Akademija vaspitačko-medicinskih strukovnih studija Kruševac,

Odsek Aleksinac

SEMINARSKI RAD
Iz predmeta: Socijalni rad sa decom i mladima

Tema: SOCIJALNA ZAŠTITA DECE U REPUBLICI SRBIJI

Mentor: Ankica Simona Kovačević Student: Jasmina Šneperger

Decembar 2023, Aleksinac

Sadržaj

SKRAĆENICE...........................................................................................................................................1
UVOD.....................................................................................................................................................2
1. Socijalna zaštita dece kroz istoriju i njene reforme......................................................................4
2. Šta je Konvencija o pravima deteta?.............................................................................................5
2.1. Osnovna načela iz Konvencije....................................................................................................6
3. Socijalna zaštita dece u Srbiji............................................................................................................8
3.1. Materijalno ugrožena deca..........................................................................................................9
3.2. Vrste usluga socijalne zaštite....................................................................................................11
3.3. Socijalna zaštita dece kroz institucije.......................................................................................13
4. Uloga CSR u zaštiti prava deteta i poboljšanju odnosa u porodici.................................................14
4.1. Porodična sredina i briga o detetu........................................................................................15
4.2. Mere Centra za socijalni rad prema roditeljima koji ne vrše roditeljsko pravo....................16
5. Analiza podataka efikasnosti u ustanovama SZ...............................................................................18
6. Nove reforme za poboljšanje socijalne zaštite...............................................................................20
ZAKLJUČAK.....................................................................................................................................24
LITERATURA....................................................................................................................................25

SKRAĆENICE

SZ – Socijalna zaštita
CSR – Centar za socijalni rad
RS – Republika Srbija
DRI – Državna revizorska institucija
CRC – Convention on the Rights of the Child (Konvencija o pravima deteta)
RZ – Republički zavod
LSU – Lokalna samouprava

1
 UVOD
Cilj ovog rada jeste da ukažem na postojeće naučne domete u oblasti psiholoških
potreba i razvojnih mogućnosti deteta, kao i aktuelnost odgovarajuće socijalne zaštite u
domenu prava deteta na teritoriji Republike Srbije (RS). Za potrebe rada primenjena je
zakonska osnova, metoda teorijske analize i istorijska metoda sa tehnikom analize postojećih
sadržaja. Proučavanje primarnih i više sekundarnih izvora, zahvaljujući primenjenim
metodama, ukazuje na obiman značaj socijalne zaštite, kao i na sveobuhvatnije sagledavanje
ove teme, pružajući dublje razumevanje potreba deteta.
Tokom istorije, koncept i pristup socijalnoj zaštiti dece menjali su se u skladu sa
društvenim, ekonomskim i političkim promenama. Tradicionalno, porodica je bila osnovna
institucija za brigu o deci. Međutim, razvojem državnih institucija i organizacija, kao što su
Centri za socijalni rad (CSR), postoji organizovaniji i sistematičniji pristup zaštiti dece.
Konvencija o pravima deteta je međunarodni dokument koji definiše osnovna prava
deteta. Srbija je ratifikovala Konvenciju i preuzela obavezu da je sprovede u nacionalnom
zakonodavstvu. Konvencija Ujedinjenih Nacija o pravima deteta (CRC) predstavlja
prekretnicu u globalnom razumevanju i zaštiti prava deteta i uspostavlja detinjstvo kao
posebnu i vrednu fazu ljudskog života. Savremeno shvatanje detinjstva, naglašava detetovu
individualnost, dostojanstvo i pravo na podršku, zaštitu i prilike za razvoj. Konvencija o
dečim pravima predstavlja globalni konsenzus o specifičnim vrednostima i značaju dečjeg
razvoja, obavezujući države da preduzmu konkretne korake za zaštitu i promociju prava
svakog deteta.
Socijalna zaštita u RS obuhvata različite aspekte, uključujući zdravstvenu zaštitu,
obrazovanje, sigurnost, zatim zaštitu od nasilja i zlostavljanja kao i socijalnu integraciju dece
s posebnim potrebama i sl. Socijalna zaštita dece je jedan od osnovnih elemenata svakog
društva i određuje usku povezanost naše sadašnjosti i budućnosti. Deca su naša najveća
investicija, najvredniji resurs i temelj na kojem svako društvo napreduje. Ulaganje u decu je
investicija u budućnost, a njihova zaštita obveza je svakog odgovornog i modernog društva.
Materijalno ugrožena deca su posebno ranjiva grupa jer često žive u uslovima koji
ugrožavaju njihovo zdravlje, obrazovanje, emocionalni i socijalni razvoj. Materijalna
deprivacija može imati dugoročne posledice na detetov fizički, mentalni i emocionalni razvoj.
Siromaštvo može biti rezultat različitih faktora, uključujući ekonomske poteškoće porodice,
nezaposlenost roditelja, socijalne isključenosti, porodičnih problema i drugih strukturalnih i
individualnih faktora. CSR pružaju različite oblike podrške ovim porodicama kako bi se
osiguralo da deca dobiju adekvatne uslove za život i razvoj.
Institucionalna briga može biti potrebna u određenim situacijama kada deca nemaju
podršku svojih bioloških porodica. To je složen, multidisciplinarni proces koji uključuje
saradnju različitih sektora i institucija u cilju zaštite i dobrobiti deteta. Ministarstvo za
socijalna pitanja, obrazovne ustanove, zdravstvene službe, institucionalni smeštaj, nevladine
organizacije, policija i pravosuđe igraju ključne uloge u ovom procesu. Efikasna
institucionalna briga za decu zahteva koordinaciju, saradnju i integrisani pristup svih ovih
institucija, kao i uključivanje porodica i zajednice u proces donošenja odluka i
implementacije mera.
CSR imaju ključnu ulogu u zaštiti prava deteta, pružanju podršku porodicama i
poboljšanju odnosa u porodici. Oni sprovode procene, daju savetovanje, usmeravaju porodice
ka neophodnim resursima i preduzimaju mere kada je to potrebno radi zaštite deteta. CSR

2
preduzimaju različite mere prema roditeljima koji ne vrše roditeljsko pravo, uključujući
podrške, savetovanje, superviziju ili, u ekstremnim slučajevima, preduzimanje pravnih mera
u cilju najbolje dobrobiti deteta.
Nedostaci i propusti u ustanovama SZ predstavljaju ozbiljan problem koji zahteva
pažnju, analizu i hitne reforme radi poboljšanja kvaliteta usluga i zaštite prava korisnika.
Ustanove SZ se često suočavaju sa nedostatkom finansijskih resursa, što ograničava njihove
mogućnosti da pruže adekvatnu brigu. Nedostatak kvalifikovanog osoblja, nedovoljna obuka
i edukacija, kao i visoka fluktuacija zaposlenih, mogu uticati na kvalitet pruženih usluga i
dovesti do propusta. Mnoge ustanove se suočavaju sa zastarelim i neadekvatnim
infrastrukturnim i tehničkim uslovima. U ovom kontekstu, potrebno je prepoznati, adresirati i
preduzeti mere za rešavanje ovih problema kako bi SZ bila efikasna i odgovorna.
Poboljšanje SZ zahteva integrisani pristup koji uključuje jačanje institucija, resursa,
obuke, saradnje, koordinacije i participacije svih relevantnih aktera, uključujući decu,
porodice, stručne kadrove, nevladine organizacije, medije i druge. Srbija je sprovela niz
reformi u oblasti SZ, uključujući unapređenje zakonodavstva, jačanje kapaciteta institucija i
poboljšanje pristupa uslugama za decu i porodice. Međutim, uprkos sprovedenim reformama,
uočeni su nedostaci i propusti koji zahtevaju reforme i unapređenja, gde je najbitnije raditi na
nedostatku finansijskih resursa, nedovoljne infrastrukture, nedostatak kvalifikovanog osoblja,
nedostatak inkluzivnih i individualizovanih usluga, kao i potreba za daljim unapređenjem
zakonodavstva i usklađivanje politike i prakse.

3
 1. Socijalna zaštita dece kroz istoriju i njene reforme
Nakon srpsko-turskih ratova 1876.-1878. zabeleženo je prvo organizovano
zbrinjavanje dece u Srbiji. Prosvetni i humanitarni radnici su bili podstaknuti velikim brojem
ratnih siročadi da pokrenu inicijativu o uvođenju veće državne brige o deci bez roditeljskog
staranja. Nakon Prvog svetskog rata osnivaju se brojna građanska i milosrdna udruženja koja,
uz pomoć inostranih humanitarnih organizacija, pomažu rad domova za smeštaj dece. Od
1919. godine, kada je donet Pravilnik i Poslovnik državne zaštite dece i omladine, a kasnije i
Zakon o zaštiti dece i mladeži, podsticao se razvoj porodičnog smeštaja. U periodu između
1929.-1931. po ugledu na „Farme beba“ u Velikoj Britaniji (Corby, 2000), osnivane su tzv.
dečije kolonije u Miloševcu i Čortanovcu, Staparu kod Sombora i Čurugu. Rad socijalnih
službi nakon II svetskog rata je obeležio period obnove i izgradnje zemlje, a zasnivao se na
zbrinjavanju velikog broja ratne siročadi, tj. „decu palih boraca“. Krajem 1944. po ugledu na
tadašnji Sovjetski Savez, osnivaju se domovi za smeštaj, pa je npr. na teritoriji Vojvodine
planski izgrađen smeštaj za 10.000 dece različitog uzrasta. Broj dečijih domova se posle
nekoliko godina znatno smanjio, jer više nije bilo potrebe za zbrinjavanjem tako velikog
broja dece.
U periodu do kraja osamdesetih godina 20. veka sledi doba socijalističkog
samoupravljanja i društvenog dogovaranja. Tada se razvija: profesionalan socijalni rad,
socijalne službe i socijalne usluge u zajednici. 1963. godine u Beogradu je formiran Centar za
porodični smeštaj i imao je za cilj da unapredi i revitalizuje porodični smeštaj dece u skladu
sa savremenim zahtevima nauke i prakse. U hraniteljske porodice i u domove se smeštaju
deca čiji su roditelji nepoznati, umrli ili nestali, zatim deca čiji je razvoj „ometen porodičnim
prilikama“, kao i deca čiji su roditelji u bili na radu u inostranstvu (Vidanović, 1996).
Usled izbijanja rata u tadašnjoj Jugoslaviji 90-tih godina, došlo je do porasta
nezaposlenosti, socijalne nesigurnosti, osiromašenja porodica, visoke inflacije, zatim sankcija
i velikog broja izbeglica u Srbiji. Kao posledice novonastale situacije usledila je pojava dece
beskućnika ili napuštene i ostavljene dece. Ta deca su najčešće upućivana na smeštaj u
velikim rezidencijinim institucijama, a one su decu razvrstavale po uzrastu, ometenosti i
problemima u ponašanju. U godinama visoke inflacije hranitelji nisu redovno dobijali
naknade za izdržavanje, a u jednom periodu finansiranje porodičnog smeštaja je potpuno
prestalo, što je skoro uništilo lanac hraniteljskih porodica i povećalo broj dece u
institucijama. U drugoj polovini 90-tih godina razvijani su brojni projekti za revitalizaciju
porodičnog smeštaja. Podaci iz 2001. godine pokazuju da je od oko 4000 dece bez
roditeljskog staranja na smeštaju u Srbiji, tj. njih oko 50% na porodičnom, a oko 50% na
domskom smeštaju (Kuzmanović i sar., 2002). Pri tome je oko 17% dece na smeštaju u
institucijama bilo uzrasta od 0 do 3 godine.
Četvrti period, koji počinje 2002. godine i traje do danas, predstavlja period reforme
socijalne dečije zaštite, u kojoj se prioritet ima razvoj usluga u zajednici,
deinstitucionalizaciji i razvoju porodičnog smeštaja kao preferencijalnog smeštaja za decu.
Naglašava se razvoj usluga u zajednici, preventivnim merama za porodice u riziku od
napuštanja ili izdvajanja dece, na pravima deteta, na većoj uključenosti roditelja kao
ravnopravnih partnera u planiranju usluga, na uvažavanju individualnosti i kulturnih razlika,
kao i na jasnim standardima za kontinuiran i odgovoran rad.

4
 Rad na reformi sistema SZ je započet 2000. godine, a među prioritetima naglašava se
razvoj: alternativnih formi smeštaja; uspostavljanje standarda za mehanizam „čuvanja ulaska
u sistem“ (gate keeping); razvoj usluga u zajednici; uključivanje nevladinog sektora u
pružanje usluga. Nakon usvajanja Strategije Razvoja Socijalne Zaštite (SRSZ) 2005. godine,
usvojeni su sledeći zakonski dokumenti: Porodični zakon (2005); Pravilnik o organizaciji,
normativima i standardima CSR (2008); Pravilnik o hraniteljstvu (2008); Zakon o SZ (2011).
Tada su započele sistematske reformske aktivnosti u oblasti zaštite dece, posebno u oblasti
deinstitucionalizacije. Razvijen je veliki broj dnevnih usluga u brojnim lokalnim
zajednicama, posebno usluga za decu/porodice sa smetnjama u razvoju (dnevni centri, pomoć
u kući, predah smeštaj), prihvatilišta za žene i decu žrtve nasilja u porodici, zlostavljanja i
zanemarivanja, zatim programi za rad sa decom koja žive na ulici i sl. Ministarstvo rada i
socijalne politike je uz pomoć UNICEF-a i drugih organizacija razvilo „Master plan za
transformaciju rezidencijalnih ustanova za decu“ (za period 2009–2013) kako bi se postigli
strateški ciljevi (United Nations Children's Fund and MoLESP, 2009), koji su potom ugrađeni
u Zakon o SZ (2011).
Osnovni princip reformi sistema zaštite dece je poštovanje prava deteta. Od 2005.
godine sistematski se razvija normativni okvir koji treba da omogući poštovanje prava deteta
da odrasta u okviru biološke porodice. To se postiže razvojem usluga za podršku deci i
njihovim porodicama kako na republičkom tako i na lokalnom nivou.

2. Šta je Konvencija o pravima deteta?

Shvatanje detinjstva i zaštita dece u savremenom dobu, evoluiralo je pod uticajem
brojnih socijalnih, kulturoloških, tehnoloških i ekonomskih promena. Detinjstvo se shvata
kao faza života koja se odnosi na period u razvoju ljudskog bića od rođenja, preko
adolescencije pa do punoletstva. Tokom detinjstva, osoba prolazi kroz brojne fizičke,
kognitivne, emocionalne i socijalne promene koje će dete kasnije uvesti u odraslo doba. Ovaj
period karakterišu specifične potrebe, interesi, sposobnosti i izazovi koji se razlikuju od onih
koji se javljaju u kasnijim fazama života. U ovom kontekstu, detinjstvo je postalo predmet
pažnje i analize na globalnom nivou, a njegovo razumevanje postalo je sve kompleksnije.
Razumevanje detinjstva u savremenom dobu je osnova za postojanje dečjih prava. Detinjstvo
definišemo kao sociološku kategoriju u kojoj se manifestuje posebnost deteta. To je razdoblje
u životu čoveka od rođenja do punoletstva sa svim specifičnostima tog razvoja. Definicija
detinjstva može varirati s obzirom na kulturološke, socijalne i istorijske kontekste, ali
uopšteno se odnosi na period u kojem dete prolazi kroz faze i vreme rasta, razvoja, učenja,
otkrivanja i oblikovanja identiteta. Poimanje detinjstva se menja sa stepenom razvoja
moderne države. U skladu sa tim se javljaju prvi pravni institucionalni pokušaji države da
zaštiti dete. Iz potrebe zaštite deteta nastala je konvencija o pravima deteta (Convention on
the Rights of the Child, CRC).
CRC je međunarodni dokument koji je usvojen na Generalnoj skupštini Ujedinjenih
Nacija 20. novembra 1989.godine. Sastoji se od 54 članka koji se odnose na različite aspekte
dečjih prava. Srbija odnosno tadašnja Jugoslavija je potpisala i ratifikovala 1990. Cilj
Konvencije je osigurati da se sva deca širom sveta tretiraju s poštovanjem i dobiju pravilnu
brigu, obrazovanje i zaštitu. Ona postavlja osnovne standarde za dobrobit dece na različitim
stadijumima njihovog razvoja.

5
 Države koje potpišu ili ratifikuju (pristanu da sprovedu u delo) Konvenciju, postaju
zemlje članice tog ugovora i prihvataju obavezu da budu zakonski odgovorne za njenu
primenu. Države takođe moraju osigurati da deca imaju pristup informacijama o svojim
pravima i da se njihova prava poštuju u svim situacijama. One o tome šalju redovne izveštaje
svom nadzornom telu, Komitetu za prava deteta, međunarodnom organu koji se sastoji od
nezavisnih stručnjaka. Komitet izdaje preporuke, državama potpisnicama, kako bi poboljšale
implementaciju Konvencije i kako bi se osigurala bolja zaštita dečjih prava. CRC je jedan od
najšire prihvaćenih sporazuma na području ljudskih prava u istoriji, a potpisalo ju je 196
država. Prema Konvenciji, sva prava su jednako važna i međusobno povezana.
Međutim, iz Konvencije se mogu izdvojiti četiri osnovna principa na kojima se ona
zasniva i na kojima se zasnivaju sva ostala prava: a) pravo deteta na život, opstanak i razvoj;
b) participacija; c) nediskriminacija; d) najbolji interes deteta i uvažavanje.
Shvatanje da deci treba priznati prava, zasnovano je na istraživanju razvojnih
mogućnosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu. Zahtevi su proizišli iz
prirodnog prava i našli su podršku u liberalno orjentisanim teorijama, čiji su predstavnici pre
svega bili psiholozi. Liberalno orjentisane pristalice, van pozitivizma, često ne nalaze
saveznike pa proizilazi da Konvencija nije baš zasnovana na sazreloj svesti i univerzalnoj
moralnoj normi. Iz ovoga sledi da prava deteta, sadržana u međunarodnom pozitivnom pravu,
pre imaju naredbodavni karakter. Postojećim normama, države se obavezuju da sprovode
odredbe ovog ugovora, koje su često kontradiktorne sa običajima i moralom tog konkretnog
društva. Cilj Konvencije je pre svega da menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao
jednakog ljudskog bića.
Prava deteta u Republici Srbiji - preporuke Komiteta za prava deteta Ujedinjenih nacija (youtube.com)

2.1. Osnovna načela iz Konvencije

Već pomenuta osnovna četiri principa o dečijim pravima su pretpostavka za
ostvarivanje svih dr. prava iz Konvencije.
1. Pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu: Podrazumeva pravo deteta na najviši mogući
nivo postizanja i pružanja zdravstvene zaštite. Takođe, dete ima pravo na korist od
socijalne sigurnosti dok države potpisnice imaju odgovornost osigurati stvaranje uslova
koji omogućavaju ostvarivanje ovog prava. U skladu sa ovim proizilazi pravo svakog
deteta na životni standard dostojan njegovog fizičkog, mentalnog, duhovnog, moralnog i
društvenog razvoja.
2. Pravo na život, opstanak i razvoj: Svako dete ima neotuđivo pravo na život, a države
potpisnice trebaju osigurati maksimalni opstanak i razvoj deteta.
3. Najbolji interes deteta: U svakom postupku koji se odnosi na decu, najvažniji faktor treba
biti najbolji interes deteta.
4. Nediskriminacija: Svako dete ima pravo na jednaku zaštitu od svih oblika diskriminacije,
nezavisno od rasnog, etničkog, verskog, jezičkog ili dr. statusa. Dete s invaliditetom
takođe ima pravo na puno uživanje svih ljudskih prava i temeljnih sloboda.

6
Nadalje se izdvajaju:
1. Građanska i politička prava:
o Pravo na identitet - Identitet deteta odnosi se na skup karakteristika, obeležja i
pripadnosti koje čine svako dete jedinstvenim, uključujući njegovo ime,
porodičnu pripadnost, jezik, kulturu i nacionalnost.
o Sloboda izražavanja i pristup informacijama - Svako dete koje je sposobno
izražavati vlastito mišljenje ima pravo da bude slobodno u izražavanju o svim
pitanjima koja ga se tiču, pri čemu se uzima u obzir zrelosno doba deteta.
o Sloboda misli i veroispovesti - Ovo pravo znači da dete ima pravo da slobodno
oblikuje, izražava i praktikuje svoja uverenja, bez obzira na religijsku
pripadnost ili veroispovest svojih roditelja ili staratelja.
o Pravo na privatnost - Dete ima pravo na zaštitu svojih ličnih podataka,
uključujući informacije o svom zdravlju, obrazovanju, porodičnoj pozadini i
dr. Fizička privatnost uključuje pravo na privatnost svog tela i prostora, kao i
zaštitu od neželjenog dodira ili posmatranja. U savremenom digitalnom dobu,
važno je naglasiti i pravo deteta na digitalnu i komunikacijsku privatnost
(online aktivnosti, fotografije, e- post).
o Pravo na zabranu mučenja i dr. okrutnih i ponižavajućih postupaka ili kazni -
Ovo pravo je apsolutno i neprikosnoveno, što znači da nijedna okolnost, čak ni
ratno stanje ili izuzetne situacije, ne može opravdati njegovo kršenje.
2. Porodična sredina i alternativna briga o detetu
o porodični život i održavanje odnosa sa roditeljima.
o prava deteta koje je lišeno porodične sredine
o prava deteta vezana za alternativni smeštaj ili usvajanje
o prava deteta na zaštitu od nezakonitog prebacivanja preko granice i roditeljske
otmice
o pravo na zaštitu od zlostavljanja i zanemarivanja - pravo na zaštitu od svih
oblika fizičkog ili mentalnog zlostavljanja, zanemarivanja od strane roditelja
ili svojih bližnjih.
3. Zasebnu grupu čine prava na:
o osnovnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu
o obrazovanje, slobodno vreme i rekreaciju i kulturne aktivnosti - Dete ima
pravo na besplatno osnovno obrazovanje, a države trebaju osigurati dostupnost
i pristupačnost visokokvalitetnog obrazovanja. Dete ima pravo na slobodu igre
i učestvovanje u kulturnim, umetničkim i rekreativnim aktivnostima.
4. Prava deteta koje se nalazi u posebnim situacijama:
o pravo deteta izbeglica
o pravo deteta u oružanom sukobu
o pravo na zaštitu od seksualne, ekonomske i druge eksploatacije
o pravo na postupak u okviru sistema maloletničkog pravosuđa
o pravo deteta pripadnika manjinske ili domorodačke grupe

7
 o pravo deteta žrtve neke od okolnosti koje su doprinele njegovom statusu,
deteta u posebnoj situaciji.
Ovi članovi Konvencije naglašavaju važnost prava dece, koja se moraju poštovati,
štititi i ostvarivati. Kada dođe do njihovih kršenja, važno je preduzeti odgovarajuće mere
kako bi se zaštitila dobrobit deteta i osiguralo poštovanje onog što mu po prirodi pripada. U
slučaju kršenja Konvencijom zagarantovanih prava, pravne institucije su dužne da pristupe
zaštiti deteta.
Država Srbija je obavezu iz dokumenta koji je ratifikovala 1990. godine, ispunila 15
godina kasnije, kada je donet Porodični zakon (sl. glasnik RS, 2015). Ovaj zakon je uspeo da
delimično približi prava deteta ratifikovanoj Konvenciji, gde je istim, između ostalog,
propisano da se mišljenju deteta mora posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču
i u svim postupcima u kojima se odlučuje o njegovim pravima, a u skladu sa godinama i
zrelošću deteta. RS izrađuje periodični izveštaj na osnovu razvijenog Plana za praćenje
primene preporuka Komiteta za prava deteta. Navedeni Plan sadrži preporuku; nadležan resor
za njeno sprovođenje; rok; indikatore merenja stepena realizacije preporuka; povezanost
preporuka sa ciljevima održivog razvoja. Na razvijanju Plana zajedno su radili resori sa
organizacijama civilnog društva. Ovaj model rada bi se mogao koristiti za izradu svih ostalih
periodičnih izveštaja za Ujedinjene Nacije kao primer dobre prakse i multisektorske saradnje
relevantnih aktera na praćenju primene dobijenih preporuka u oblasti ljudskih prava.
Međutim, u najnovijim izveštajima Vlade za 2022.godinu (period od 2017 -2021)
kojim se prati primena Konvencije o pravima deteta, stoji da Konvencija nije bila u
potpunosti usklađena sa standardima koji se njome uređuju.

3. Socijalna zaštita dece u Srbiji

Prava u oblasti SZ preciznije su regulisana Zakonom o SZ i obezbeđenju socijalnu
sigurnost građana RS. SZ u smislu zakona, jeste organizovana društvena delatnost od javnog
interesa čiji je cilj pružanje pomoći i osnaživanje korisnika za samostalan i produktivan život
u društvu, kao i sprečavanje nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti. Stanjem
socijalne potrebe smatra se stanje u kojem je porodici sa decom neophodna društvena pomoć
u cilju savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranju uslova za zadovoljenje osnovnih
životnih potreba, ukoliko se te potrebe ne mogu na drugi način zadovoljiti (čl. 2, Zakona o
SZ).
Ovim se obuhvata sistem mera, politika i aktivnosti koje su usmerene na zaštitu,
podršku i unapređenje u kontekstu dobrobiti dece. Ova oblast se bavi pružanjem pomoći
deci/porodicama kako bi se obezbedili optimalni uslovi za fizički, mentalni, socijalni i
emocionalni razvoj deteta. Cilj SZ je da osigura da svako dete ima pravo na zdravstvenu
negu, obrazovanje, slobodno vreme, sigurnost od zlostavljanja, zloupotrebe i zanemarivanja,
kao i podršku za njihovu socijalnu integraciju i razvoj.
2002. godine došlo je do značajnijih promena u oblasti prava iz domena dečje zaštite.
Narodna skupština je donela Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, sa ciljem
poboljšanja uslova za zadovoljenje osnovnih potreba dece, posebnog podsticanja rađanja

8
dece, podrške materijalno ugroženim porodicama sa decom, porodicama sa decom ometenom
u razvoju i deci bez roditeljskog staranja.
Za sprovođenje i koordinaciju mera iz domena SZ dece zadužen je CSR, pružajući
neophodnu podršku, intervencije i resurse kako bi se osigurala sigurnost, dobrobit i prava
svakog deteta. Povezanost između SZ dece i CSR je presudna za efikasno i delotvorno
reagovanje na potrebe i izazove sa kojima se deca i porodice suočavaju. CSR je uputna
ustanova koja donosi odluku o potrebama, svrsi i intenzitetu usluga, te je nemoguće ostvariti
pravo na bilo koju vrstu novčane pomoći, biti smešten u instituciju ili hraniteljsku porodicu
ili koristiti bilo koju lokalnu uslugu bez procene i odluke ove službe. Sistem SZ u Srbiji u
periodu do 2022. godine ima razvijenu mrežu od 141 centara za socijalni rad, koje finansira
RS, dok različite lokalne usluge zavise od finansijskih i organizacionih kapaciteta lokalnih
samouprava. Prema trenutnoj potražnji, resursi CSR nisu dovoljni za pružanje efikasne
socijalne i porodično-pravne zaštite.
Republički zavod za socijalnu zaštitu (RZSZ ili RZ) je zadužen za praćenje sistema
SZ. Jedinstveni informacioni sistem za evidenciju i unos podataka ustanova SZ započeo je sa
radom u 2022. godini, a nalazi predstavljeni u izveštaju RZ proizilaze iz podataka koji su
dostavili CSR. Izveštaj se sastoji od nekoliko celina. Prvu celinu čine kapaciteti i ljudski
resursi CSR. U drugom delu izveštaja prikazuju se korisnici CSR-a prema grupama
korisnika: maloletni i punoletni. Treći deo se odnosi na prava i usluge iz javnog domena
ovlašćenja (definisani Zakonom o SZ, Porodičnim zakonom, Zakonom o maloletnim
učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, Krivičnim zakonikom i
Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.) Iz ovog izveštaja vidimo da je u 2022. godini na
evidenciji CSR ukupno 25,5% dece, odnosno svako četvrto dete. Visoka zastupljenost dece u
sistemu SZ ukazuje na potrebe najranjivijeg dela populacije za uslugama SZ, odnosno na
potrebu za planiranjem usluga i proširenjem kapaciteta, dostupnosti i resursa.

3.1. Materijalno ugrožena deca

Materijalno ugrožena deca u RS predstavljaju grupu dece koja žive u siromaštvu ili su
izložena drugim oblicima materijalne uskraćenosti. Siromaštvo može imati ozbiljne posledice
po fizičko, mentalno i socijalno zdravlje, razvoj i dobrobit dece, uključujući lošije obrazovne
ishode, kao i ograničene mogućnosti za napredak i uspeh u odraslom dobu. Uzroci za
siromaštvo dece mogu biti rezultat različitih faktora, uključujući ekonomske teškoće
porodica, nezaposlenost roditelja, nedostatak pristupa obrazovanju i zdravstvenim uslugama,
diskriminacija, socijalna isključenost i drugi strukturni problemi.
Na evidenciji CSR najveći kontinuirani udeo dece je evidentiran kao socio –
materijalno ugrožena deca. U 2022. godini udeo ove grupe dece iznosio je 50,3%. Deca iz
ove korisničke grupe koriste različite vidove materijalne pomoći koje se finansiraju iz
republičkog ili lokalnog budžeta (novčana socijalna pomoć, dečiji dodatak i jednokratne
novčane socijalne pomoći.)

9
 Deca na evidenciji CSR prema korisničkim grupama, 2022. (u %)

Deca sa neadekvatnim roditeljskim staranjem

Deca pod starateljstvom (u porodici i u smeštaju)
Deca OSI
3.20% 5.90% 7.10%
Deca žrtve nasilja i zanemarivanja
50.30% 7.30%
Deca sa problemima u ponašanju i u sukobu sa zakonom
9.10%
Ostala deca
Deca čiji se roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava
10.40%
Deca čije su porodice korisnici NSP i drugih vidova materijalnih usluga
16.10%

Pravo na novčanu socijalnu pomoć pripada pojedincu/porodici, koji svojim radom,

prihodima od imovine ili iz drugih izvora ostvaruje prihod manji od iznosa novčane socijalne
pomoći utvrđenog zakonom. Pravo na novčanu socijalnu pomoć može ostvariti
pojedinac/porodica:
1. ako nema drugih nepokretnosti, osim stambenog prostora koji odgovara potrebama
deteta, odnosno porodice i zemljišta u površini do 0,5 hektara;
2. ako član porodice nije prodao ili poklonio nepokretnu imovinu ili se odrekao prava na
nasleđivanje nepokretne imovine ili ako je protekao period u kojem bi, od tržišne
vrednosti nepokretne imovine mogao obezbeđivati pomoć u smislu ovog zakona;
3. ako pojedinac, odnosno član porodice ne poseduje pokretnu imovinu kojom može da
obezbedi sredstva u visini šestostrukog iznosa novčane socijalne pomoći;
4. ako pojedinac, odnosno član porodice nije zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju
(čl. 82 )
Grupa izdataka kroz novčana davanja za dečiju zaštitu iz budžeta RS:
 Novčana socijalna pomoć namenjena porodicama sa decom;
 Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu
rođenja;
 Dodatak za pomoć i negu drugog lica;
 Roditeljski dodatak (ostvaruje ga majka ili otac za rođenje prvih četvoro dece);

10
  Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i
odsustva sa rada radi posebne nege deteta. (Majka ili otac mogu ostvariti pun iznos
naknade zarade u trajanju od 365 dana od rođenja prvog i drugog deteta, i dve godine
za rođenje trećeg i svakog narednog deteta);
 Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi (dece bez roditeljskog staranja i
dece sa smetnjama u razvoju)

U grupu izdataka za pružanje usluga smeštaja svrstavaju se:

 Izdaci za smeštaj dece u ustanove SZ;
 Izdaci za porodični smeštaj dece.
Za analizu stanja, donošenje odgovarajućih mera i praćenje njihove realizacije neophodno
je sistemsko obezbeđivanje statističkih podataka i njihovo unapređivanje. RSZS radi na
izgradnji održivog institucionalnog okvira za praćenje položaja dece u sistemu SZ.

3.2. Vrste usluga socijalne zaštite

U RS, postoji niz usluga SZ koje su dostupne deci/porodicama, kao i institucionalni
okviri koji služe da zaštite decu. Sistemi usluga imaju smisao samo ako postoje na tri nivoa:
lokalnom; regionalnom (međuopštinskom, pokrajinskom); i nacionalnom. Ovo podrazumeva
obavezu organa vlasti da ove usluge finansira, kao i da obezbedi pružaoca usluge. Usluge su
zapravo aktivnosti koje se pružaju kroz podršku i pomoć deci/porodicama radi poboljšanja
kvaliteta života; otklanjanja ili ublažavanja rizika nepovoljnih životnih okolnosti; stvaranje
mogućnosti da samostalno žive u društvu. Pravo na različite vrste materijalne podrške
ostvaruje se ne bi li se obezbedili egzistencijaln i minimum ili podrška socijalnoj uključenosti
korisnika.
Zakon iz 2011. (čl.40 SZ) definiše pet grupa usluga, pri čemu su za oblast podrške
porodici najznačajnije dnevne usluge u zajednici kao i savetodavno-terapijske i socijalno-
edukativne usluge.
1. usluge procene i planiranja - procena stanja, potreba, snaga i rizika deteta i drugih
lica u njegovom okruženju; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada
individualnog ili porodičnog plana pružanja usluga, procena i planova i mera
pravne zaštite.
2. dnevne usluge u zajednici - dnevni boravak; pomoć u kući; svratište i dr. usluge
koje podržavaju boravak deteta u porodici i neposrednom okruženju. Usluge
dnevnog boravka u zajednici su namenjene deci koja žive u teškim uslovima, a
koje su u riziku od napuštanja školovanja, zanemarivanja, zlostavljanja i drugih
oblika nasilja. Ove usluge im omogućavaju da se uključe u različite aktivnosti,
steknu nova znanja i veštine, kao i da se druže sa vršnjacima.
3. usluge podrške za samostalan život - stanovanje uz podršku; personalna
asistencija; obuka za samostalan život i druge vrste podrške neophodne za aktivno
učešće korisnika u društvu. Usluge podrške za samostalan život su namenjene deci

11
 koja su napustila institucije SZ, kao i deci koja su u riziku od napuštanja
školovanja. Ove usluge im pružaju neophodnu podršku i pomoć u procesu
osamostaljivanja, kao i u ostvarivanju svojih prava.
4. savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge - intenzivne usluge podrške
porodicama u krizi; savetovanje i podrška roditelja, hranitelja i usvojitelja;
podrška porodici koja se stara o detetu sa smetnjama u razvoju; održavanje
porodičnih odnosa i ponovno spajanje porodice; savetovanje i podrška u
slučajevima nasilja; porodična terapija; medijacija; SOS telefoni; aktivacije i
druge savetodavne i edukativne usluge.
5. usluge smeštaja - smeštaj u srodničku, hraniteljsku ili drugu porodicu; domski
smeštaj; smeštaj u prihvatilište i dr. vrste smeštaja.

Usluge socijalne zaštite po kategorijama i institucije koje ih pružaju

KO PRUŽA USLUGE USLUGE SOCIJALNE ZAŠTITE

CSR; Procena i planiranje: Procena situacije, potreba, snaga i rizika korisnika i značajnih drugih
CENTAR ZA PORODIČNI lica; procena staratelja, hranitelja i usvojitelja; izrada individualnih ili porodičnih planova za
SMEŠTAJ I USVOJENJE; pružanje usluga i mera pravne zaštite.
ZAVOD ZA VASPITANJE
DECE I OMLADINE
LSU Podrška za samostalni život: usluge korisnicima kako bi ostali u užem ili širem porodičnom
okruženju kroz dnevne nege, pomoći u kući, privremenog smeštaja, i sl
LSU Podrška samostalnom životu: Podrška korisnicima sa smeštajem, personalna asistencija,
obuka za samostalan život i druge vrste podrške

MEŠOVITO: LSU I CSR Savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge: Savetovanje i terapija, i socijalne i

obrazovne usluge

MEŠOVITO: LSU I CSR Usluge smeštaja: Smeštaj u srodničkoj, hraniteljskoj ili drugoj porodici za odrasla i
stara lica; smeštaj u domu za stara lica; smeštaj u prihvatilištu i druge vrste smeštaja

(Izvor: Svetska banka iz 2017. i Zakon o socijalnoj zaštiti iz 2011.

Korisnik prava ili usluga SZ (čl. 41) je dete, odnosno porodica koja se suočava sa
preprekama u zadovoljavanju potreba, zbog kojih ne može ostvariti ili održati kvalitet života,
ili koja nema dovoljno sredstva za podmirenje osnovnih životnih potreba, a ne može ih
ostvariti svojim radom, prihodima od imovine ili iz drugih izvora.
Maloletno lice, tj. dete i punoletno lice do navršenih 26 godina života, tj. mlada osoba,
može biti korisnik raznih vrsta socijalne zaštite, kada mu je zbog porodičnih i drugih životnih
okolnosti ugroženo zdravlje, bezbednost i razvoj, odnosno ako je izvesno da bez usluga SZ ne
može dostići optimalan nivo razvoja, a posebno:
 ako je bez roditeljskog staranja ili postoji opasnost od gubitka roditeljskog staranja;
 ako njegov roditelj, staratelj ili drugo lice koje se o njemu neposredno brine nije u
mogućnosti da se o njemu brine bez podrške sistema SZ, zbog zdravstvenih razloga,
mentalne bolesti, intelektualnih teškoća ili nepovoljnih socio-ekonomskih okolnosti;

12
  ako ima smetnje u razvoju (fizičke, intelektualne, mentalne, čulne, govorno-jezičke,
socio-emocionalne, višestruke), a njegove potrebe za brigom i materijalnom
bezbednošću prevazilaze mogućnosti porodice;
 ako je u sukobu sa roditeljima, starateljem i zajednicom i ako svojim ponašanjem
ugrožava sebe i životnu sredinu;
 ako ima poteškoća zbog zloupotrebe alkohola, droga ili drugih opojnih sredstava;
 ako postoji opasnost da će postati žrtva ili ako je žrtva zlostavljanja, zanemarivanja,
nasilja i iskorišćavanja;
 ako je žrtva trgovine ljudima;
 ako se njegovi roditelji spore oko načina vršenja roditeljskog prava;
 ako postoje druge potrebe za korišćenjem SZ, ako postoje potrebe za domskim
smeštajem i druge potrebe za korišćenjem SZ.
Ovo su samo neki od osnovnih tipova i slučajevi kada se primenjuju usluge SZ i
namenjene su između ostalih i deci koja su u riziku od siromaštva, nasilja, zanemarivanja,
zlostavljanja, kao i deci sa smetnjama u razvoju. Ključni preduslov za razvoj usluga po
prioritetima korisnika u lokalnoj zajednici je izrada lokalnog strateškog plana za SZ i
akcionog plana za primenu strategije. Strategija treba da se odnosi na period od najmanje
četiri godine. Kvalitet strategije meri se po tome da li ona odgovara identifikovanim i
prioritizovanim potrebama, kao i u kojoj meri se strategija sprovodi. Blagovremeno
planiranje je neophodno da bi se potrebe korisnika sagledale u prvoj polovini tekuće godine
za narednu godinu, kako bi jedinica LSU na početku planiranja budžeta znala precizne
potrebe i obezbedila dovoljna sredstva za potrebe obezbeđenja usluga SZ.

3.3. Socijalna zaštita dece kroz institucije

SZ podrazumeva saradnju državnih organa na različitim nivoima, od lokalne do
regionalne. Institucionalni okvir odnosi se na sistem mera i programa koji su uspostavljeni
kako bi se pružila adekvatna podrška, zaštita i pomoć deci/porodicama u različitim kriznim
situacijama.
 Ministarstvo za socijalnu politiku: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i
socijalna pitanja je nadležno za socijalnu politiku u Srbiji. Cilj Ministarstva je da
pruži podršku najugroženijim licima sa posebnim osvrtom na decu. Program
obuhvata različite mere, uključujući novčanu pomoć, pomoć u hrani, smeštaju i
drugim uslugama koje poboljšavaju kvalitet života. Ono takođe pruža smernice i
podršku lokalnim organizacijama i CSR.
 Nacionalna dečja pravna tela (ombudsmani): Dečiji ombudsman ili Poverenik za
zaštitu prava deteta je nezavisni organ koji ima za cilj da zastupa, štiti i promoviše
prava deteta. Njegove glavne funkcije uključuju: prijem, razmatranje i rešavanje
pritužbi u vezi sa kršenjem dečjih prava; pomoć detetu ili trećem licu u ostvarivanju
ovih prava; praćenje primene zakona koje se odnose na prava deteta i davanje
preporuka za njihovo poboljšanje; edukaciju i informisanje javnosti o pravima deteta;
ima i ovlašćenje da pokrene postupak pred nadležnim organima i sl.
 Obrazovne institucije: uloga predškolskih ustanova i škola nije ograničena samo na
obrazovanje, već se proteže i na identifikaciju potreba, podršku i zaštitu dece. Rano

13
 prepoznavanje problema, savetovanje, bezbedno okruženje, saradnja sa socijalnim
službama, prevencija i intervencija su samo neki od aspekata kojima se one trebaju
baviti.
 Zdravstvene ustanove: Bolnice, klinike i zdravstvene ustanove pružaju medicinsku
zaštitu deci, prate njihovo zdravlje i intervenišu u slučajevima ozbiljnih zdravstvenih
problema, zlostavljanja ili zanemarivanja.
 Nacionalna policija i pravosudni organi: Pravilnik o protokolu postupanja u
odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje deteta je pravilnik koji reguliše
postupak zaštite dece na nivou policije i pravosudnih organa.
Pravosuđe iz ugla dece i mladih (youtube.com)
 Međunarodne i Nevladine organizacije, fondacije i agencije: primarno mesto zauzima
UNICEF osnovan 1946., a u Srbiji je aktivan od 1993. Rad UNICEF-a obuhvata
zaštitu dece, preživljavanje, obrazovanje, vanredne situacije, socijalnu politiku, rodnu
ravnopravnost, inovacije i još mnogo toga i sprovodi programe zaštite prava žena,
zaštite osoba sa invaliditetom, zaštite prava radnika, kao i dr. programe socijalne
zaštite. NVO pružaju oko 35 % usluga korisnicima, pretežno kućne/dnevne nege, a
dominantne su i u pružanju usluga ličnih pratilaca dece i personalne asistencije.
 Regionalne agencije i mreže: najčešće igraju ulogu u koordinaciji aktivnosti i razmeni
informacija između država u istom geografskom području.
 Centri za socijalni rad: Lokalni CSR često su prva linija obrane u situacijama u
kojima je detetu potrebna zaštita. Oni su mesta prijavljivanja slučajeva, oni sprovode
procene, pružaju podršku porodicama, intervenišu u slučajevima zlostavljanja ili
zanemarivanja, te sarađuju sa drugim relevantnim ustanovama. Vrše intervenciju u
saradnji s drugim relevantnim ustanovama (sudom, policijom, obrazovnim
institucijama i zdravstvenim službama). Sve više sarađuju sa NVO sektorom: SOS
telefoni i savetovališta protiv nasilja u porodici; skloništa za žene, devojke; centri za
pravnu, materijalnu i drugu pomoć žrtvama nasilja u porodici i van nje.
Važno je napomenuti da je saradnja između ovih institucija veoma važna ne bi li se
ostvarila sveobuhvatna i učinkovita SZ. Osim toga, važno je i učestvovanje lokalne zajednice,
porodice i same dece u procesima koji se tiču njihove dobrobiti.

4. Uloga CSR u zaštiti prava deteta i poboljšanju odnosa u

porodici
CSR je višefunkcionalna institucija koja pruža usluge SZ na lokalnom nivou, s ciljem
zaštite i unapređenja dobrobiti deteta, porodica i dr. korisnika. To su ustanove „koje
predstavljaju bazu stručnog rada i usluga u SZ, jer se preko njih ostvaruje najveći deo
stručnih aktivnost. Njihov zadatak je da se putem usluga socijalnog, pedagoškog,
psihološkog, sociološkog, defektološkog, zdravstvenog, pravnog i drugog stručnog rada
zadovoljavaju socijalno-zaštitne potrebe, sprečavaju uzroci i otklanjaju posledice socijalnih
slučajeva u opštinama za koje se osniva centar”. Spektar delatnosti je veoma širok, obuhvata
kako materijalne tako i nematerijalne oblike podrške. Osnovna svrha centara je da
identifikuju, procenjuju i odgovaraju na socijalne potrebe, rizike i poteškoće sa kojima se
korisnici suočavaju, pružajući podršku, savetovanje, intervencije i druge oblike pomoći .

14
 Delatnost CSR je regulisana zakonom i obuhvata korišćenje usluga pomoći i podrške
deci/porodici, što podrazumeva informisanje, prijem, procenu, planiranje, obezbeđenje
direktnih usluga i sprovođenje mera pravne zaštite u skladu sa javnim ovlašćenjima, kao i
evaluaciju preduzetih usluga i mera zaštite. Zavisno od stepena stručnih znanja i veština
zaposlenih, ove nadležnosti se mogu obavljati kao: osnovni stručni poslovi; specijalizovani
stručni poslovi; poslovi supervizije; pravni poslovi; poslovi planiranja i razvoja („Pravilnik o
stručnim poslovima u socijalnoj zaštiti“). Za potrebe ovih radnih mesta mogu se angažovati:
voditelji na slučajevima, vaspitači u domovima za smeštaj, savetnici za hraniteljstvo i
osamostaljivanje, stručni radnici u prihvatilištu ili dnevnom boravku, pomoć u kući,
personalni asistenti, nadalje, socijalni radnici, psiholozi, pedagozi, andragozi i specijalni
pedagozi, sociolozi, lekari, pravnici.
Među ustanovama socijalne SZ, CSR imaju izuzetno odgovornu, složenu i značajnu
ulogu u zaštiti prava deteta i uređenju porodičnih odnosa. U cilju sprečavanja nemilih
događaja u današnjem promenljivom okruženju gde porodica gubi svoju primarnu zaštitnu
funkciju, CSR dobijaju javna ovlašćenja za vršenje poslova gde mogu da odlučuju o sledećem:
a. ostvarivanju prava na materijalno obezbeđenje, dodatak za pomoć i negu, pomoć za
osposobljavanje za rad;
b. smeštaj u ustanovu SZ ili drugu porodicu, kao i o hraniteljstvu;
c. usvojenju, starateljstvu;
d. određivanju i promeni ličnog imena deteta;
e. merama preventivnog i korektivnog nadzora nad vršenjem roditeljskog prava.
f. druga ovlašćenja predviđene zakonom
U vršenju javnih ovlašćenja, centar obavlja neke od sledećih poslova:
 sprovodi postupak posredovanja/medijacije u porodičnim odnosima (mirenje i
nagodba);
 u parničnim sporovima, na zahtev suda, dostavlja nalaze, dokaze i daje stručno
mišljenje;
 vrši popis i procenu imovine lica pod starateljstvom;
 sarađuje sa sudijom za maloletnike u izboru i primeni vaspitnih naloga;
 sprovodi medijaciju između maloletnog učinioca i žrtve krivičnog dela; i sl.
U skladu sa javnim ovlašćenjima, centar je dužan da obavesti javnost o svom radu i da
izveštava nadležni državni, pokrajinski organ, ili organ lokalne samouprave. Takođe,
obaveštava građane opštine, o svojim zakonskim obavezama, ovlašćenjima, uslugama i
programima koje nudi, putem sredstava javnog informisanja, javnih predavanja, prezentacija
i na druge pogodne načine.

4.1. Porodična sredina i briga o detetu

Porodični odnosi i prava deteta se u Srbiji uređuju Porodičnim zakonom. Ovim
zakonom uređuju se brak i odnosi u braku, odnosi u vanbračnoj zajednici, odnosi deteta i
roditelja, starateljstvo, izdržavanje, imovinski odnosi, usvojenje, hraniteljstvo, zaštita od
nasilja u porodici, postupci u vezi sa porodičnim odnosima, i sl. Kada su u pitanju porodični
odnosi, njih karakterišu sledeći članovi zakona: porodica uživa posebnu zaštitu države, svako

15
ima pravo na poštovanje svog porodičnog života, roditeljsko pravo pripada majci i ocu
zajedno, roditelji su ravnopravni u vršenju roditeljskog prava, zabranjena je zloupotreba
roditeljskog prava, a usvojitelji imaju pravni položaj roditelja. Vanbračna i deca rođena u
braku imaju jednaka prava.
Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu u onoj meri koja je potrebna za
zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta. Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje,
vaspitanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje, te upravljanje i raspolaganje imovinom
deteta i dr. Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se lično starati
o njegovom životu i zdravlju. Zabranjeno je vršenje nasilja nad decom. Osim toga roditelji
imaju pravo i dužnost da štite svoje dete od nasilja koje bi vršila treća lica. Vaspitanje dece je
vrlo važno pravo i obaveza roditelja, a pod tim se podrazumeva da roditelji sa detetom
razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete u što
većoj meri usmeravaju ka usvajanju i poštovanju svih vrednosti porodice i društva u kojem
žive. Zabranjeno je da dete predškolskog uzrasta ostane samo tj. bez nadzora roditelja.
Obaveza roditelja je da dete pohađa osnovnu školu, a dalje školovanje je stvar dogovora i
mogućnosti, kako dece tako i roditelja. Kad navrši 15 godina života, dete ima pravo da
odabere srednju školu koju će pohađati, ali s obzirom na to da srednja škola nije obavezna, ne
postoje nikakve sankcije za slučaj da dete ne ide u srednju školu. S obzirom da punu
poslovnu sposobnost deca stiču sa navršenih 18 godina, roditelji su zakonski zastupnici svoje
maloletne dece. Oni imaju pravo i obavezu da preduzimaju pravne poslove u ime svoga
deteta, u skladu sa njegovim najboljim interesima i pravima.
Porodična sredina i briga o detetu su temelj za njegov celokupni razvoj i dobrobit,
pružajući mu osnovu za izgradnju zdravog, srećnog i ispunjenog života. Porodica pruža
detetu osećaj sigurnosti, zaštite i pripadnosti, što je ključno za njegov emocionalni i fizički
razvoj. Osećaj pripadnosti i podrške u porodici dovodi do toga da se dete oseća sigurno, da
istražuje svet oko sebe i razvija svoje potencijale. Zato je važno da društvo i zajednica
podržavaju porodice i pružaju im neophodne resurse i podršku u obavljanju njihove osnovne
uloge u odgoju i razvoju dece.

4.2. Mere Centra za socijalni rad prema roditeljima koji ne vrše

roditeljsko pravo
U slučaju neobavljanja roditeljskih dužnosti i kršenja prava deteta, postupanje CSR
zavisi od ozbiljnosti situacije, specifičnih okolnosti i zakonskog okvira usklađenog sa
Konvencijom. Postoje određene procedure i mehanizmi za zaštitu deteta i intervenisanje u
slučajevima kada roditelji ne ispunjavaju svoje obaveze. U slučaju nezadovoljavajuće brige o
detetu u porodičnoj sredini, CSR je prva služba koja treba da pritekne u pomoć i igra važnu
ulogu za dobrobit deteta.
Mere koje su u isključivoj nadležnosti CSR:
1. Najblaža porodično-pravna mera, koju propisuje Porodični zakon, je preventivni
nadzor nad vršenjem roditeljskog prava. To su najčešće situacije kada se roditelji ne
mogu dogovoriti oko vaspitanja deteta, sagledavanja detetovih razvojnih potreba i

16
 uopšte onoga što je najbolje za dete (npr. roditelji se ne slažu oko izbora škole za dete,
izbora sporta kojim će se dete baviti i sl.).
2. Sledeća, stroža, pravna mera je korektivni nadzor nad vršenjem roditeljskog prava.
Ovaj nadzor vrši CSR kada donosi odluke kojima «ispravlja» roditelje u vršenju
roditeljskog prava i to odluke kojima kojima:
- upozorava roditelje na nedostatke u vršenju roditeljskog prava;
- upućuje roditelje na razgovor u porodično savetovalište ili u ustanovu
specijalizovanu za posredovanje u porodičnim odnosima;
- zahteva od roditelja da polože račun o upravljanju imovinom deteta (ukoliko je
dete vlasnik pokretne ili nepokretne imovine) i sl.
Mere o kojima odlučuje sud u postupku koji može pokrenuti CSR:

3. Rigoroznija porodično-pravna mera je tužba za delimično lišenje roditeljskog prava.

Ova tužba se podnosi nadležnom sudu ukoliko centar proceni da roditelj nesavesno
vrši prava ili dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. “Nesavesnost” se utvrđuje u
sudskom postupku, ali sama tužba od strane CSR nije dovoljna da bi roditelj bio lišen
roditeljskog prava.

4. Najrigoroznija porodično-pravna mera je tužba za potpuno lišenje roditeljskog

prava protiv roditelja koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz
sadržine roditeljskog prava. Ova zloupotreba prema zakonu obuhvata sledeće:
- ako fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete;
- ako izrabljuje dete terajući ga na preterani rad, ili na rad koji ugrožava moral,
zdravlje ili obrazovanje deteta, tj. rad koji je zabranjen zakonom;
- ako podstiče dete na vršenje krivičnih dela;
- ako navikava dete na odavanje rđavim sklonostima;
- ako na drugi način zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava.

Šta se sve smatra grubim zanemarivanjem dužnosti iz sadržine roditeljskog prava

nadalje navodi isti zakon: ako je roditelj napustio dete; ako se uopšte ne stara o detetu sa
kojim živi; ako izbegava da ga izdržava ili da održava lične odnose sa detetom sa kojim ne
živi, odnosno ako sprečava održavanje odnosa sa rediteljem kojim dete ne živi; ako s
namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje se
nalazi u ustanovi socijalne zaštite za smeštaj korisnika; ako na drugi način grubo zanemaruje
dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Važno je napomenuti da se roditelj koji je potpuno
lišen roditeljskog prava ne može lišiti obaveze izdržavanja deteta. Sa ovom temom je usko
povezano pitanje oduzimanja deteta od roditelja.
Uvođenjem funkcije „organ starateljstva“ u nadležnost CSR, ostvaruju se veće
mogućnosti u ostvarivanju višestrukih ciljeva porodično-pravne zaštite. Starateljstvo je pravni
institut posebne društvene zaštite maloletne dece bez roditeljskog staranja. Praćenje je skup
postupaka za informisanje i analizu socijalnih potreba i problema. Praćenje i proučavanje
socijalnih potreba/problema podrazumeva: a) tekuće praćenje preduzetih mera i stručnih
aktivnosti u vezi sa zadovoljavanjem socijalnih potreba korisnika/porodica; b) praćenje
izraženosi pojedinih vrsta socijalnih potreba/problema na području opštine i u mesnim
zajednicama.
U slučaju identifikacije zlostavljanja/zanemarivanja po prijavi ili u okviru postupka,
CSR je u obavezi da po službenoj dužnosti pokrene postupak za zaustavljanje nasilja, što se
posebno odnosi na maloletnu decu i radno nesposobna lica. Krivični zakon sankcioniše

17
nasilje kao krivično delo za koje je predviđena novčana ili kazna zatvora. Posebna socijalna i
porodično-pravna zaštita predviđena je za maloletnike za koje se utvrdi da
su zanemarivani/zlostavljani. Ako građani saznaju da postoje ovakve pojave u svom
okruženju, treba da dostave pismene ili usmene prijave nadležnom odeljenju gradskog CSR.
Saznanja da u našem susedstvu postoje zlostavljana deca nisu dovoljna sama po sebi, već je
naša građanska dužnost, zarad njihove dobrobiti, da takve slučajeve prijavimo nekoj od
institucija. Građani treba da imaju u vidu da je saradnja škola, domova zdravlja, najbližih
stanica policije prvi korak za efikasnu borbu protiv nasilja i zaštite dece - žrtava nasilnika.
Prevencija kao stručna i društvena delatnost u sprečavanju nastanka ili ublažavanja
uzroka nekog socijalnog problema je važna funkcija Centra. Prevencija može biti primarna,
sekundarna i tercijarna. Koordinacija preventivnih aktivnosti na sprovođenju SZ
podrazumeva saradnju CSR sa drugim ustanovama kao što su humanitarne organizacije,
agencije, ministarstva, ali i s građanima, volonterima, i dr. Što se savetodavnog rada sa
korisnicima tiče, obraća se posebna pažnja na razvojne potrebe, kao i na potrebe koje su
uslovljene poremećenim interpersonalnim odnosima bračnih partnera, roditelja i dece,
nastavnika i učenika; realizovanjem određenih zadataka i određenom kriznom situacijom.

5. Analiza podataka efikasnosti u ustanovama socijalne zaštite

U ustanovama SZ poslove obavljaju: stručni radnici, stručni saradnici, pomoćni radnici i
druga lica. Normativom kadrova određeni su broj i struktura stručnih i drugih radnika u centrima, a
kriterijum na osnovu kojeg se određuje odgovarajući broj stručnih radnika je broj stanovnika na
području za koje se centar osniva. Na osnovu propisanog normativa kadrova, Ministarstvo za rad
je donelo rešenja o utvrđivanju broja stručnih radnika čiji se rad finansira iz republičkog
budžeta na poslovima javnih ovlašćenja. Uvidom u rešenja iz perioda 2020- 2022. možemo
utvrditi da za pružanje efikasne socijalne i porodično-pravne zaštite resursi nisu bili dovoljni.
U navedenom periodu u proseku osam CSR nije imalo ni jednog zaposlenog socijalnog
radnika, 21 centar radio je bez pravnika, 17 njih bez psihologa, a čak 57 bez ijednog
pedagoga, utvrdila je Državna revizorska institucija (DRI). Podaci koje je prikupila DRI
pokazuju i da u pojedinim centrima rade zaposleni koji ne poseduju odgovarajuće licence za
rad, a kontrolni i regulatorni mehanizmi ne funkcionišu na zadovoljavajućem nivou.
DRI je izradila i analizu efikasnosti rada CSR za period 2020 –2022. godine. Analizom su
obuhvaćene aktivnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja;
Ministarstva za brigu o porodici i demografiju; neki od CSR. U toku revizije utvrđeno je
sledeće: a) nadležni organi nisu preduzeli adekvatne mere za obezbeđivanje osnove za
efikasan rad CSR; b) CSR nisu u dovoljnoj meri organizovali rad u skladu sa principima
odgovornog upravljanja, što može otežati efikasnu zaštitu korisnika; c) nadležni organi su
delimično vršili inspekcijski nadzor nad stručnim radom CSR, što stvara rizik da će izostati
obezbeđivanje zakonitosti rada, poštovanje procedura i standarda stručnog rada u CSR. U
procesu sprovođenja revizije bilo je određenih ograničenja, a jedan od njih je i to što se, bez
obzira na primenu jasnih kriterijuma za izbor subjekata, gde je iz svake grupe odabran po
jedan CSR, nalazi i zaključci ne mogu generalizovati i ne mogu se odnositi na sve centre u
Srbiji, navodi DRI.

18
 Tokom kontrole podataka je takođe, utvrđeno i da Ministarstvo za socijalna pitanja nije
uspostavilo kontinuirani inspekcijski nadzor nad radom CZR, a da Ministarstvo za brigu o porodici i
demografiju nije donelo plan za vršenje nadzora nad stručnim radom, a nadzor vrši uglavnom u
slučaju incidentnih događaja. Nadalje, zadnjih godina nisu ostvareni značajni rezultati kod
unapređenja sistema socijalne i porodično-pravne zaštite, ojačavanja kapaciteta centara,
obezbeđivanja kontinuiranog usavršavanja zaposlenih i unapređenja organizacije i upravljanja u
CSR da bi se na adekvatan način sagledali i rešavali problemi i potrebe korisnika.
Što se tiče pravosuđa takođe nailazimo na neke od aspekata koji otežavaju da se deci
omoguće prava propisana zakonom i ratifikovanim konvencijama. Srpsko pravosuđe nije u
dovoljnoj meri prihvatilo civilizacijski napredak do kojeg se došlo Konvencijom. Ipak, 15
godina primene ovih normi (kojima je propisano da dete koje je navršilo 10. godinu života
može slobodno i neposredno izraziti svoje mišljenje u svakom sudskom postupku u kome se
odlučuje o njegovim pravima), je dovoljno da se formira sudska praksa po kojoj će sud
neposrednim zapažanjem sudije izvršiti uvid u mišljenje deteta o stvarima koje ga se tiču.
Zakonska obaveza suda je da pre odluke o svim pitanjima koja se tiču deteta pribavi nalaz i
mišljenje organa starateljstva. Međutim, pravo deteta da stane pred sudiju i kaže svoje
mišljenje, ovim se ne ispunjava. Reklo bi se da se u stručnim timovima CSR nastupa sa
aspekta autoriteta, a ne sa aspekta savetodavnog rada i stručne podrške. Stoga je mišljenje
deteta u izveštajima ovih službi u stvari uglavnom mišljenje tih službi o najboljem interesu
deteta. Dalje nedostatke pravosuđa možemo sagledati kroz primer grada Beograda. To je
milionski grad, a u njemu sudi svega 12 sudija u prvostepenom porodičnom sporu. Svakog
meseca te sudije bivaju zadužene sa najmanje 50 novih slučajeva. U svakom od tih slučajeva
treba pribaviti nalaz i mišljenje organa starateljstva, a u svakom drugom je potrebno
veštačenje neke od specijalizovanih klinika, jer slučajevi prevazilaze kompetencije CSR.
Ograničen broj sudija, veliki broj predmeta, kompleksnost slučajeva i potreba za
multidisciplinarnim pristupom predstavljaju izazove koji mogu uticati na efikasnost i
pravičnost pravosudnog sistema. Ovakva situacija u pravosuđu u Srbiji, jasno ilustruje
izazove sa kojima se suočavaju sudovi kada je u pitanju zaštita prava dece u porodičnim
sporovima.
Nadalje, u pogledu usluga smeštaja u domenu usluga SZ dece, rezultati istraživanja
ukazuju su na sledeće (Kuzmanović i sar., 2002; Seratlić, 2013):
 da nema dovoljno kapaciteta za porodični smeštaj u zajednici, u smislu zbrinjavanja
dece;
 da roditelji veoma malo učestvuju u donošenju odluka prilikom planiranja i pružanja
usluga; da nisu informisani o sopstvenim pravima niti o obavezama CSR;
 da nema preventivnog rada koji treba da osnaži porodicu i spreči izdvajanje dece te
da je, nakon smeštaja deteta, savetodavni i edukativni rad sa roditeljima sporadičan i
nekvalitetan;
 da je planiranje kontakata deteta sa roditeljima i uopšte planiranje usluga za decu na
smeštaju izrazito nerazvijeno;
 da su znanja stručnjaka koji rade sa decom zastarela i prevaziđena;
 da hraniteljske porodice imaju nepovoljnu starosnu strukturu, nizak obrazovni i radni
kapacitet, da nerado primaju romsku decu, decu sa problemima u ponašanju i decu
sa smetnjama u razvoju;

19
  da domski i porodični smeštaj dobija karakter dugotrajne zamene za biološku
porodicu, jer je najčešće u pitanju dugogodišnji smeštaj (više od 10 godina na
porodičnom smeštaju provelo je 82% dece, a na domskom smeštaju 73% dece);
 da u sistemu SZ postoje propusti u funkcionisanju u sva tri ključna trenutka zaštite
dece bez roditeljskog staranja: u pripremi za smeštaj; u praćenju toka zaštite;
pripremi za otpust (75% bivših štićenika oba oblika zaštite navodi da ih CSR nisu na
odgovarajući način pripremili za tako važnu promenu; hraniteljke su pripremane za
prihvat deteta samo u 30% slučajeva).
Situacija u sistemu SZ, kao što možemo videti, ukazuje na niz propusta i nedostataka
u efikasnom pružanju podrške deci i porodicama. U cilju prevazilaženja navedenih izazova,
neophodno je preduzeti sveobuhvatne reforme, investirati u resurse, obuku i podršku, jačati
saradnju i koordinaciju između relevantnih institucija i aktera, kao i kontinuirano praćenje,
evaluaciju i unapređenje sistema SZ i pravosuđa kako bi se osigurala adekvatna i pravedna
zaštita prava deteta.
https://www.youtube.com/watch?v=-WqHupiqrAE

6. Nove reforme za poboljšanje socijalne zaštite

Istraživanja koja se sprovode u oblasti sistema SZ dece nastoje da ukažu na
nedostatke i propuste iz kojih proizilazi, da je potrebna reforma u skladu sa već aktuelnim
zalaganjima Ministarstva rada i socijalne politike, Evropske komisije i Fonda za decu
Ujedinjenih Nacija. Reforma je imperativ za eliminaciju brojnih propusta i nedostataka koji
su identifikovani tokom godina. Sistematska i trajna reforma je ključna kako bi se osigurala
efikasna, pravična i održiva SZ za sve građane, posebno za najranjiviju grupu, dece.
Standardi usluge su jedan od regulatornih mehanizama i predstavljaju skup
dogovorenih, merljivih i proverljivih kriterijuma na osnovu kojih se meri kvalitet SU, a
koji omogućavaju da korisnik dobije ujednačenu uslugu.
Dosadašnja istraživanja, nadalje, ukazuju na značajnu reformsku agendu za povećanje
održivosti; efikasnost u dosezanju do siromašnih; razvoj informacionih sistema za podršku i
razvoj politike. Između ostalog, politika Vlade bi trebala da uzme u obzir međunarodno
iskustvo o pozitivnim pristupima za postizanje ciljeva, i istovremeno preusmeri izdatke za
socijalnu pomoć ka nekom održivom finansijskom sistemu. Prema strategiji iz 2005. treba
redefinisati liniju siromaštva u skladu sa dostignutim stepenom ekonomskog razvoja i vršiti
indeksaciju na osnovu troškova života. Neki od predloga u obezbeđivanju finansijske
održivosti su: nastavak prilagođavanja penzijskog sistema; ohrabrivanje za dobrovoljnu
štednju; razvoj politike za podsticaj i produžavanje radnog veka, i drugo.
U cilju povećanja dometa i efektivnosti SZ, potrebno je značajno unapređenje
koordinacije u institucijama pri pružanju usluga, a trebalo bi i da se sprovedu metode koje
olakšavaju pristup, kao što su jednošalterski (one stop shop) sistemi za socijalnu pomoć,
usluge SZ i programi zapošljavanja.
U isto vreme, tranzicija ka pristupima upravljanja predmetima treba da se ubrza u
različitim institucijama. Potrebno je: više ulaganja u usluge orijentisane na korisnike
smanjenjem broja slučajeva; povećanje broja kvalifikovanog osoblja; osposobljavanje manje

20
razvijenih organa LSU u pružanju usluga svom stanovništvu. Da bi se dobili resursi za ove
reforme potrebni su rezultati efikasnosti u čitavom sistemu. RS treba da nastavi da gradi
informacione sisteme i digitalne alate koji pomažu: u nadzoru sistema i upravljanju;
promovišu koordinaciju; pomažu korisnicima i osoblju da identifikuju adekvatne oblike
podrške, olakšavaju pristup i povećavaju transparentnost.
Prema navodima Fiskalnog saveta takođe, je istaknuta potreba za sveobuhvatnom reformom
koja bi dovela do sistematskog i trajnog povećanja socijalnih davanja. Ona postoji odavno, ali nije
sprovedena do kraja. Ministarstvo je dosad uspevalo da na izazov o finansiranju odgovori
pronalazeći relativno jeftine izvore zaduživanja (MMF, bilateralni sporazumi), ali na to se ne
može trajno računati. Budžet za 2024. donosi manja i lako dostižna unapređenja. Fiskalni
savet predviđa se da će se do umerenog umanjenja budžetskog deficita doći po automatizmu,
a ne usled ambicioznijih reformskih mera i novih mera fiskalne politike. Analize takođe
pokazuju da postoje preduslovi za sprovođenje reformi poreskih zakona. Glavne slabosti
zakona o porezu na dohodak su previše diferencirane stope i poreske olakšice, u zavisnosti od
kategorije prihoda, što narušava princip poreske jednakosti. Porez na zarade nije, dovoljno
progresivan i ne postoje poreske olakšice za izdržavane članove domaćinstva, što je u Evropi
uobičajena praksa, a porez na imovinu karakterišu nekonzistentnosti i nepravičnosti kod
oporezivanja nepokretnosti.

Tabelarni prikaz predložene politike i raskoraka u znanju celokupne socijalne politike

Kratkoročna reforma Srednjoročna do Raskoraci u znanju
dugoročne reforme

<--- Socijalna pomoć --->

• Poboljšati napore na terenu za
programe usmerene na siromaštvo sa
posebnim fokusom na ruralna područja
i domaćinstva sa decom
• Prebaciti deo potrošnje sa
kategorijskih programa na programe
socijalne pomoći na osnovu provere
imovinskog stanja ili uvesti imovinski
cenzus (kao što je roditeljski dodatak).
• Za programe vezane za imovinski
cenzus, pojasniti i ublažiti kriterijume za
ostvarivanje prava; i ograničiti
diskreciono pravo u tretmanu
posedovanja pokretne imovine.
• Preispitati ciljeve i potrošnju na
kategorijske naknade i izvršiti
prilagođavanja.
• u programima socijalne pomoći • Angažman za efikasniju
integrisati usluge i tržišta rada sa koordinaciju između Centra za
ciljem promovisanja integracije, socijalni rad (CSR) i jedinica lokalne
aktivacije i smanjenja zavisnosti i samouprave (LSU).
eliminisanja destimulacije za rad;
promovisati naknade na radu.
• Za lakši pristup i povećane
efikasnosti - uspostaviti
jednošalterski sistem za socijalnu
pomoć i usluge socijalne zaštite,
uključujući i usklađenu proveru
imovinskog stanja.
• Uskladiti imovinski cenzus za
različite ciljane naknade i
poboljšati kapacitete za proveru
imovinskog stanja u LSU.
• U zavisnosti od raspoloživosti
budžeta, povećati iznose naknada
u programima zasnovanim na
imovinskom cenzusu.

21
 <---
• Ubrzati reformu deinstitucionalizacije.
• Sprovesti pristupe upravljanja
predmetima i obuku za kadrove CSR.
• Smanjiti broj predmeta i obezbediti
adekvatne kadrove i jasniju podelu rada
u CSR.
• Povećanjem obima i kvaliteta
informacija, proširiti svest i poboljšati
transparentnost za korisnike usluga.
• Napraviti jednošalterski sistem u svim
sistemima pružanja usluga: jedna
lokacija, jedna kontakt tačka, jedna
ulazna tačka za podnošenje zahteva,
upravljanje predmetima i funkcije
plaćanja.
• U zavisnosti od potreba zajednice i
dostupnosti usluga, razviti pristupe za
koordinaciju i kombinovanje usluga
socijalne zaštite.
<---
• Povećati efikasnost nabavke
kvalitetnih privatnih pružalaca aktivnih
mera tržišta rada (ALMP).
• Uspostaviti rigorozne procedure
nadzora i evalucije (M&E) i sisteme
podataka zasnovane na najboljoj praksi
• Sistematski uskladiti ponudu ALMP sa
informacijama o tržištu rada i
karakteristikama tražilaca posla i
uključiti perspektivu dugoročnih
potreba za veštinama.
• Smanjiti opterećenje predmetima
kroz: Ažuriranje registra korisnika;
Smanjenje administrativnih zadataka za
savetnike; Sprovođenje tehničkih alata
kao što su statističko profilisanje ili
analitika iz informacionih sistema
<---
• Radi poboljšanja finansijske
održivosti, nastaviti sa razmatranjem
parametara sistema tekućeg
finansiranja penzija (PAYG) i
prilagođavanjem.
• Analiza velikodušnosti kategorija
Usluge socijalne zaštite
• Uspostaviti integrisani
informacioni sistem za praćenje
ugrožene populacije.
• Nastaviti sa širenjem javnog i
privatnog pružanja usluga.
• Ponovo razmotriti kriterijume
za ostvarivanje prava za
namenske transfere.
• Pregledati opcije za neformalnu
dugotrajnu negu, uključujući
relevantnost dodatka za tuđu
negu i pomoć u odnosu na
plaćeno odsustvo za negu, i
razmotriti obuku za neformalne
(porodične) negovatelje.
Zapošljavanje i aktivne
mere tržišta rada (ALMP)
• Povećati državne resurse koji se
opredeljuju za ALM
• Nastaviti sa razvojem
informacionog sistema tržišta
rada (LMIS).
• Integrisati usluge socijalne
pomoći i tržišta rada kako bi
promovisali aktivaciju i smanjili
zavisnost i uklonili destimulacije
za rad u programe socialne
pomoći i promovisali beneficije
na radnom mestu
Penzije
• Razviti politike aktivnog starenja
i odloženog napuštanja radnog
života.
• Postepeno ukinuti
poljoprivredne penzije i uvesti
socijalnu penziju kako bi se
--->
• Mapiranje osetljivih grupa
stanovnika koje mogu biti ciljne
grupe za usluge.
• Mapiranje usluga socijalne
zaštite: Pokrivenost, rashodi,
adekvatnost, glavna institucija za
pružanje usluga, itd.
• Poštovanje najbolje prakse
pružanja usluga, uključujući balans
korektivnih i preventivnih usluga i
oblasti za poboljšanje.
--->
. • Pregled ALMP u smislu opsega,
korisnika, ciljeva, rezultata,
vrednovanja uticaja, i sl.
• Revidirati strukturu podsticaja za
rad u odnosu na poreski klin
--->
• Sprovesti redistributivnu analizu
penzija i implicitnih subvencija.
• Analizirati adekvatnost penzija i
utvrditi koji procenat potrošnje
starijih predstavljaju prihodi od
penzija.
22
 prevremenog penzionisanja.
• Podsticati komplementarne
mehanizme štednje kao što su: o
Planovi profesionalnih penzija; o
Planovi dobrovoljne štednje; i o
Dobrovoljne intervencije sa niskim
troškovima koje su privlačne
samozaposlenim osobama
smanjio rizik od siromaštva u
starosti. Premestiti neke fiskalne
troškove povezane sa
poljoprivrednim penzijama
• Analizirati uticaj povećanja
starosne granice za odlazak u
penziju na učešće starijih radnika u
radnoj snazi.
• Utvrditi karakteristike učesnika u
dobrovoljnim penzijskim planovima
prema veličini poslodavca,
individualnim zaradama, itd.

• Utvrditi uticaj alternativnog

dizajna beneficija bez doprinosa na
siromaštvo, za beneficije
namenjene starijim osobama i
osobama sa invaliditetom.

No, svaka nova ideja za poboljšanje često ima i neželjene efekte tokom vremena
(Munro, 2011). Kada se veliki broj novih ideja uvede jedna za drugom, one ubrzo mogu da
učine svačiji zadatak mnogo komplikovanijim nego što treba da bude. Takođe, veliki broj
promena može imati neočekivane ili neželjene posledice, pa povremeno treba zastati i
sagledati dostignuća i teškoće u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Sve ovo ukazuje na važnost
pažljivog planiranja i praćenja implementacije novih ideja, promena i inovacija u već
postojeći sistem SZ. Kako bi se smanjili potencijalni neželjeni efekti, treba postaviti realna
očekivanja, fleksibilnost u pristupu, praćenje, evaluaciju, i sl.

23
 ZAKLJUČAK
Na osnovu svega opisanog može se zaključiti da bez obzira na nedostatke, SZ dece i
uloga CSR imaju ključnu ulogu u zaštiti prava, dobrobiti i sigurnosti dece. Značaj SZ dece je
višestruka i odražava se na pojedinačnom, društvenom i ekonomskom nivou. Njome se
garantuju osnovna ljudska prava, uključujući pravo na život, obrazovanje, zdravlje, slobodu
kao i zaštitu od svih oblika zlostavljanja. Efikasna SZ može sprečiti različite socijalne
probleme poput siromaštva, nezaposlenosti, zlostavljanja i zanemarivanja, što doprinosi
stabilnosti i prosperitetu društva. Često uključuje podršku porodicama, što može pomoći u
očuvanju porodičnih veza i sprečavanju razdvajanja dece od njihovih roditelja ili primene
alternativnih oblika brige. Pružanjem jednake prilike za svu decu, bez obzira na njihovo
poreklo, izgrađujemo pravedno, inkluzivno i prosperitetno društvo.
CSR igraju veliku ulogu u praćenju i intervenisanju u slučajevima, materijalne
ugroženosti, porodičnih problema, zlostavljanja ili drugih situacija koje mogu uticati na dete.
Oni se bave procenom rizika, pružanjem podrške porodicama, sprovođenjem interventnih
mera i saradnjom sa drugim relevantnim institucijama kako bi se obezbedila sigurnost deteta.
CSR sarađuju s drugim agencijama i NVO sa ciljem usmerenom na dugoročne strategije i
prevencije siromaštva. To uključuje programe obrazovanja, obuke za zapošljavanje ili
podršku roditeljskim veštinama kako bi se porodicama pružila mogućnost da poboljšaju svoj
roditeljski i ekonomski položaj. Oni informišu porodice o dostupnim socijalnim programima i
pomažu im u ostvarivanju prava na beneficije i podršku koje će im pomoći u prevazilaženju
nastalih teškoća.
Produktivna SZ dece kroz institucije je od velikog značaja za izgradnju društva koje
brine o svojim najmlađim članovima. Postizanje ciljeva SZ zahteva sinhronizovan i
koordinisan rad različitih institucija, zajednice i pojedinaca. Kroz pravovremene i prilagođene
intervencije, podršku porodicama i preventivne mere, institucije poput, pravosuđa, bolnica,
škola i drugih mogu doprineti stvaranju sigurnog i podržavajućeg okruženja za svu decu.
Nedostaci u sistemu SZ mogu se, naravno, pojaviti i zavise od mnogo faktora, ali je
bitno raditi na njihovom prepoznavanju i rešavanju kako bi se obezbedila efikasnija zaštita
dece. Osim toga, kontinuirana edukacija i podrška stručnjacima u CSR takođe je od značajne
važnosti. Reformama se može uticati na povećanje budžeta, unapređenje obuke zaposlenih,
pojednostavljenje administrativnih procesa, jačanje sistema prevencije i poboljšanje
koordinacije između različitih sektora. Socijalna politika bi trebala imati za cilj da pruži bržu,
efikasniju i holističku podršku deci i porodicama.
24
 Odgovarajućom socijalnom podrškom ne samo da štitimo dečja prava i dobrobit, već i
investiramo u budućnost celokupnog društva. Kada se deca osećaju sigurno i podržano,
razvijaju pozitivne veze sa društvom. Briga o svojim članovima doprinosi stvaranju snažne
veze, između odgovorne zajednice i budućih naraštaja. Kao društvena zajednica, imamo
moralnu obavezu da zaštitimo najmlađe i najranjivije članove društva, pružajući im sigurnost,
ljubav i podršku koja im je potrebna za srećan i zdrav razvoj.

LITERATURA

1. 1.1.zakon_o_ratifikaciji_konvencije_o_pravima_deteta.pdf (minljmpdd.gov.rs)
2. Државна ревизорска институција Србије (dri.rs)
3. European Commission, Social Protection Committee Annual Report 2023, Luxembourg: Publications Office
of the European Union, (2023), (PDF)
4. G. Matković, Praćenje socijalne uključenosti u Republici Srbiji – Indikatori socijalne zaštite i socijalne
sigurnosti, Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlada Republike Srbije, (2017) ,(PDF)
5. Годишњи извештаји о раду (dri.rs)
6. http://www.zavodsz.gov.rs/media/2572/izvestaj-o-radu-csr-u-2022-godini.pdf
7. IZVEŠTAJI IV I V 25052022.pdf (minljmpdd.gov.rs)

8. Konvencija o pravima deteta (CRC) (minljmpdd.gov.rs)

9. M. Janjić-Komar, R. Korać, Z. Ponjavić, Porodično pravo, Nomos, Beograd, (1999).

10. M. Počuča, Porodično pravo, Prvani fakultet za priv redu i pravosuđe, Novi Sad, (2010)
11. M. Babović, Izazovi nove socijalne politike, SeConS – Grupa za razvojnu inicijativu, Beograd, (2010.) (PDF)
12. M. Milosavljević, Socijalna sigurnost u samoupravnom društvu, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd, (1984)
13. M. Segalan, Sociologija porodice, Clio, Beograd, (2009)
14. Manjak resursa: Centri za socijalni rad rade i bez socijalnih radnika - Nova Ekonomija
15. N. Vučković Šahović, Prava deteta i konvencija o pravima deteta, Jugoslovenski centar za prava deteta,
Beograd, (2001)
16. N. Žegarac, U lavirintu socijalne zaštite, Univerzitet u Beogradu, Fakultet Političkih Nauka, Centar za
istraživanja u socijalnoj politici i socijalnom radu, Beograd, (2014)
17. N. Žegarac, Lj. Mijanović, M. Obretković, Lj. Pejaković, I. Simović, I. Stevanović, Zaštita deteta od
zlostavljanja – priručnik za centre za socijalni rad i druge službe, Jugoslovencki centar za prava deteta,
Beograd, (2001)
18. Narodna skupština Republike Srbije, http://www.parlament.gov.rs
19. Остало | Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања (minrzs.gov.rs)
20. Porodični zakon, ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015)

25
21. PREDLOG ZAKONA O BUDŽETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2024. GODINU: Fiskalni savet ukazuje da
je deficit budžeta previsok za Srbiju (paragraflex.rs)
22. Правилник о стручним пословима у социјалној заштити (samostalnizivot-kg.org)
23. Republički zavod za socijalnu zaštitu (zavodsz.gov.rs)
24. Stanje-prava-deteta-u-Republici-Srbiji-2019.-godine_web_final-1.pdf (cpd.org.rs)
25. Usluge socijalne zaštite u funkciji pružanja podrške porodici : Inkluzija (socijalnoukljucivanje.gov.rs)
26. V. Jovanović, Vodič za obezbeđenje usluga socijalne zaštite u jedinicama lokalne samouprave, Deutsche
Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH Usluge socijalne zaštite za osetljive grupe,
Beograd,(2020) , (PDF)
27. 978-86-499-0202-2.pdf (uns.ac.rs)
28. Zakon o socijalnoj zaštiti (paragraf.rs)
29. Zaštitnik građana ombudsman, http://www.ombudsman.rs
30. Z. Golubović, Porodica kao ljudska zajednica, Mate, Zagreb, (1981)
31. Z., Kuburić M. Zotović, M. Škorić, A. Kišjuhas, Istraživanja u oblasti socijalnog rada, socijalne zaštite i
socijalne politike, Univerzitet u Novom Sadu i Filozofski fakultet, Novi Sad, 2015. (PDF)

32. Z. Ponjavić, Porodično pravo, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, (2017)

26