokretni delovi pneumatskih sistema nemaju čime da se podmazuju
kao hidraulični, pa se vazduhu dodaje mazivo.
Povećanjem pritiska smanjuje se zapremina vazduha. Dobro bi bilo
da se temperatura tom prilikom ne menja (izotermski proces), ali to nije
moguće; vazduh u sistemu ne sme biti suviše zagrejan, jer se tako gubi
energija i povećava sadržaj vlage koja šteti komponentama.
6.3. Prednosti i nedostaci pneumatskih sistema
6.3.1. Prednosti pneumatskih sistema
radni fluid (vazduh) je uvek na raspolaganju i besplatan;

ne zagađuje okolinu (sam sebe);
nisu potrebni povratni vodovi (ispusti se napolje);
nije eksplozivan ni zapaljiv;
vazduh je elastičan;
može se priključiti više potrošača na jedan sistem;
velika brzina kretanja izvršnih komponenti.
6.3. Prednosti i nedostaci pneumatskih sistema
6.3.2. Nedostaci pneumatskih sistema
vazduh se ipak mora pripremiti za upotrebu;

sabijanje košta;
čuva se u sudovima pod pritiskom koji podležu posebnim propisima;
pneumatski sistemi su bučni;
ne mogu se preneti velike sile.
6.4. Primena pneumatike
Pneumatika se primenjuje kod:

kočionih i drugih sistema kamiona i autobusa;
alata (odvijač, čekić itd);
alatnih mašina (stezanje, pozicioniranje, obrada...);
kovanja, zakivanje, bušenje...;
procesa u industriji (montaža, odvajanje, skladištenje...);
transporta;
bojenja;
zubarskih alata;
robota i dr.
6.4. Primena pneumatike
6.4.1. Kompresori
Kompresori su uređaji koji služe za pretvaranje mehaničke energije u
pritisak vazduha. Količina vazduha koju kompresor sabije u jedinici vremena
naziva se kapacitet i meri se u litrima ili kubnim metrima u sekundi, minuti ili
satu.
Kompresor je najčešće izrađen u sklopu sa rezervoarom i drugim

komponentama za pripremu vazduha, pod uobičajenim nazivom
kompresorska stanica.
Prema kapacitetu, kompresori mogu biti:

mali – do 20 l/s snage do 15 kW
srednji – do 300 l/s snage do 100 kW
veliki
6.4.1. Kompresori
Podela kompresora prema konstrukciji
6.4.1. Komponente pneumatskog sistema
Pneumatski komponente su:

upravljačke,
izvršne i
pomoćne.
Slične su konstrukcije i istog principa rada kao hidraulične. Skoro

sve hidraulične komponente postoje i u pneumatskom izvođenju.
Pneumatske komponente su manje, lakše i od manje izdržljivih
materijala od hidrauličnih, pošto rade na mnogo manjim pritiscima
(obično do 10 Bar).
Zbog toga je i cena pneumatskih komponenti manja.
Hidraulična creva su debljih zidova, od izdržljivijih materijala i

ojačana armaturom, dok su pneumatska su obično najlonska.
Priključci za hidrauliku su metalni, presovanjem spojeni sa crevima,

dok su pneumatski često od plastike, a spoj sa crevima najčešće se
viši navlačenjem.
Slika 21.: Komponente pneumatskog sistema

Upravljačke komponente pneumatskih sistema predstavljaju:

pneumatski razvodnici i
ventili
Slika 22.: Pneumatski razvodnici Slika 23.: Pneumatski ventil

Izvršne komponente pneumatskih sistema su:

pneumatski motori
pneumatski cilindri
Pneumatski motori i cilindri dele se isto kao hidraulični (jednoredni,

dvoredni cilindri, krilni, zakretni...)
Neki od izvršnih komponeneti karakterističnih za pneumatiku su:
cilindar bez klipnjače
udarni cilindar
pneumatski mišić

Nastavna Nedelja-Hidraulika-I-Pneumatika-2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nastavna Nedelja-Hidraulika-I-Pneumatika-2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Akademija tehničkih strukovnih studija Beograd

Radna tečnost u hidrauličkom sistemu obavlja sledeće osnovne

stepen iskorišćenja je relativno mali u odnosu na mehaničke

Komponente hidrauličnih sistema su:

Izvršni organi hidrauličnog sistema su:

Pomoćne komponente su:

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Pumpe se sastoje iz sledećih delova:

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Radni pritisak p zavisi od opterećenja u sistemu, npr. težine koju podiže

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Slika 1.: Podela pumpi prema protoku i smeru potiskivanja

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Slika 2.: Podela pumpi prema kretanju radnih elemenata

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Pumpe sa rotacionim kretanjem

Slika 3.: Podela rotacionih pumpi

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Pumpe sa translatornim kretanjem

Slika 4.: Podela pumpi sa translatornim kretanjem

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Slika 5.: Zupčaste pumpe

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Zupčaste pumpe – osnovni delovi

Slika 6.: Zupčasta pumpa-osnovni delovi

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Slika 7.: Krilne pumpe

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Slika 8.: Zavojna pumpa

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Slika 9.: Klipna pumpa

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Slika 10.: Klipna pumpa

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Slika 11.: Klipna pumpa promenljivog protoka

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Slika 13.: Funkcionisanje razvodnika

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Ventili su upravljačke komponente koje služe za upravljanje smerom

Prema tome, ventili mogu biti:

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Osnovna namena usmeravajućih ventila je zatvaranje protoka u

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

5.4. Komponente hidrauličnih sistema

Ventili protoka menjaju protok u sistemu promenom preseka struje

Ventili protoka mogu biti:

5.5. Izvršni organi hidrauličnog sistema

Izvršni organi pretvaraju hidrauličnu energiju (pritisak) u mehaničko

Izvršni organi mogu biti:

5.5. Izvršni organi hidrauličnog sistema

Hidraulični motori mogu biti:

5.5. Izvršni organi hidrauličnog sistema

Hidraulični cilindri mogu biti:

5.6. Pomoćne komponente hidrauličnog sistema

5.6. Pomoćne komponente hidrauličnog sistema

Slika 16.: Akumulator

5.6. Pomoćne komponente hidrauličnog sistema

Funkcije rezervoara su:

5.6. Pomoćne komponente hidrauličnog sistema